Na osnovu tačke 14. podtačka 2) i 5) Odluke o osnivanju Direktorata civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore ("Službeni glasnik RS", broj 102/03), Odluke o vršenju osnivačkih prava u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore ("Službeni glasnik RS", broj 53/06) i Zaključka o promeni naziva Direktorata civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore ("Službeni glasnik RS", broj 12/07), a u vezi s članom 2. Zakona o ratifikaciji Završnog dokumenta diplomatske konferencije o Protokolu kojim se menja Međunarodna konvencija o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL od 13. decembra 1960. godine ("Službeni list SCG" - Međunarodni ugovori, broj 4/05), članom 2. Zakona o ratifikaciji Protokola o konsolidaciji Međunarodne konvencije o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL od 13. decembra 1960. godine, sa izmenama i dopunama, članom 1. stav 1 (d) i (đ) i članom 2. stav 1 (đ) Konsolidovanog teksta usvojenih odredaba Konvencije ("Službeni list SCG" - Međunarodni ugovori, br. 18/04 i 19/04),
Savet Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije propisuje

PRAVILNIK

O USPOSTAVLjANjU I KORIŠĆENjU SISTEMA UPRAVLjANjA BEZBEDNOŠĆU PRUŽALACA USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 16 od 6. marta 2009, 20/09)

Predmet pravilnika

Član 1.

Sistem upravljanja bezbednošću (Safety Management System - SMS) obuhvata organizaciju, procedure i sistem odgovornosti kojim se uspostavlja, održava i poboljšava prihvatljiv nivo bezbednosti u radu pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi primarno je odgovoran za bezbedno obavljanje delatnosti ili pružanje usluga, a za bezbedno obavljanje poslova u okviru pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi odgovorni su i svi pojedinci koji u vršenju svojih poslova utiču na bezbednost.
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da ustanovi svoj sistem upravljanja bezbednošću i da pribavi saglasnost Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat) na utvrđeni sistem upravljanja bezbednošću, kao i na njegove izmene i dopune.

Značenje izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) bezbednost (Safety) u vazduhoplovstvu jeste stanje u kome su rizik od ugrožavanja života i zdravlja ljudi i od nastanka štete pričinjene imovini smanjeni i održavani na prihvatljivom nivou, stalnim uočavanjem opasnosti i kontrolom rizika od pojave uočenih opasnosti;
2) bezbednosna dostignuća (Safety Achievement) jesu rezultat procesa i metoda koji se primenjuju da bi se postigao nivo bezbednosti koji se može tolerisati;
3) bezbednosni zapisi (Safety Records) jesu skup informacija o jednom događaju ili nizu bezbednosnih događaja koje se prikupljaju i čuvaju, a služe kao garancija bezbednosti i kojima se ujedno demonstrira efikasnost uspostavljenog sistema upravljanja bezbednošću;
4) bezbednosni cilj (Safety Objective) jeste kvalitativna ili kvantitativna izjava kojom se određuje maksimalna prihvatljiva učestalost ili verovatnoća pojave opasnosti;
5) garancija bezbednosti (Safety Assurance) jesu sve planirane i sistematske aktivnosti neophodne za sticanje odgovarajućeg dokaza da proizvod, usluga, organizacija ili sistem ostvaruju nivo bezbednosti koji se može tolerisati;
6) događaj (Occurrence) je udes, ozbiljna nezgoda i nezgoda, kao i svako oštećenje ili neispravnost vazduhoplova, njegove opreme i svakog elementa sistema vazdušne plovidbe koji se koristi ili namerava da se koristi za potrebe vazduhoplova ili u vezi sa korišćenjem vazduhoplova ili u vezi sa pružanjem usluga u vazdušnoj plovidbi ili u vezi s pružanjem navigacione pomoći vazduhoplovu;
7) EVROKONTROL je Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe koja je osnovana Međunarodnom konvencijom o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL, od 13. decembra 1960. godine;
8) interna provera bezbednosti - bezbednosni kontrolni pregled (Safety Survey) jeste sistematska provera sa ciljem da se preporuče poboljšanja tamo gde su ona potrebna, da se pruži garancija da se tekući poslovi bezbedno obavljaju, kao i da se potvrdi da se ti poslovi obavljaju u skladu sa sistemom upravljanja bezbednošću (SMS);
9) kvantitativni nivoi bezbednosti (Ljuantitative Safety Levels) su brojčane vrednosti putem kojih su definisani nivoi bezbednosti;
10) lice odgovorno za bezbednost (Safety Managment Function) je lice koje uspostavlja i održava delotvoran sistem upravljanja bezbednošću u organizaciji pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi;
11) opasnost (Hazard) je stanje, događaj ili druga okolnost koja može dovesti do udesa;
12) politika bezbednosti (Safety Policy) predstavlja izjavu organizacije o osnovnom pristupu kojim ta organizacija postiže nivo bezbednosti koji se može tolerisati;
13) praćenje bezbednosti (Safety Monitoring) su sistematske aktivnosti koje se preduzimaju da bi se otkrile promene koje imaju uticaj na pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, a te aktivnosti imaju za cilj uspostavljanje nivoa bezbednosti koji se može tolerisati;
14) priznate organizacije (Recognized Organizations) su organizacije kojima Direktorat može da poveri obavljanje pojedinih poslova iz svoje nadležnosti, izuzev inspekcijskog nadzora i sertifikacije;
15) procena (Assessment) jeste sistematsko vrednovanje zasnovano na tehničkom i operativnom prosuđivanju i/ili analitičkim metodama;
16) procena rizika (Risk Assessment) jeste procena kojom se utvrđuje da li se ostvaren ili uočen rizik može tolerisati;
17) rizik (Risk) je kombinacija verovatnoće ili učestalosti ponavljanja određene opasnosti i ozbiljnost posledice koju ta opasnost može da izazove;
18) sistem (System) je kombinacija fizičkih komponenata, procedura i ljudskih resursa koji su organizovani da obavljaju određenu funkciju;
19) SMS dokumentacija (SMS Documentation) je skup dokumenata pripremljenih na bazi politike bezbednosti i u svrhu postizanja bezbednosnih ciljeva, na osnovu kojih je razvijen i dokumentovan sistem upravljanja bezbednošću (SMS);
20) spoljne usluge (Edžternal Services) su sva materijalna i nematerijalna sredstva, proizvodi ili usluge koje pruža organizacija koja nije obuhvaćena sistemom upravljanja bezbednošću pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi;
21) umanjenje rizika (Risk Mitigation) jesu mere koje se preduzimaju u sa ciljem kontrole ili sprečavanja opasnosti koja može da ima štetne posledice i u cilju dovođenja rizika na nivo bezbednosti koji se može tolerisati;
22) uočavanje opasnosti (Hazard Identification) je proces kojim se određuje kakva opasnost može da se dogodi, zašto može da se dogodi i kako može da se dogodi;
23) usluge u vazdušnoj plovidbi (Air Navigation Services - ANS) sastoje se od usluga upravljanja vazdušnim saobraćajem (Air Traffic Management - ATM), usluga komunikacije, navigacije i nadzora (Commmunication, Navigation and Surveillance Services - CNS), vazduhoplovnih meteoroloških usluga (Meteorological Services - MET) i usluga vazduhoplovnog informisanja (Aeronautical Information Services - AIS);
24) usluge upravljanja vazdušnim saobraćajem (Air Traffic Management - ATM) sastoje se od usluga u vazdušnom saobraćaju (Air Traffic Services - ATS), upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja (Air Traffic Flonj Management - ATFM) i upravljanja vazdušnim prostorom (Airspace Management - ASM);
25) usluge u vazdušnom saobraćaju (Air Traffic Services - ATS) jesu usluge kontrole letenja (Air Traffic Control - ATC), usluge informisanja vazduhoplova u letu (Flight information Services - FIS), usluge uzbunjivanja (Alerting Services - ALR) i savetodavne usluge (Advisory Services);
26) usluge za pružanje podrške (Supporting Services) obuhvataju usluge, sisteme i mehanizme, uključujući usluge komunikacije, navigacije i nadzora vazduhoplova u letu koje predstavljaju podršku u pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi.

Bezbednosno-operativni priručnik

Član 3.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da, kao deo svog sistema upravljanja bezbednošću, izradi i primenjuje bezbednosno-operativni priručnik (Safety Management System Manual).

Prilog ovog pravilnika

Član 4.

Uspostavljanje i korišćenje sistema upravljanja bezbednošću pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi u Republici Srbiji mora biti u skladu sa zahtevima sadržanim u Prilogu ovog pravilnika.

Stupanje na snagu ovog pravilnika

Član 5.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Broj 1/0-01-0003/2009-0011
U Beogradu, 24. februara 2009. godine
Savet
Predsednik, Milutin Mrkonjić, s.r.
PRILOG
ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA KORIŠĆENjE SISTEMA ZA UPRAVLjANjE BEZBEDNOŠĆU OD STRANE PRUŽALACA USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI
1. OBLAST PRIMENE
Ovi zahtevi se odnose na korišćenje sistema upravljanja bezbednošću (SMS) od strane pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi.
2. OBRAZLOŽENjE
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je primarno odgovoran za bezbedno pružanje svojih usluga. Pružalac usluga dužan je da u okviru celokupnog pružanja usluga, obezbedi da se na odgovarajući način ispune svi relevantni zahtevi koji se odnose na bezbednost, kao i da pruži garancije u tom smislu (garancije bezbednosti).
Uloga sistema upravljanja bezbednošću u pružanju usluga omogućava da svi bezbednosni rizici budu utvrđeni, procenjeni i umanjeni na zadovoljavajući način. Formalan i sistematski pristup ulozi sistema upravljanja bezbednošću će povećati prednosti vezane za bezbednost na vidljiv i transparentan način.
3. PRIMENA
Ovi zahtevi se odnose na sve pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi koji su u nadležnosti Direktorata.
4. BEZBEDNOSNI CILj
Ukupan bezbednosni cilj treba da osigura da sva bezbednosna pitanja koja se odnose na pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi budu pokrenuta na zadovoljavajući način i da budu na odgovarajući način rešena.
5. BEZBEDNOSNI ZAHTEVI
5.1. Opšti zahtev
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je, kao sastavni deo pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi, da uspostavi:
5.1.1. sistem upravljanja bezbednošću
a) koji obezbeđuje formalan, jasan i proaktivan pristup pitanjima vezanim za bezbednost u cilju ispunjenja odgovornosti u okviru pružanja usluga,
b) koji deluje u odnosu na sve usluge u vazdušnoj plovidbi, kao i na usluge za pružanje podrške koje su u nadležnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi,
v) koji obuhvata, kao osnovu, izjavu o politici bezbednosti koja definiše osnovni pristup pružaoca usluga pitanju uspostavljanja sistema upravljanja bezbednošću;
5.1.2. odgovornost za bezbednost
koja obezbeđuje da svako lice koje je uključeno u bezbednosni aspekt pružanja usluga bude pojedinačno odgovorno za obavljanje svojih poslova i da rukovodioci budu odgovorni za bezbednost u okviru svojih organizacionih jedinica;
5.1.3. prioritet bezbednosti
koji obezbeđuje da, prilikom pružanja usluga, najviši prioritet ima postizanje zadovoljavajućeg nivoa bezbednosti, ispred komercijalnih, operativnih ili društvenih prioriteta, kao i prioriteta u vezi sa zaštitom životne sredine;
5.1.4. bezbednosni cilj usluga u vazdušnoj plovidbi
koji omogućava da tokom pružanja usluga osnovni bezbednosni cilj je da se uticaj usluga u vazdušnoj plovidbi na rizik od udesa svede na minimum.
5.2. Zahtev za bezbednosna dostignuća
U okviru sistema upravljanja bezbednošću pružalac usluga dužan je da obezbedi, u pogledu:
5.2.1. stručne osposobljenosti
- da njegovo osoblje bude odgovarajuće obučeno, motivisano i stručno za posao koji obavlja i da poseduje odgovarajuće dozvole, ako se to zahteva na osnovu propisa;
