Na osnovu člana 337. stav 1. tačka 12. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija ("Službeni glasnik SRS", br. 26/77), republički sekretar za pravosuđe i opštu upravu, donosi
UPUTSTVO
O POSTUPKU IZVRŠENjA SMRTNE KAZNE
(Objavljeno u "Sl. glasniku SRS", br. 30/78)
1.
Ovim uputstvom bliže se propisuje postupak izvršenja smrtne kazne.
2.
Pre izvršenja smrtne kazne, predsednik nadležnog okružnog suda (u daljem tekstu: predsednik suda) dužan je da utvrdi da ne postoje zakonske smetnje za izvršenje smrtne kazne.
3.
Sa izvršenjem smrtne kazne uvek će se zastati dok traju razlozi zbog kojih se po zakonu smrtna kazna ne može izvršiti.
Kad predsednik suda utvrdi da je u toku postupak pomilovanja ili postupak povodom vanrednog pravnog leka, zbog čega je izvršenje smrtne kazne odloženo, narediće da se sa izvršenjem smrtne kazne zastane do okončanja tog postupka.
U slučaju iz stava 2. ove tačke, zastaće se sa izvršenjem smrtne kazne i nad ostalim licima osuđenim na smrtnu kaznu u istoj presudi.
4.
Kad predsednik suda utvrdi da smrtna kazna nije ukinuta ili zamenjena aktom amnestije ili aktom pomilovanja ili odložena povodom vanrednog pravnog leka, odrediće, po potrebi, jednog ili više lekara radi utvrđivanja zdravstvenog stanja osuđenog lica, a ako je osuđena žena i radi utvrđivanja da li je bremenita.
Lekarski pregled, po pravilu, obavlja se u zatvoru u kome se nalazi osuđeni a ako je to neophodno u Kazneno-popravnom domu - Bolnici. Lekar koji je obavio pregled dostavlja predsedniku suda pismeni nalaz i mišljenje.
5.
Kad lekar utvrdi da kod osuđenog postoje znaci teškog telesnog ili duševnog oboljenja ili da je osuđena žena bremenita ili se utvrdi da nije protekao rok od godinu dana po porođaju, predsednik suda donosi rešenje za odlaganje izvršenja smrtne kazne do prestanka uzroka koji su doveli od odlaganja izvršenja smrtne kazne.
Ako je doneto rešenje o odlaganju smrtne kazne iz razloga navedenih u stavu 1. ove tačke, o ovome će se obavestiti organi ovlašćeni da po službenoj dužnosti pokreću postupak za izmenu kazne odnosno za upotrebu vanrednog pravnog leka, branilac i osuđeni.
6.
Kad predsednik suda utvrdi da ne postoje zakonske smetnje za izvršenje smrtne kazne, donosi rešenje o obrazovanju Komisije za izvršenje smrtne kazne (u daljem tekstu: Komisija).
Komisiju sačinjavaju: sudija okružnog suda koji je istovremeno i predsednik Komisije, okružni javni tužilac, upravnik okružnog zatvora odnosno zatvora u kome se nalazi osuđeno lice i lekar. Komisija ima zapisničara.
Prilikom određivanja dana izvršenja smrtne kazne treba voditi računa o vremenu koje je Komisiji potrebno da izvrši pripremne radnje, koje ne može biti duže od tri dana od dana kad je predsednik suda utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi za izvršenje smrtne kazne.
7.
Predsednik suda predaje predsedniku Komisije spise potrebne za izvršenje smrtne kazne i obaveštava ga pismeno, da ne postoje smetnje za izvršenje smrtne kazne kao i o izvršenim pripremama.
Predsednik suda obaveštava nadležni organ unutrašnjih poslova o vremenu i mestu izvršenja smrtne kazne radi određivanja potrebnog broja radnika milicije koji će izvršiti kaznu i obezbediti mesto izvršenja.
O vremenu i mestu izvršenja smrtne kazne predsednik suda obaveštava i branioca osuđenog lica, koji može prisustvovati izvršenju smrtne kazne.
8.
Dvanaest časova pre vremena određenog za izvršenje smrtne kazne, osuđenom će predsednik suda saopštiti da pravosnažna presuda kojom je izrečena smrtna kazna nije ukinuta, da smrtna kazna nije zamenjena aktom amnestije ili aktom pomilovanja i da je odbijen zahtev za vanredno ublaženje kazne, a potom ga upoznaje sa mogućnošću da traži odlaganje izvršenja za 24 časa i saopštava mu vreme izvršenja smrtne kazne.
O odlaganju izvršenja smrtne kazne iz stava 1. ovog člana predsednik suda donosi rešenje o čemu obaveštava Komisiju, osuđenog, branioca i organ unutrašnjih poslova.
