Traženo: jednostrana kompenzacija

Nađeno: 13 Prikazano: 13

Iznosi koji se budu dobili na osnovu međunarodnih ugovora, jednostranim obeštećenjem ili kompenzacijom za imovinu, imovinska prava i interese državljana SFRJ i pravnih lica, uneće se u budžet Federacije.

Ukazuje se na pravni stav zauzet na 19. sastanku delegata privrednog sudstva SFRJ (1986. godine) povodom zatezne i procesne kamate u slučaju kompenzacije: "poverilac ne može tražiti ni zateznu ni procesnu kamatu na deo tražbine koja se ugasila prebojem". Prebijanje potraživanja (kompenzacija) i obračunavanje kamate, Pravno shvatanje

Ovi propisi regulišu takozvanu jednostranu kompenzaciju, jer nastaje tek kada jedna strana izjavi da vrši prebijanje, što znači da je ta strana i ovlašćena da opredeli koje potraživanje i u kom iznosu stavlja u preboj.

Ovi propisu regulišu takozvanu jednostranu kompenzaciju koja nastaje tek kada jedna strana izjavi da vrši prebijanje, što znači da je ta strana i ovlašćena da opredeli koje potraživanje i u kom iznosu se stavlja u preboj.

Nisu od uticaja uopšteni navodi žalbe po kojima, s obzirom da je prebijanje način - prestanka obligacionog odnosa, to se prestankom glavne obaveze gase i sporedna potraživanja u smislu odredbe člana 295. ZOO.1.po shvatanju Višeg suda, kod multilateralne kompenzacije, s obzirom na više učesnika u samoj kompenzaciji, sporedna potraživanja se ne sustiču u preboj.

Iz ovih zakonskih odredaba proizlazi da se može, pod određenim uslovima, prebiti i potraživanje na ime kamate, api iz člana 336, 337. i ostalih koji regulišu kompenzaciju, ne proizlazi obaveza propisivanja kamate glavnom dugu, niti se prilikom prebijanja moraju prebiti sva dospela potraživanja. Ovi propisi regulišu tzv. jednostranu kompenzacijdž, jer nastaje tek kada Jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje, što znači da je ta strana i ovlašćena da opredeli koje potraživanje i u kojem iznosu stavlja u preboj.

cene tuženi je po navedenom osnovu a shodno članu 780. Zakona o obligacionim odnosima dužan da iznos primljen na ime cene od ino kupca prenese svom komitentu uz pravo zadržavanja provizije. Na takav način su se stranke i ponašale i ugovor je delimično i izvršen. Sporno je tužiočevo potraživanje po osnovu dela cene koji nesporno nije od strane ino kupca plaćen neposredno tuženom već je ino kupac svoje dugovanje po navedenom iznosu ugasio kompenzacijom po jednostranoj izjavi volje. Prvostepeni sud odbio je zahtev ocenivši da je osnovan prigovor zastarelosti istaknut od strane tuženog. Pravilno je pri tom prvostepeni sud našao da se u konkretnom slučaju ima primeniti trogodišnji rok zastarelosti iz člana 374. Zakona o obligacionim odnosima. Pogrešno je međutim prvostepeni sud odredio trenutak od koga počinje da teče navedeni rok kao datum kada su zaključeni ugovori među strankama. Prema članu 361. ZOO rok zastarelosti počinje da teče prvog narednog dana od kada je poverilac mogao tražiti ispunjenje obaveze od dužnika. Kako

činjenicu prvostepeni sud je utvrdio ocenom navoda iz podneska tužioca kojim se on izjašnjava o kompenzacionom prigovoru i dopisa tužioca koji je upućen tuženom 3.3.2003. godine kao i iz činjenice da tuženi navedeni dopis i iskaz tužioca nije osporio. Prema stanovištu ovoga suda pri činjenici da je tuženi uz svoj kompenzacioni prigovor dostavio račun na kome je označeni rok nastanka DPO po osnovu po kome traži iznos iz kompenzacionog prigovora 31.12.2002. godine odnosno dan posle otvaranja stečaja nad tužiocem kao stečajnim dužnikom, prvostepeni sud nije mogao samo na osnovu navoda tužioca i njegovog dopisa od 3.3.2003. godine kojim on osporava tuženikovu izjavu o prebijanju i koje stoga predstavlja jednostrani akt tužioca utvrditi relevantnu činjenicu da li je potraživanje dužnika koje je osnov njegovog kompenzacionog prigovora nastalo pre dana otvaranja stečajnog postupka nad tužiocem ili posle njega, a to je od značaja za mogućnost preboja navedenih potraživanja a time i za odluku o tužbenom zahtevu. Teret dokazivanja na

vedene činjenice, s obzirom da je na istoj zasnovan kompenzacioni prigovor svakako je na tuženom i u ponovnom postupku će on dokazivati da li se potraživanje koje stavlja u preboj odnosi na njegovo potraživanje prema stečajnom dužniku nastalom pre ili posle otvaranja stečajnog postupka nad njim, ali se samo iz jednostranog akta - dopisa tužioca kojim on odbija izjavljeni prigovor prebijanja ne može pouzdano utvrditi i zaključiti da se radi o potraživanju koje je nastalo prema stečajnom dužniku pre otvaranja stečaja."

Odredbom čl. 336. i 337. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO), kao i ostale odredbe iz odeljka III - Odsek 1. regulišu prestanak obaveza kompenzacijom, koja je pored ispunjenja, jedan od načina prestanka obaveze. Iz ovih zakonskih odredaba proizlazi da se može, pod određenim uslovima, prebiti i potraživanje na ime kamate, ali iz čl. 336, 337. i ostalih odredbi koje regulišu kompenzaciju, ne proizlazi obaveza pripisivanja kamate glavnom dugu, niti se prilikom prebijanja moraju prebiti sva dospela potraživanja. Ovi propisi regulišu tzv. jednostranu kompenzaciju, jer nastaje tek kada jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje, što znači da je ta strana i ovlašćena da opredeli koje potraživanje i u kojem iznosu stavlja u preboj. To se posebno odnosi na ugovornu kompenzaciju, kojom prilikom se strane dogovaraju koja će konkretna potraživanja staviti u preboj. Samim tim, ako neće, poverilac ne mora da zateznu kamatu stavlja u preboj.

Izjava o kompenzaciji je jednostrana materijalno pravna izjava volje koja ima preobražajni karakter.

Prebijanje ne nastaje automatski tj. onog trenutka kad su se stekli uslovi za kompenzaciju. Da bi, prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima, do nje došlo, potrebno je da jedna strana saopšti (izjavi) drugoj da vrši prebijanje (izjava o kompenzaciji, kompenzaciona izjava). Izjava o kompenzaciji je jednostrana materijalnopravna izjava volje koja ima preobražajni karakter. Materijalno pravo predviđa pretpostavke za punovažnost i dejstvo izjave o prebijanju. Dejstvo ove izjave je u tome što ona izaziva prebijanje. Kompenzacija nastaje onog časa kad su stekli uslovi da do kompenzacije dođe, tako da dejstvo ove izjave u materijalno-pravnim odnosima nastupa <lat>edž tmuc<d>. Ukoliko dužnik, pošto je već dao kompenzacionu izjavu poveriocu, ipak bude tužen, i tužilac, tužbom za osudu na činidbu, zatraži da tuženi plati dug, tuženi je prinuđen da se od te tužbe brani na materijalnopravnom trenu isticanjem kompenzacionog prigovora. Tuženi koji je u toku parnice ili pre parnice dao izjavu o prebijanju, brani se od tužbe ist

S obzirom na tužbeni zahtev sud međutim, pre svega, po službenoj dužnosti mora ceniti da li je ugovor apsolutno ništav jer se ne može raskinuti niti utvrditi da je raskinut ugovor koji je apsolutno ništav. Stoga pre utvrđenja da li je jednostranom izjavom volje tužioca došlo do raskida sporazuma o kompenzaciji zbog neispunjenja tuženih, 1 sud mora utvrditi da li je navedeni ugovor bio apsolutno ništav na osnovu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Navedeno sa razloga što sporazum o kompenzaciji podrazumeva postojanje međusobnih novčanih dospelih potraživanja između učesnika kompenzacije, a u konkretnom slučaju multilateralne kompenzacije lančano povezane dužnike tj. poverioce, a prema samoj izjavi o kompenzaciji samo je prvotuženi imao dugovanja prema tužiocu, a ne i svi drugi učesnici koji su trebali da zatvore lanac multilateralne kompenzacije. Stoga potrebno je da prvostepeni sud pre svega ceni da li je takva izjava o kompenzaciji odnosno sporazum o kompenzaciji suprotan pozitivnim propisima kojima je regul