5.2.2. odgovornosti za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću
a) da se u organizacionoj strukturi odredi lice odgovorno za uspostavljanje i održavanje sistema upravljanja bezbednošću (lice odgovorno za bezbednost),
b) da lice odgovorno za bezbednost, kad god je moguće, bude nezavisno od linije rukovođenja i neposredno odgovorno najvišem rukovodiocu u organizaciji,
v) da se, u slučaju malih organizacija gde može da dođe do preplitanja odgovornosti, uspostave odgovarajući mehanizmi koji će garantovati bezbednost angažovanjem dodatnih nezavisnih resursa (priznate organizacije),
g) da najviši rukovodilac u okviru organizacije ima najveću odgovornost da je uspostavljen sistem upravljanja bezbednošću;
5.2.3. kvantitativnih nivoa bezbednosti
- da se, kada god je praktično moguće, utvrde i održavaju kvantitativni nivoi bezbednosti za sve sisteme;
5.2.4. procene i umanjenja rizika
a) da se vrši procena i umanjenje rizika na zadovoljavajućem nivou, kako bi se osiguralo da su svi aspekti u pružanju usluga uzeti u obzir,
b) da se promene u funkcionalnim sistemima pružaoca usluga procenjuju sa stanovišta njihovog značaja za bezbednost i da se klasifikuju prema ozbiljnosti njihovog uticaja na bezbednost,
v) da se omogući odgovarajuće umanjenje rizika, tamo gde procena pokaže da je to neophodno, zbog značaja promene na bezbednost;
5.2.5. dokumentacije sistema upravljanja bezbednošću
- da se sistem upravljanja bezbednošću sistematski dokumentuje, na način koji obezbeđuje jasnu vezu sa izjavom organizacije o politici bezbednosti;
5.2.6. spoljnih usluga
- da se sprovodi odgovarajuća i zadovoljavajuća provera bezbednosti za spoljne usluge, s obzirom na njihov značaj za bezbednost pružanja usluga;
5.2.7. događaja značajnih za bezbednost
- da se događaji koji su u vezi sa pružanjem usluga, koji su operativne ili tehničke prirode i koji imaju značajan uticaj na bezbednost, odmah istraže i da se preduzmu neophodne korektivne mere.
5.3. Zahtev za garantovanje bezbednosti
U okviru rada sistema upravljanja bezbednošću pružalac usluga dužan je da obezbedi da se, u pogledu:
5.3.1. interne provere bezbednosti
- te provere rutinski sprovode da bi se preporučila poboljšanja tamo gde su potrebna, kako bi se organizacionim rukovodiocima garantovala bezbednost svih aktivnosti u okviru njihovih nadležnosti i potvrdila usaglašenost sa odgovarajućim delovima sistema upravljanja bezbednošću;
5.3.2. praćenja bezbednosti
- primenjuju metode za otkrivanje promena u sistemima ili operacijama koje mogu ukazati da se neki element sistema ili operacije približava tački u kojoj se ne mogu više zadovoljiti prihvatljivi standardi bezbednosti i da je potrebno preduzeti korektivne mere;
5.3.3. bezbednosnih zapisa
- kroz celokupno funkcionisanje sistema upravljanja bezbednošću čuvaju bezbednosni zapisi, kao osnova garantovanja bezbednog pružanja usluga svima uključenim u pružanje usluga, odgovornim za pružanje usluga ili korisnicima usluga, kao i Direktoratu;
5.3.4. dokumentacije o proceni i umanjenju rizika
- u slučaju kada se uvodi novi sistem ili promena sistema koji su značajni za bezbednost, rezultati i zaključci procesa procene i umanjenja rizika posebno dokumentuju i da se ta dokumentacija čuva tokom radnog veka tog sistema.
5.4. Zahtevi za promovisanje bezbednosti
U okviru rada sistema upravljanja bezbednošću, pružalac usluga mora da obezbedi da se, u pogledu:
5.4.1. širenja saznanja
- saznanja koja proizađu iz istrage događaja i iz drugih aktivnosti vezanih za bezbednost šire u okviru organizacije na rukovodećem nivou i na operativnim nivoima;
5.4.2. unapređenja bezbednosti
a) osoblje aktivno podstiče da predlaže rešenja za utvrđivanje opasnosti,
b) sprovode promene kako bi se unapredila bezbednost tamo gde je potrebno.