Po saopštenju vremena određenog za izvršenje smrtne kazne, predsednik suda odobrava osuđenom da se sastanke sa članovima porodice i sa braniocem. Predsednik suda može odobriti osuđenom da se sastane i sa drugim licima, kao i da udovolji njegovim drugim opravdanim zahtevima.
9.
Komisija se sastaje u zatvoru u kome se nalazi osuđeno lice, najkasnije dva časa pre vremena određenog za izvršenje smrtne kazne.
Komisija je dužna da utvrdi identitet osuđenog lica, a ako posumnja u identitet, odlaže izvršenje smrtne kazne i o tome obaveštava predsednika suda.
10.
Osuđeni su u prisustvu Komisije, predaje u zatvoru radnicima milicije određenim za izvršenje smrtne kazne.
Sprovođenje osuđenog od zatvora do mesta izvršenja kazne, kao i sve druge pripremne radnje vezane za izvršenje smrtne kazne, vrše radnici milicije.
11.
Smrtna kazna izvršava se streljanjem bez prisustva javnosti, rano ujutro, po pravilu, van naselja.
Ako je istom presudom više lica osuđeno na smrtnu kaznu, kazna se izvršava pojedinačno, po redu kojim su osuđeni navedeni u presudi, bez prisustva ostalih na smrt osuđenih.
Radnici milicije obezbeđuje mesto određeno za izvršenje smrtne kazne i zabranjuju pristup nepozvanim licima.
12.
Predsednik suda može dozvoliti da izvršenju smrtne kazne izuzetno prisustvuju i naučni radnici koji imaju naučni interes za to.
13.
Predsednik Komisije izdaje nalog starešini grupe milicionera da se kazna izvrši. Starešina miliconara naređuje da se osuđeno lice veže za određeni predmet i da mu se preko očiju veže marama.
Kaznu izvršava grupa od najmanje osam radnika milicije koji su snabdeveni puškama od kojih je jedna polovina snabdevena sa bojevom a druga manevarskom municijom. Raspodela pušaka vrši se na taj način da se na zna koji je radnik milicije dobio pušku sa bojevom municijom.
Starešina grupe milicionara postavlja radnike milicije na određeno odstojanje od osuđenog i izdaje komandu za pucanje. Streljanje se vrši istovremeno pucanjem iz svih pušaka. Kad lekar konstatuje da je smrt nastupila, smatra se da je smrtna kazna izvršena.
14.
O izvršenju smrtne kazne Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju članovi Komisije i zapisničar. Zapisnik sadrži: mesto, dan i čas sastavljanja zapisnika, podatke o rešenju kojim je Komisija određena i imena članova Komisije i zapisničara, ime i adresu branioca ako je prisustvovao izvršenju smrtne kazne, lične podatke o osuđenom licu, podatke o presudi i drugim spisima na osnovu kojih je utvrđeno da su ispunjeni zakonski uslovi za izvršenje smrtne kazne, mesto, dan i čas kad je kazna izvršena, konstataciju lekara da je smrt nastupila i čas kad je nastupila smrt.
Ako su izvršenju smrtne kazne prisustvovala i lica iz tačke 12. ovog uputstva u zapisnik se unose njihove imena, zanimanje i adresa.
15.
Posmrtni ostaci osuđenog sahranjuju se, po pravilu, na groblju u mestu izvršenja kazne u skladu sa propisima o sahranjivanju.
O sahrani osuđenog Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju članovi Komisije i zapisničar. Zapisnik sadrži: mesto i čas sastavljanja zapisnika i mesto i vreme gde je izvršena sahrana odnosno kremacija, a u slučaju kremacije i mesto gde je urna sa pepelom ostavljena.
16.
Predsednik Komisije predaje zapisnik o izvršenju smrtne kazne i zapisnik o sahrani odnosno kremaciji predsedniku suda istog dana kad je smrtna kazna izvršena odnosno obavljena sahrana ili kremacija.
O izvršenoj smrtnoj kazni predsednik suda bez odlaganja obaveštava Republički sekretarijat za pravosuđe i opštu upravu.
17.
Podaci koje službena i druga lica koja su prisustvovala izvršenju smrtne kazne, saznaju prilikom ili povodom izvršenja smrtne kazne, smatraju se službenom tajnom.
Predsednik Komisije upoznaće lica koja su prisustvovala izvršenju smrtne kazne na ovu obavezu i to upozorenje će se uneti u zapisnik o izvršenju smrtne kazne.
Naučni radnici iz tačke 12. ovog uputstva mogu podatke iz stava 1. ove tačke koristiti u naučne svrhe i objaviti u stručnim i naučnim publikacijama na takav način, da se ne može znati o kom licu se radi.
18. Prilikom izvršenja smrtne kazne nije dozvoljeno fotografisanje i tonsko snimanje.
Informacije o izvršenju smrtne kazne predstavnicima sredstava javnog informisanja može dati samo predsednik suda.
19. Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije".