Sadržaj 							Paragrafi

DELOKRUG 							1-7

DEFINICIJE 							8-12

PLANOVI DEFINISANIH DOPRINOSA 					13-16

PLANOVI DEFINISANIH PRIMANjA 					17-31

Aktuarska sadašnja vrednost obećanih penzijskih primanja 		23-26

Učestalost aktuarskih vrednovanja 				27

Sadržaj finansijskih izveštaja 					28-31

SVI PLANOVI 							32-36

Procena sredstava plana 					32-33

Obelodanjivanje 							34-36

DATUM STUPANjA NA SNAGU 						37

Sadržaj 							Paragrafi

Delokrug 							1-3

Definicije 							4-8

Prezentovanje konsolidovanih finansijskih izveštaja 		9-11

Delokrug konsolidovanih finansijskih izveštaja 			12-21

Postupci konsolidovanja 						22-36

Računovodstveno obuhvatanje investicije u zavisne, zajednički

kontrolisane i pridružene entitete u pojedinačnim finansijskim

izveštajima matičnog entiteta 					37-39

Obelodanjivanja 							40-42

Datum stupanja na snagu 						43

Povlačenje prethodnih saopštenja 					44-45

Sadržaj 							Paragrafi

DELOKRUG 							1

DEFINICIJE 							2-5

Značajan uticaj 						6-10

Metod udela 							11-12

PRIMENA METODA UDELA 						13-34

Gubici zbog umanjenja vrednosti 					31-34

Pojedinačni finansijski izveštaji 				35-36

OBELODANjIVANjA 							37-40

DATUM STUPANjA NA SNAGU 						41

POVLAČENjE PRETHODNIH SAOPŠTENjA 					42-43

Sadržaj 							Paragrafi

Delokrug 							1-4

Prepravljanje finansijskih izveštaja 				5-37

Finansijski izveštaji po istorijskom trošku 			11-28

Bilans stanja 							11-25

Bilans uspeha 							26

Dobitak ili gubitak na neto monetarnoj poziciji 		27-28

Finansijski izveštaji po tekućem trošku 			29-31

Bilans stanja 							29

Bilans uspeha 							30

Dobitak ili gubitak na neto monetarnoj poziciji 		31

Porezi 								32

Izveštaj o tokovima gotovine 					33

Korespondirajuće brojke 					34

Konsolidovani finansijski izveštaji 				35-36

Izbor i korišćenje opšteg indeksa cena 				37

Privrede koje prestaju da budu hiperinflatorne 			38

Obelodanjivanja 							39-40

Datum stupanja na snagu 						41

Sadržaj 							Paragrafi

DELOKRUG 							1-2

DEFINICIJE 							3-12

Oblici zajedničkih poduhvata 					7

Zajednička kontrola 						8

Ugovorni aranžman 						9-12

ZAJEDNIČKI KONTROLISANO POSLOVANjE 				13-17

ZAJEDNIČKI KONTROLISANA IMOVINA 				18-23

ZAJEDNIČKI KONTROLISANI ENTITETI 				24-47

Finansijski izveštaji učesnika u zajedničkom poduhvatu 		30-45

Proporcionalna konsolidacija 					30-37

METOD UDELA 							38-41

IZUZEĆA OD PROPORCIONALNE KONSOLIDACIJE I METODA UDELA 		42-45

Zasebni finansijski izveštaji učesnika u zajedničkom poduhvatu 	46-47

TRANSAKCIJE IZMEĐU UČESNIKA U ZAJEDNIČKOM PODUHVATU

I ZAJEDNIČKOG PODUHVATA 					48-50

IZVEŠTAVANjE O UČEŠĆIMA U ZAJEDNIČKIM PODUHVATIMA U

FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA INVESTITORA 				51

RUKOVODIOCI ZAJEDNIČKIH PODUHVATA 				52-53

OBELODANjIVANjA 							54-57

DATUM STUPANjA NA SNAGU 						58

POVLAČENjE IZ PRIMENE MRS 31 (REVIDIRANOG 2000. GODINE) 		59

Delokrug

1 Ovaj standard se primenjuje na računovodstveno obuhvatanje učešća u zajedničkim poduhvatima i izveštavanje o imovini, obavezama, prihodima i rashodima zajedničkih poduhvata u finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkim poduhvatima i investitora, bez obzira na strukture ili oblike u okviru kojih se odvijaju aktivnosti zajedničkog poduhvata. Međutim, ne primenjuje se na učešća učesnika u zajedničkim poduhvatima kod zajednički kontrolisanih entiteta u posedu:

(a) organizacija visokorizičnog ulagačkog kapitala, ili

(b) investicionih fondova, trustova i sličnih entiteta, uključujući osiguravajuće fondove povezane sa investicijama, koja se, posle početnog priznavanja, označavaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha ili se klasifikuju kao učešća koja se drže za trgovanje i računovodstveno obuhvataju u skladu sa MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje. Takve investicije se odmeravaju po fer vrednosti u skladu sa MRS 39, a promene fer vrednosti se priznaju u dobitku ili gubitku perioda u kom je došlo do promene.

2 Učesnik koji ima učešće u zajednički kontrolisanom entitetu izuzima se od zahteva paragrafa 30 (proporcionalna konsolidacija) i 38 (metod udela) kada zadovoljava sledeće uslove:

(a) učešće je klasifikovano kao ono koje se drži za prodaju u skladu sa MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja;

(b) izuzetak iz paragrafa 10 MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji, koji dozvoljava matičnom entitetu koji takođe ima učešće u zajednički kontrolisanom entitetu da ne prezentuje konsolidovane finansijske izveštaje, ukoliko je primenljivo;

(c) primenjuje se stavke navedene u daljem tekstu:

(i) učesnik u zajedničkom poduhvatu je zavisni entitet u potpunom vlasništvu nekog drugog entiteta, ili je zavisni entitet u delimičnom vlasništvu nekog drugog entiteta, a njegovi vlasnici, uključujući i one koji inače nemaju pravo glasa, su obavešteni o, i ne protive se, tome da učesnik u zajedničkom poduhvatu ne primenjuje proporcionalnu konsolidaciju ili metod udela;

(ii) dužničkim ili instrumentima kapitala učesnika u zajedničkom poduhvatu se ne trguje na javnom tržištu (domaćoj ili stranoj berzi ili na slobodnim berzanskim tržištima, uključujući lokalna i regionalna tržišta);

(iii) učesnik u zajedničkom poduhvatu nije podneo, niti je u procesu podnošenja svojih finansijskih izveštaja komisiji za hartije od vrednosti ili drugoj regulatornoj organizaciji, u svrhu emitovanja bilo koje klase instrumenata na javnom tržištu; i

(iv) krajnji matični entitet učesnika u zajedničkom poduhvatu ili neki posredni matični entitet sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje dostupne za javnu upotrebu, koji su u saglasnosti sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

Definicije

3 U ovom standardu koriste se navedeni izrazi sa sledećim značenjem:

Kontrola je moć upravljanja finansijskim i poslovnim politikama entiteta sa ciljem ostvarenja koristi od njegovih aktivnosti.

Metod udela je računovodstveni metod prema kom se učešće u zajednički kontrolisanom entitetu prvo priznaje po nabavnoj vrednosti (visini investicije), a zatim se za promene koje nastanu nakon datuma sticanja, vrše korigovanja učešća učesnika u zajedničkom poduhvatu u neto imovini zajednički kontrolisanog entiteta. Dobit ili gubitak učesnika u zajedničkom poduhvatu obuhvata udeo učesnika u zajedničkom poduhvatu u dobitku ili gubitku zajednički kontrolisanog entiteta.

Investitor u zajedničkom poduhvatu je jedna od strana u zajedničkom poduhvatu koja nema zajedničku kontrolu nad tim poduhvatom.

Zajednička kontrola je ugovorom definisana podela kontrole nad nekom ekonomskom aktivnošću i postoji samo kada se za donošenje strateških i operativnih odluka u vezi sa poslovanjem zahteva jednoglasna saglasnost strana koje dele kontrolu (učesnici u zajedničkom poduhvatu).

Zajednički poduhvat je ugovorni aranžman u okviru kog dve ili više strana preduzimaju ekonomsku aktivnost koja je predmet zajedničke kontrole.

Proporcionalna konsolidacija je računovodstveni i izveštajni metod po kome se udeo učesnika u svakoj imovini, obavezi, prihodu i rashodu zajednički kontrolisanog entiteta kombinuje po principu "stavka po stavka" sa sličnim stavkama u finansijskim izveštajima tog učesnika ili se vrši iskazivanje stavki kao zasebnih linijskih stavki u finansijskim izveštajima učesnika.

Zasebni finansijski izveštaji su izveštaji koje sastavlja matični entitet, investitor u pridruženi entitet ili učesnik u zajednički kontrolisanom entitetu, u kojima se investicije računovodstveno obuhvataju na osnovu direktnog učešća u kapitalu, a ne na osnovu iskazanih rezultata i neto imovine entiteta u koji je investirano.

Značajan uticaj podrazumeva moć učestvovanja u donošenju odluka o finansijskoj i poslovnoj politici entiteta, ali ne i kontrolu nad tim politikama. Značajan uticaj se može ostvariti kroz vlasništvo nad akcijama, na osnovu statuta ili sporazuma.

Učesnik u zajedničkom poduhvatu je strana u zajedničkom poduhvatu koja ima zajedničku kontrolu nad tim zajedničkim poduhvatom.

4 Finansijski izveštaji u kojima se primenjuje proporcionalna konsolidacija ili metod udela nisu zasebni finansijski izveštaji, niti finansijski izveštaji entiteta koji ne poseduje zavisni entitet, pridruženi entitet ili učešće u zajednički kontrolisanom entitetu.

5 Pojedinačni finansijski izveštaji su izveštaji koji se sastavljaju pored konsolidovanih finansijskih izveštaja, finansijskih izveštaja u kojima se investicije računovodstveno obuhvataju primenom metoda udela i finansijskih izveštaja u kojima se učešće učesnika u zajedničkom poduhvatu proporcionalno konsoliduje. Pojedinačni finansijski izveštaji mogu, ali ne moraju, da budu priloženi uz te izveštaje.

6 Entiteti izuzeti iz konsolidovanja u skladu sa paragrafom 10 MRS 27, od primene metoda udela u skladu sa paragrafom 13 (c) MRS 28 Investicije u pridružene entitete ili od primene proporcionalne konsolidacije ili metoda udela u skladu sa paragrafom 2 ovog standarda, mogu prezentovati pojedinačne finansijske izveštaje kao svoje jedine finansijske izveštaje.

Oblici zajedničkih poduhvata

7 Zajednički poduhvati mogu biti različitih oblika i strukture. Ovaj standard identifikuje tri osnovna tipa - zajednički kontrolisano poslovanje, zajednički kontrolisana imovina i zajednički kontrolisane entitete - koji se obično opisuju kao, i zadovoljavaju definiciju zajedničkih poduhvata. Svi zajednički poduhvati imaju sledeće osnovne karakteristike:

(a) dva ili više učesnika u zajedničkom poduhvatu vezana su ugovornim aranžmanom; i

(b) ugovorni aranžman uspostavlja zajedničku kontrolu.

Zajednička kontrola

8 Zajednička kontrola može biti onemogućena kada je entitet u koji je investirano u procesu pravne reorganizacije ili u postupku bankrotstva, ili posluje pod strogim dugoročnim restrikcijama sposobnosti da prebacuje novčana sredstva učesniku u zajedničkom poduhvatu. Ako se zajednička kontrola nastavlja, navedeni događaji sami po sebi nisu dovoljni da opravdaju računovodstveno neobuhvatanje zajedničkog poduhvata u skladu sa ovim standardom.

Ugovorni aranžman

9 Postojanje ugovornog aranžmana pravi razliku između učešća koja podrazumevaju zajedničku kontrolu i investicija u pridružene entitete u kojima investitor ima značajan uticaj (vidi MRS 28). Aktivnosti kod kojih nije prisutan ugovorni aranžman kojim se uspostavlja zajednička kontrola ne spadaju u zajedničke poduhvate u smislu ovog standarda.

10 Postojanje ugovornog aranžmana može se dokazati na više načina, na primer ugovorom između učesnika u zajedničkom poduhvatu ili zapisnicima sa diskusija vođenih između učesnika u zajedničkom poduhvatu. U nekim slučajevima, aranžman je inkorporiran u članove statuta ili druge osnivačke akte zajedničkog poduhvata. Nezavisno od oblika, ugovorni aranžman je obično pisani dokument koji se odnosi na pitanja kao što su:

(a) aktivnost, trajanje i obaveze izveštavanja zajedničkog poduhvata;

(b) imenovanje upravnog odbora ili ekvivalentnog upravljačkog tela zajedničkog poduhvata i glasačka prava učesnika u zajedničkom poduhvatu;

(c) doprinosi kapitala od strane učesnika u zajedničkom poduhvatu; i

(d) deljenje proizvoda, prihoda, rashoda ili rezultata poslovanja zajedničkog poduhvata između učesnika u zajedničkom poduhvatu.

11 Ugovorni aranžman uspostavlja zajedničku kontrolu nad zajedničkim poduhvatom. Takav zahtev osigurava da nijedan učesnik u zajedničkom poduhvatu pojedinačno ne može jednostrano da kontroliše aktivnost.

12 Ugovornim aranžmanom može se odrediti jedan učesnik kao rukovodilac ili menadžer zajedničkog poduhvata. Rukovodilac ne kontroliše zajednički poduhvat već deluje u okviru finansijskih i poslovnih politika koje su u skladu sa ugovornim aranžmanom dogovorene od strane učesnika u zajedničkom poduhvatu i delegirane rukovodiocu. Ako rukovodilac ima moć da upravlja finansijskim i poslovnim politikama ekonomske aktivnosti, on kontroliše poduhvat i poduhvat je zavisni entitet rukovodioca, a ne zajednički poduhvat.

Zajednički kontrolisano poslovanje

13 Poslovanje nekih zajedničkih poduhvata uključuje upotrebu imovine i ostalih resursa učesnika u zajedničkom poduhvatu, ali ne i osnivanje akcionarskog društva, ortačkog društva ili drugog entiteta, odnosno finansijske strukture odvojene od samih učesnika u zajedničkom poduhvatu. Svaki učesnik u zajedničkom poduhvatu koristi nekretnine, postrojenja i opremu i ima sopstvene zalihe. On takođe pravi sopstvene rashode i obaveze i pribavlja sopstvena finansijska sredstva, koja predstavljaju njegove sopstvene obaveze. Aktivnosti zajedničkog poduhvata mogu da obavljaju zaposleni kod entiteta-učesnika u zajedničkom poduhvatu zajedno sa sličnim aktivnostima entiteta-učesnika u zajedničkom poduhvatu.. Ugovor o zajedničkom poduhvatu obično definiše način na koji se prihod od prodaje zajedničkog proizvoda i eventualni rashodi koji pritom nastanu dele između učesnika u zajedničkom poduhvatu.

14 Primer zajednički kontrolisanog poslovanja je kada dva ili više učesnika u zajedničkom poduhvatu kombinuju svoje poslovanje, resurse i znanje da bi zajedno proizvodili, plasirali na tržište ili distribuirali određeni proizvod, na primer, avion. Svaki učesnik u zajedničkom poduhvatu obavlja različite delove procesa proizvodnje. Svaki učesnik u zajedničkom poduhvatu snosi sopstvene troškove i dobija deo prihoda od prodaje aviona, pri čemu se taj deo utvrđuje u skladu sa ugovornim aranžmanom.

15 U vezi sa njegovim učešćem u zajednički kontrolisanom poslovanju, učesnik u zajedničkom poduhvatu u svojim finansijskim izveštajima priznaje:

(a) imovinu koju kontroliše i obaveze koje stvori; i

(b) rashode koje ostvari i svoj udeo u prihodu, zarađenom prodajom robe i pružanjem usluga zajedničkog poduhvata.

16 Pošto se imovina, obaveze, prihodi i rashodi priznaju u finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkom poduhvatu, ne zahtevaju se nikakva korigovanja ili drugi postupci konsolidacije u vezi sa tim stavkama kada učesnik u zajedničkom poduhvatu prezentuje konsolidovane finansijske izveštaje.

17 Može se desiti da se za sam zajednički poduhvat ne zahteva vođenje zasebne računovodstvene evidencije i sastavljanje finansijskih izveštaja. Međutim, učesnici u zajedničkom poduhvatu mogu sastavljati izveštaje za potrebe rukovodstva, kako bi ovi mogli da ocenjuju performanse zajedničkog poduhvata.

Zajednički kontrolisana imovina

18 Neki zajednički poduhvati podrazumevaju zajedničku kontrolu, a često i zajedničko vlasništvo, učesnika u zajedničkom poduhvatu nad jednim ili više delova imovine uloženih ili stečenih za potrebe zajedničkog poduhvata i posvećenih njegovoj svrsi. Imovina se koristi da bi se ostvarile koristi za učesnike u zajedničkom poduhvatu. Svaki učesnik uzima deo proizvoda ostvarenih korišćenjem te imovine i svaki učesnik snosi dogovoreni deo nastalih rashoda.

19 Ovi zajednički poduhvati ne podrazumevaju osnivanje akcionarskog društva, ortačkog društva ili drugog entiteta, odnosno finansijske strukture koja bi bila odvojena od samih učesnika u zajedničkom poduhvatu. Svaki učesnik u zajedničkom poduhvatu ima kontrolu nad svojim delom budućih ekonomskih koristi kroz svoj udeo u zajednički kontrolisanoj imovini.

20 Mnoge aktivnosti u naftnoj i gasnoj industriji i u sektoru vađenja minerala uključuju zajednički kontrolisanu imovinu. Na primer, određeni broj kompanija koje se bave proizvodnjom nafte mogu zajednički kontrolisati i upravljati naftovodom. Svaki učesnik u zajedničkom poduhvatu koristi naftovod da bi transportovao sopstveni proizvod, a za uzvrat snosi dogovoreni deo rashoda funkcionisanja naftovoda. Još jedan primer zajednički kontrolisane imovine je kada dva entiteta zajednički kontrolišu nekretninu, pri čemu svaki uzima deo primljenog zakupa i snosi deo rashoda.

21 U vezi sa svojim učešćem u zajednički kontrolisanoj imovini, učesnik u zajedničkom poduhvatu u svojim finansijskim izveštajima priznaje:

(a) svoj udeo u zajednički kontrolisanoj imovini, klasifikovanoj prema prirodi imovine;

(b) nastale obaveze;

(c) svoj udeo u obavezama koje je preuzeo zajednički sa drugim učesnicima u zajedničkom poduhvatu u vezi sa zajedničkim poduhvatom;

(d) sve prihode od prodaje ili upotrebe svog dela proizvoda zajedničkog poduhvata, zajedno sa svojim delom rashoda ostvarenih u zajedničkom poduhvatu; i

(e) sve rashode ostvarene u vezi sa učešćem u zajedničkom poduhvatu.

22 Vezano za svoje učešće u zajednički kontrolisanoj imovini, svaki učesnik u zajedničkom poduhvatu uključuje u svoju računovodstvenu evidenciju i priznaje u svojim finansijskim izveštajima:

(a) svoj udeo u zajednički kontrolisanoj imovini, klasifikovanoj u skladu sa prirodom imovine, a ne kao investicija. Na primer, udeo u zajednički kontrolisanom naftovodu klasifikuje se kao nekretnina, postrojenje i oprema;

(b) sve nastale obaveze, na primer one koje su nastale u vezi sa njegovim udelom u imovini;

(c) svoj udeo u obavezama koje je preuzeo zajednički sa drugim učesnicima u zajedničkom poduhvatu u vezi sa zajedničkim poduhvatom;

(d) sve prihode od prodaje ili upotrebe svog dela proizvoda zajedničkog poduhvata, zajedno sa svojim delom rashoda ostvarenih u zajedničkom poduhvatu;

(e) sve rashode ostvarene u vezi sa učešćem u zajedničkom poduhvatu, na primer one povezane sa finansiranjem učešća učesnika u zajedničkom poduhvatu u imovini, odnosno sa prodajom svog dela proizvoda.

Pošto se imovina, obaveze, prihodi i rashodi priznaju u finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkom poduhvatu, ne zahtevaju se nikakva korigovanja ili drugi postupci konsolidacije u vezi sa tim stavkama kada učesnik u zajedničkom poduhvatu prezentuje konsolidovane finansijske izveštaje.

23 Postupak u vezi sa zajednički kontrolisanom imovinom odražava suštinu i ekonomsku realnost i, obično, pravni oblik zajedničkog poduhvata. Zasebna računovodstvena evidencija za sam zajednički poduhvat može biti ograničena na zajednički ostvarene rashode učesnika, koje učesnici na kraju snose u skladu sa svojim dogovorenim udelima. Može se desiti da se finansijski izveštaji za zajednički poduhvat ne sastavljaju, mada učesnici mogu da sastavljaju izveštaje za rukovodstvo kako bi ono moglo da procenjuju performanse zajedničkog poduhvata.

Zajednički kontrolisani entiteti

24 Zajednički kontrolisan entitet je zajednički poduhvat koji podrazumeva osnivanje akcionarskog društva, ortačkog društva ili drugog entiteta u kom svaki od učesnika u zajedničkom poduhvatu ima svoje učešće. Entitet posluje na isti način kao i drugi entiteti, osim što se ugovornim aranžmanom između učesnika u zajedničkom poduhvatu uspostavlja zajednička kontrola nad ekonomskom aktivnošću novoosnovanog entiteta.

25 Zajednički kontrolisani entitet kontroliše imovinu zajedničkog poduhvata, preuzima obaveze i snosi rashode i zarađuje prihode. On može zaključivati ugovore u svoje vlastito ime i pribavljati finansijska sredstava za potrebe aktivnosti zajedničkog poduhvata.. Svaki učesnik ima pravo na udeo u dobiti zajednički kontrolisanog entiteta, iako neki zajednički kontrolisani entiteti takođe podrazumevaju deljenje samih proizvoda zajedničkog poduhvata.

26 Uobičajeni primer zajednički kontrolisanog entiteta je kada dva entiteta kombinuju svoje aktivnosti u vezi sa određenom delatnošću prenošenjem relevantne imovine i obaveza na zajednički kontrolisani entitet. Još jedan primer je kad entitet započne poslovanje u stranoj zemlji zajedno sa vladinom ili drugom agencijom u toj zemlji, osnivanjem zasebnog entiteta koji zajednički kontrolišu entitet-učesnik u zajedničkom poduhvatu i vlada ili agencija.

27 Mnogi zajednički kontrolisani entiteti su suštinski slični onim zajedničkim poduhvatima koji se nazivaju zajednički kontrolisano poslovanje ili zajednički kontrolisana imovina. Na primer, učesnici mogu preneti zajednički kontrolisanu imovinu, kao što je naftovod, na zajednički kontrolisani entitet, iz poreskih ili drugih razloga. Slično, učesnici u zajedničkom poduhvatu mogu u zajednički kontrolisan entitet da ulože u imovinu zajednički kontrolisanog entiteta kojim će zajednički upravljati. Neka zajednički kontrolisana poslovanja takođe uključuju osnivanje zajednički kontrolisanog entiteta koji bi se bavio određenim aspektima poslovanja, na primer, dizajnom, marketingom, distribucijom ili postprodajnim uslugama vezanim za proizvod.

28 Zajednički kontrolisani entitet vodi svoju računovodstvenu evidenciju i sastavlja i prezentuje finansijske izveštaje na isti način kao i drugi entiteti, u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

29 Svaki učesnik u zajedničkom poduhvatu obično ulaže gotovinu ili druge resurse u zajednički kontrolisani entitet. Ta ulaganja se uključuju u računovodstvenu evidenciju učesnika u zajedničkom poduhvatu i priznaju se u finansijskim izveštajima kao investicija u zajednički kontrolisani entitet.

Finansijski izveštaji učesnika u zajedničkom poduhvatu

Proporcionalna konsolidacija

30 Učesnik u zajedničkom ulaganju priznaje svoje učešće u zajednički kontrolisanom entitetu primenom metoda proporcionalne konsolidacije ili alternativnog metoda opisanog u paragrafu 38. Kada se vrši proporcionalna konsolidacija, koristiti se jedan od dva formata izveštavanja navedena u nastavku.

31 Učesnik u zajedničkom poduhvatu priznaje svoje učešće u zajednički kontrolisanom entitetu, korišćenjem jednog od dva formata izveštavanja za proporcionalnu konsolidaciju, bez obzira na to da li on takođe ima i investicije u zavisne entitete ili da li svoje finansijske izveštaje opisuje kao konsolidovane finansijske izveštaje.

32 Kada se priznaje učešće u zajednički kontrolisanom entitetu, od suštinske je važnosti da učesnik odrazi suštinu i ekonomsku realnost aranžmana, a ne određenu strukturu ili oblik zajedničkog poduhvata. Kod zajednički kontrolisanog entiteta učesnik ima kontrolu nad svojim udelom u budućim ekonomskim koristima kroz svoj udeo u imovini i obavezama zajedničkog poduhvata. Ova suština i ekonomska realnost se u konsolidovanim finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkom poduhvatu odražavaju kada učesnik prizna svoja učešća u imovini, obavezama, prihodima i rashodima zajednički kontrolisanog entiteta primenom jednog od dva formata izveštavanja za proporcionalnu konsolidaciju opisana u paragrafu 34.

33 Primena proporcionalne konsolidacije znači da bilans stanja učesnika u zajedničkom poduhvatu uključuje njegov udeo u imovini koju zajednički kontroliše i njegov udeo u obavezama za koje je zajednički odgovoran. Bilans uspeha učesnika uključuje njegov udeo u prihodima i rashodima zajednički kontrolisanog entiteta. Mnogi postupci adekvatni za primenu proporcionalne konsolidacije slični su postupcima za konsolidaciju investicija u zavisne entitete, izloženim MRS 27.

34 Kod primene proporcionalne konsolidacije mogu se koristiti različiti formati izveštavanja. Učesnik u zajedničkom poduhvatu može da kombinuje svoj udeo u svakom delu imovine, obaveza, prihoda i rashoda zajednički kontrolisanog entiteta sa sličnim stavkama u svojim finansijskim izveštajima po principu "red po red". Na primer, može kombinovati svoj udeo u zalihama zajednički kontrolisanog entiteta sa svojim zalihama i svoj udeo u nekretninama, postrojenjima i opremi zajednički kontrolisanog entiteta sa svojim nekretninama, postrojenjima i opremom. Alternativno, učesnik može uključiti zasebne linijske stavke za svoj udeo u imovini, obavezama, prihodima i rashodima zajednički kontrolisanog entiteta u svojim finansijskim izveštajima. Na primer, on može prikazati svoj udeo u obrtnoj imovini zajednički kontrolisanog entiteta zasebno kao deo svoje obrtne imovine i svoj udeo u nekretninama, postrojenjima i opremi zajednički kontrolisanog entiteta kao deo svojih nekretnina, postrojenja i opreme. Oba ova formata izveštavanja imaju za rezultat izveštavanje identičnih iznosa dobitka ili gubitka i svake glavne klasifikacije imovine, obaveza, prihoda i rashoda; za potrebe ovog standarda prihvatljiva su oba formata.

35 Koji god format da se koristi da bi se izvršila proporcionalna konsolidacija, nije primereno vršiti prebijanje imovine ili obaveza oduzimanjem drugih obaveza ili imovine, odnosno prihoda ili rashoda oduzimanjem drugih rashoda ili prihoda, osim ako ne postoji zakonsko pravo prebijanja i ako prebijanje predstavlja očekivanje u pogledu realizacije imovine ili izmirenja obaveze.

36 Učesnik u zajedničkom poduhvatu prestaje da koristi proporcionalnu konsolidaciju od datuma na koji prestane da ima zajedničku kontrolu nad zajednički kontrolisanim entitetom.

37 Učesnik u zajedničkom poduhvatu prestaje da koristi proporcionalnu konsolidaciju od datuma na koji prestane da ima udeo u kontroli zajednički kontrolisanog entiteta. To se može desiti, na primer, kada učesnik u zajedničkom poduhvatu otuđi svoje učešće ili kada se zajednički kontrolisanom entitetu nametnu takve spoljne restrikcije da učesnik u zajedničkom poduhvatu više nema zajedničku kontrolu.

Metod udela

38 Kao alternativu proporcionalnoj konsolidaciji opisane u paragrafu 30, učesnik priznaje svoje učešće u zajednički kontrolisanom entitetu primenom metoda udela.

39 Učesnik u zajedničkom poduhvatu priznaje svoje učešće u zajednički kontrolisanom entitetu korišćenjem metoda udela, bez obzira na to da li on takođe ima i investicije u zavisne entitete ili da li svoje finansijske izveštaje opisuje kao konsolidovane finansijske izveštaje.

40 Neki učesnici u zajedničkim poduhvatima priznaju svoja učešća u zajednički kontrolisanim entitetima korišćenjem metoda udela, kao što je opisano u MRS 28. Korišćenje metoda udela podržavaju oni koji tvrde da nije primereno kombinovati stavke koje se kontrolišu sa stavkama koje se zajednički kontrolišu, kao i oni koji smatraju da učesnici u zajedničkim poduhvatima imaju značajan uticaj, a ne zajedničku kontrolu, u zajednički kontrolisanom entitetu. Ovaj standard ne preporučuje korišćenje metoda udela, jer proporcionalna konsolidacija bolje odražava suštinu i ekonomsku realnost učešća učesnika u zajednički kontrolisanom entitetu, to jest, kontrolu nad udelom učesnika u budućim ekonomskim koristima. Ipak, ovaj standard dozvoljava korišćenje metoda udela, kao alternativnog postupka, kada se vrši priznavanje učešća u zajednički kontrolisanim entitetima.

41 Učesnik u zajedničkom poduhvatu prestaje da primenjuje metod udela od datuma kada prestane da ima zajedničku kontrolu nad, ili značajan uticaj u, zajednički kontrolisanom entitetu.

Izuzeća od proporcionalne konsolidacije i metoda udela

42 Učešća u zajednički kontrolisanim entitetima klasifikovana kao ona koja se drže za prodaju u skladu sa MSFI 5 treba računovodstveno da se obuhvataju u skladu sa tim MSFI.

43 Kada učešće u zajednički kontrolisanom entitetu prethodno klasifikovano kao ono koja se drži za prodaju više ne ispunjava kriterijume takvog klasifikovanja, računovodstveno se obuhvata korišćenjem metoda proporcionalne konsolidacije ili metoda udela, od datuma kada su klasifikovana kao ona koja se drže za prodaju. Finansijske izveštaje za periode od datuma klasifikacija kao ono koje se drži za prodaju treba izmeniti u skladu sa tim.

44 Brisan

45 Od datuma na koji zajednički kontrolisani entitet postane zavisni entitet učesnika u zajedničkom poduhvatu, učesnik računovodstveno obuhvata svoje učešće u skladu sa MRS 27. Od datuma na koji zajednički kontrolisani entitet postane pridruženi entitet učesnika u zajedničkom poduhvatu, učesnik u zajedničkom poduhvatu računovodstveno obuhvata svoje učešće u skladu sa MRS 28.

Zasebni finansijski izveštaji učesnika u zajedničkom poduhvatu

46 Učešće u zajednički kontrolisanom entitetu se računovodstveno obuhvata u zasebnim finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkom poduhvatu u skladu sa paragrafima 37-42 MRS 27.

47 Ovaj standard ne propisuje koji entiteti treba da sastavljaju zasebne finansijske izveštaje raspoložive za javnu upotrebu.

Transakcije između učesnika u zajedničkom poduhvatu i zajedničkog poduhvata

48 Kada učesnik u zajedničkom poduhvatu uloži ili proda imovinu zajedničkom poduhvatu, priznavanje bilo kog dela dobitka ili gubitka od te transakcije odražava suštinu transakcije. Dok se imovina zadržava u zajedničkom poduhvatu, i pod uslovom da je učesnik u zajedničkom poduhvatu preneo značajne rizike i koristi koji proističu iz vlasništva nad imovinom zajedničkog poduhvata, učesnik u zajedničkom poduhvatu priznaje samo onaj deo dobitka ili gubitka koji se može pripisati učešću ostalih učesnika u zajedničkom poduhvatu. Učesnik u zajedničkom poduhvatu priznaje celokupan iznos svakog gubitka kada ulaganje ili prodaja pruže dokaz o smanjenju neto ostvarive vrednosti obrtne imovine ili o gubitku zbog umanjenja vrednosti.

49 Kada učesnik u zajedničkom poduhvatu kupi imovinu od zajedničkog poduhvata, učesnik ne priznaje svoj udeo u dobiti zajedničkog poduhvata od te transakcije sve dok ponovo ne proda imovinu nezavisnoj strani. Učesnik priznaje svoj udeo u gubicima koji proističu iz tih transakcija na isti način kao dobitke, osim što gubitke priznaje odmah kada oni predstavljaju smanjenje neto ostvarive vrednosti obrtne imovine ili gubitke zbog umanjenja vrednosti.

50 Da bi ocenio da li transakcija između učesnika u zajedničkom poduhvatu i zajedničkog poduhvata pruža dokaz o umanjenju vrednosti imovine, učesnik u zajedničkom poduhvatu određuje nadoknadivu vrednost imovine u skladu sa MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine. Pri određivanju upotrebne vrednosti, učesnik u zajedničkom poduhvatu procenjuje buduće tokove gotovine od imovine na osnovu kontinuirane upotrebe imovine i njenog konačnog otuđenja od strane zajedničkog poduhvata.

Izveštavanje o učešćima u zajedničkim poduhvatima u finansijskim izveštajima investitora

51 Investitor u zajednički poduhvat koji nema zajedničku kontrolu računovodstveno obuhvata tu investiciju u skladu sa MRS 39 ili, ako ima značajan uticaj u zajedničkom poduhvatu, u skladu sa MRS 28.

Rukovodioci zajedničkih poduhvata

52 Rukovodioci ili menadžeri zajedničkog poduhvata računovodstveno obuhvataju sve naknade u skladu sa MRS 18 Prihodi.

53 Jedan ili više učesnika u zajedničkom poduhvatu mogu delovati kao rukovodioci ili menadžeri zajedničkog poduhvata. Rukovodiocima se obično plaća naknada za takve dužnosti. Naknade se u okviru zajedničkog poduhvata računovodstveno obuhvataju kao rashod.

Obelodanjivanja

54 Učesnik u zajedničkom poduhvatu, zasebno od iznosa ostalih potencijalnih obaveza, obelodanjuje agregirani iznos sledećih potencijalnih obaveza, osim ako je verovatnoća gubitka vrlo mala:

(a) sve potencijalne obaveze koje je ostvario u vezi sa svojim učešćem u zajedničkom poduhvatu, kao i svojim udelom u svakoj od potencijalnih obaveza koje je ostvario zajedno sa drugim učesnicima;

(b) svoj udeo u potencijalnim obavezama samih zajedničkih poduhvata za koje je potencijalno odgovoran; i

(c) one potencijalne obaveze koje proizilaze iz toga što je učesnik potencijalno odgovoran za obaveze drugih učesnika u zajedničkom poduhvatu.

55 Učesnik obelodanjuje agregirani iznos sledećih obaveza vezanih za njegovo učešće u zajedničkim poduhvatima zasebno od ostalih obaveza:

(a) svih obaveza učesnika u zajedničkom poduhvatu po osnovu kapitala u vezi sa njegovim učešćima u zajedničkim poduhvatima i njegovim udelom u obavezama po osnovu kapitala koje je ostvario zajedno sa drugim učesnicima u zajedničkom poduhvatu; i

(b) svoj udeo u obavezama po osnovu kapitala samog zajedničkog poduhvata.

56 Učesnik u zajedničkom poduhvatu obelodanjuje spisak i opis učešća u značajnim zajedničkim poduhvatima i proporciju vlasničkih učešća koje ima u zajednički kontrolisanim entitetima. Učesnik koji priznaje svoja učešća u zajednički kontrolisanim entitetima primenom oblika izveštavanja nazvanog "red po red", za proporcionalnu konsolidaciju ili metod udela, obelodanjuje agregirane iznose svake stavke obrtne imovine, stalne imovine, kratkoročnih obaveza, dugoročnih obaveza, prihoda i rashoda povezanih sa njegovim učešćima u zajedničkom poduhvatu.

57 Učesnik obelodanjuje metod koji koristi za priznavanje svojih učešća u zajednički kontrolisanim entitetima.

Datum stupanja na snagu

58 Entitet primenjuje ovaj standard za godišnje periode koji počinju 1. januara 2005. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuje ovaj standard za period koji počinje pre 1. januara 2005. godine, on obelodanjuje tu činjenicu.

Povlačenje iz primene MRS 31 (revidiranog 2000. godine)

59 Ovim standardom se ukida MRS 31 Finansijsko izveštavanje učešća u zajedničkim poduhvatima (revidiran 2000. godine).

MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija

MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 32

Finansijski instrumenti: prezentacija



Sadržaj 							Paragrafi

Cilj 								2-3

Delokrug 							4-10

Definicije 							11-14

Prezentacija 							15-50

Obaveze i kapital 						15-27

Nepostojanje ugovorne obaveze da se isplati gotovina ili

preda drugo finansijsko sredstvo (paragraf 16(a)) 		17-20

Izvršenje ugovora pomoću instrumenata sopstvenog kapitala

entiteta (paragraf 16(b)) 					21-24

Odredbe o potencijalnom izmirenju 				25

Opcije izmirenja 						26-27

Složeni finansijski instrumenti 				28-32

Ponovo stečene sopstvene akcije (videti i paragraf AG36)	 33-34

Kamate, dividende, gubici i dobici (videti i paragraf AG37) 	35-41

Prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze

(videti i paragrafe AG38 i AG39) 				42-50

Datum stupanja na snagu 						96-97

Povlačenje ostalih saopštenja 					98-100

Prilog Uputstvo za primenu MRS 32 Finansijski instrumenti:

prezentacija 							AG3-AG24

Finansijska sredstva i finansijske obaveze 			AG3-AG12

Instrumenti kapitala 						AG13-AG14

Derivatni finansijski instrumenti 				AG15-AG19

Ugovori o kupovini ili prodaji nefinansijskih stavki

(paragrafi 8-10) 						AG20-AG24

Prezentacija 							AG25-AG39

Obaveze i kapital (paragrafi 15-27) 				AG25-AG29

Nepostojanje ugovorne obaveze da se isplati gotovina ili preda

drugo finansijsko sredstvo (paragrafi 17-20) 			AG25-AG26

Izmirenje pomoću instrumenata sopstvenog kapitala entiteta

(paragrafi 21-24) 						AG27

Odredbe o potencijalnom izmirenju (paragraf 25) 			AG28

Tretman u konsolidovanim finansijskim izveštajima 		AG29

Složeni finansijski instrumenti (paragrafi 28-32) 		AG30-AG35

Ponovo stečene sopstvene akcije (paragrafi 33 i 34) 		AG36

Kamate, dividende, gubici i dobici (paragrafi 35 - 41) 		AG37

Prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze

(paragrafi 42-50) 						AG38-AG39



Cilj
1 Brisan

2 Cilj ovog standarda jeste da ustanovi principe za prezentaciju finansijskih instrumenata kao obaveza ili kapitala i za prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. Primenjuje se na klasifikaciju finansijskih instrumenata, iz perspektive emitenta, na finansijska sredstva, finansijske obaveze i instrumente kapitala; klasifikaciju kamata, dividendi, gubitaka i dobitaka u vezi sa njima; kao i na okolnosti u kojima treba izvršiti prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza.

3 Principi sadržani u ovom standardu dopunjuju principe za priznavanje i odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza u MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje, i za obelodanjivanje informacija o njima u MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja.

Delokrug
4 Ovaj standard treba da primenjuju svi entiteti na sve tipove finansijskih izveštaja, izuzev:

(a) onih učešća u zavisnim, pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima koji se računovodstveno obuhvataju u skladu sa MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni zasebni finansijski izveštaji; MRS 28 Investicije u pridružene entitete ili MRS 31 Učešća u zajedničkim poduhvatima. Međutim, u nekim slučajevima, MRS 27, MRS 28 ili MRS 31 dopuštaju da se neka učešća u zavisnim i pridruženim entitetima ili zajedničkim poduhvatima računovodstveno obuhvataju u skladu sa MRS 39; u tim slučajevima, entiteti treba da primene zahteve obelodanjivanja iz MRS 27, MRS 28 i MRS 31 pored onih predviđenim ovim standardom. Takođe, entiteti treba da primene ovaj standard na sve derivate povezane sa učešćima u zavisnim i pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima.

(b) prava i obaveza po osnovu planova primanja zaposlenih, a na koja se primenjuje MRS 19 Primanja zaposlenih.

(c) ugovora za potencijalnu naknadu u poslovnim kombinacijama (videti MSFI 3 Poslovne kombinacije). Ovaj izuzetak važi samo za sticaoca.

(d) ugovora o osiguranju kao što je definisano u MSFI 4 Ugovori o osiguranju. Međutim, ovaj standard se primenjuje na derivate koji su ugrađeni u ugovore o osiguranju ako MRS 39 zahteva od entiteta da ih zasebno računovodstveno obuhvata. Štaviše, emitent treba da primeni ovaj standard na ugovore o finansijskim garancijama ako za njihovo priznavanje i odmeravanje primenjuje MRS 39, ali treba da primeni MSFI 4 ako izabere, u skladu sa paragrafom 4(d) MSFI 4, da za njihovo primenjivanje i odmeravanje koristi MSFI 4.

(e) finansijskih instrumenata koji su pod delokrugom MSFI 4, jer sadrže obeležje diskrecionog učešća. Emitent ovih instrumenata oslobođen je primene paragrafa 15-32 i AG25-AG35 ovog standarda na ova obeležja, koje se odnose na pravljenje razlike između finansijskih obaveza i instrumenata kapitala. Međutim, svi ostali zahtevi ovog standarda se primenjuju na navedene finansijske instrumente. Štaviše,ovaj standard se primenjuje na derivate koji su ugrađeni u ove instrumente (videti MRS 39).

(f) finansijskih instrumenata, ugovora i obaveza u vezi sa transakcijama plaćanja akcijama na koje se primenjuje MSFI 2 Plaćanje akcijama osim u slučaju:

(i) ugovora pod delokrugom paragrafa 8-10 ovog standarda, na koje se ovaj standard primenjuje;

(ii) paragrafa 33 i 34 ovog standarda, koji treba da se primenjuju na sopstvene akcije kupljene, prodate, emitovane ili poništene u vezi sa planovima zaposlenih u vezi sa opcijama kupovine ili prodaje akcija pod povoljnijim uslovima, planovima zaposlenih u vezi sa kupovinom akcija i sa svim ostalim aranžmanima plaćanja akcijama.

5-7 Brisani

8 Ovaj standard treba da se primenjuje kod onih ugovora o kupovini ili prodaji neke nefinansijske stavke koja se može izmiriti na neto osnovi gotovinom ili nekim drugim finansijskim instrumentom, ili razmenom finansijskih instrumenata, kao da su ugovori finansijski instrumenti, sa izuzetkom ugovora koji su zaključeni i koji se drže radi dobijanja ili isporuke neke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim zahtevima entiteta u pogledu kupovine, prodaje ili korišćenja.

9 Postoje različiti načini na koje se ugovori o kupovini ili prodaji neke nefinansijske stavke mogu izmiriti na neto osnovi gotovinom ili putem nekog drugog finansijskog instrumenta ili razmenom finansijskih instrumenata. Ti načini obuhvataju:

(a) kad uslovi ugovora dozvoljavaju bilo kojoj od strana da ga izmiri na neto osnovi gotovinom ili putem nekog drugog finansijskog instrumenta ili razmenom finansijskih instrumenata;

(b) kad sposobnost izmirenja na neto osnovi gotovinom ili drugim finansijskim instrumentom, ili razmenom finansijskih instrumenata, nije eksplicitna u uslovima ugovora, ali entitet ima praksu izmirenja sličnih ugovora na neto osnovi gotovinom ili drugim finansijskim instrumentom, ili razmenom finansijskih instrumenata (ili putem zaključivanja ugovora sa drugom stranom o prebijanju ili prodavanjem ugovora pre njegovog izvršenja ili isteka)

(c) kad, za slične ugovore, entitet ima praksu preuzimanja isporuke nefinansijske stavke i njeno prodavanje u kratkom roku nakon isporuke sa ciljem stvaranja dobiti iz kratkoročnih fluktuacija cena ili dilerske marže; i

(d) kada se nefinansijska stavka, koja je predmet ugovora, može odmah konvertovati u gotovinu.

Ugovor na koji se primenjuju tačke (b) i (c) se ne zaključuje sa namerom primanja ili isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanjima entiteta u pogledu kupovine, prodaje ili korišćenja, i, shodno tome nalazi se u okviru delokruga ovog Standarda. Drugi ugovori na koje je primenljiv paragraf 8. se ispituju da bi se utvrdilo da li su zaključeni i da li se I dalje drže sa namerom primanja ili isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim zahtevima entiteta u pogledu kupovine, prodaje ili korišćenja i, u skladu sa tim, je pod delokrugom ovog standarda. Drugi ugovori na koje se primenjuje paragraf 8 se procenjuju radi utvrđivanja toga da li su zaključeni ili nastavljaju da se drže radi dobijanja ili isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim zahtevima entiteta u pogledu kupovine, prodaje ili korišćenja, i u skladu sa tim, da li su pod delokrugom ovog standarda.

10 Upisana opcija za kupovinu ili prodaju neke nefinansijske stavke, koja može da se izmiri na neto osnovi gotovinom, ili drugim finansijskim instrumentom, ili razmenom finansijskih instrumenata, u skladu sa paragrafom 9(a) ili (d) je pod delokrugom ovog standarda. Takav ugovor se ne može zaključiti u svrhe primanja ili isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim zahtevima entiteta u pogledu kupovine, prodaje ili korišćenja.

Definicije (takođe videti paragrafe AG3-AG23)
11 U ovom Standardu koriste se sledeći izrazi s navedenim značenjima:

Finansijski instrument je svaki ugovor na osnovu koga nastaje finansijsko sredstvo jednog entiteta i finansijska obaveza ili instrument kapitala drugog entiteta.

Finansijsko sredstvo je svako sredstvo koje je:

(a) gotovina;

(b) instrument kapitala drugog entiteta;

(c) ugovorno pravo

(i) primanja gotovine ili drugog finansijskog sredstva od drugog entiteta; ili

(ii) razmene finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza s drugim entitetom pod uslovima koji su potencijalno povoljni; ili

(d) ugovor koji će biti ili može biti izmiren instrumentima sopstvenog kapitala entiteta i koji je:

(i) nederivatni, za koji entitet jeste ili može biti u obavezi da primi promenljiv broj instrumenata sopstvenog kapitala entiteta; ili

(ii) derivatni, koji će biti ili može biti izmiren drugačije nego razmenom fiksnog iznosa gotovine ili drugog finansijskog sredstva za fiksni broj instrumenata sopstvenog kapital entiteta. Za ovu potrebu, instrumenti sopstvenog kapitala entiteta ne obuhvataju instrumente koji su i sami ugovori za buduće primanje ili davanje instrumenata sopstvenog kapitala entiteta.

Finansijska obaveza je svaka obaveza koja je:

(a) ugovorna obaveza

(i) davanja gotovine ili drugog finansijskog sredstva drugom entitetu; ili

(ii) razmenjivanja finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza s drugim entitetom prema uslovima koji su potencijalno nepovoljni za entitet; ili

(b) ugovor koji će biti ili može biti izmiren instrumentima sopstvenog kapitala entiteta i koji je:

(i) nederivatni, za koji entitet jeste ili može biti u obavezi da dostavi promenljiv broj instrumenata sopstvenog kapitala entiteta; ili

(ii) derivatni, koji će biti ili može biti izmiren drugačije, a ne razmenom fiksnog iznosa gotovine ili drugog finansijskog sredstva za fiksni broj instrumenata sopstvenog kapitala entiteta. Za ovu potrebu, instrumenti sopstvenog kapitala entiteta ne obuhvataju instrumente koji su i sami ugovori za buduće primanje ili davanje instrumenata sopstvenog kapitala entiteta.

Instrument kapitala jeste svaki ugovor kojim se dokazuje rezidualno učešće u sredstvima entiteta nakon odbijanja svih njegovih obaveza.

Fer vrednost je iznos za koji se sredstvo može razmeniti, ili obaveza izmiriti, između obaveštenih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije.

12 Sledeći pojmovi definisani su u paragrafu 9 MRS 39 i koriste se u ovom standardu sa značenjima navedenim u MRS 39.

- amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze

- finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

- prestanak priznavanja

- derivat

- metod efektivne kamate

- finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha

- ugovor o finansijskoj garanciji

- utvrđena obaveza

- predviđena transakcija

- efektivnost hedžinga

- stavka hedžinga

- instrument hedžinga

- investicije koje se drže do dospeća

- zajmovi i potraživanja

- redovan način kupovine ili prodaje

- troškovi transakcije

13 U ovom standardu, izrazi "ugovor" i "ugovorni" se odnose na sporazum dve ili više strana, koji ima jasne ekonomske posledice i po kom strane imaju malo ili nemaju nikakvo diskreciono pravo njegovog izbegavanja, obično zato što ih sporazum zakonski obavezuje. Ugovori, pa time i finansijski instrumenti, mogu imati različite oblike i ne moraju biti u pisanom obliku.

14 U ovom standardu, izraz "entitet" obuhvata pojedince, ortakluke, korporativna tela, trustove i vladine agencije.

Prezentacija
Obaveze i kapital (videti i paragrafe AG25-AG29)
15 Emitent finansijskog instrumenta treba da pri početnom priznavanju klasifikuje instrument ili njegove sastavne delove kao finansijsku obavezu, finansijsko sredstvo ili instrument kapitala u skladu sa suštinom ugovornog aranžmana i definicijama finansijske obaveze, finansijskog sredstva i instrumenta kapitala.

16 Kada emitent primeni definicije iz paragrafa 11 u cilju određivanja da li je finansijski instrument instrument kapitala, a ne finansijska obaveza, instrument se kvalifikuje kao instrument kapitala ako, i samo ako su ispunjena oba uslova (a) i (b) navedena u daljem tekstu.

(a) Instrument ne sadrži nikakvu ugovornu obavezu:

(i) dostavljanja gotovine ili drugog finansijskog sredstva drugom entitetu; ili

(ii) razmenjivanja finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza sa drugim entitetom prema uslovima koji su potencijalno nepovoljni za emitenta; ili

(b) Ako će instrument biti ili može biti izmiren instrumentima sopstvenog kapitala emitenta, i koji je:

(i) nederivatni instrument, koji ne obuhvata nikakvu ugovornu obavezu emitenta da isporuči promenljiv broj instrumenata sopstvenog kapitala; ili

(ii) derivatni instrument, koji će biti izmiren samo kada emitent razmeni fiksni iznos gotovine ili drugog finansijskog sredstva za fiksni broj instrumenata sopstvenog kapitala. Za ovu svrhu, instrumenti sopstvenog kapitala emitenta ne obuhvataju instrumente koji su i sami ugovori za buduće primanje ili isporuku instrumenata sopstvenog kapitala emitenta.

Ugovorna obaveza, uključujući i onu koja nastaje iz derivatnog finansijskog instrumenta, koja će ili može rezultirati u budućem primanju ili isporuci instrumenata sopstvenog kapitala samog emitenta, ali ne ispunjava uslove (a) i (b) navedene u prethodnom tekstu, ne smatra se instrumentom kapitala.

Nepostojanje ugovorne obaveze da se isplati gotovina
ili preda drugo finansijsko sredstvo (paragraf 16(a))

17 Ključno obeležje za razlikovanje finansijske obaveze od instrumenta kapitala je postojanje ugovorne obaveze jedne strane u finansijskom instrumentu (emitenta) bilo da isplati gotovina ili preda drugo finansijsko sredstvo drugoj strani (imaocu) ili da razmeni finansijska sredstva ili finansijske obaveze sa imaocem, prema uslovima koji su za emitenta potencijalno nepovoljni. Iako imalac instrumenta kapitala može da ima pravo da primi srazmerni deo dividendi ili drugih raspodela iz kapitala, emitent nema ugovornu obavezu da vrši takve raspodele zato što se od njega ne može zahtevati da isplati gotovinu ili preda drugo finansijsko sredstvo drugoj strani.

18 Suština finansijskog instrumenta, a ne njegov pravni oblik, određuje njegovu klasifikaciju u bilansu stanja emitenta. Iako se suština i pravni oblik obično podudaraju, to nije uvek slučaj. Neki finansijski instrumenti imaju pravni oblik kapitala, ali su po svojoj suštini obaveze, dok drugi mogu kombinovati obeležja svojstvena instrumentima kapitala i obeležja svojstvene finansijskim obavezama. Na primer:

(a) prioritetna akcija koja predviđa obavezan otkup od strane emitenta za fiksni ili odredivi iznos na fiksni ili odredivi budući datum, ili daje imaocu pravo da zahteva od emitenta da otkupi instrument na ili posle određenog datuma za fiksni ili odredivi iznos, smatra se finansijskom obavezom.

(b) finansijski instrument koji daje pravo imaocu da ga vrati emitentu u zamenu za gotovinu ili neko drugo finansijsko sredstvo ("instrument koji se može ponovo (prodati emitentu") predstavlja finansijsku obavezu. To je tako čak i kada se iznos gotovine ili drugog finansijskog sredstva utvrđuje na osnovu indeksa ili druge stavke koja ima potencijal povećavanja ili smanjivanja, ili kada pravni oblik instrumenta koji se može ponovo (pro)dati emitentu daje imaocu pravo na rezidualno učešće u sredstvima emitenta. Postojanje opcije za imaoca da vrati instrument emitentu u zamenu za gotovinu ili drugo finansijsko sredstvo znači da dati instrument koji se može ponovo (pro)dati emitentu zadovoljava definiciju finansijske obaveze. Na primer, otvoreni investicioni fondovi bez fiksnog iznosa kapitala, trustovi za investiranje u akcije, partnerstva i neki kooperativni entiteti mogu obezbediti svojim vlasnicima ili članovima pravo da otkupe svoja učešća, u svakom trenutku, za iznos gotovine jednak njihovom proporcionalnom udelu u vrednosti sredstva emitenta. Međutim, klasifikacija ovih prava kao finansijskih obaveza ne isključuje upotrebu izraza kao što su "vrednost neto sredstava pripisiva vlasnicima" i "promena vrednosti neto sredstava pripisive vlasnicima" na prvoj strani finansijskih izveštaja entiteta koji nema uplaćeni kapital (kao neki investicioni fondovi ili trustovi za investiranje u akcije, videti Ilustrativni primer 7) ili upotrebu dodatnih obelodanjivanja da bi se pokazalo da se ukupna učešća svih članova sastoje od stavki kao što su rezerve koje zadovoljavaju definiciju kapitala i instrumenti koji se mogu ponovo (pro)dati emitentu koji ne zadovoljavaju definiciju kapitala (videti Ilustrativni primer 8).

19 Ako entitet nema bezuslovno pravo da izbegne isplatu gotovine ili predaju drugog finansijskog sredstva da izmiri ugovornu obavezu, ovakva obaveza zadovoljava definiciju finansijske obaveze. Na primer:

(a) ograničavanje mogućnosti entiteta da ispuni ugovornu obavezu, kao što je nemogućnost pribavljanja strane valute ili potreba da se od regulatornih tela dobije odobrenje za plaćanje, ne poništava emitentovu ugovornu obavezu ili ugovorno pravo imaoca sadržano u finansijskom instrumentu.

(b) ugovorna obaveza, koja zavisi od izbora suprotne strane da realizuje svoje pravo otkupa, predstavlja finansijsku obavezu zato što entitet nema bezuslovno pravo da izbegne isplatu gotovine ili predaju drugog finansijskog sredstva.

20 Finansijski instrument koji ne ustanovljava eksplicitno ugovornu obavezu isplate gotovine ili predaje drugog finansijskog sredstva može indirektno da ustanovi takvu obavezu kroz svoje rokove i uslove. Na primer:

(a) finansijski instrument može sadržati nefinansijsku obavezu koja se mora izmiriti ako, i samo ako, entitet ne uspe da izvrši raspodelu ili otkup instrumenta. Ako entitet može da izbegne prenos gotovine ili drugog finansijskog sredstva samo izmirenjem nefinansijske obaveze, finansijski instrument se smatra finansijskom obavezom.

(b) finansijski instrument je finansijska obaveza ako obezbeđuje da će entitet pri njenom izmirenju ili da:

(i) isplati gotovinu ili preda drugo finansijsko sredstvo; ili

(ii) preda sopstvene akcije za čiju je vrednost utvrđeno da znatno prevazilazi vrednost gotovine ili drugog finansijskog sredstva.

Iako entitet nema eksplicitnu ugovornu obavezu da isplati gotovinu ili preda finansijsko sredstvo, alternativa izmirenja akcijama je takva da će da entitet izvršiti izmirenje gotovinom. U svakom slučaju, imaocu je u suštini zagarantovan iznos koji je bar jednak opciji izmirenja gotovinom. (videti paragraf 21).

Izvršenje ugovora pomoću instrumenata sopstvenog kapitala entiteta (paragraf 16(b))
21 Ugovor nije instrument kapitala samo zato što može dovesti do primanja ili predaje instrumenata sopstvenog kapitala entiteta. Entitet može imati ugovorno pravo ili obavezu da primi ili preda određeni broj svojih akcija ili drugih instrumenata kapitala, tako da fer vrednost instrumenata sopstvenog kapitala entiteta koji treba da se prime ili predaju bude jednaka iznosu ugovornog prava ili obaveze. Takvo ugovorno pravo ili obaveza može biti za fiksni iznos ili za iznos koji fluktuira, delimično ili u potpunosti, kao odgovor na promene varijable, koje nisu tržišna cena instrumenata sopstvenog kapitala entiteta (na primer, kamatna stopa, cena robe ili cena finansijskog instrumenta). Dva primera su (a) ugovor da se preda onaj broj instrumenata sopstvenog kapitala entiteta koji će odgovarati vrednosti od n.j. 100 i (b) ugovor da se preda onaj broj instrumenata sopstvenog kapitala entiteta koji odgovara vrednosti 100 unci zlata. Takav ugovor predstavlja finansijsku obavezu entiteta iako je entitet mora ili može izmiriti dostavljanjem instrumenata sopstvenog kapitala. On ne predstavlja instrument kapitala zato što entitet koristi promenljivi broj instrumenata sopstvenog kapitala da bi izmirio obavezu iz ugovora. Shodno tome, ugovor ne predstavlja rezidualno učešće u sredstvima entiteta nakon odbijanja svih njegovih obaveza.

22 Ugovor koji će entitet izmiriti (primanjem ili) dostavljanjem fiksnog broja instrumenata sopstvenog kapitala u zamenu za fiksni iznos gotovine ili nekog drugog finansijskog sredstva predstavlja instrument kapitala. Na primer, emitovana opcija akcija koja daje drugoj strani pravo kupovine fiksnog broja akcija entiteta za fiksnu cenu ili za fiksno određeni iznos glavnice obveznice predstavlja instrument kapitala. Promene fer vrednosti ugovora nastale iz fluktuacija u tržišnim kamatnim stopama, koje ne utiču na iznos gotovine ili drugog finansijskog sredstva koje treba da se isplati ili primi, niti na broj instrumenata kapitala koji treba da se primi ili preda, pri izmirenju ugovora ne sprečavaju da ugovor bude instrument kapitala. Svaka primljena naknada (kao što je premija dobijena za upisanu opciju ili varant na sopstvene akcije entiteta) se direktno dodaje u kapital. Svaka plaćena naknada (kao što je premija plaćena za kupljenu opciju) se oduzima direktno od kapitala. Promene fer vrednosti instrumenta kapitala se ne priznaju u finansijskim izveštajima.

23 Ugovor koji sadrži obavezu za entitet da kupi instrumente sopstvenog kapitala za gotovinu ili drugo finansijsko sredstvo stvara finansijsku obavezu u visini sadašnje vrednosti otkupnog iznosa (na primer, sadašnje vrednosti forvard otkupne cene, cene izvršenja opcije ili nekog drugog otkupnog iznosa). Ovo je slučaj čak iako je sam ugovor instrument kapitala. Jedan primer je obaveza entiteta iz forvard ugovora da kupi instrumente sopstvenog kapitala za gotovinu. Kad se finansijska obaveza na početku priznaje prema MRS 39, njena fer vrednost (sadašnja vrednost otkupnog iznosa) se reklasifikuje iz kapitala. naknadno, finansijska obaveza se odmerava u skladu sa MRS 39. Ako ugovor istekne bez isporuke, knjigovodstvena vrednost finansijske obaveze se reklasifikuje u kapital. Ugovorna obaveza entiteta da kupi instrumente sopstvenog kapitala stvara finansijsku obavezu za sadašnju vrednost otkupnog iznosa čak iako obaveza kupovine zavisi od toga da li će druga strana da iskoristi svoje pravo na otkup (na primer, upisana prodajna opcija koja daje drugoj strani pravo da proda entitetu njegove instrumente sopstvenog kapitala za fiksnu cenu).

24 Ugovor koji će entitet izmiriti dostavljanjem ili primanjem fiksnog broja instrumenata sopstvenog kapitala u zamenu za promenljivi iznos gotovine ili nekog drugog finansijskog sredstva predstavlja finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu. Jedan primer bi bio ugovor gde entitet treba da preda 100 svojih instrumenata kapitala u zamenu za iznos gotovine, izračunat da bude jednak vrednosti 100 unci zlata.

Odredbe o potencijalnom izmirenju
25 Finansijski instrument može zahtevati od entiteta da, u slučaju nastupanja ili nenastupanja neizvesnih budućih događaja (ili po ishodu neizvesnih okolnosti) koji su izvan kontrole i emitenta i imaoca instrumenta, kao što su promena berzanskog indeksa, indeksu cena na malo, kamatne stope ili zahteva za oporezivanjem ili budućih prihoda emitenta, neto prihoda ili odnosa duga prema akcijama, isplati gotovinu ili preda neko drugo finansijsko sredstvo, ili da izmiri finansijski instrument na neki drugi način, ali tako da on predstavlja finansijsku obavezu. Emitent takvog instrumenta nema bezuslovno pravo da izbegne isplatu gotovine ili predaju drugog finansijskog sredstva (ili da izbegne takav način izmirenja finansijskog instrumenta koji bi predstavljao finansijsku obavezu). Prema tome, ovde se radi o finansijskoj obavezi emitenta, osim ako:

(a) deo potencijalno izmirive obaveze za koju se može zahtevati izmirenje gotovinom ili nekim drugim finansijskim sredstvom (ili na neki drugi način koji bi predstavljao finansijsku obavezu) nije stvaran; ili

(b) se od emitenta može zahtevati da izmiri obavezu gotovinom ili nekim drugim finansijskim sredstvom (ili, na neki drugi način koji bi predstavljao finansijsku obavezu) samo u slučaju da dođe do njegove likvidacije.

Opcije izmirenja
26 Kad derivatni finansijski instrument daje jednoj od strana izbor kako da se vrši izmirenje (na primer, emitent ili imalac može da odabere izmirenje neto gotovinom ili razmenom akcija za gotovinu), taj instrument je finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza, osim ako sve alternative izmirenja ne vode tome da je to instrument kapitala.

27 Primer derivatnog finansijskog instrumenta sa opcijom izmirenja koji je finansijska obaveza je opcija kupovine ili prodaje akcija pod povoljnijim uslovima koju emitent može odlučiti da izmiri neto gotovinom ili razmenom svojih akcija za gotovinu. Slično tome, neki ugovori za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke u zamenu za sopstvene instrumente kapitala entiteta su pod delokrugom ovog standarda zato što se mogu izmiriti ili predajom nefinansijske stavke ili neto gotovinom ili drugim finansijskim instrumentom (videti paragrafe 8-10). Takvi ugovori su finansijska sredstva ili finansijske obaveze, a ne instrumenti kapitala.

Složeni finansijski instrumenti (videti i paragrafe AG30-AG35 i Ilustrativne primere 9-12)
28 Emitent nederivatnog finansijskog instrumenta treba da proceni uslove finansijskog instrumenta da bi odredio da li instrument sadrži i komponentu obaveze i komponentu kapitala. Takve komponente treba zasebno klasifikovati kao finansijske obaveze, finansijska sredstva ili instrumente kapitala u skladu sa paragrafom 15.

29 Entitet priznaje zasebno komponente finansijskog instrumenta koji (a) entitetu stvara finansijsku obavezu i (b) imaocu instrumenta daje opciju da ga konvertuje u instrument kapitala entiteta. Na primer, obveznica ili sličan instrument koji imalac može konvertovati u fiksni broj običnih akcija entiteta je složen finansijski instrument. Sa stanovišta entiteta, takav instrument se sastoji od dve komponente: finansijske obaveze (ugovornog aranžmana da se isplati gotovina ili preda drugo finansijsko sredstvo) i instrumenta kapitala (kupovne opcije koja imaocu daje pravo konvertovanja instrumenta u fiksni broj običnih akcija entiteta u okviru utvrđenog vremenskog perioda). Ekonomski efekat emitovanja takvog instrumenta je suštinski isti kao istovremeno emitovanje dužničkog instrumenta sa odredbom ranog izmirenja i varanta za kupovinu običnih akcija, ili emitovanje dužničkog instrumenta sa odvojivim varantima za kupovinu akcija. Prema tome, u svim slučajevima, entitet u svom bilansu stanja zasebno prikazuje komponente obaveze i komponente kapitala.

30 Klasifikovanje komponenti obaveze i kapitala konvertibilnog instrumenta ne menja se kao rezultat promene verovatnoće da će se opcija konverzije izvršiti, čak i kad izvršenje te opcije može doneti ekonomske koristi nekim imaocima. Imaoci ne moraju uvek delovati onako kako se to očekuje jer, na primer, poreske posledice koje rezultiraju iz konverzije mogu da budu različite za pojedine imaoce. Štaviše, verovatnoća konverzije će se menjati s vremena na vreme. Ugovorna obaveza entiteta da izvrši buduća plaćanja ostaje važeća sve dok se definitivno ne ugasi putem konverzije, dospeća instrumenta ili putem neke druge transakcije.

31 MRS 39 se bavi odmeravanjem finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. Instrumenti kapitala su instrumenti koji pružaju dokaz o rezidualnom učešću u sredstvima entiteta nakon odbijanja svih njegovih obaveza. Stoga, kada se početna knjigovodstvena vrednost složenog finansijskog instrumenta alocira na komponente kapitala i obaveza, komponenti kapitala se dodeljuje rezidualni iznos nakon odbijanja iznosa zasebno određenog za komponentu obaveza od fer vrednosti instrumenta u celini. Vrednost svih derivatnih obeležja (kao što je kupovna opcija) ugrađenih u složeni finansijski instrument koja ne predstavljaju komponentu kapitala (poput opcije konverzije kapitala) se uključuje u komponentu obaveza. Zbir knjigovodstvenih vrednosti pripisanih komponentama obaveze i kapitala pri početnom priznavanju uvek je jednak fer vrednosti koja bi se pripisala instrumentu u celini. Zasebnim početnim priznavanjem komponenti instrumenta ne dolazi do nastanka dobitka ni gubitka.

32 Prema pristupu opisanom u paragrafu 31, emitent obveznice koja se može konvertovati u obične akcije utvrđuje prvo knjigovodstvenu vrednost komponente obaveze odmeravanjem fer vrednosti slične obaveze (uključujući sva ugrađena derivatna obeležja koja nisu obeležja kapitala) koja nema sa njom povezanu komponentu kapitala. Knjigovodstvena vrednost instrumenta kapitala koji je predstavljen opcijom konverzije instrumenta u obične akcije se onda utvrđuje oduzimanjem fer vrednosti finansijske obaveze od fer vrednosti složenog finansijskog instrumenta u celini.

Ponovo stečene sopstvene akcije (videti i paragraf AG36)
33 Ako entitet ponovo stekne svoje instrumente sopstvenog kapitala, ti instrumenti ("ponovo stečene sopstvene akcije") treba da se odbiju od kapitala. Nikakav dobitak ili gubitak ne treba da se prizna po osnovu kupovine, prodaje, emitovanja ili poništavanja instrumenata sopstvenog kapitala tog entiteta. Takve ponovo stečene sopstvene akcije mogu steći i držati entitet ili drugi članovi konsolidovane grupe. Odgovarajuća naknada koja se plaća ili dobija treba da se prizna direktno u kapital.

34 Iznos ponovo stečenih sopstvenih akcija u posedu se obelodanjuje zasebno ili u samom bilansu stanja ili u napomenama, u skladu sa MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja. Entitet obezbeđuje obelodanjivanja u skladu sa MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana ako entitet ponovo stekne svoje instrumente sopstvenog kapitala od povezanih strana.

Kamate, dividende, gubici i dobici (videti i paragraf AG37)
35 Kamate, dividende, gubici i dobici koji se odnose na neki finansijski instrument, ili neku njegovu komponentu klasifikovanu kao finansijsku obavezu, treba da se priznaju u bilansu uspeha kao rashod ili prihod. Raspodele imaocima instrumenata kapitala treba da se knjiže od strane entiteta direktno na teret kapitala, neto od svih koristi po osnovu poreza na dobitak u vezi sa njima. Troškovi transakcija nastali pri kapitalnoj transakciji treba da se računovodstveno obuhvate kao odbitak od kapitala, neto od svih koristi po osnovu poreza na dobitak u vezi sa njima.

36 Klasifikacija finansijskog instrumenta kao finansijske obaveze ili kao instrumenta kapitala određuje da li se kamate, dividende, gubici i dobici, koji se odnose na taj instrument, priznaju kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. Tako, isplate dividendi na akcije koje su u celini priznate kao obaveze, klasifikuju se kao rashodi isto kao i kamate na obveznice. Slično tome, dobici i gubici povezani sa otkupima ili refinansiranjima finansijskih obaveza priznaju se u bilansu uspeha, dok se otkupi ili refinansiranja instrumenata kapitala, priznaju kao promena u kapitalu. Promene fer vrednosti instrumenta kapitala se ne priznaju u finansijskim izveštajima.

37 Entitet obično pravi razne troškove pri emitovanju ili sticanju instrumenata sopstvenog kapitala. Ti troškovi mogu obuhvatati kotizacije i druge regulatorne naknade, iznose plaćene pravnim, računovodstvenim ili drugim stručnim savetnicima, troškove štampanja i takse. Troškovi transakcija od kapitalne transakcije se računovodstveno obuhvataju kao odbitak od kapitala (neto od svih koristi po osnovu od poreza na dobitak u vezi sa njima) do iznosa do kog se smatraju inkrementalnim troškovima, direktno pripisivim kapitalnoj transakciji, koji bi inače mogli biti izbegnuti. Troškovi kapitalne transakcije od koje se odustalo priznaju se kao rashod.

38 Troškovi transakcija koji se odnose na emitovanje složenog finansijskog instrumenta se alociraju na komponentu obaveze i komponentu kapitala u okviru složenog instrumenta srazmerno alokaciji prihoda. Troškovi transakcija koji se zajednički odnose na više od jedne transakcije (na primer, troškovi istovremene ponude nekih akcija i listinga na berzi drugih akcija) alocirju se na te transakcije korišćenjem osnove za alokaciju koja je racionalna i dosledna sličnim transakcijama.

39 Iznos troškova transakcija koji se računovodstveno obuhvata oduzimanjem od kapitala u tom periodu se obelodanjuje zasebno prema MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja. Iznos poreza na dobitak u vezi sa njim koji se priznaje direktno u kapital se uključuje u agregiran iznos tekućih i odloženih poreza na dobitak, koji se knjiži na u korist ili na teret kapitala koji je obelodanjen prema MRS 12 Porez na dobitak.

40 Dividende klasifikovane kao rashod mogu se prezentovati u bilansu uspeha, ili sa kamatom na druge obaveze ili kao zasebna stavka. Pored zahteva ovog standarda, obelodanjivanje kamata i dividendi predmet je MRS 1 i MSFI 7. U nekim okolnostima, zbog razlika između kamata i dividendi u pogledu pitanja kao što je mogućnost poreskog odbitka, poželjno je da se zasebno obelodane u bilansu uspeha. Obelodanjivanje poreskih efekata vrši se u skladu sa MRS 12.

41 Dobici i gubici koji se odnose na promene knjigovodstvene vrednosti neke finansijske obaveze se priznaju kao prihod ili rashod u bilansu uspeha čak i kad se odnose na instrument koji obuhvata pravo na rezidualno učešće u sredstvima entiteta u zamenu za gotovinu ili drugo finansijsko sredstvo (videti paragraf 18(b)). Prema MRS 1, entitet zasebno prikazuje u samom bilansu uspeha dobitak ili gubitak koji je nastao pri ponovnom odmeravanju takvog instrumenta, kada je to relevantno za objašnjavanje performansi entiteta.

Prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze (videti i paragrafe AG38 i AG39)
42 Finansijsko sredstvo i finansijska obaveza treba da se prebiju, a neto iznos prezentuje u bilansu stanja, samo u sledećim slučajevima:

(a) ako entitet ima zakonski sprovodivo pravo na prebijanje priznatih iznosa; i

(b) ako entitet namerava da izvrši izmirenje po neto osnovi ili istovremeno da realizuje sredstvo i izmiri obavezu.

Pri računovodstvenom obuhvatanju prenosa finansijskog sredstva, koji ne zadovoljava uslove za prestanak priznavanja, entitet ne treba da prebije preneto sredstvo i obavezu u vezi sa njim (videti MRS 39, paragraf 36).

43 Ovaj standard zahteva prezentaciju finansijskih sredstava i finansijskih obaveza na neto osnovi, kad to odražava očekivane buduće tokove gotovine entiteta po osnovu izmirenja dva ili više zasebnih finansijskih instrumenata. Kada entitet ima pravo da primi ili plati samo jedan neto iznos, i namerava to da učini, on zapravo ima samo jedno jedino finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu. U drugačijim okolnostima se finansijska sredstva i finansijske obaveze prezentuju zasebno u dosledno njihovim karakteristikama kao resursa ili kao obaveza entiteta.

44 Prebijanje priznatog finansijskog sredstva i priznate finansijske obaveze te prezentacija neto iznosa razlikuju se od prestanka priznavanja finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Mada prebijanje ne uzrokuje priznavanje dobitka ili gubitka, prestanak priznavanja finansijskog instrumenta ne samo da dovodi do uklanjanja prethodno priznate stavke iz bilansa stanja, već takođe može dovesti i do priznavanja dobitka ili gubitka.

45 Pravo na prebijanje je dužnikovo zakonsko pravo, po osnovu ugovora ili po nekom drugom osnovu, da u potpunosti ili delimično izmiri ili na drugi način eliminiše iznos koji duguje poveriocu, paralelnim poređenjem tog iznosa sa iznosom koji njemu duguje poverilac. U retkim okolnostima, dužnik može da ima zakonsko pravo da uporedi iznos koji mu duguje treća strana sa iznosom koji on duguje poveriocu, po uslovom da postoji sporazum između te tri strane, kojim se jasno utvrđuje dužnikovo pravo na prebijanje. Budući da je pravo na prebijanje zakonsko pravo, uslovi koji su u osnovi tog prava se mogu razlikovati od jednog do drugog pravnog sistema, te se moraju imati u vidu oni zakoni koji će se primeniti na odnose između strana.

46 Postojanje sprovodivog zakonskog prava na prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze utiče na prava i obaveze u vezi sa finansijskim sredstvom i finansijskom obavezom i može bitno da utiče na izloženost entiteta kreditnom riziku i riziku likvidnosti. Međutim, postojanje ovog prava, samo po sebi, ne predstavlja dovoljnu osnovu za prebijanje. Nedostatak namere da se iskoristi takvo pravo ili izmirenje izvrši istovremeno ne utiče na iznos i vremenski raspored budućih tokova gotovine entiteta. Kad entitet namerava da iskoristi takvo pravo ili da izvrši istovremeno izmirenje, prezentovanje sredstva i obaveze na neto osnovi adekvatnije odražava iznose i vremenski raspored očekivanih budućih tokova gotovine, kao i rizike kojima su ti tokovi gotovine izloženi. Namera jedne ili obe strane da se izvrše izmirenje na neto osnovi, ali bez zakonskog prava da to učine, nije dovoljna da opravda prebijanje, jer prava i obaveze u vezi sa pojedinačnim finansijskim sredstvom i finansijskom obavezom ostaju nepromenjeni.

47 Namere entiteta u pogledu izmirenja određenih sredstava i obaveza mogu biti pod uticajem njegove uobičajene poslovne prakse, zahteva finansijskih tržišta i drugih okolnosti koje mogu ograničiti mogućnost neto izmirenja ili istovremenog izmirenja. Kad entitet ima pravo na prebijanje, ali ne namerava da izvrši neto izmirenje ili istovremeno realizovati sredstvo i izmiriti obavezu, efekat takvog prava na izloženost entiteta kreditnom riziku obelodanjuju se u skladu sa paragrafom 36 u MSFI 7.

48 Istovremeno izmirenje dva finansijska instrumenta može da se izvrši, na primer, kod aktivnost klirinške organizacije na organizovanom finansijskom tržištu ili u direktnoj razmeni. U tim okolnostima su tokovi gotovine, u stvari, jednaki jednom neto iznosu i ne postoji izloženost kreditnom riziku ili riziku likvidnosti. U drugim okolnostima entitet može da izmiri dva instrumenta tako što će zasebno primiti i platiti njihove iznose, čime se izlaže kreditnom riziku za puni iznos sredstva ili riziku likvidnosti za puni iznos obaveze. Takve izloženosti rizicima mogu biti značajne, bez obzira što su relativno kratke. Prema tome, realizacija finansijskog sredstva i izmirenje finansijske obaveze tretiraju se kao istovremeni, samo ako transakcije nastaju istog trenutka.

49 Uslovi izneti u paragrafu 42 obično nisu ispunjeni i prebijanje je obično neopravdano u sledećim slučajevima:

(a) kada se nekoliko različitih finansijskih instrumenata koristi u simuliranju obeležja jednog finansijskog instrumenta ("sintetički instrument");

(b) kad finansijska sredstva i finansijske obaveze nastaju iz finansijskih instrumenata koji su izloženi istom primarnom riziku (na primer, sredstva i obaveze u portfelju forvard ugovora ili drugih derivatnih instrumenata), ali uključuju različite ugovorne strane;

(c) kad su finansijska ili druga sredstva data kao kolateral za neregresirane finansijske obaveze;

(d) kad dužnik izdvaja finansijska sredstva radi izmirenja obaveze, ali bez onih sredstava koje je poverilac prihvatio za izmirenje obaveze (na primer, otplatni fond); ili

(e) kad se očekuje da će se obaveze, nastale kao rezultat događaja koji uzrokuju gubitke, nadoknaditi od treće strane po osnovu potraživanja iz polise osiguranja.

50 Entitet koji sprovodi više transakcija finansijskih instrumenata sa jednom suprotnom stranom, može sklopiti sporazum o ukupnom poravnanju sa tom stranom. Takav ugovor omogućava jedno neto izmirenje svih finansijskih instrumenata obuhvaćenih tim sporazumom u slučaju neispunjenja obaveza ili prestanka bilo kog sporazuma. Ovakve sporazume obično koriste finansijske institucije da se zaštite od gubitka u slučaju bankrota ili drugih događaja koji imaju za posledicu da suprotna strana nije u mogućnosti da izmiri svoje obveze. Sporazum o ukupnom poravnanju obično uređuje pravo prebijanja koje stupa na snagu i utiče na realizaciju ili izmirenje pojedinačnih finansijskih sredstava i finansijskih obaveza, samo nakon određene situacije neispunjenja obaveza ili u drugim okolnostima čije se pojavljivanje ne očekuju u uobičajenom toku poslovanja. Sporazum o ukupnom poravnanju ne pruža osnovu za prebijanje osim ako nisu ispunjena oba kriterijuma iz paragrafa 42. Kada se finansijska sredstva i finansijske obveze, koje su predmet sporazuma o ukupnom poravnanju ne prebijaju, efekat sporazuma na izloženost entiteta kreditnom riziku obelodanjuje se u skladu sa paragrafom 36 MSFI 7.

Obelodanjivanje
51-95. Brisani

Datum stupanja na snagu
96 Entitet treba da primenjuju ovaj standard za godišnje periode koji počinju 1. januara 2005. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Entiteti ne treba da primenjuju ovaj standard za godišnje periode koji počinju pre 1. januara 2005. godine, osim ako istovremeno ne primenjuju i MRS 39 (izdanje iz decembra 2003. godine), uključujući promene koje su objavljene u martu 2004. godine. Ako neki entitet primenjuje ovaj standard za period koji počinje pre 1. januara 2005. godine, taj entitet treba da obelodani tu činjenicu.

97 Ovaj standard se primenjuje retrospektivno.

Povlačenje ostalih saopštenja

98 Ovaj standard zamenjuje MRS 32 Finansijski instrumenti: obelodanjivanje i prezentacija revidiran 2000. godine. U avgustu 2005. godine, IASB je prebacio sva obelodanjivanja koja se odnose na finansijske instrumente u MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja.

99 Ovaj standard zamenjuje sledeća tumačenja:

(a) SIC-5, Klasifikacija finansijskih instrumenata - odredbe o potencijalnom izmirenju;

(b) SIC-16, Akcijski kapital - Ponovno stečeni instrumenti sopstvenog kapitala (Ponovno stečene sopstvene akcije);

(c) SIC-17, Kapital - Troškovi kapitalnih transakcija.

100 Ovaj standard povlači nacrt SIC tumačenja D34 Finansijski instrumenti - Instrumenti ili prava koja može otkupiti imalac.

Prilog Uputstvo za primenu MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija

Ovaj prilog čini sastavni deo ovog standarda.

AG1 Ovo uputstvo za primenu objašnjava primenu pojedinih aspekata ovog standarda.

AG2 Ovaj standard se ne bavi sa priznavanjem ili odmeravanjem finansijskih instrumenata. Zahtevi o priznavanju i odmeravanju finansijskih sredstava i finansijskih obaveza su izneti u MRS 39.

Definicije (paragrafi 11-14)
Finansijska sredstva i finansijske obaveze
AG3 Valuta (gotovina) je finansijsko sredstvo jer predstavlja sredstvo razmene i zbog toga je osnova na kojoj se odmeravaju i priznaju sve transakcije u finansijskim izveštajima. Gotovinski depozit kod banke ili slične finansijske institucije finansijsko je sredstvo jer predstavlja ugovorno pravo deponenta da dobije gotovinu od finansijske institucije ili da izda ček ili sličan instrument na teret svog računa, a u korist poverioca u plaćanju finansijske obaveze.

AG4 Uobičajeni primeri finansijskih sredstava koji predstavljaju ugovorno pravo na dobijanje gotovine u budućnosti i odgovarajuće finansijske obaveze koja predstavlja ugovornu obavezu isplate gotovine u budućnosti su:

(a) potraživanja od kupaca i obaveze prema dobavljačima,

(b) potraživanja i obaveze po osnovu menica,

(c) potraživanja i obaveze po osnovu kredita, i

(d) potraživanja i obaveze po osnovu obveznica.

U svakom slučaju, ugovorno pravo jedne strane da primi gotovinu (ili obaveza da plati) je povezano sa odgovarajućom obavezom druge strane da gotovinu isplati (ili pravo da primi).

A5 Druga vrsta finansijskog instrumenta je ona za koju ekonomska korist koja će biti primljena ili data predstavlja finansijsko sredstvo koje nije gotovina. Na primer, obaveza po osnovu menice plativa u državnim obveznicama daje imaocu ugovorno pravo da primi, a emitentu ugovornu obavezu da izvrši isplatu u državnim obveznicama, a ne gotovinom. Obveznice su finansijska sredstva jer predstavljaju obavezu države koja ih je emitovala da isplati gotovinu. Stoga je menica finansijsko sredstvo imaoca menice i finansijska obaveza emitenta menice.

AG6 "Neiskupivi" dužnički instrumenti (kao što su "neiskupive" obveznice bez fiksnog datuma dospeća sa redovnim isplatama kamate, neiskupive obveznice i menice na osnovu kapitala) obično daju imaocu ugovorno pravo prijema plaćanja na osnovu kamata na fiksne datume koji se protežu do neodređene budućnosti, bilo bez prava povraćaja glavnice ili s pravom na povraćaj glavnice pod uslovima koji to čine malo verovatnim ili vrlo dalekim u budućnosti. Na primer, entitet može emitovati finansijski instrument u kom se obavezuje da će stalno vršiti godišnja plaćanja jednaka iskazanoj kamatnoj stopi od 8 procenata, primenjenoj na iskazani nominalni ili iskazani iznos glavnice od 1.000 n.j.. Pretpostavljajući da je 8 procenata tržišna kamatna stopa u vreme emitovanja instrumenta, emitent preuzima ugovornu obavezu kojom će izvršiti niz budućih plaćanja kamate koja ima fer vrednost (sadašnju vrednost) od 1.000 n.j. prilikom početnog priznavanja. Imalac i emitent instrumenta imaju finansijsko sredstvo i finansijsku obavezu, tim redosledom.

AG7 Ugovorno pravo ili ugovorna obaveza primanja, isporuke ili razmene finansijskih instrumenata je samo po sebi finansijski instrument. Niz ugovornih prava ili obaveza zadovoljava definiciju finansijskog instrumenta ako na kraju dovodi do primanja ili plaćanja gotovinom ili do sticanja ili emitovanja instrumenta kapitala.

AG8 Mogućnost da se izvrši ugovorno pravo ili zahtev da se zadovolji ugovorna obaveza mogu biti apsolutni ili mogu biti uslovljeni nastankom budućeg događaja. Na primer, finansijska garancija je ugovorno pravo zajmodavca da primi gotovinu od garanta, a odgovarajuća ugovorna obaveza garanta da isplati zajmodavca, ako zajmoprimalac ne ispuni svoju obavezu. Ugovorno pravo i obaveza postoje zbog prošlih transakcija ili događaja (pretpostavka garancije) čak iako su zajmodavčeva sposobnost da ostvari svoja prava i zahtev prema garantu da ispuni svoju obavezu uslovljeni budućim neispunjenjem obaveze od strane zajmoprimaoca. Uslovno pravo i obaveza zadovoljavaju definiciju finansijskog sredstva i finansijske obaveze, čak iako se takva sredstva i obaveze ne priznaju uvek u finansijskim izveštajima. Neka od ovih uslovljenih prava ili obaveza mogu biti ugovori o osiguranju koji su pod delokrugom MSFI 4.

AG9 Prema MRS 17 Lizing, finansijski lizing smatra se prvenstveno pravom davaoca lizinga da primi i obavezom korisnika lizinga da izmiri niz plaćanja koja su suštinski ista kao i spojenim isplatama glavnice i kamate po ugovoru o kreditu. Davalac lizinga obračunava svoju investiciju u iznosu potraživanja prema ugovoru o lizingu, a ne samo prema samom sredstvu koje je predmet lizinga. Poslovnim lizingom smatra se prvenstveno nedovršen ugovor koji obavezuje davaoca lizinga da obezbedi upotrebu sredstva u budućim periodima u zamenu za naknadu sličnu naknadi za uslugu. Davalac lizinga i dalje obračunava samo sredstvo koje je predmet lizinga, a ne potraživanje koje će prema ugovoru biti naplaćeno u budućnosti. Prema tome, finansijski lizing smatra se finansijskim instrumentom, a poslovni lizing se ne smatra finansijskim instrumentom (osim pojedinačnih plaćanja koja su trenutno dospela i plativa).

AG10 Fizička sredstva (kao što su zalihe, nekretnine, postrojenja i oprema), te sredstva koja su predmet lizinga i nematerijalna imovina (kao što su patenti i robne marke) nisu finansijska sredstva. Kontrola takvih fizičkih sredstava i nematerijalne imovine pruža mogućnost stvaranja priliva gotovine ili drugog finansijskog sredstva, ali ne dovodi do sadašnjeg prava da se primi gotovina ili drugo finansijsko sredstvo.

AG11 Sredstva (kao što su unapred plaćeni rashodi), kod kojih je buduća ekonomska korist primanje robe ili usluga, a ne pravo primanja gotovine ili drugog finansijskog sredstva, nisu finansijska sredstva. Slično tome, stavke poput odloženih prihoda i većine obaveza po varantima nisu finansijske obaveze jer je odliv ekonomskih koristi koji je povezan sa njima isporuke robe i usluga, a ne ugovorna obaveza na primanje gotovine ili drugog finansijskog sredstva.

AG12 Obaveze ili sredstva koja nisu ugovorne prirode, poput poreza na dobitak koji nastaje kao rezultat zakonskih zahteva nametnutih od strane države) nisu finansijske obaveze ni finansijska sredstva. Računovodstveno obuhvatanje poreza na dobitak se obrađuje u MRS 12. Slično tome, izvedene obaveze definisane u MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina, ne nastaju iz ugovora i dakle nisu finansijske obaveze.

Instrumenti kapitala
AG13 Primeri instrumenata kapitala obuhvataju obične akcije koje se ne mogu ponovo (pro)dati emitentu, neke vrste prioritetnih akcija (videti paragrafe AG 25 i AG 26), kao i varante ili upisane kupovne opcije koje daju mogućnost imaocu da upiše ili kupi fiksni broj običnih akcija entiteta koji ih je emitovao koje se ne mogu ponovo (pro)dati emitentu, u zamenu za fiksni iznos gotovine ili drugog finansijskog sredstva. Obaveza entiteta da emituje ili kupi fiksni broj instrumenata sopstvenog kapitala u zamenu za fiksni iznos gotovine ili drugog finansijskog sredstva je instrument kapitala tog entiteta. Međutim, ako takav ugovor sadrži obavezu entiteta da plati gotovinom ili nekim drugim finansijskim sredstvom, tako nastaje obaveza za sadašnju vrednost otkupnog iznosa (videti paragraf AG 27(a)). Emitent običnih akcija koje se ne mogu ponovo (pro)dati emitentu preuzima obavezu kad postupa formalno vršeći distribuciju i tako zakonski postaje obavezan prema akcionarima da to uradi. To može biti slučaj nakon objavljivanja dividende ili kada je entitet otišao pod stečaj, a sva sredstva preostala nakon izmirenja obaveza postanu raspoloživa za podelu akcionarima.

AG14 Kupljena kupovna akcija ili drugi sličan ugovor koji je stekao entitet i koji entitetu daje pravo da iskupi fiksni broj instrumenata sopstvenog kapitala u zamenu za dostavljanje fiksnog iznosa gotovine ili drugog finansijskog sredstva nije finansijsko sredstvo entiteta. Umesto toga, svaka naknada plaćena za takav ugovor se oduzima od kapitala.

Derivatni finansijski instrumenti
AG15 Finansijski instrumenti uključuju primarne instrumente (kao što su potraživanja, obaveze i instrumenti kapitala), kao i derivatne finansijske instrumente (kao što su finansijske opcije, fjučersi i forvardsi, kamatni i valutni svopovi). Derivatni finansijski instrumenti zadovoljavaju definiciju finansijskog instrumenta i stoga su pod delokrugom ovog standarda.

AG16 Derivatni finansijski instrumenti stvaraju prava i obaveze koje među stranama uključenim u instrument imaju efekat prenošenja jednog ili više finansijskih rizika svojstvenih primarnom finansijskom instrumentu. Na početku, derivatni finansijski instrumenti daju jednoj strani pravo razmene finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza za drugom stranom pod uslovima koji su potencijalno povoljni, ili ugovornu obavezu razmene finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza sa drugom stranom pod uslovima koji su potencijalno nepovoljni. Međutim, to obično ne rezultira prenosom osnovnog primarnog finansijskog instrumenta na početku ugovora, niti takav prenos nužno nastaje po dospeću ugovora. Neki instrumenti sadrže i pravo i obavezu razmene. Pošto se uslovi razmene utvrđuju na početku derivatnog instrumenta, ti uslovi mogu postati ili povoljni ili nepovoljni, zavisno od menjanja cena na finansijskim tržištima.

AG17 Prodajna ili kupovna opcija za razmenu finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza (to jest, finansijskih instrumenata koji nisu instrumenti sopstvenog kapitala entiteta) daje imaocu pravo na dobijanje potencijalnih budućih ekonomskih koristi koje proizlaze iz promena fer vrednosti finansijskog instrumenta koji je osnova ugovora. Suprotno tome, emitent opcije preuzima obavezu da se odrekne potencijalnih budućih ekonomskih koristi ili da snosi potencijalne gubitke ekonomskih koristi proizašlih iz promena fer vrednosti osnovnog finansijskog instrumenta. Ugovorno pravo imaoca i obaveza emitenta zadovoljavaju definiciju finansijskog sredstva, odnosno finansijske obaveze. Finansijski instrument koji je osnova ugovora o opciji može biti bilo koje finansijsko sredstvo, uključujući i akcije u drugim entitetima i kamatonosne instrumente. Opcija može zahtevati da emitent emituje dužnički instrument, a ne da prenese finansijsko sredstvo, ali instrument koji je osnova opcije i dalje bi činio finansijsko sredstvo imaoca kad bi opcija bila izvršena. Opciono pravo imaoca da razmeni finansijsko sredstvo pod potencijalno povoljnim uslovima i obveza emitenta da razmeni finansijsko sredstvo pod potencijalno nepovoljnim uslovima razlikuju se od osnovnog finansijskog sredstava koje treba razmeniti po izvršenju opcije. Priroda imaočevog prava i emitentove obaveze ne utiče na verovatnoću da se opcija izvrši.

AG18 Drugi primer derivatnog finansijskog instrumenta je forvard ugovor koji se treba izmiriti za šest meseci u kojem jedna strana (kupac) obeća da će isporučiti 1.000.000 n.j. u gotovini u razmenu za državne obveznice sa fiksnom kamatnom stopom, nominalnog iznosa 1.000.000 n.j., a druga strana (prodavac) obećava da će isporučiti državne obveznice sa fiksnom kamatnom stopom nominalnog iznosa 1.000.000 n.j., u razmenu za 1.000.000 n.j. u gotovini. Tokom šest meseci, obe strane imaju ugovorno pravo i ugovornu obavezu da razmene finansijske instrumente. Ako tržišna cena državnih obveznica poraste iznad 1.000.000 n.j., uslovi će biti povoljni za kupca, a nepovoljni za prodavca; ako tržišna cena padne ispod 1.000.000 n.j., efekat će biti suprotan. Kupac ima i ugovorno pravo (finansijsko sredstvo) slično pravu prema kupovnoj opciji koju poseduje i ugovornu obavezu (finansijsku obvezu) sličnu obvezi prema upisanoj prodajnoj opciji; prodavac ima ugovorno pravo (finansijsko sredstvo) slično pravu prema prodajnoj opciji koju poseduje i ugovornu obavezu (finansijsku obavezu) sličnu obavezi prema upisanoj kupovnoj opciji. Kao kod tih opcija, ta ugovorna prava i obaveze čine zasebna finansijska sredstva i finansijske obveze i razlikuju se od osnovnih finansijskih instrumenata (obveznice i gotovina koje treba razmeniti). Obe strane u forvard ugovoru imaju obavezu koju moraju da izvrše u ugovorenom vremenu, dok izvršenje prema ugovoru o opciji nastaje samo ako i kada imalac opcije odluči istu da izvrši.

AG19 Mnoge druge vrste derivatnih instrumenata sadrže pravo ili obvezu za buduću razmenu, uključujući kamatne i valutne svopove, "poklopce" (finansijske instrumente koji garantuju najviši fiksni nivo kamatne stope), kamatne raspone i "podove" (finansijske instrumente koji garantuju najniži fiksni nivo kamatne stope), saglasnost poverioca da odobri zajam po navedenoj stopi tokom određenog perioda, kreditne linije podrške kojima se dužnicima na tržištima evro-valuta omogućava da izdaju evro-obveznice sa dospećem kraćim od godinu dana (NIF) i akreditive. Ugovor o svopu kamatnih stopa može se posmatrati kao varijanta forvard ugovora u kom se strane dogovore da će izvršiti niz budućih razmena gotovinskih iznosa, gde se jedan iznos izračunava prema fluktuirajućoj kamatnoj stopi, a drugi prema fiksnoj kamatne stope. Fjučers ugovori su druga varijanta forvard ugovora, koji se razlikuju prvenstveno po tome što su ugovori standardizovani i što se sa njima trguje na berzi.

Ugovori o kupovini ili prodaji nefinansijskih stavki (paragrafi 8-10)
AG20 Ugovori o kupovini ili prodaji nefinansijskih stavki ne zadovoljavaju definiciju finansijskog instrumenta zato što ugovorno pravo jedne strane da primi nefinansijsko sredstvo ili uslugu i odgovarajuća obaveza druge strane ne uspostavljaju sadašnje pravo ili obavezu bilo koje strane da primi, isporuči ili razmeni finansijsko sredstvo. Na primer, ugovori koji obezbeđuju izmirenje samo putem prijema ili isporuke nefinansijske stavke (na primer, opcije, fjučers ugovor ili forvard ugovor za srebro) nisu finansijski instrumenti. Mnogi robni ugovori su takve vrste. Neki imaju standardizovan oblik i njima se trguje na organizovanim tržištima na vrlo sličan način kao i sa nekim derivatnim finansijskim instrumentima. Na primer, robni fjučers ugovor može se odmah kupiti i prodati za gotovinu jer je uvršten za trgovanje na berzi i može promeniti imaoca mnogo puta. Međutim, strane koje kupuju i prodaju ugovore, u stvari, trguju robom na koju se ti ugovori odnose. Sposobnost kupovine ili prodaje robnog ugovora za gotovinu, lakoća s kojom se može kupiti ili prodati, kao i mogućnost pregovaranja o gotovinskom izmirenju obaveze za prijem ili isporuku robe, ne menjaju osnovni karakter ugovora na način koji stvara finansijski instrument. Ipak, neki ugovori kupovine ili prodaje nefinansijskih stavki koji se mogu izmiriti neto ili razmenom finansijskih instrumenata, su pod delokrugom ovog standarda kao da je reč o finansijskim instrumentima (videti paragraf 8).

AG21 Ugovor koji uključuje prijem ili isporuku fizičkog sredstva ne uzrokuje nastanak finansijskog sredstva jedne strane i finansijske obaveze druge strane, osim ako se odgovarajuće plaćanje ne odloži nakon datuma prenosa fizičkih sredstava. To je slučaj kod kupovine ili prodaje robe na robni kredit.

AG22 Neki su ugovori vezani za robu, ali ne uključuju izmirenje putem fizičkog prijema ili isporuke robe. Oni utvrđuju izmirenje kroz gotovinska plaćanja koja su određena prema formuli iz ugovora, a ne kroz plaćanja fiksnih iznosa. Na primer, iznos glavnice u obveznici može se izračunati primenom tržišne cene nafte koja prevladava na dan dospeća obveznice za fiksnu količinu nafte. Glavnica se indeksira u odnosu na cenu robe, ali se izmiruje samo u gotovini. Takav ugovor predstavlja finansijski instrument.

AG23 Definicija finansijskog instrumenta, osim finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, obuhvata i ugovor koji uzrokuje nastanak nefinansijskog sredstva ili nefinansijske obaveze. Takvi finansijski instrumenti često jednoj strani daju opciju razmene finansijskog sredstva za nefinansijsko sredstvo. Na primer, obveznica vezana za naftu može imaocu dati pravo prijema niza fiksnih periodičnih isplata kamate i fiksni iznos glavnice po dospeću, sa opcijom razmene iznosa glavnice za fiksnu količinu nafte. Poželjnost izvršavanja ove opcije će vremenom varirati u zavisnosti od fer vrednosti nafte u odnosu na koeficijent razmene gotovine za naftu (berzanski kurs) sadržan u obveznici. Namere imaoca obveznice s obzirom u vezi sa njenim izvršenjem ne utiču na suštinu komponente sredstava. Finansijsko sredstvo imaoca i finansijska obaveza emitenta čine obveznicu finansijskim instrumentom, bez obzira na druge vrste sredstava i obaveza koji takođe nastaju.

AG24 Brisan

Prezentacija
Obaveze i kapital (paragrafi 15-27)
Nepostojanje ugovorne obaveze da se isplati gotovina ili preda drugo finansijsko sredstvo (paragrafi 17-20)

AG25 Prioritetne akcije mogu se emitovati sa različitim pravima. Pri određivanju da li je prioritetna akcija finansijska obaveza ili instrument kapitala, entitet procenjuje određena prava koja pripadaju toj akciji, te određuje da li ona prikazuje osnovnu karakteristiku finansijske obaveze. Na primer, prioritetna akcija koja omogućava otkup na određeni datum ili po opciji imaoca, sadrži finansijsku obavezu zato što emitent ima obavezu da prenese finansijska sredstva imaocu takve akcije. Potencijalna nemogućnost emitenta da ispuni obavezu otkupa prioritetne akcije, kada se to zahteva prema ugovoru, bilo zbog nedostatka sredstava, zakonskog ograničenja ili nedovoljno dobitka ili rezervi, ne negira samu obavezu. Opcija emitenta da otkupi akcije za gotovinu ne zadovoljava definiciju finansijske obaveze, jer emitent nema sadašnju obavezu da prenese finansijska sredstva na akcionare. U ovom slučaju, otkup akcija je isključivo diskreciono pravo emitenta. Međutim, obaveza može nastati kada emitent akcija izvrši svoju opciju, obično formalnim obaveštenjem akcionarima o nameri otkupa akcija.

AG26 Ako su prioritetne akcije neotkupljive, odgovarajuća klasifikacija tih akcija se određuje prema drugim pravima koja im mogu pripadati. Klasifikacija se zasniva na proceni suštine ugovornih aranžmana i definicijama finansijske obaveze i instrumenta kapitala. Kada su raspodele vlasnicima kumulativnih ili nekumulativnih prioritetnih akcija isključivo diskreciono pravo emitenta, takve akcije predstavljaju instrument kapitala. Na klasifikaciju jedne prioritetne akcije kao instrumenta kapitala ili finansijske obaveze ne utiču, na primer:

(a) istorijat vršenja raspodela;

(b) namere vršenja budućih raspodela;

(c) mogući negativni uticaj na cenu običnih akcija emitenta ako raspodele nisu izvršene (zbog ograničenja isplate dividendi za obične akcije ako dividende nisu isplaćene za prioritetne akcije);

(d) iznos emitentovih rezervi;

(e) očekivanja emitenta u pogledu dobitka ili gubitka za određeni period; i

(f) mogućnosti ili nemogućnosti emitenta da utiče iznos dobitka ili gubitka za određeni period.

Izmirenje pomoću instrumenata sopstvenog kapitala entiteta (paragrafi 21-24)
AG27 Sledeći primeri ilustruju kako se klasifikuju različite vrste ugovora za instrumente sopstvenog kapitala entiteta:

(a) Ugovor koji će entitet izmiriti primanjem ili dostavljanjem fiksnog broja sopstvenih akcija bez buduće naknade, ili razmenom fiksnog broja sopstvenih akcija za fiksni iznos u gotovini ili drugom finansijskom sredstvu, je instrument kapitala. U skladu sa tim, svaka naknada primljena ili plaćena za takav ugovor se direktno dodaje kapitalu ili oduzima od njega. Jedan primer je emitovana opcija akcije koja daje drugoj strani pravo da kupi fiksni broj akcija entiteta za fiksni iznos gotovine. Međutim, ako se ugovorom zahteva da entitet kupi (otkupi) svoje sopstvene akcije gotovinom ili drugim finansijskim sredstvom na fiksni ili odredivi datum ili na zahtev, entitet takođe priznaje i finansijsku obavezu za sadašnju vrednost otkupnog iznosa. Jedan primer je obaveza entiteta po forvard ugovoru da izvrši otkup fiksnog broja svojih sopstvenih akcija za fiksni iznos gotovine.

(b) Obaveza entiteta da kupi svoje sopstvene akcije za gotovinu uzrokuje finansijsku obavezu za sadašnju vrednost otkupnog iznosa čak iako broj akcija koje entitet mora da otkupi nije fiksan ili ako je obaveza uslovljena pravom druge strane na otkup. Primer uslovljene obaveze je emitovana opcija koja zahteva da entitet otkupi svoje sopstvene akcije za gotovinu u slučaju da druga strana izvrši opciju.

(c) Ugovor koji će biti izmiren u gotovini ili drugom finansijskom sredstvu je finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza čak iako se iznos gotovine ili drugog finansijskog sredstva koji će biti primljen ili dostavljen zasniva na promenama tržišne cene instrumenta sopstvenog kapitala entiteta. Primer za to je opcija akcije izmirena u neto gotovini po neto osnovu.

(d) Ugovor koji će biti izmiren u promenljivom broju sopstvenih akcija entiteta, čija je vrednost jednaka fiksnom iznosu ili iznosu zasnovanom na promenama osnovne varijable (na primer, cena robe) je finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza. Primer čini upisana opcija za kupovinu zlata koja se, ako se izvrši, entitet izmiruje neto u instrumentima sopstvenog kapitala putem dostavljanjem onoliko takvih instrumenata koliko ima vrednost jednaku vrednosti opcijskog ugovora. Takav ugovor je finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza čak iako je osnovna varijabla sopstvena cena akcija entiteta, a ne zlato. Slično tome, ugovor koji će biti izmiren fiksnim brojem sopstvenih akcija entiteta, ali će prava koja pripadaju na osnovu tih akcija varirati tako da će vrednost izmirenja biti jednaka fiksnom iznosu ili iznosu koji se zasniva na promenama osnovne varijable, smatra se finansijskim sredstvom ili finansijskom obavezom.

Odredbe o potencijalnom izmirenju (paragraf 25)
AG28 Paragraf 25 zahteva da ako deo odredbe o potencijalnom izmirenju kojom se može zahtevati izmirenje u gotovini ili drugom finansijskom sredstvu (ili na drugi način koji bi rezultirao da instrument postane finansijska obaveza) nije stvaran, ta odredba o izmirenju ne utiče na klasifikaciju finansijskog instrumenta. Prema tome, ugovor koji zahteva izmirenje u gotovini ili u promenljivom broju sopstvenih akcija entiteta samo prilikom nastanka događaja koji je veoma redak, izrazito neuobičajen i malo verovatan, je instrument kapitala. Isto tako, izmirenje u fiksnom broju sopstvenih akcija entiteta može biti isključeno iz ugovora u okolnostima koji su van kontrole entiteta, ali ako te okolnosti nemaju stvarnu mogućnost nastanka, klasifikacija kao instrumenta kapitala je prikladna.

Tretman u konsolidovanim finansijskim izveštajima
AG29 U konsolidovanim finansijskim izveštajima, entitet predstavlja manjinska učešća - to jest, učešća drugih strana u kapitalu i prihodu svojih zavisnih entiteta u skladu sa MRS 1 i MRS 27. Pri klasifikaciji finansijskog instrumenta (ili njegove komponente) u konsolidovanim finansijskim izveštajima, entitet razmatra sve uslove dogovorene između članova grupe i imalaca instrumenta radi utvrđivanja da li grupa u celini ima obavezu isporuke gotovine ili drugog finansijskog sredstva povezanu sa instrumentom ili izmirenja na način koji dovodi do klasifikacije kao obaveze. Kad zavisni entitet u grupi emituje finansijski instrument, a matični entitet ili drugi entitet iz grupe se dogovori o dodatnim uslovima direktno sa vlasnicima instrumenta (na primer, garancija), ta grupa možda neće imati diskreciono pravo nad raspodelom ili otkupom. Iako zavisni entitet može klasifikovati instrument, bez obzira na ove dodatne uslove u svojim pojedinačnim finansijskim izveštajima, efekat drugih ugovora između članova grupe i imalaca instrumenta se razmatra da bi se obezbedilo da konsolidovani finansijski izveštaji odražavaju ugovore i transakcije zaključene od strane grupe u celini. U meri u kojoj postoji takva obaveza ili odredba o izmirenju, instrument (ili njegova komponenta koja je predmet obaveze) se klasifikuje kao finansijska obaveza u konsolidovanim finansijskim izveštajima.

Složeni finansijski instrumenti (paragrafi 28-32)
AG30 Paragraf 28 primenjuje se samo na emitente nederivatnih složenih finansijskih instrumenata. Paragraf 28 se ne bavi složenim finansijskim instrumentima sa stanovišta imalaca. MRS 39 se bavi odvajanjem ugrađenih derivata sa stanovišta imalaca složenih finansijskih instrumenata koji sadrže obeležja dugova i kapitala.

AG31 običajeni oblik složenog finansijskog instrumenta je dužnički instrument sa ugrađenom opcijom konverzije, kao na primer, obveznica koja se može konvertovati u obične akcije emitenta, bez drugih obeležja ugrađenih derivata. Paragraf 28 zahteva od emitenta takvog finansijskog instrumenta da prezentuje komponentu obaveze i komponentu kapitala zasebno u bilansu stanja, na sledeći način:

(a) Emitentova obaveza vršenja predviđenih isplata kamate i glavnice čini finansijsku obavezu koja postoji sve dok se instrument ne konvertuje. Prilikom početnog priznavanja, fer vrednost komponente obaveze je sadašnja vrednost ugovorno određenog niza budućih tokova gotovine diskontovanih po kamatnoj stopi koja se primenjuje u to vreme na tržištu na instrumente uporedivog kreditnog statusa koji obezbeđuju suštinski iste tokove gotovine, pod istim uslovima, ali bez opcije konverzije.

(b) Instrument kapitala je ugrađena opcija konvertovanja obaveze u kapital emitenta. Fer vrednost opcije se sastoji od vremenske vrednosti i unutrašnje vrednosti, ako postoji. Ova opcija ima vrednost prilikom početnog priznavanja, čak iako će rezultirati negativnim novčanim tokom ako bude izvršena u tom trenutku..

AG32 Pri konverziji konvertibilnog instrumenta prilikom dospeću, entitet prestaje da priznaje komponentu obaveze i priznaje je kao kapital. Prvobitna komponenta kapitala ostaje kao kapital (iako se može preneti iz jedne linijske stavke u okviru kapitala u drugu). Nema dobitka ili gubitka od konverzije prilikom dospeća.

AG33 Kada entitet ugasi konvertibilni instrument pre dospeća putem ranijeg otkupa ili otkupa u kom su prvobitne privilegije konverzije nepromenjene, entitet alocira isplaćenu naknadu i sve troškove transakcije za iskup ili otkup komponentama obaveza i kapitala instrumenta na dan transakcije. Metod koji se koristi pri alociranju isplaćene naknade i troškova transakcije na zasebne komponente je usklađen sa metodom korišćenim prilikom prvobitne alokacije na zasebne komponente prihoda dobijenih od strane entiteta kad je konvertibilni instrument emitovan, u skladu sa paragrafima 28-32.

AG34 Kad je alokacija naknade izvršena, svaki rezultirajući dobitak ili gubitak se tretira u skladu sa računovodstvenim principima primenljivim na komponentu koja se na njih odnosi, na sledeći način:

(a) iznos dobitka ili gubitka koji se odnosi na komponentu obaveze priznaje se u dobitak ili gubitak; i

(b) iznos naknade koji se odnosi na komponentu kapitala priznaje se u kapitalu.

AG35 Entitet može da izmeni uslove konvertibilnog instrumenta da bi se izazvala ranija konverzija, na primer ponudom povoljnijeg koeficijenta konverzije ili plaćanjem drugih dodatnih naknada u slučaju konverzije pre određenog datuma. Razlika između fer vrednosti naknade koju dobija imalac pri konverziji instrumenta prema izmenjenim uslovima i fer vrednosti naknade koju bi imalac dobio prema prvobitnim uslovima, na datum izmene uslova, priznaje se kao gubitak u bilansu uspeha.

Ponovo stečene sopstvene akcije (paragrafi 33 i 34)
AG36 Instrumenti sopstvenog kapitala entiteta se ne priznaju kao finansijsko sredstvo bez obzira na razlog zbog kog su ponovo stečeni. Paragraf 33 zahteva da entitet koji ponovo stiče svoje instrumente sopstvenog kapitala odbije te instrumente kapitala iz kapitala. Međutim, kad entitet drži sopstveni kapital u ime drugih, na primer, finansijska institucija koja drži svoju sopstveni kapital u ime klijenta, onda postoji zastupnički odnos i, kao rezultat, ti posedi kapitala se ne uključuju u bilans stanja entiteta.

Kamate, dividende, gubici i dobici (paragrafi 35-41)

AG37 Sledeći primer ilustruje primenu paragrafa 35 na složeni finansijski instrument. Pretpostavlja se da je nekumulativna prioritetna akcija obavezno otkupljiva za gotovinu kroz pet godina, ali da se dividende mogu isplatiti prema diskrecionom pravu entiteta pre datuma otkupa. Takav instrument je složeni finansijski instrument, kod kog je komponenta obaveze faktički sadašnja vrednost otkupnog iznosa. Primena diskonta na ovu komponentu se priznaje u bilansu uspeha i klasifikuje se kao rashod po osnovu kamate. Sve isplaćene dividende se odnose na komponentu kapitala i, u skladu sa tim, se priznaju kao raspodele dobitka ili gubitka. Sličan tretman bi bio primenljiv da otkup nije bio obavezan, ali kod opcije imaoca, ili da je akcija bila obavezno konvertibilna u promenljivi broj običnih akcija izračunatih da budu jednake fiksnom iznosu ili iznosu koji se zasniva na promenama osnovne varijable (na primer, robe). Međutim, ako se neka neisplaćena dividenda doda otkupnom iznosu, ceo instrument je obaveza. U tom slučaju, sve dividende se klasifikuju kao rashod po osnovu kamate.

Prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze (paragrafi 42-50)
AG38 Da bi izvršio prebijanje finansijskog sredstva i finansijske obaveze, entitet mora da ima aktuelno važeće zakonsko pravo prebijanja priznatih iznosa. Entitet može imati uslovno pravo prebijanja priznatih iznosa, kao u sporazumu o ukupnom poravnanju ili u nekim oblicima dugovanja bez mogućnosti odštete, ali takva prava važe samo pri nastanku nekog budućeg događaja, obično neispunjenja obaveze druge strane. Prema tome, takav aranžman ne zadovoljava kriterijume za prebijanje.

AG39 Ovaj standard ne daje poseban postupak za takozvane "sintetičke instrumente", koji predstavljaju grupe zasebnih finansijskih instrumenata koji su stečeni i drže se radi simuliranja karakteristika drugih instrumenata. Na primer, dugoročni dug sa fluktuirajućom kamatnom stopom u kombinaciji sa svopom kamatne stope, koji obuhvata primanje fluktuirajućih isplata i vršenje fiksnih isplata, sjedinjuje dugoročni dug sa fiksnom kamatnom stopom. Svaki pojedinačni finansijski instrumenti koji zajedno čine "sintetički instrument" predstavlja ugovorno pravo ili obvezu sa sopstvenim rokovima i uslovima i svaki se može preneti ili izmiriti zasebno. Svaki finansijski instrument je izložen riziku koji se može razlikovati od rizika kojima su izloženi drugi finansijski instrumenti. Prema tome, ako je jedan finansijski instrument u "sintetičkom instrumentu" sredstvo, a druga obaveza, oni se ne prebijaju i ne prezentuju u bilansu stanja na neto osnovi, osim ako ne zadovoljavaju kriterijume prebijanja iz paragrafa 42.

Obelodanjivanje
Finansijska sredstva i finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha
AG40 Brisan

MRS 33 Zarada po akciji
MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 33
Zarada po akciji


Sadržaj 							Paragrafi

CILj 								1

DELOKRUG 							2-4

DEFINICIJE 							5-8

ODMERAVANjE 							9-63

Osnovna zarada po akciji 					9-29

Zarade 								12-18

Akcije 								19-29

Smanjene zarade po akciji 					30-63

Zarada 								33-35

Akcije 								36-40

Umanjujuće potencijalne obične akcije 				41-63

Opcije, varanti i njihovi ekvivalenti 				45-48

Konvertibilni instrumenti 					49-51

Potencijalno emitujuće akcije (akcije koje će možda

biti emitovane) 						52-57

Ugovori koji mogu biti izmireni običnim akcijama ili novcem 	58-61

Kupljene opcije 							62

Pisane opcije prodaje akcija 					63

RETROAKTIVNA KORIGOVANjA 					64-65

PREZENTACIJA 							66-69

OBELODANjIVANjE 							70-73

DATUM STUPANjA NA SNAGU 						74

POVLAČENjE OSTALIH PROPISA 					75-76


Cilj
1 Cilj ovog Standarda je da propiše principe za utvrđivanje i prezentaciju zarada po akciji, kako bi poboljšao poređenja uspešnosti poslovanja različitih entiteta u istom izveštajnom periodu, odnosno poređenja različitih izveštajnih perioda istog entiteta. Iako podaci o zaradama po akciji imaju svojih ograničenja zbog različitih računovodstvenih politika koje se mogu koristiti za utvrđivanje "zarade", konzistentno utvrđen imenilac poboljšava finansijsko izveštavanje. Ovaj Standard se usredsređuje na imenilac obrasca koji se koristi za izračunavanje zarade po akciji.

Delokrug
2 Ovaj Standard se primenjuje na:

(a) zasebne ili pojedinačne finansijske izveštaje entiteta:

(i) čijim se običnim akcijama ili potencijalnim običnim akcijama trguje na javnom tržištu (na domaćoj ili inostranoj berzi ili na neuređenoj berzi, uključujući lokalna i regionalna tržišta) ili

(ii) koji podnosi ili je u postupku podnošenja finansijskih izveštaja komisiji za hartije od vrednosti ili drugom regulatornom organu za potrebe emitovanja običnih akcija na javnom tržištu; i

(b) konsolidovane finansijske izveštaje grupe čiji matični entitet:

(i) ima obične akcije ili potencijalne obične akcije kojima se trguje na javnom tržištu (na domaćoj ili inostranoj berzi ili na neuređenoj berzi, uključujući lokalna i regionalna tržišta) ili

(ii) koji podnosi ili je u postupku podnošenja finansijskih izveštaja komisiji za hartije od vrednosti ili drugom regulatornom organu za potrebe emitovanja običnih akcija na javnom tržištu.

3 Entitet koji obelodanjuje zarade po akcijama izračunava i obelodanjuje zarade po akcijama u skladu sa ovim Standardom.

4 Kada entitet prezentuje i konsolidovane finansijske izveštaje i zasebne finansijske izveštaje sastavljene u skladu sa MRS-om 27 Konsolidovani i zasebni finansijski izveštaji, obelodanjivanja koja zahteva ovaj Standard treba da budu prezentovana samo na osnovu konsolidovanih informacija. Entitet koji izabere da obelodanjuje zarade po akciji na osnovu svojih zasebnih finansijskih izveštaja prezentuje takve informacije o zaradama po akciji samo u bilansu uspeha. Entitet ne prezentuje takve informacije o zaradi po akciji u konsolidovanim finansijskim izveštajima.

Definicije
5 U ovom standardu korišćeni su sledeći termini sa određenim značenjem:

Anti-razređivanje je povećanje zarada po akciji ili smanjenje gubitka po akciji koje proizilazi iz pretpostavke da su konvertibilni instrumenti konvertovani, da su opcije ili varanti iskorišćeni ili da su obične akcije izdate nakon ispunjenja određenih uslova.

Potencijalni sporazum o akcijama je sporazum o emitovanju akcija koji zavisi od ispunjavanja određenih uslova.

Potencijalno "emitujuće" obične akcije su obične akcije koje se mogu emitovati za mali novčani iznos ili bez ikakvog novčanog iznosa ili druge naknade a nakon zadovoljavanja određenih uslova potencijalnog sporazuma o akcijama.

Razređivanje je smanjenje zarada po akciji ili povećanje gubitka po akciji koje proizilazi iz pretpostavke da se konvertibilni instrumenti konvertuju, da se opcije ili varanti iskorištavaju, ili da se obične akcije izdaju nakon ispunjavanja određenih uslova.

Opcije, varanti i njihovi ekvivalenti su Finansijski instrument koji svom vlasniku daje pravo na kupovinu običnih akcija.

Obična akcija je vlasnički instrument koji je podređen svim drugim vrstama vlasničkih instrumenata.

Potencijalna obična akcija je finansijski instrument ili drugi ugovor koji imaocu daje pravo na obične akcije.

Opcije prodaje običnih akcija su Ugovori koji vlasniku daju pravo da proda obične akcije po određenoj ceni u datom periodu.

6 Obične akcije učestvuju u raspodeli dobiti za period samo nakon ostalih vrsta akcija, kao što su prioritetne akcije. Entitet može imati više klasa običnih akcija. Obične akcije iste klase imaju isto pravo na primanje dividende.

7 Primeri potencijalnih običnih akcija su:

(a) finansijske obaveze ili vlasnički instrumenti, uključujući prioritetne akcije, koji se mogu konvertovati u obične akcije;

(b) opcije i varanti;

(c) akcije koje bi se emitovale nakon ispunjavanja uslova koji proizilaze iz ugovornih sporazuma, kao što je kupovina preduzeća ili drugih sredstava.

8 Termini definisani u MRS-u 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija se koriste u ovom Standardu sa značenjima objašnjenim u paragrafu 11 MRS-a 32, osim ako nije navedeno drugačije. MRS 32 definiše finansijski instrument, finansijsko sredstvo, finansijsku obavezu, vlasnički instrument i fer vrednost, i daje uputstvo za primenu tih definicija.

Odmeravanje
Osnovna zarada po akciji
9 Entitet izračunava iznose osnovnih zarada po akciji po osnovu dobitka (ili gubitka) koja pripada akcionarima matičnog entiteta, koji poseduju obične akcije, i, ako se prezentuje, dobitka ili gubitka iz kontinuiranog poslovanja koji pripadaju tim akcionarima.

10 Osnovne zarade po akciji se izračunavaju deljenjem dobiti ili gubitka koji pripadaju akcionarima matičnog entiteta, koji poseduju obične akcije (brojilac) sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u opticaju za period (imenilac).

11 Cilj informacija o osnovnim zaradama po akciji je da se omogući merenje učešća svake obične akcije matičnog entiteta u uspešnosti poslovanja tog entiteta tokom perioda.

Zarade
12 Za potrebe izračunavanja osnovne zarade po akciji, iznosi koji se pripisuju vlasnicima običnih akcija matičnog entiteta, kada su u pitanju:

(a) dobit ili gubitak iz kontinuiranog poslovanja koji pripadaju matičnom entitetu; i

(b) dobit ili gubitak koji se pripisuju matičnom entitetu

su iznosi pod (a) i (b) korigovani za iznose nakon oporezivanja prioritetnih dividendi, razlike koje proističu iz izmirivanja prioritetnih akcija i drugi slični efekti prioritetnih akcija klasifikovanih kao kapital.

13 Sve stavke prihoda i rashoda koje pripadaju akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije i koje su priznate za period, uključujući poreske rashode i dividende na prioritetne akcije klasifikovane kao obaveze, uključuju se u dobitak ili gubitak za period koja pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije (videti MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja).

14 Iznos prioritetnih dividendi nakon oporezivanja koji se oduzima od dobiti ili gubitka je:

(a) iznos nakon oporezivanja bilo koje prioritetne dividende na nekumulativne prioritetne akcije koje su obelodanjene za period; i

(b) iznos nakon oporezivanja prioritetnih dividendi za kumulativne prioritetne akcije koji je potreban za period, bez obzira da li su dividende obelodanjene ili ne. Iznos prioritetnih dividendi za period ne uključuje iznos prioritetnih dividendi za kumulativne prioritetne akcije koje su plaćene ili objavljene tokom tekućeg perioda, ali se odnose na prethodne periode.

15 Prioritetne akcije koje nose nisku početnu dividendu da bi na taj način entitetu kompenzovale entitet za prodaju prioritetnih akcija uz diskont, ili dividendu iznad tržišne cene u kasnijim periodima da bi se obeštetili investitori za kupovinu prioritetnih akcija uz premiju, ponekad se nazivaju prioritetnim akcije sa rastućom stopom. Svaki diskont ili premija prilikom prvobitnog emitovanja na prioritetne akcije sa rastućom stopom se za potrebe izračunavanja zarada po akciji amortizuje na neraspoređenu dobit primenom metoda efektivne kamatne stope i tretira se kao prioritetna dividenda.

16 Prioritetne akcije mogu biti otkupljene putem tenderske ponude entiteta akcionarima. Prekoračenje fer vrednosti naknade isplaćene vlasnicima prioritetnih akcija u odnosu na knjigovodstvenu vrednost prioritetnih akcija predstavlja prinos vlasnika prioritetnih akcija i tereti neraspoređenu dobit entiteta . Taj iznos se oduzima pri izračunavanju dobiti ili gubitka koja pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije.

17 Entitet može podstaći prevremenu konverziju konvertibilnih prioritetnih akcija povoljnim menjanjem prvobitnih uslova konverzije ili plaćanjem dodatne naknade. Prekoračenje fer vrednosti običnih akcija ili druge plaćene naknade u odnosu na fer vrednost običnih akcija koje se mogu emitovati pod prvobitnim uslovima konverzije, za vlasnike prioritetnih akcija predstavlja prinos i oduzima se pri izračunavanju dobiti ili gubitka koji pripadaju akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije.

18 Ako knjigovodstvena vrednost prioritetnih akcija bude veća od fer vrednosti naknade plaćene pri isplati tih akcija, ta razlika se dodaje pri izračunavanju dobiti ili gubitka koji pripadaju akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije.

Akcije
19 Za potrebe izračunavanja osnovne zarade po akciji, broj običnih akcija je ponderisani prosečni broj običnih akcija u opticaju tokom perioda.

20 Korišćenje ponderisanog prosečnog broja običnih akcija u opticaju tokom perioda odražava mogućnost da se iznos akcionarskog (vlastitog) kapitala menjao tokom perioda kao rezultat većeg ili manjeg broja akcija u opticaju u svakom trenutku. Ponderisani prosečni broj običnih akcija u opticaju tokom perioda je broj običnih akcija u opticaju na početku perioda, korigovan brojem običnih akcija otkupljenih ili emitovanih tokom perioda pomnožen sa faktorom ponderisanja. Faktor ponderisanja je broj dana tokom kojih su akcije bile u opticaju kao proporcija ukupnog broja dana u periodu; približna vrednost ponderisanog proseka je odgovarajuća u mnogim okolnostima.

21 Akcije se obično uključuju u ponderisani prosečni broj akcija od datuma kada naknada postaje naplativa (što je obično datum njihovog izdavanja), na primer:

(a) obične akcije koje su emitovane u zamenu za novac, uključuju se kada je novac postao naplativ;

(b) obične akcije koje su emitovane po osnovi dobrovoljnog ponovnog ulaganja (reinvestiranja) dividendi od običnih ili prioritetnih akcija, uključuju se na dan reinvestiranja dividendi;

(c) obične akcije emitovane kao rezultat konverzije dužničkih instrumenata u obične akcije, uključuju se od datuma na koji kamate prestaju da se obračunavaju;

(d) obične akcije emitovane umesto kamata ili glavnice drugih finansijskih instrumenata, uključuju se od datuma na koji kamate prestaju da se obračunavaju;

(e) obične akcije emitovane u zamenu za izmirenje obaveza entiteta, uključuju se od datuma izmirenja obaveza;

(f) obične akcije emitovane kao naknada za kupovinu sredstva koje nije gotovina, uključuju se od datuma kada je kupovina priznata (evidentirana); i

(g) obične akcije emitovane kao naknada za pružanje usluga entitetu, uključuju se tokom pružanja usluga.

Kada će se obične akcije uključiti, određuju uslovi vezani za njihovu emisiju. Suština svakog ugovora vezanog za emisiju se razmatra sa dužnom pažnjom.

22 Obične akcije emitovane kao deo troška poslovne kombinacije se uključuju u prosečni ponderisani broj akcija od datuma pribavljanja, jer sticalac uključuje rezultate poslovanja pribavljenog entiteta u svoj bilans uspeha od tog datuma.

23 Obične akcije koje će se emitovati nakon konverzije konvertibilnog instrumenta čija je konverzija obavezna, uključuju se u izračunavanje osnovne zarade po akciji od datuma zaključivanja ugovora.

24 Potencijalno "emitujuće" akcije se tretiraju kao akcije u opticaju i uključuju se u izračunavanje osnovne zarade po akciji samo od datuma kada su ispunjeni svi neophodni uslovi (npr. desili su se događaji). Akcije koje se mogu emitovati samo nakon nekog vremena nisu potencijalno "emitujuće" akcije, jer je prolazak vremena nešto što je izvesno. Obične akcije u opticaju koje su potencijalno povrative (to jest podložne su povlačenju), ne tretiraju se kao akcije u opticaju i izuzimaju se iz izračunavanja osnovne zarade po akciji sve do trenutka kada akcije više nisu podložne povlačenju.

25 Brisan.

26 Ponderisani prosečni broj običnih akcija u opticaju tokom perioda, kao i za sve prezentovane periode, koriguje se za događaje, osim za konverziju potencijalnih običnih akcija, koji menjaju broj običnih akcija u opticaju bez odgovarajuće promene u izvorima.

27 Obične akcije se mogu emitovati, odnosno broj običnih akcija u opticaju se može smanjiti, a da istovremeno ne dođe do odgovarajuće promene izvora. Na primer:

(a) kapitalizacija ili bonus-emisija (koja se još naziva i akcijska dividenda tj. dividenda isplaćena u obliku novih akcija);

(b) bonus-elemenat (elemenat dodatnog nagrađivanja) u bilo kojoj drugoj emisiji, na primer bonus elemenat kod emisije prava preče kupovine za postojeće akcionare;

(c) usitnjavanje (cepanje) akcija (tj. zamena akcija određene nominalne vrednosti većim brojem akcija manje nominalne vrednosti); i

(d) obrnuti postupak u odnosu na cepanje akcija, tj ukrupnjavanje akcija (ili konsolidacija akcija).

28 Kod kapitalizacije ili bonus-emisije ili usitnjavanja akcija, obične akcije se emituju postojećim akcionarima bez dodatne naknade. Prema tome, broj običnih akcija u opticaju se povećava bez povećanja izvora. Broj običnih akcija u opticaju pre događaja se koriguje za proporcionalnu promenu broja običnih akcija koje su u opticaju, kao da se događaj desio na početku najranijeg prezentovanog perioda. Na primer, u slučaju bonus-emisije dva-za-jedan, broj običnih akcija u opticaju pre emisije se množi sa tri da bi se dobio novi ukupan broj običnih akcija, ili sa dva da bi se dobio broj dodatnih običnih akcija.

29 Konsolidacija (ukrupnjavanje) običnih akcija generalno smanjuje broj običnih akcija u opticaju bez odgovarajućeg smanjenja izvora. Međutim, kada je sveukupni efekat zapravo otkup akcija po fer vrednosti, smanjenje broja običnih akcija u opticaju je rezultat odgovarajućeg smanjenja izvora. Primer je konsolidacija akcija kombinovana sa posebnom dividendom. Ponderisani prosečni broj običnih akcija u opticaju za period u kom dolazi do kombinovane transakcije se koriguje za smanjenje broja običnih akcija od datuma priznavanja posebne dividende.

Smanjene zarade po akciji
30 Entitet izračunava iznose smanjenih zarada po akciji za dobit (ili gubitak) koja pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije i, ako se prezentuje, dobit (ili gubitak) iz kontinuiranog poslovanja koja pripada tim akcionarima.

31 Za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji, entitet koriguje dobit (ili gubitak) koji pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije, i ponderisani prosečni broj akcija u opticaju, za efekte svih umanjujućih potencijalnih običnih akcija.

32 Cilj izračunavanja smanjenih zarada po akciji je konzistentan sa ciljem izračunavanja osnovnih zarada po akciji - da omoguće merenje učešća svake obične akcije u uspešnosti poslovanja entiteta - pri čemu se daje efekat svim umanjujućim običnim akcijama u opticaju tokom perioda. Kao rezultat toga:

(a) dobit (ili gubitak) koja pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije povećava se za iznos dividendi i kamate nakon oporezivanja priznatih za period u odnosu na umanjujuće potencijalne obične akcije i koriguje se za sve druge promene prihoda ili rashoda koje bi proizašle iz konverzije umanjujućih potencijalnih običnih akcija; i

(b) ponderisani prosečni broj običnih akcija u opticaju povećava se za ponderisani prosečni broj dodatnih običnih akcija koje bi bile u opticaju pod pretpostavkom konverzije svih umanjujućih potencijalnih običnih akcija.

Zarada
33 Za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji, entitet koriguje dobit ili gubitak koji pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije, izračunatu prema paragrafu 12, za efekat oporezivanja:

(a) dividendi ili drugih stavki povezanih sa umanjujućim potencijalnim običnim akcijama koje su oduzete pri izračunavanju dobiti ili gubitka koji pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije izračunate u skladu sa paragrafom 12;

(b) kamata priznatih za period, koje se odnose na umanjujuće potencijalne obične akcije; i

(c) ostalih promena u prihodima ili rashodima koje bi proizašle iz konverzije umanjujućih potencijalnih akcija.

34 Nakon konverzije potencijalnih običnih akcija u obične akcije, stavke iz paragrafa 33 (a)-(c) se više ne javljaju. Umesto toga, nove obične akcije će imati pravo učešća u dobiti ili gubitku koji pripadaju akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije. Stoga, dobit ili gubitak koji pripadaju akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije izračunati u skladu sa paragrafom 12 koriguju se za stavke utvrđene u paragrafu 33 (a)-(c) i eventualne relevantne poreze. U rashode povezane sa potencijalnim običnim akcijama spadaju troškovi transakcija i diskonti obračunati u skladu sa metodom efektivne kamate (videti paragraf 9 MRS-a 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje, revidiran 2003. godine).

35 Konverzija potencijalnih običnih akcija može voditi do posledičnih promena u prihodima ili rashodima. Na primer, smanjenje rashoda kamate povezane sa potencijalnim običnim akcijama i odgovarajuće povećanje dobiti ili smanjenje gubitka može voditi do povećanja rashoda nediskrecionog plana podele dobiti zaposlenima. Za potrebe izračunavanja smanjene zarade po akciji, dobit ili gubitak koja pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije koriguje se za takve eventualne posledične promene prihoda ili rashoda.

Akcije
36 Za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji, broj običnih akcija je ponderisani prosečni broj običnih akcija izračunat u skladu sa paragrafima 19 i 26, plus ponderisani prosečni broj običnih akcija koje bi se emitovale prilikom konverzije svih umanjujućih potencijalnih običnih akcija u obične akcije. Smatra se da su umanjujuće potencijalne obične akcije konvertovane u obične akcije na početku perioda ili, ukoliko se to desi kasnije, na datum izdavanja potencijalnih običnih akcija.

37 Umanjujuće potencijalne obične akcije se utvrđuju nezavisno za svaki prezentovani period. Broj umanjujućih potencijalnih običnih akcija uključen u period od početka godine do određenog datuma u toku godine na koji se vrši izračunavanje nije ponderisani prosek umanjujućih potencijalnih običnih akcija uključenih u svako izračunavanje za međuperiod.

38 Potencijalne obične akcije se ponderišu za period za koji su u opticaju. Potencijalne obične akcije koje se ponište ili se dozvoli da dospeju tokom perioda uključuju se u izračunavanje smanjenih zarada po akciji samo za deo perioda tokom kog su u opticaju. Potencijalne obične akcije koje se konvertuju u obične akcije tokom perioda uključuju se u izračunavanje smanjenih zarada po akciji od početka perioda do datuma konverzije; od datuma konverzije, obične akcije koje proizilaze uključuju se i u osnovne i u smanjene zarade po akciji.

39 Broj običnih akcija koje bi se emitovale prilikom konverzije umanjujućih potencijalnih običnih akcija utvrđuje se prema uslovima koji važe za potencijalne obične akcije. Kada postoji više od jednog osnova za konverziju, izračunavanje pretpostavlja najpogodniju stopu konverzije ili cenu izvršenja sa stanovišta imaoca potencijalnih običnih akcija.

40 Zavisni entitet, zajednički poduhvat ili pridruženi entitet može povremeno emitovati nekim stranama, osim matičnom entitetu, učesniku u zajedničkom poduhvatu ili investitoru, potencijalne obične akcije koje se mogu konvertovati bilo u obične akcije zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta, ili u obične akcije matičnog entiteta, učesnika u zajedničkom poduhvatu ili investitora (entiteta koji sastavlja finansijske izveštaje). Ako te potencijalne obične akcije zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta imaju umanjujući efekat na osnovne zarade po akciji entiteta koji sastavlja izveštaje, one se uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji.

Umanjujuće potencijalne obične akcije
41 Potencijalne obične akcije se tretiraju kao umanjujuće kada, i samo kada, bi njihova konverzija u obične akcije smanjila zarade po akciji ili povećala gubitak po akciji iz kontinuiranog poslovanja.

42 Entitet koristi dobit ili gubitak iz kontinuiranog poslovanja koja pripada matičnom entitetu kao kontrolni broj da bi ustanovio da li su potencijalne obične akcije umanjujuće ili povećavajuće. Dobit ili gubitak iz kontinuiranog poslovanja koji pripadaju matičnom entitetu koriguju se u skladu sa paragrafom 12 i isključuju stavke koje se odnose na prestanak poslovanja.

43 Potencijalne obične akcije su povećavajuće ako bi njihova konverzija u obične akcije povećala zarade po akciji ili smanjila gubitak po akciji iz kontinuiranog poslovanja. Izračunavanje razređujuće zarade po akciji ne pretpostavlja konverziju, izvršenje ili drugo emitovanje potencijalnih običnih akcija koje bi imalo anti-razređujući efekat na zaradu po akciji.

44 U postupku utvrđivanja da li su potencijalne obične akcije razređujuće ili anti-razređujuće, svaka emisija ili serija potencijalnih običnih akcija se posmatra odvojeno, a ne u totalu. Redosled razmatranja potencijalnih običnih akcija može uticati na to, da li su one razređujuće ili ne. Stoga, da bi se maksimiziralo razređivanje osnovne zarade po akciji, svaka emisija ili serija potencijalnih običnih akcija se posmatra po redosledu od najviše razređujućih do najmanje razređujućih, to jest umanjujuće potencijalne obične akcije sa najnižom "zaradom po inkrementalnoj akciji" se uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji pre onih koje imaju veću zaradu po inkrementalnoj(uvećanoj) akciji. Opcije i varanti se načelno (obično) uključuju prvi zato što oni ne utiču na brojilac kalkulacije.

Opcije, varanti i njihovi ekvivalenti
45 Za potrebe izračunavanja smanjene zarade po akciji, entitet polazi od pretpostavke iskorišćavanja svojih opcija i varanta koji imaju umanjujući efekat. Pretpostavljeni priliv od tih instrumenata se posmatra kao da je primljen od emisije običnih akcija po prosečnoj tržišnoj ceni običnih akcija tokom perioda. Razlika između broja emitovanih običnih akcija i broja običnih akcija koje bi bile emitovane po prosečnoj tržišnoj ceni običnih akcija tokom perioda se tretira kao emisija običnih akcija bez ikakve naknade.

46 Opcije i varanti su umanjujući ukoliko bi doveli do emisije običnih akcija po ceni nižoj od prosečne tržišne cene običnih akcija tokom perioda. Iznos umanjenja je prosečna tržišna cena običnih akcija tokom perioda smanjena za cenu emisije. Stoga, da bi se izračunale smanjene zarade po akciji, sa potencijalnim običnim akcijama se postupa kao da sadrže oba sledeća ugovora:

(a) ugovor o emitovanju određenog broja običnih akcija po njihovoj prosečnoj tržišnoj ceni tokom perioda. Za takve obične akcije se pretpostavlja da imaju fer cene i da nisu ni umanjujuće, ni anti-umanjujuće. One se zanemaruju pri izračunavanju smanjene zarade po akciji.

(b) ugovor o emitovanju preostalih običnih akcija bez ikakve naknade (potpuno besplatno). Takve obične akcije ne generišu priliv i nemaju uticaja na dobit ili gubitak koji pripadaju običnim akcijama u opticaju. Dakle, takve akcije su razređujuće i dodaju se broju običnih akcija u opticaju prilikom izračunavanja razređene zarade po akciji.

47 Opcije i varanti imaju umanjujući efekat samo kada prosečna tržišna cena običnih akcija tokom perioda premaši cenu iskorišćavanja opcija ili varanata (to jest oni su "u novcu"). Ranije prikazane zarade po akciji se ne koriguju retroaktivno za promene cena običnih akcija.

47A Za akcijske opcije i druge aranžmane plaćanja akcijama ne koje se primenjuje MSFI 2 Plaćanja akcijama, emisiona cena iz paragrafa 46 i upotrebna cena iz paragrafa 47 sadrže fer vrednost bilo kog dobra ili usluge koje treba isporučiti u budućnosti entitetu na osnovu akcijske opcije ili drugog aranžmana plaćanja akcijama.

48 Akcijske opcije zaposlenih sa fiksnim ili odredivim uslovima i obične akcije koje nisu vezane za poseban interes radnika u slučaju penzionisanja tretiraju se kao opcije prilikom izračunavanja smanjenih zarada po akciji, iako one mogu zavisiti od prava radnika na celu ili deo penzije ako da otkaz pre penzionisanja. One se tretiraju kao da su u opticaju na datum dodeljivanja. Akcijske opcije zaposlenih koje se dodeljuju po osnovu učinka se tretiraju kao potencijalno "emitujuće" akcije zato što njihovo izdavanje zavisi i od ispunjavanja određenih uslova pored protoka vremena,.

Konvertibilni instrumenti
49 Umanjujući efekat konvertibilnih instrumenata odražava se u smanjenim zaradama po akciji u skladu sa paragrafima 33 i 36.

50 Konvertibilne prioritetne akcije su povećavajuće kad god iznos dividende na takve akcije obelodanjen ili akumulisan za tekući period po običnoj akciji koja se može dobiti prilikom konverzije premaši osnovnu zaradu po akciji. Slično, konvertibilni dug je povećavajuće kad god njegova kamata (bez poreza i drugih promena u prihodima ili rashodima) po običnoj akciji koja se može dobiti prilikom konverzije premaši osnovne zarade po akciji.

51 Otkup ili podstaknuta ubrzana konverzija konvertibilnih prioritetnih akcija može uticati samo na deo ranijih konvertibilnih prioritetnih akcija u opticaju. U takvim slučajevima, eventualni višak naknade koji se pominje u paragrafu 17 pripisuje se onim akcijama koje se otkupe ili konvertuju za potrebe utvrđivanja da li su preostale prioritetne akcije u opticaju umanjujuće. Otkupljene ili konvertovane akcije se razmatraju odvojeno od onih akcija koje nisu otkupljene ili konvertovane.

Akcije koje su potencijalno emitujuće
52 Kao i kod izračunavanja osnovnih zarada po akciji, potencijalno emitujuće obične akcije tretiraju se kao da su u opticaju i uključuju se u izračunavanje smanjenih zarada po akciji ako su zadovoljeni uslovi (to jest desili su se događaji). Potencijalno emitujuće akcije se uključuju od početka perioda (ili od datuma ugovora o potencijalnim akcijama, ako je on kasniji). Ako uslovi nisu ispunjeni, broj potencijalno emitujućih akcija uključen u izračunavanje smanjenih zarada po akciji zasniva se na broju akcija koje bi se mogle izdati ako bi kraj perioda predstavljao i kraj potencijalnog perioda. Prepravljanje nije dozvoljeno ako uslovi nisu zadovoljeni kada istekne potencijalni period.

53 Ako je sticanje ili održavanje određenog iznosa zarada za period uslov za potencijalnu emisiju i ako je taj iznos dobijen na kraju izveštajnog perioda, ali se mora održavati još neko vreme nakon kraja izveštajnog perioda, onda se, prilikom izračunavanja smanjenih zarada po akciji, dodatne obične akcije tretiraju kao da su u opticaju, ako im je efekat umanjujući. U tom slučaju, izračunavanje smanjenih zarada po akciji zasniva se na broju običnih akcija koje bi bile emitovane kada bi iznos zarada na kraju izveštajnog perioda bio iznos zarada na kraju potencijalnog perioda. Pošto se zarade mogu promeniti u budućem periodu, izračunavanje osnovnih zarada po akciji ne uključuje takve potencijalno emitujuće obične akcije do kraja potencijalnog perioda, jer nisu ispunjeni svi neophodni uslovi.

54 Broj običnih akcija koje su potencijalno emitujuće može da zavisi od buduće tržišne cene običnih akcija. U tom slučaju, efekat je umanjujući, izračunavanje smanjenih zarada po akciji se zasniva na broju običnih akcija koje bi se emitovale ako bi tržišna cena na kraju izveštajnog perioda bila tržišna cena na kraju potencijalnog perioda. Ako je uslov zasnovan na prosečnim tržišnim cenama tokom vremenskog perioda koji traje i nakon kraja izveštajnog perioda, koristi se prosek za vremenski period koji je protekao. Pošto tržišna cena može da se promeni u budućem periodu, izračunavanje osnovnih zarada po akciji ne uključuje takve potencijalno emitujuće obične akcije do kraja potencijalnog perioda jer nisu zadovoljeni svi neophodni uslovi.

55 Broj običnih akcija koje su potencijalno emitujuće može da zavisi od budućih zarada i budućih cena običnih akcija. U takvim slučajevima, broj običnih akcija koje su uključene u izračunavanje smanjenih zarada po akciji zasniva se na oba uslova (to jest na zaradama do danas i na tržišnoj ceni na kraju izveštajnog perioda). Potencijalno emitujuće obične akcije se ne uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji osim ako su ispunjena oba uslova.

56 U drugim slučajevima, broj običnih akcija koje su potencijalno emitujuće zavisi od drugih uslova, a ne od zarade ili tržišne cene (na primer, otvaranja određenog broja maloprodaja). U takvim slučajevima, pod pretpostavkom da sadašnji status uslova ostane nepromenjen do kraja potencijalnog perioda, potencijalno emitujuće obične akcije se uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji u skladu sa statusom na kraju izveštajnog perioda.

57 Potencijalno emitujuće potencijalne obične akcije (izuzev onih koje su pokrivene potencijalnim ugovorom o akcijama, kao što su potencijalno emitujući konvertibilni instrumenti) uključuju se u izračunavanje smanjenih zarada po akciji na sledeći način:

(a) entitet utvrđuje da li se može pretpostaviti da se potencijalne obične akcije mogu emitovati na osnovu uslova utvrđenih za njihovo emitovanje u skladu sa odredbama paragrafa 52-56 koje se odnose na potencijalne obične akcije; i

(b) ako te potencijalne obične akcije treba da imaju kao posledicu smanjenje zarade po akciji, entitet utvrđuje svoj uticaj na izračunavanje smanjenih zarada po akciji pridržavajući se odredbi za opcije i varante iz paragrafa 45-48, odredbi za konvertibilne instrumente iz paragrafa 49-51, odredbi za ugovore koji se mogu izmiriti običnim akcijama ili u novcu iz paragrafa 58-61, ili drugih shodnih odredbi.

Međutim, za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji ne polazi se od pretpostavke iskorišćavanja ili konverzije, osim ako se ne polazi od pretpostavke iskorištavanja ili konverzije sličnih potencijalnih običnih akcija u opticaju koje nisu potencijalno emitujuće.

Ugovori koji se mogu izmiriti običnim akcijama ili u novcu
58 Kada entitet emituje ugovor koji se može izmiriti običnim akcijama ili u novcu, a po izboru entiteta, on treba da pođe od pretpostavke da će ugovor biti izmiren običnim akcijama, i potencijalne obične akcije koje iz toga proizilaze treba da budu uključene u smanjene zarade po akciji, ako im je efekat umanjujući.

59 Ako se takav ugovor, za potrebe računovodstva, prezentuje kao imovina ili obaveza, ili ima komponentu kapitala i komponentu obaveze, entitet koriguje brojilac za sve promene dobiti ili gubitka koje bi nastale tokom perioda da je ugovor u celini bio u klasifikovan kao vlasnički instrument. To korigovanje je slično korigovanjima koja se zahtevaju paragrafom 33.

60 Za ugovore koji se mogu izmiriti običnim akcijama ili u novcu prema izboru imaoca ugovora (tj. treće strane, a ne entiteta - emitenta akcija), za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akcijama koristi se ono što je više umanjujuće: izmirenje u novcu ili izmirenje u akcijama.

61 Primer ugovora koji se može izmiriti običnim akcijama ili u novcu je dužnički instrument koji, po dospeću, daju entitetu neograničeno pravo da izmiri glavnicu u novcu ili u sopstvenim običnim akcijama. Drugi primer je pisana opcija prodaje koja daje imaocu izbor izmirenja običnim akcijama ili u novcu.

Kupljene opcije
62 Ugovori kao što su kupljene opcije prodaje akcija i kupljene opcije kupovine akcija (to jest opcije koje ima entitet na svoje sopstvene obične akcije) se ne uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji, jer bi njihovo uključivanje bilo povećavajuće. Opcija prodaje akcija bi se iskoristila samo kada bi cena iskorišćavanja bila viša od tržišne cene, a opcija kupovine bi se iskoristila samo ako bi cena iskorišćavanja bila niža od tržišne.

Pisane opcije prodaje akcija
63 Ugovori kojima se od entiteta zahteva da ponovo otkupi sopstvene akcije, kao što su pisane opcije prodaje i terminski ugovori kupovine, odražavaju se u izračunavanju smanjenih zarada po akciji ako je efekat umanjujući. Ako su ti ugovori "u novcu" tokom perioda (to jest cena iskorištavanja ili izmirenja je iznad prosečne tržišne cene za period), potencijalni umanjujući efekat na zarade po akciji se izračunava na sledeći:

(a) polazi se od pretpostavke da će se na početku perioda emitovati dovoljno običnih akcija (po prosečnoj tržišnoj ceni tokom perioda) da bi se dobio priliv potreban za ispunjenje ugovora;

(b) polazi se od pretpostavke da se priliv od emitovanja koristi da bi se ispunio ugovor (to jest da se ponovo otkupe obične akcije); i

(c) inkrementalne obične akcije (razlika između broja običnih akcija za koje se pretpostavlja da su emitovane i broja običnih akcija primljenih od izvršenja ugovora) se uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji.

Retroaktivna korigovanja
64 Ako se broj običnih ili potencijalnih običnih akcija u opticaju poveća kao rezultat kapitalizacije, bonus-emisije ili usitnjavanja akcija, ili se smanji kao rezultat ukrupnjavanja (konsolidacije) akcija, izračunavanje osnovnih i smanjenih zarada po akciji za sve prezentovane periode se koriguje retroaktivno. Ako se te promene dese nakon datuma bilansa stanja, ali pre nego što se finansijski izveštaji odobre za izdavanje, izračunavanja po akciji za te i sve prezentovane finansijske izveštaje iz prethodnih perioda se zasnivaju na novom broju akcija. Činjenica da izračunavanja po akciji odražavaju takve promene broja akcija se obelodanjuje. Uz to, osnovne i razređene zarade po akciji za sve prezentovane periode se koriguju retroaktivno za efekte grešaka i prilagođavanja koji proizilaze iz promena računovodstvenih politika.

65 Entitet ne prepravlja zarade po akciji za bilo koji prezentovani prethodni period zbog promena pretpostavki koje su korišćene za izračunavanje zarade po akciji ili za konverziju potencijalnih običnih akcija u obične akcije.

Prezentacija
66 Entitet u bilansu uspeha prezentuje osnovne i razređene zarade po akciji za dobit ili gubitak iz kontinuiranog poslovanja koji pripada akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije i za dobit ili gubitak koji pripada tim akcionarima matičnog entiteta za period, i to za svaku klasu običnih akcija sa različitim pravom učešća u raspodeli dobiti za period. Entitet pridaje isti značaj osnovnoj i razređenoj zaradi po akciji prilikom prezentovanja, za sve prezentovane periode.

67 Zarada po akciji se prezentuje za svaki period za koji se prezentuje i bilans uspeha. Ako se o smanjenoj zaradi po akciji izveštava u barem jednom periodu, onda se o njoj izveštava u svim prezentovanim periodima, čak i ako je jednaka osnovnoj zaradi po akciji. Ako su osnovne i smanjene zarade po akciji jednake, može se izvršiti dvostruka prezentacija u jednom redu bilansa uspeha.

68 Entitet koji izveštava o prestanku poslovanja obelodanjuje osnovne i smanjene iznose po akciji za prestanak poslovanja ili u bilansu stanja ili u napomenama.

69 Entitet prezentuje osnovne i smanjene zarade po akciji čak i ako su njihovi iznosi negativni (to jest pretrpljen je gubitak po akciji).

Obelodanjivanje
70 Entitet obelodanjuje sledeće:

(a) iznose koji se koriste kao brojioci pri izračunavanju osnovnih i smanjenih zarada po akciji, i usklađivanje tih iznosa sa dobiti ili gubitkom koji pripadaju matičnom entitetu za dati period. Usklađivanje treba da uključi pojedinačni efekat svake klase instrumenata koja utiče na zarade po akciji.

(b) ponderisani prosečni broj običnih akcija koji se koristi kao imenilac pri izračunavanju osnovnih i smanjenih zarada po akciji, i međusobno usklađivanje tih imenilaca Usklađivanje uključuje pojedinačni efekat svake klase instrumenata na zarade po akcijama.

(c) instrumente (uključujući i potencijalno emitujuće akcije) koji bi potencijalno mogli umanjiti osnovne zarade po akciji u budućnosti, ali nisu bili uključeni u izračunavanje smanjenih zarada po akciji jer su anti-umanjujući za prezentovani(e) period(e).

(d) opis transakcija vezanih za obične akcije ili potencijalne obične akcije, izuzev onih koje su evidentirane u skladu sa paragrafom 64, koje se dešavaju nakon datuma bilansa stanja i koje bi značajno promenile broj običnih akcija ili potencijalnih običnih akcija u opticaju na kraju perioda da su se desile pre kraja izveštajnog perioda.

71 Primeri transakcija u paragrafu 70 (d) uključuju:

(a) emisiju akcija za novac;

(b) emisiju akcija kada se priliv od emisije koristi za otplatu duga ili prioritetnih akcija u opticaju na datum bilansa stanja;

(c) otkup običnih akcija u opticaju;

(d) konverziju ili iskorišćavanje potencijalnih običnih akcija u opticaju na datum bilansa stanja u obične akcije;

(e) emitovanje opcija, varanata, ili konvertibilnih instrumenata; i

(f) ispunjenje uslova koji bi doveli do emisije potencijalno emitujućih akcija.

Iznosi zarade po akciji se ne koriguju za takve transakcije koje se obavljaju nakon datuma bilansa stanja jer takve transakcije ne utiču na iznos kapitala koji se koristi za stvaranje dobiti ili gubitka za period.

72 Finansijski instrumenti i drugi ugovori koji generišu potencijalne obične akcije mogu sadržati uslove koji utiču na odmeravanje osnovnih i razređenih zarada po akciji. Ti uslovi mogu određivati da li su potencijalne obične akcije umanjujuće, i ako jesu, kakav je efekat na ponderisani prosečni broj akcija u opticaju i eventualna posledična korigovanja dobiti ili gubitka koji pripadaju akcionarima koji poseduju obične akcije. Obelodanjivanje uslova takvih finansijskih instrumenata i drugih ugovora se preporučuje, ukoliko nije obavezno prema nekoj drugoj odredbi (videti MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja).

73 Ako entitet obelodani, pored osnovnih i razređenih zarada po akciji, iznose po akciji primenom neke iskazane komponente bilansa uspeha, izuzev one koju ovaj Standard zahteva, takvi iznosi se izračunavaju primenom ponderisanog prosečnog broja običnih akcija utvrđenog u skladu sa ovim Standardom. Osnovni i smanjeni iznosi po akciji koji se odnose na takvu komponentu se obelodanjuju kao jednako značajni i prezentuju se u napomenama. Entitet navodi osnovicu na kojoj se utvrđuje brojilac, kao i da li su iznosi po akciji iznosi pre ili posle oporezivanja. Ako se koristi komponenta bilansa uspeha koja nije iskazana kao stavka bilansa uspeha, vrši se usklađivanje između korišćene komponente i stavke koja je iskazana u bilansu uspeha.

Datum stupanja na snagu
74 Entiteti primenjuju ovaj Standard za godišnje periode koji počinju na dan 1. januara 2005. ili kasnije. Ranija primena se preporučuje. Ako entitet počne da primenjuje Standard pre 1. januara 2005. godine on tu činjenicu obelodanjuje.

Povlačenje ostalih propisa
75 Ovim Standardom se zamenjuje MRS 33 Zarade po akciji (objavljen 1997. godine).

76 Ovim Standardom se zamenjuje SIC-24 Zarade po akciji - Finansijski instrumenti i drugi ugovori koji se mogu izmiriti u akcijama.

Dodatak A
Uputstvo za primenu
Ovaj Dodatak je sastavni deo Standarda.

Dobit ili gubitak koji pripadaju matičnom entitetu
A1 Za potrebe izračunavanja zarada po akciji na osnovu konsolidovanih finansijskih izveštaja, za dobit ili gubitak koji pripadaju matičnom entitetu se smatraju dobit ili gubitak konsolidovanog entiteta nakon korigovanja za manjinska učešća.

Emitovanje prava
A2 Emisija običnih akcija u vreme iskorišćavanja ili konverzije potencijalnih običnih akcija obično ne dovodi do bonus-elementa. To je zato što se potencijalne obične akcije obično emituju za punu vrednost, što dovodi do proporcionalne promene resursa koji entitetu stoje na raspolaganju. Međutim, kod emisije prava cena iskorišćavanja je znatno niža od fer vrednosti akcija. Stoga, kao što je navedeno u paragrafu 27(b), takva emisija prava preče kupovine uključuje bonus-elemenat. Ako se emisija prava ponudi svim postojećim akcionarima, broj običnih akcija koji treba koristiti pri izračunavanju osnovnih i smanjenih zarada po akciji za sve periode pre emisije prava predstavlja broj običnih akcija u opticaju pre emisije, pomnožen sa sledećim faktorom: "edž-rights" - akcije prodate bez prva prvenstva na upis akcija nove emisije. (prim. prev).

Teoretska "edž-rights" fer vrednost po akciji izračunava se tako što se ukupna tržišna vrednost akcija neposredno pre iskorištavanja prava doda prilivu od iskorištavanja prava, i podeli sa brojem akcija u opticaju nakon iskorištavanja prava. Kada treba da se javno trguje pravima, nezavisno od akcija, pre datuma iskorištavanja, fer vrednost za potrebe ovog izračunavanja se utvrđuje na kraju poslednjeg dana tokom kog se akcijama trguje zajedno sa pravima.

Kontrolni broj
A3 Radi ilustracije primene ideje kontrolnog broja prema paragrafima 42 i 43, pretpostavimo da entitet ima dobit od kontinuiranog poslovanja koja pripada matičnom entitetu u iznosu od 4.800 n.j., gubitak od prekinutog poslovanja koji pripada matičnom entitetu (od 7.200 n.j.), gubitak koji pripada matičnom entitetu (od 2.400,00 n.j.) te 2.000 običnih i 400 potencijalnih običnih akcija u opticaju. Osnovne zarade po akciji entiteta su 2,40 n.j. za kontinuirano poslovanje, (3,60 n.j.) za prekinuto poslovanje i (1,20 n.j.) za gubitak. 400 potencijalnih običnih akcija se uključuju u izračunavanje smanjenih zarada po akciji jer je rezultirajući iznos zarade po akciji od 2,00 n.j. za kontinuirano poslovanje umanjujući, pod pretpostavkom da ni gubitak ni dobitak ne utiču na tih 400 potencijalnih običnih akcija. Pošto dobit iz kontinuiranog poslovanja koja se može pripisati matičnom entitetu predstavlja kontrolni broj, entitet takođe uključuje tih 400 potencijalnih običnih akcija u izračunavanje drugih iznosa zarada po akciji, iako su iznosi zarada po akciji koji proizilaze anti-umanjujući za svoje uporedive iznose osnovnih zarada po akciji, tj. gubitak po akciji je manji ((3,00 n.j.) po akciji za gubitak od obustavljenog poslovanja i (1,00 n.j.) po akciji za gubitak).

Prosečna tržišna cena običnih akcija
A4 Za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji, prosečna tržišna cena običnih akcija za koje se pretpostavlja da su emitovane, izračunava se na osnovu prosečne tržišne cene običnih akcija tokom perioda. Teoretski, svaka tržišna transakcija za obične akcije entiteta bi se mogla uključiti u utvrđivanje prosečne tržišne cene. U praksi je, međutim, obično dovoljan jednostavan prosek sedmičnih ili mesečnih cena.

A5 Generalno posmatrano, zaključne tržišne cene su adekvatne za izračunavanje prosečne tržišne cene. Međutim, kada cene imaju velike fluktuacije, prosek visokih i niskih cena obično daje reprezentativniju cenu. Metod koji se koristi za izračunavanje prosečne tržišne cene se koristi konzistentno, osim ako više nije reprezentativan jer su se uslovi promenili. Na primer, entitet koji, tokom nekoliko godina relativno stabilnih cena, za izračunavanje prosečne tržišne cene koristi zaključne tržišne cene, mogao bi preći na prosek visokih i niskih cena ako cene počnu jako da fluktuiraju a zaključne tržišne cene više ne daju reprezentativnu prosečnu cenu.

Opcije, varanti i njihovi ekvivalenti
A6 Pretpostavlja se da se opcije ili varanti vezani za kupovinu konvertibilnih instrumenata iskorišćavaju za kupovinu konvertibilnih instrumenata kad god su prosečne cene i konvertibilnog instrumenta i običnih akcija koje se mogu dobiti pri konverziji iznad cene iskorišćavanja opcija ili varanta. Međutim, od pretpostavke iskorištavanja se polazi samo ako se istovremeno polazi i od pretpostavke konverzije sličnih konvertibilnih instrumenata u opticaju, ako ih ima.

A7 Opcije ili varanti mogu dozvoljavati ili zahtevati tendersku ponudu dužničkih ili drugih instrumenata entiteta (ili njegovog matičnog ili zavisnog entiteta) pri plaćanju celokupne cene iskorišćavanja ili jednog njenog dela. Prilikom izračunavanja smanjenih zarada po akciji, te opcije ili varanti imaju umanjujući efekat ako (a) prosečna tržišna cena odgovarajućih običnih akcija za period premaši cenu iskorišćavanja ili (b) je prodajna cena instrumenta koji treba da ide ne tendersku ponudu niža od cene po kojoj instrument može da se ponudi na tenderu u skladu sa ugovorom o opciji ili varantu, a odgovarajući diskont formira efektivnu cenu iskorišćavanja koja je niža od tržišne cene običnih akcija koje se mogu dobiti prilikom iskorišćavanja. Pri izračunavanju smanjenih zarada po akciji, pretpostavlja se da će se te opcije ili varanti iskoristiti, kao i da će dužnički ili drugi instrumenti biti ponuđeni na tenderu. Ako je ponuda u novcu povoljnija za vlasnika opcije ili varanta i ugovor je dozvoljava, onda se polazi od pretpostavke da će do nje i doći. Kamate (bez poreza) na eventualni dug za koji se pretpostavlja da će biti predmet tenderske ponude, se ponovo dodaju kao korigovanje brojioca.

A8 Slično se tretiraju prioritetne akcije koje imaju slične uslove, ili drugi instrumenti koji nose opcije konverzije koje investitoru dozvoljavaju da plati u gotovom za bolju stopu konverzije.

A9 Uslovi nekih opcija ili varanata mogu zahtevati da se priliv od iskorišćavanja tih instrumenata upotrebi za otkup dužničkih ili drugih instrumenata entiteta (ili njegovog matičnog ili zavisnog entiteta ). Pri izračunavanju smanjenih zarada po akciji, pretpostavlja se da će te opcije ili varanti biti iskorišćeni i priliv upotrebljen za otkup duga po njegovoj prosečnoj tržišnoj ceni, a ne za kupovinu običnih akcija. Međutim, deo priliva primljenog od iskorišćavanja za koji se prevazilazi iznos korišćen za izvršeni otkup duga razmatra se (to jest pretpostavlja se da se iskorišćava za ponovni otkup običnih akcija) za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji. Kamata (bez poreza) na dug za koji se pretpostavlja da je otkupljen ponovo se dodaje kao korigovanje brojioca.

Pisane opcije prodaje akcija
A10 Radi ilustracije primene paragrafa 63, pretpostavimo da entitet ima u opticaju 120 pisanih opcija prodaje na njegove obične akcije, čija je cena iskorišćavanja 35 n.j. Prosečna tržišna cena običnih akcija za period je 28 n.j. Pri izračunavanju smanjenih zarada po akciji, entitet polazi od pretpostavke da je na početku perioda emitovao 150 akcija po ceni od 28 n.j. po akciji da bi zadovoljilo svoju obavezu vezano za opcije prodaje koja iznosi 4.200 n.j. Razlika između 150 emitovanih običnih akcija i 120 običnih akcija primljenih kroz ispunjavanje obaveza po opcijama prodaje (30 inkrementalnih običnih akcija) se dodaje imeniocu pri izračunavanju smanjenih zarada po akciji.

Instrumenti zavisnih entiteta, zajedničkih poduhvata i pridruženih entiteta

A11 Potencijalne obične akcije zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta koje se mogu konvertovati bilo u obične akcije zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta, ili u obične akcije matičnog entiteta, učesnika u zajedničkom poduhvatu ili investitora (entiteta koji podnosi finansijske izveštaje, tj. izveštajnog entiteta) uključuju se u izračunavanje smanjenih zarada po akciji na sledeći način:

(a) instrumenti koje emituje zavisni entitet, zajednički poduhvat ili pridruženi entitet koji svojim vlasnicima omogućavaju da dobiju obične akcije zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta uključuju se u izračunavanje podataka o smanjenim zaradama po akciji zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta. Te zarade po akciji se zatim uključuju u izračunavanje zarada po akciji entiteta koji sastavlja finansijske izveštaje na osnovu vlasništva izveštajnog entiteta nad instrumentima zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta .

(b) instrumenti zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta koji se mogu konvertovati u obične akcije izveštajnog entiteta se za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji smatraju delom potencijalnih običnih akcija izveštajnog entiteta . Slično tome, opcije ili varanti koje je emitovao zavisni entitet, zajednički poduhvat ili pridruženi entitet da bi kupio obične akcije izveštajnog entiteta, se pri izračunavanju konsolidovanih smanjenih zarada po akciji smatraju delom potencijalnih običnih akcija izveštajnog entiteta.

A12 Za potrebe utvrđivanja efekta zarada po akciji instrumenata koje emituje izveštajni entitet i koji se mogu konvertovati u obične akcije zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta, polazi se od pretpostavke da su instrumenti konvertovani i brojilac (dobit ili gubitak koji se mogu pripisati akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije) se koriguje kako je neophodno u skladu sa paragrafom 33. Pored tih korekcija, brojilac se još koriguje i za sve promene dobiti ili gubitka koje evidentira izveštajni entitet (kao što su prihod od dividendi ili prihod od metoda udela) koje se mogu pripisati povećanju broja običnih akcija u opticaju zavisnog entiteta, zajedničkog poduhvata ili pridruženog entiteta koje je rezultat pretpostavljene konverzije. Imenilac se ne menja pri izračunavanju smanjenih zarada po akciji, jer se broj običnih akcija izveštajnog entiteta u opticaju ne bi promenio posle pretpostavljene konverzije.

Vlasnički instrumenti koji nose pravo učešća u raspodeli dobiti i obične akcije dve klase
A13 Kapital nekih entiteta uključuje:

(a) instrumente koji učestvuju u raspodeli dividendi zajedno sa običnim akcijama prema unapred utvrđenoj formuli (npr. dva za jedan) pri čemu se ponekad granica tog učešća poveća (npr. do određenog iznosa po akciji, ali ne preko njega).

(b) klasu običnih akcija sa stopom dividende koja se razlikuje od stope dividende druge klase običnih akcija, ali bez prava prioriteta.

A14 Za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji, polazi se od pretpostavke konvertovanja instrumenata iz paragrafa A 13 koji se mogu konvertovati u obične akcije, ako je efekat umanjujući. Kod onih instrumenata koji se ne mogu konvertovati u neku klasu običnih akcija, dobit ili gubitak za period se alociraju na različite klase akcija i vlasničke instrumente koji učestvuju u raspodeli dobiti u skladu sa njihovim pravima na dividendu ili drugim pravima da učestvuju u neraspoređenoj zaradi. Da bi se izračunale osnovne i smanjene zarade po akciji:

(a) dobit ili gubitak koji pripadaju akcionarima matičnog entiteta koji poseduju obične akcije se koriguje (dobit se smanjuje, a gubitak povećava) za iznos dividendi objavljenih za period za svaku klasu akcija i za ugovorni iznos dividendi (ili kamate na obveznice koje imaju pravo učešća u raspodeli dobiti) koji se mora platiti za taj period (na primer, neplaćene kumulativne dividende).

(b) preostala dobit ili gubitak se alociraju na obične akcije i vlasničke instrumente koji imaju pravo učešća u raspodeli dobiti (participativne vlasničke instrumente) u meri u kojoj svaki od tih instrumenata učestvuje u zaradama kao da je raspodeljena sva dobit ili gubitak za period. Ukupna dobit ili gubitak koji se raspodeljuje na svaku klasu vlasničkih instrumenata utvrđuje se sabiranjem iznosa alociranog na dividende i iznosa alociranog na instrumente koji imaju pravo učešća u raspodeli dobiti.

(c) ukupni iznos dobiti ili gubitka raspoređen na svaku klasu vlasničkih instrumenata deli se brojem instrumenata u opticaju na koje se alociraju zarade da bi se utvrdila zarada po akciji za dati instrument.

Za potrebe izračunavanja smanjenih zarada po akciji, sve potencijalne obične akcije za koje se polazi od pretpostavke da su emitovane, uključuju se u obične akcije u opticaju.

Delimično plaćene akcije
A15 Kada su obične akcije emitovane, ali nisu u potpunosti plaćene, one se pri izračunavanju osnovnih zarada po akciji tretiraju kao deo (frakcija) obične akcije u onoj meri u kojoj mogu da učestvuju u dividendama za period u odnosu na potpuno plaćenu običnu akciju.

A16 U meri u kojoj te delimično plaćene akcije ne mogu da učestvuju u dividendama za period, one se pri izračunavanju smanjenih zarada po akciji tretiraju kao ekvivalent varanata ili opcija. Pretpostavlja se da preostali neplaćeni iznos predstavlja priliv koji se koristi za kupovinu običnih akcija. Broj akcija koje su uključene u smanjene zarade po akciji je razlika između broja upisanih akcija i broja akcija za koje se pretpostavlja da su kupljene.

MRS 34 Periodično finansijsko izveštavanja
MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 34
Periodično finansijsko izveštavanja


Sadržaj 							Paragrafi

Cilj

Delokrug 							1-3

Definicije 							4

Sadržaj periodičnog finansijskog izveštaja 			5-25

Minimum komponenti periodičnog finansijskog izveštaja 		8

Oblik i sadržaj periodičnih finansijskih izveštaja 		9-14

Odabrane objašnjavajuće napomene 				15-18

Obelodanjivanje o usklađenosti sa MSFI 				19

Periodi za koje se zahteva prezentacija periodičnih

finansijskih izveštaja 						20-22

Materijalnost (značajnost) 					23-25

Obelodanjivanje u godišnjim finansijskim izveštajima 		26-27

Priznavanje i odmeravanje 					28-42

Iste računovodstvene politike kao i one koje se primenjuju

na godišnjem nivou 						28-36

Prihodi sezonskog, cikličnog ili povremenog karaktera 		37-38

Neujednačenost troškova tokom finansijske godine 		39

Primena principa priznavanja i odmeravanja 			40

Korišćenje procena 						41-42

Prepravljanje izveštaja iz ranijeg perioda u toku godine 		43-45

Datum stupanja na snagu 						46



Cilj
Cilj ovog standarda je da propiše minimum sadržaja periodičnog finansijskog izveštaja i da propiše principe za priznavanje i odmeravanje kompletnih ili sažetih izveštaja međuperioda. Blagovremeno i pouzdano periodično finansijsko izveštavanje povećava sposobnost investitora, poverilaca i drugih da razumeju sposobnost entiteta da generiše zaradu i tokove gotovine, kao i njegovu finansijske okolnosti i likvidnost.

Delokrug
1 Ovaj standard ne propisuje od kojih entiteta treba zahtevati da objavljuju periodične finansijske izveštaje, koliko često i u kom roku nakon završetka međuperioda. Međutim, države, regulatorna tela nadležna za hartije od vrednosti, berze i računovodstvena tela često zahtevaju od entiteta čijim se dužničkim hartijama od vrednosti ili hartijama od vrednosti sa pravom učešća u dobiti javno trguje da objavljuju periodične finansijske izveštaje. Ovaj standard se primenjuje ukoliko se od entiteta zahteva ili entitet izabere da objavljuje periodične finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Komitet za Međunarodne računovodstvene standarde (IASC) podstiče entitete čijim se akcijama javno trguje da obezbede periodične finansijske izveštaje koji su usklađeni sa principima priznavanja, odmeravanja i obelodanjivanja uspostavljenim ovim standardom. (IASC) je zamenjen Odborom za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB) koji je počeo sa radom 2001. godine. Naročito se podstiču entiteti čijim akcijama se javno trguje da:

(a) sačinjavaju periodične finansijske izveštaje bar na kraju prvog polugođa svoje finansijske godine, i

(b) svoje periodične finansijske izveštaje učine dostupnim najkasnije u roku od 60 dana od kraja međuperioda.

2 Svaki finansijski izveštaj, godišnji ili periodični, procenjuje se ponaosob u pogledu usklađenosti sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Činjenica da entitet možda neće sačiniti periodične finansijske izveštaje u toku određene finansijske godine ili će možda sačiniti periodične finansijske izveštaje koji nisu u skladu sa ovim standardom, ne sprečava da godišnji finansijski izveštaji entiteta budu sačinjeni u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja ukoliko se inače tako čini.

3 Ukoliko se za periodični finansijski izveštaj entiteta navodi da je sačinjen u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, on mora da bude usklađen sa svim zahtevima ovog standarda. Paragraf 19 zahteva određena obelodanjivanja u tom pogledu.

Definicije
4 Sledeći izrazi upotrebljeni su u ovom standardu sa sledećim značenjima:

Međuperiod je period finansijskog izveštavanja koji je kraći od cele finansijske godine.

Periodični finansijski izveštaj je finansijski izveštaj koji sadrži bilo kompletan set finansijskih izveštaja (kao što je opisano u MRS 1) ili sažeti set finansijskih izveštaja (kao što je opisano u MRS 34) za međuperiod.

Sadržaj periodičnog finansijskog izveštaja
5 MRS 1 definiše kompletan set finansijskih izveštaja koji obuhvata sledeće komponente:

(a) bilans stanja,

(b) bilans uspeha,

(c) izveštaj o promenama na kapitalu koji pokazuje:

(i) sve promene na kapitalu ili

(ii) promene na kapitalu koje nisu nastale po osnovu transakcija sa vlasnicima kapitala u kojima oni učestvuju u svojstvu vlasnika kapitala,

(d) izveštaj o tokovima gotovine, i

(e) napomene, koje sadrže pregled značajnih računovodstvenih politika i druge objašnjavajuće napomene.

6 Radi blagovremenosti i uzimajući u obzir troškove kao i radi izbegavanja ponavljanja informacija o kojima je prethodno izveštavano, od entiteta može biti zahtevano ili on može izabrati da pruži manje informacija na datume međuperioda u odnosu na njegove godišnje finansijske izveštaje. Ovim standardom se kao minimum sadržaja periodičnog finansijskog izveštaja definiše uključivanje sažetih finansijskih izveštaja i odabranih objašnjavajućih napomena. Periodični finansijski izveštaj namenjen je ažuriranju poslednjeg kompletnog seta godišnjih finansijskih izveštaja. Prema tome, fokusira se na nove aktivnosti, događaje i okolnosti i ne duplira informacija o kojima je već izveštavano.

7 Nije namera ovog standarda da zabranjuje ili obeshrabruje entitet da objavi kompletan set finansijskih izveštaja (kao što je opisano u MRS 1) u svom periodičnom finansijskom izveštaju, a ne sažete finansijske izveštaje i odabrane objašnjavajuće napomene. Takođe ovaj standard ne zabranjuje entitetu ili ga ne obeshrabruje da u sažetim periodičnim finansijskim izveštajima uključi više od minimuma linijskih stavki ili odabranih objašnjavajućih napomena koji je uspostavljen ovim standardom. Uputstvo u vezi sa priznavanjem i odmeravanjem, dato u ovom standardu, primenjuje se takođe na kompletne finansijske izveštaje za međuperiod i takvi izveštaji bi uključivali sva obelodanjivanja zahtevana ovim standardom (pogotovo obelodanjivanje odabranih napomena koje zahteva paragraf 16), kao i ona zahtevana drugim standardima.

Minimum komponenti periodičnog finansijskog izveštaja
8 Periodični finansijski izveštaj kao minimum uključuje sledeće komponente:

(a) sažeti bilans stanja,

(b) sažeti bilans uspeha,

(c) sažeti izveštaj koji pokazuje ili (i) sve promene na kapitalu, ili (ii) promene na kapitalu koje nisu nastale po osnovu transakcija kapitala sa vlasnicima i raspodela vlasnicima,

(d) sažeti izveštaj o tokovima gotovine, i

(e) odabrane objašnjavajuće napomene.

Oblik i sadržaj periodičnih finansijskih izveštaja
9 Ukoliko entitet objavljuje kompletan set finansijskih izveštaja u svom periodičnom finansijskom izveštaju, oblik i sadržaj tih izveštaja je u skladu sa zahtevima MRS 1 za kompletan set finansijskih izveštaja.

10 Ukoliko entitet objavljuje set sažetih finansijskih izveštaja u svom periodičnom finansijskom izveštaju, ti sažeti izveštaji uključuju, kao minimum, sva zaglavlja i međuzbirove koji su bili uključeni u najskorije godišnje finansijske izveštaje i odabrane objašnjavajuće napomene, kao što se to zahteva ovim standardom. Dodatne linijske stavke ili napomene se uključuju, ukoliko bi njihovo izostavljanje doprinelo tome da sažeti periodični finansijski izveštaji navode na pogrešne zaključke.

11 Osnovne i razređene zarade po akciji se prezentuju u samom bilansu uspeha, kompletnom ili sažetom, za međuperiod.

12 MRS 1 daje uputstvo u vezi sa strukturom finansijskih izveštaja. Uputstvo za primenu MRS 1 ilustruje načine prezentovanja bilansa stanja, bilansa uspeha i izveštaja o promenama na kapitalu.

13 Iako MRS 1 zahteva da izveštaj o promenama na kapitalu bude prezentovan kao zasebna komponenta finansijskih izveštaja entiteta i dopušta prikazivanje informacija o promenama na kapitalu koje nastaju po osnovu transakcija sa vlasnicima kapitala u kojima oni učestvuju u svojstvu vlasnika kapitala (uključujući raspodele vlasnicima kapitala) u samom obrascu izveštaja ili u napomenama. Entitet primenjuje isti format periodičnog izveštaja o promenama na kapitalu, koji je primenjivao u najskorijem godišnjem izveštaju.

14 Periodični finansijski izveštaj se sastavlja po konsolidovanoj osnovi, ukoliko su najskoriji godišnji finansijski izveštaji entiteta bili konsolidovani izveštaji. Zasebni finansijski izveštaji matičnog entiteta nisu dosledni ili uporedivi sa konsolidovanim izveštajima u najskorijem godišnjem finansijskom izveštaju. Ukoliko godišnji finansijski izveštaj entiteta pored konsolidovanih finansijskih izveštaja sadrži zasebne finansijske izveštaje matičnog entiteta, ovaj standard niti zahteva niti zabranjuje uključivanje zasebnih izveštaja matičnog entiteta u periodični finansijski izveštaj entiteta.

Odabrane objašnjavajuće napomene
15 Korisnik periodičnog finansijskog izveštaja entiteta imaće, takođe, pristup najskorijem godišnjem finansijskom izveštaju tog entiteta. Prema tome, nije neophodno da napomene uz periodični finansijski izveštaj pružaju podatke koji su relativno beznačajna ažuriranja u odnosu na informacije o kojima je već izveštavano u napomenama u najskorijem godišnjem izveštaju. Na datum međuperioda, mnogo je korisnije objašnjenje događaja i transakcija koji su značajni za razumevanje promena finansijske pozicije i performansi entiteta u odnosu na datum poslednjeg godišnjeg izveštavanja.

16 Entitet, kao minimum, uključuje sledeće informacije u napomene uz periodične finansijske izveštaje, ukoliko su one materijalno značajne i ukoliko nisu obelodanjene na drugom mestu u periodičnom finansijskom izveštaju. Informacije se uobičajeno izveštavaju na osnovi kojom se obuhvata period od početka finansijske godine do datuma izveštavanja. Međutim, entitet takođe obelodanjuje svaki događaj ili transakciju koja je materijalno značajna za razumevanje tekućeg međuperioda:

(a) izveštaj da su u periodičnim finansijskim izveštajima korišćene iste računovodstvene politike i metodi izračunavanja, u odnosu na najskorije godišnje finansijske izveštaje, ili, ukoliko su te politike ili metodi promenjene, opis prirode i efekta promene,

(b) objašnjavajuće komentare o poslovanju u međuperiodu koje je sezonskog ili cikličnog karaktera,

(c) prirodu i iznos stavki koje utiču na imovinu, obaveze, kapital, neto prihod ili tokove gotovine, koji su neuobičajeni zbog svoje prirode, veličine ili učestalosti događanja,

(d) prirodu i iznos promena procena iznosa o kojima je izveštavano u ranijim međuperiodima tekuće finansijske godine ili promena procena iznosa o kojima je izveštavano u ranijim finansijskim godinama, ukoliko te promene imaju materijalno značajan efekat u tekućem međuperiodu,

(e) emitovanja, otkupi i isplate dužničkih hartija od vrednosti i hartija od vrednosti sa pravom učešća u dobiti,

(f) plaćene dividende (agregirano ili po akciji) zasebno za obične akcije i druge akcije,

(g) sledeće informacije o segmentima (obelodanjivanje informacija o segmentima zahteva se u periodičnom finansijskom izveštaju entiteta samo ukoliko MSFI 8 Segmenti poslovanja, zahteva da entitet obelodani informacije o segmentima u svojim godišnjim finansijskim izveštajima):

(i) prihode od eksternih kupaca, ukoliko su obuhvaćeni u odmeravanju dobitka ili gubitka po segmentu koje je pregledao glavni izvršilac sa pravom odlučivanja ili koje se inače redovno obezbeđuju glavnom izvršiocu sa pravom odlučivanja;

(ii) međusegmentne prihode, ukoliko su obuhvaćeni u odmeravanju dobitka ili gubitka po segmentu koje je pregledao glavni izvršilac sa pravom odlučivanja ili koje se inače redovno obezbeđuju glavnom izvršiocu sa pravom odlučivanja;

(iii) mere za dobitak ili gubitak segmenta;

(iv) iznos ukupne imovine koji je materijalno značajno promenjen u odnosu na iznos obelodanjen u poslednjim godišnjim finansijskim izveštajima;

(v) opis razlika osnove za podelu na segmente i osnove za odmeravanje dobitka ili gubitka po segmentu u odnosu na poslednje godišnje finansijske izveštaje;

(vi) usklađivanje ukupnih mera dobitka ili gubitka segmenata o kojima se izveštava sa dobitkom ili gubitkom entiteta pre poreskih rashoda (poreza na dobit) i prestanaka poslovanja. Međutim, ako entitet alocira na segmente o kojima se izveštava stavke kao što su poreski rashodi (porez na dobit), entitet može da uskladi ukupne mere dobitka ili gubitka segmenata sa dobitkom ili gubitkom nakon ovih stavki. Stavke koje su materijalno značajne za usklađivanje se zasebno identifikuju i opisuju u okviru tog usklađivanja;

(h) materijalno značajne događaje nastale posle završetka međuperioda, koji nisu odraženi u finansijskim izveštajima za međuperiod,

(i) efekat promena strukture entiteta u toku međuperioda, uključujući poslovne kombinacije, sticanje ili otuđenja zavisnih entiteta i dugoročne investicije, restruktuiranja i prestanke poslovanja. U slučaju poslovnih kombinacija, entitet obelodanjuje informacije zahtevane paragrafima 67-73 MSFI 3 Poslovne kombinacije; i

(j) promene potencijalnih obaveza ili potencijalne imovine nastale od datuma poslednjeg godišnjeg bilansa stanja.

17 Primeri obelodanjivanja zahtevanih paragrafom 16 pobrojani su u nastavku. Pojedinačni Standardi i tumačenja daju uputstvo u vezi sa obelodanjivanjem ovih stavki:

(a) otpis zaliha do neto ostvarive vrednosti i storniranje takvih otpisa,

(b) priznavanje gubitka zbog umanjenja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme, nematerijalne imovine ili druge imovine i storniranja takvih gubitka zbog umanjenja vrednosti,

(c) storniranja rezervisanja za troškove restrukturiranja,

(d) sticanje i otuđenje stavki nekretnina, postrojenja i opreme,

(e) obavezivanja za kupovinu nekretnina, postrojenja i opreme,

(f) sudska poravnanja,

(g) korekcije grešaka u prethodnog perioda,

(h) (brisana),

(i) svako neizvršenje i kršenje sporazuma o zajmu, koje nije ispravljeno pre datuma ili na datum bilansa stanja, i

(j) transakcije sa povezanim stranama.

18 Drugi standardi određuju obelodanjivanja koja se vrše u finansijskim izveštajima. U tom kontekstu, finansijski izveštaji znače kompletne setove finansijskih izveštaja, koji su obično uključeni u godišnji finansijski izveštaj i ponekad u druge izveštaje. Osim obelodanjivanja zahtevanih paragrafom 16(i), obelodanjivanja zahtevana drugim standardima nisu obavezna ukoliko periodični finansijski izveštaj entiteta obuhvata samo sažete finansijske izveštaje i odabrane objašnjavajuće napomene, a ne i kompletan set finansijskih izveštaja.

Obelodanjivanje o usklađenosti sa MSFI
19 Ukoliko je periodični finansijski izveštaj entiteta u skladu sa ovim standardom, ta činjenica se obelodanjuje. Ne navodi se da je periodični finansijski izveštaj u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, ukoliko nije u skladu sa svim zahtevima Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja.

Periodi za koje se zahteva prezentacija periodičnih finansijskih izveštaja
20 Periodični izveštaji obuhvataju periodične finansijske izveštaje (sažete ili kompletne) za sledeće periode:

(a) bilans stanja na datum završetka tekućeg međuperioda i uporedni bilans stanja na datum završetka neposredno prethodne finansijske godine,

(b) bilans uspeha za tekući međuperiod i kumulativno od datuma početka tekuće finansijske godine do datuma bilansa uspeha, sa uporednim bilansima uspeha za uporedive međuperiode (tekući i od datuma početka tekuće godine do datuma bilansa uspeha) neposredno prethodne finansijske godine;

(c) izveštaj koji pokazuje promene na kapitalu kumulativno od datuma početka tekuće finansijske godine do datuma izveštaja o promenama na kapitalu, sa uporednim izveštajem za uporedivi period neposredno prethodne finansijske godine, i

(d) izveštaj o tokovima gotovine kumulativno za tekuću finansijsku godinu, sa uporednim izveštajem za uporedivi period neposredno prethodne finansijske godine.

21 Za entitet čije je poslovanje izrazito sezonskog karaktera, mogu biti korisne finansijske informacije za period od dvanaest meseci koji se završava na datum periodičnog izveštavanja i uporedive informacije za prethodni dvanaestomesečni period. Shodno tome, podstiču se entiteti čije je poslovanje izrazito sezonskog karaktera, da razmotre izveštavanje takvih informacija kao dodatak informacijama koje se zahtevaju prethodnim paragrafom.

22 Prilog A ilustruje periode čija se prezentacija zahteva od entiteta koji izveštava na polugodišnjem nivou i entiteta koje izveštava kvartalno.

Materijalnost (značajnost)
23 Pri odlučivanju o načinu priznavanja, odmeravanja, klasifikacije ili obelodanjivanja stavki za svrhe periodičnog finansijskog izveštavanja, procenjuje se materijalnost (značajnost) u vezi sa finansijskim podacima međuperioda. Prilikom procene značajnosti, prihvata se mogućnost da se periodična odmeravanja u većoj meri zasnivaju na procenama nego odmeravanja godišnjih finansijskih podataka.

24 MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja i MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške definišu da je stavka materijalno značajna ukoliko bi njeno izostavljanje ili netačno iskazivanje moglo da utiče na ekonomske odluke korisnika finansijskih izveštaja. MRS 1 zahteva zasebna obelodanjivanja materijalno značajnih stavki, uključujući (na primer) prestanak poslovanja i MRS 8 zahteva obelodanjivanje promena računovodstvenih procena, grešaka i promena računovodstvenih politika. Ova dva standarda ne sadrže kvantifikovano uputstvo u pogledu materijalnosti (značajnosti).

25 Iako procena materijalnosti (značajnosti) uvek zahteva prosuđivanje, ovaj standard zasniva odluke u vezi sa priznavanjem i obelodanjivanjem na podacima za sam međuperiod radi razumljivosti brojki međuperioda. Tako, na primer, neuobičajene stavke, promene računovodstvenih politika ili procena i greške se priznaju i obelodanjuju na osnovu materijalnosti (značajnosti) u odnosu na podatke međuperioda kako bi se izbegli pogrešni zaključci koji bi mogli proisteći zbog neobelodanjivanja. Najvažniji cilj jeste da se obezbedi da periodični finansijski izveštaj sadrži sve informacije koje su relevantne za razumevanje finansijske pozicije i performansi entiteta u toku međuperioda.

Obelodanjivanje u godišnjim finansijskim izveštajima
26 Ukoliko je procena iznosa o kome je izveštavano u međuperiodu značajno promenjena u poslednjem međuperiodu finansijske godine, ali nije objavljen zasebni finansijski izveštaj za taj poslednji međuperiod, priroda i iznos te promene procene se obelodanjuje u napomeni uz godišnje finansijske izveštaje za tu finansijsku godinu.

27 MRS 8 zahteva obelodanjivanje prirode i (ukoliko je izvodljivo) iznosa promene procene koja ima značajan efekat u tekućem periodu ili se očekuje da će imati značajan efekat u narednim periodima. Paragraf 16 (d) ovog standarda zahteva slično obelodanjivanje u periodičnom finansijskom izveštaju. Primeri obuhvataju promene procene u poslednjem međuperiodu, koje se odnose na otpise zaliha, restrukturiranja ili gubitke zbog umanjenja vrednosti o kojima je izveštavano u ranijem međuperiodu finansijske godine. Obelodanjivanje zahtevano prethodnim paragrafom dosledno je sa zahtevima MRS 8 i postoji namera da bude užeg delokruga - odnosi se samo na promenu procene. Od entiteta se ne zahteva da uključi dodatne finansijske informacije međuperioda u svojim godišnjim finansijskim izveštajima.

Priznavanje i odmeravanje
Iste računovodstvene politike kao i one koje se primenjuju na godišnjem nivou
28 Entitet u svojim periodičnim finansijskim izveštajima primenjuje iste računovodstvene politike kao i u svojim godišnjim finansijskim izveštajima, izuzev za promene računovodstvene politike posle datuma najskorijih godišnjih finansijskih izveštaja, koje će biti odražene u sledećim godišnjim finansijskim izveštajima. Ipak, učestalost izveštavanja entiteta (godišnje, polugodišnje ili kvartalno) ne utiče na odmeravanje njegovih godišnjih rezultata. Da bi se postigao taj cilj, odmeravanja za svrhe periodičnog izveštavanja se vrši na osnovu perioda od početka godine do datuma izveštavanja.

29 Zahtev da entitet u svojim periodičnim finansijskim izveštajima primenjuje iste računovodstvene politike kao u svojim godišnjim finansijskim izveštajima, može izgledati kao sugestija da se odmeravanja u međuperiodu vrše kao da je svaki međuperiod sam za sebe nezavisan izveštajni period. Međutim, propisivanjem da učestalost izveštavanja entiteta ne utiče na odmeravanje njegovih godišnjih rezultata, paragraf 28 potvrđuje da je međuperiod deo duže finansijske godine. Odmeravanja od početka godine mogu uključivati promene procena iznosa koji su izvešteni u prethodnim međuperiodima tekuće finansijske godine. Ali principi priznavanja imovine, obaveza, prihoda i rashoda za međuperiode su isti kao i u godišnjim finansijskim izveštajima.

30 Ilustracije:

(a) principi priznavanja i odmeravanja gubitaka po osnovu otpisa zaliha, restrukturiranja ili umanjenja vrednosti za međuperiod su isti kao oni koje bi entitet sledio ukoliko bi sastavljao samo godišnje finansijske izveštaje. Međutim, ukoliko se takve stavke priznaju i odmeravaju u jednom međuperiodu, a procena se promeni u nekom narednom međuperiodu te finansijske godine, prvobitna procena se menja u sledećem međuperiodu razgraničenjem dodatnog iznosa gubitka ili storniranjem prethodno priznatog iznosa,

(b) trošak koji ne zadovoljava definiciju imovine na kraju međuperioda se ne odlaže u bilansu stanja radi očekivanja budućih informacija u pogledu toga da li je zadovoljio definiciju imovine ili izravnavanja tokom međuperioda u okviru jedne finansijske godine, i

(c) rashod na ime poreza na dobitak se priznaje u svakom međuperiodu, na osnovu najbolje procene ponderisane prosečne godišnje stope poreza na dobitak, očekivane za čitavu finansijsku godinu. Vremenski razgraničeni iznosi na ime poreskih rashoda u toku jednog međuperioda možda se moraju korigovati u narednom međuperiodu te finansijske godine, ukoliko se promeni procena godišnje stope poreza na dobitak.

31 Prema Okviru za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja (Okvir) priznavanje je "proces unošenja u bilans stanja ili bilans uspeha neke stavke koja zadovoljava definiciju elementa i kriterijume priznavanja". Definicije imovine, obaveza, prihoda i rashoda su fundamentalne za priznavanje na datum godišnjeg i periodičnog izveštavanja.

32 Za imovinu se primenjuju isti testovi u pogledu budućih ekonomskih koristi na datum završetka međuperioda i na kraju finansijske godine entiteta. Troškovi koji se po svojoj prirodi ne bi kvalifikovali kao imovina na kraju finansijske godine, takođe se ne kvalifikuju na datum međuperioda. Slično tome, obaveza na datum periodičnog izveštavanja mora predstavljati postojeću obavezu na taj datum, upravo kao što to mora biti i na datum godišnjeg izveštavanja.

33 Suštinska karakteristika prihoda i rashoda je u tome što su se prilivi i odlivi imovine i obaveza u vezi sa njima već dogodili. Ukoliko su se ti prilivi i odlivi dogodili, relevantni prihod i rashod se priznaje; ukoliko to nije slučaj, oni se ne priznaju. Okvir kaže "rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada nastane smanjenje budućih ekonomskih koristi, povezano sa smanjenjem imovine ili povećanjem obaveza, koje može pouzdano da se odmeri... ". Okvir ne dozvoljava priznavanje u bilansu stanja stavki koje ne zadovoljavaju definiciju imovine ili obaveza.

34 Pri odmeravanju imovine, obaveza, prihoda, rashoda i tokova gotovine o kojima je izveštavano u finansijskim izveštajima, entitet koji izveštava samo na godišnjem nivou, u mogućnosti je da uzme u obzir informacije koje postaju dostupne tokom cele finansijske godine. Ta odmeravanja su, u stvari, na osnovu perioda od početka godine do tog datuma.

35 Entitet koji izveštava polugodišnje, koristi informacije koje su dostupne do polovine godine, ili neposredno nakon polovine godine, pri odmeravanju u svojim finansijskim izveštajima za period od prvih šest meseci odnosno informacije raspoložive do kraja godine ili odmah posle toga za dvanaestomesečni period. Dvanaestomesečna odmeravanja odraziće moguće promene procena iznosa o kojima je izveštavano za prvi šestomesečni period. Iznosi iskazani u periodičnom finansijskom izveštaju za period od prvih šest meseci se ne koriguju retrospektivno. Paragrafi 16(g) i 26 zahtevaju, međutim, obelodanjivanje prirode i iznosa svake značajnije promene procena.

36 Entitet koje izveštava učestalije nego na polugodišnjem nivou, odmerava prihod i rashode na osnovu perioda koji počinje od početka godine do datuma izveštavanja za svaki međuperiod koristeći informacije koje su raspoložive prilikom sastavljanja seta finansijskih izveštaja. Iznosi prihoda i rashoda o kojima je izveštavano u tekućem međuperiodu odražavaju svaku promenu procena iznosa o kojima je izveštavano u prethodnim međuperiodima finansijske godine. Iznosi o kojima je izveštavano u prethodnim međuperiodima se ne koriguju retrospektivno. Paragrafi 16(g) i 26 zahtevaju, međutim, obelodanjivanje prirode i iznosa svake značajnije promene procena.

Prihodi sezonskog, cikličnog ili povremenog karaktera
37 Prihodi koji nastaju na sezonskoj, cikličnoj ili povremenoj osnovi tokom finansijske godine, nemaju karakter očekivanih ili odloženih na datum međuperioda, ukoliko takvo očekivanje ili odlaganje ne bi bilo prikladno na kraju finansijske godine entiteta.

38 Primeri obuhvataju prihod od dividende, tantijeme i državna davanja. Pored toga, neki entiteti dosledno ostvaruju više prihoda u određenim međuperiodima finansijske godine nego u drugim međuperiodima, na primer sezonski prihodi prodavca na malo. Takvi se prihodi priznaju kada nastanu.

Neujednačenost troškova tokom finansijske godine
39 Troškovi koji nastaju neravnomerno tokom finansijske godine entiteta, imaju karakter očekivanih ili odloženih na datum međuperioda, samo ukoliko je takvo očekivanje ili odlaganje prikladno na kraju finansijske godine entiteta.

Primena principa priznavanja i odmeravanja
40 U Prilogu B dati su primeri primene opštih principa priznavanja i odmeravanja koji su izneti u paragrafima 28-39.

Korišćenje procena
41 Procedure odmeravanja koje treba slediti u periodičnom finansijskom izveštaju su osmišljene tako da rezultirajuće informacije budu pouzdane i da su prikladno obelodanjene sve materijalno značajne finansijske informacije relevantne za razumevanje finansijske pozicije i performansi entiteta. Iako se odmeravanja kako u godišnjim, tako i u periodičnim finansijskim izveštajima često zasnivaju na razumnim procenama, sastavljanje periodičnih finansijskih izveštaja uobičajeno zahteva češće korišćenje metoda procene nego godišnji finansijski izveštaji.

42 U Prilogu C su dati primeri korišćenja procene u međuperiodima.

Prepravljanje izveštaja iz ranijeg perioda u toku godine
43 Promena računovodstvene politike, osim promene za koju je prelazni postupak određen novim standardom ili tumačenjem, se odražava:

(a) prepravljanjem finansijskih izveštaja prethodnih međuperioda tekuće finansijske godine i uporedivih međuperioda svih prethodnih finansijskih godina za koja će se prepravljanja vršiti i u godišnjim finansijskim izveštajima u skladu sa MRS 8; ili

(b) kada na početku finansijske godine u kojoj se primenjuje nova računovodstvena politika nije izvodljivo utvrđivanje kumulativnog efekta za sve ranije periode, korigovanje finansijskih izveštaja prethodnih međuperioda tekuće finansijske godine i uporedivih međuperioda prethodnih finansijskih godina, radi primene nove računovodstvene politike prospektivno počev od najranijeg datuma kada je to izvodljivo.

44 Jedan od ciljeva prethodnog principa je da se obezbedi primena jedinstvene računovodstvene politike za određenu klasu transakcija tokom cele finansijske godine. Prema MRS 8, promena računovodstvene politike se odražava retrospektivnom primenom, uz prepravljanje finansijskih podataka prethodnog perioda, koliko je to retrospektivno moguće. Međutim, ukoliko kumulativni iznos korigovanja koji se odnosi na prethodne finansijske godine nije izvodljivo odrediti, tada se prema MRS 8 može prospektivno primeniti nova politika od najranijeg mogućeg datuma. Efekat principa iz paragrafa 43 je u tome da zahteva da se u okviru tekuće finansijske godine svaka promena računovodstvene politike primeni retrospektivno, ili ako je to neizvodljivo, prospektivno, ali ne kasnije od početka finansije godine.

45 Kada bi bilo dozvoljeno odražavanje računovodstvenih promena na datum međuperioda u okviru finansijske godine, omogućila bi se primena dve različite računovodstvene politike na određenu klasu transakcija u okviru jedne finansijske godine. Posledice bi bile teškoće u periodičnoj alokaciji, nejasni poslovni rezultati i komplikovana analiza i razumljivost informacija međuperioda.

Datum stupanja na snagu
46 Ovaj standard treba da se primenjuje na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1999. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče.

Prilog A Ilustracije perioda za koje se zahteva prezentacija
Ovaj prilog, koji prati, ali nije deo MRS 34, daje primere za ilustraciju primene principa iz paragrafa 20.

Entitet objavljuje periodične finansijske izveštaje polugodišnje
A1 Poslovna godina entiteta se završava 31. decembra (kalendarska godina). Entitet će prezentovati sledeće finansijske izveštaje (sažete ili kompletne) u svom polugodišnjem finansijskom izveštaju pod 30. junom 2001. godine:

Bilans stanja: na dan 30. juna 2001 31. decembra 2000

Bilans uspeha: 6 meseci koji se završavaju 30. juna 2001 30. juna 2000

Izveštaj o tokovima gotovine: 6 meseci koji se završavaju 30. juna 2001 30. juna 2000.

Izveštaj o promenama na kapitalu: 6 meseci koji se završavaju 30. juna 2001 30. juna 2000

Entitet objavljuje periodične finansijske izveštaje kvartalno
A2 Poslovna godina entiteta se završava 31. decembra (kalendarska godina). Entitet će prezentovati sledeće finansijske izveštaje (sažete ili kompletne) u svom kvartalnom periodičnom finansijskom izveštaju pod 30. junom 2001. godine:

Bilans stanja: na dan, 30. juna 2001 31. decembra 2000

Bilans uspeha:

6 meseci koji se završavaju 30. juna 2001., 30. juna 2000.

3 meseca koji se završavaju 30. juna 2001 30. juna 2000

Izveštaj o tokovima gotovine: 6 meseci koji se završavaju 30. juna 2001 30. juna 2000

Izveštaj o promenama na kapitalu: 6 meseci koji se završavaju 30. juna 2001 30. juna 2000

Prilog B
Primeri primene principa priznavanja i odmeravanja
Ovaj prilog koji prati, ali nije deo MRS 34, daje primere primene opštih principa priznavanja i odmeravanja iznetih u paragrafima 28-39 ovog standarda.

Porezi na plate i doprinosi osiguranja koje plaća poslodavac
B1 Ukoliko se porezi na plate ili doprinosi fondovima osiguranja koje finansira država procenjuju na godišnjem nivou, rashod poslodavca koji se na njih odnosi priznaje se u međuperiodima korišćenjem procenjene prosečne godišnje efektivne stope poreza na plate ili doprinosa, iako se veliki deo isplate može izvršiti na početku finansijske godine. Uobičajeni primer je poslodavčev porez na plate ili doprinos osiguranja, nametnut do izvesnog maksimalnog nivoa zarada po zaposlenom. Za zaposlene sa višim primanjima, maksimum primanja se dostiže pre kraja finansijske godine i poslodavac ne vrši dalje isplate do kraja godine.

Glavno planirano periodično održavanje ili remont
B2 Trošak planiranog glavnog periodičnog održavanja ili remonta ili drugog sezonskog izdatka, za koji se očekuje da se dogodi krajem godine, ne predviđa se za svrhe periodičnog izveštavanja, osim ako je neki događaj prouzrokovao zakonsku ili izvedenu obavezu entitetu. Sama namera ili potreba da se načini izdatak koji se odnosi na budućnost nisu dovoljni za nastajanje obaveze.

Rezervisanja
B3 Rezervisanje se priznaje kada entitet nema realnu alternativu nego da izvrši transfer ekonomskih koristi kao rezultat događaja koji je stvorio zakonsku ili izvedenu obavezu. Iznos obaveze se koriguje naviše ili naniže sa odgovarajućim gubitkom ili dobitkom priznatim u bilansu uspeha, ukoliko se menja najbolja procena entiteta u pogledu iznosa obaveze.

B4 Ovaj standard zahteva da entitet primenjuje iste kriterijume za priznavanje i odmeravanje rezervisanja na datum međuperioda, kao što bi činio na kraju svoje finansijske godine. Postojanje ili nepostojanje obaveze da se izvrši transfer koristi nije funkcija dužine izveštajnog perioda. To je pitanje činjenice.

Bonusi na kraju godine
B5 Priroda bonusa na kraju godine u mnogome varira. Neke se zarađuju jednostavno nastavljenim zaposlenjem tokom perioda. Neki bonusi se zarađuju na osnovu mesečnog, kvartalnog ili godišnjeg poslovnog rezultata. One mogu biti čisto diskrecione, ugovorne ili zasnovane na godinama istorijskog presedana.

B6 Bonusi se predviđaju za svrhe periodičnog izveštavanja, isključivo ukoliko (a) je bonus zakonska obaveza ili bi pređašnja praksa učinila bonus izvedenom obavezom za koju entitet nema nikakvu realnu alternativu osim da izvrši plaćanja i (b) može biti izvršena pouzdana procena obaveze. MRS 19 Primanja zaposlenih, daje uputstvo.

Potencijalna plaćanja lizinga
B7 Potencijalna plaćanja lizinga mogu biti primer zakonske ili izvedene obaveze koja se priznaje kao obaveza. Ukoliko lizing predviđa potencijalna plaćanja koja se zasnivaju na tome da korisnik lizinga dostigne izvesni nivo godišnjih prodaja, može nastati obaveza u međuperiodima finansijske godine pre nego što je zahtevani godišnji nivo prodaja dostignut, ukoliko se očekuje da taj zahtevani nivo prodaja bude dostignut i entitet, prema tome, nema nikakvu realnu alternativu, osim da izvrši buduće plaćanje lizinga.

Nematerijalna imovina
B8 Entitet će na isti način primeniti definiciju i kriterijume priznavanja za nematerijalnu imovinu u međuperiodu kao u godišnjem periodu. Troškovi nastali pre nego što su zadovoljeni kriterijumi za nematerijalnu imovinu, priznaju se kao rashod. Troškovi nastali posle određenog vremenskog trenutka kada se zadovolje kriterijumi, priznaju se kao deo nabavne vrednosti nematerijalne imovine. "Odlaganje" troškova kao imovine u periodičnom bilansu stanja, u nadi da će kasnije biti zadovoljeni kriterijumi priznavanja u finansijskoj godini, nije opravdano.

Penzije
B9 Troškovi penzija za međuperiod izračunavaju se od početka godine do datuma međuperioda, korišćenjem aktuarski utvrđene stope troškova penzija na kraju prethodne finansijske godine, korigovane zbog značajnih tržišnih fluktuacija od tog vremena, kao i značajnim smanjenjima, poravnanjima ili drugim značajnim jednokratnim događajima.

Odmori, praznici i druga kratkotrajna plativa odsustva
B10 Kumulativna plativa odsustva su ona koja se prenose u naredni period i mogu biti iskorišćena u budućim periodima, ukoliko pravo na to nije iskorišćeno u potpunosti u tekućem periodu. MRS 19 Primanja zaposlenih zahteva od entiteta da odmerava očekivani trošak i obavezu za kumulativna plativa odsustva u iznosu koji entitet očekuje da plati kao ishod neiskorišćenog prava koje je kumulirano na datum bilansa stanja. Taj se princip primenjuje takođe na datume izveštavanja međuperioda. Obratno, entitet ne priznaje nikakav rashod ili obavezu za nekumulativna plativa odsustva na datum periodičnog izveštavanja, upravo kao što ne priznaje nijedno na godišnji datum izveštavanja.

Drugi planirani, ali neredovni troškovi
B11 Budžet entiteta može obuhvatiti izvesne troškove za koje se očekuje da nastaju neredovno tokom finansijske godine, kao što su humanitarna davanja i troškovi obuke zaposlenih. Ti troškovi su uglavnom diskrecioni, iako se planiraju i imaju tendenciju ponavljanja iz godine u godinu. Priznavanje obaveze na datum periodičnog finansijskog izveštavanja za takve troškove koji još nisu nastali generalno nije dosledno sa definicijom obaveze.

Odmeravanje rashoda za porez na dobit u toku godine
B12 Rashod na ime periodičnog poreza na dobit kumulira se korišćenjem stope poreza koja bi bila primenjiva na očekivane ukupne godišnje zarade, to jest, procenjenu prosečnu godišnju efektivnu stopu poreza na dobit, primenjenu na dobit međuperioda pre oporezivanja.

B13 Ovo je dosledno osnovnom konceptu iznetom u paragrafu 28, da se isti principi priznavanja i odmeravanja primenjuju u periodičnom finansijskom izveštaju, kao što se primenjuju u godišnjim finansijskim izveštajima. Porezi na dobit procenjuju se na godišnjoj osnovici. Periodični rashod na ime poreza na dobit izračunava se primenjivanjem poreske stope na periodičnu dobit pre oporezivanja koja bi bila primenjiva na očekivane ukupne godišnje zarade, to jest, procenjene prosečne godišnje efektivne stope poreza na dobit. Ta procenjena prosečna godišnja stopa bi odrazila mešavinu strukture progresivne poreske stope za koju se očekuje da se primenjuje na zarade cele godine, uključujući sprovedene ili suštinski sprovedene promene stopa poreza na dobit, za koje je planirano da stupe na snagu kasnije u finansijskoj godini. MRS 12 Porez na dobitak daje uputstvo o suštinski sprovedenim promenama stopa poreza. Procenjena prosečna godišnja stopa poreza na dobit ponovo bi se procenjivala do tog datuma od početka godine, dosledno paragrafu 28 ovog standarda. Paragraf 16(d) zahteva obelodanjivanje značajne promene procene.

B14 U meri u kojoj je to izvodljivo, utvrđuje se zasebna procenjena prosečna godišnja efektivna stopa poreza na dobit za svaku jurisdikciju oporezivanja i primenjuje pojedinačno na dobit pre oporezivanja svake jurisdikcije. Slično tome, ukoliko se primenjuju različite stope poreza na dobit na različite kategorije dobiti (kao što su kapitalni dobici ili ostvareni prihod u posebnim granama privrede), u meri u kojoj je to izvodljivo, primenjuje se zasebna stopa na svaku pojedinačnu kategoriju periodične dobiti pre oporezivanja. Iako je taj stepen preciznosti poželjan, on može biti nedostižan za sve slučajeve, i koriste se ponderisane prosečne stope kroz sve jurisdikcija ili kroz sve kategorije prihoda, ukoliko je to razumna aproksimacija efekta korišćenja specifičnijih stopa.

B15 Da bi se ilustrovala primena prethodnih principa, entitet koji izveštava kvartalno, očekuje da ostvari dobit pre oporezivanja od 10.000 u svakom kvartalu i posluje u jurisdikciji sa poreskom stopom od 20 procenata na prvih 20.000 godišnje dobiti i 30 procenata na dodatno ostvarenu dobit. Stvarni prinosi odgovaraju očekivanjima. Sledeća tabela pokazuje iznos rashoda na ime poreza na dobit o kome je izveštavano u svakom kvartalu:



			1. kvartal 	2. kvartal 	3. kvartal 	4. kvartal 	Godišnje

Rashod na ime poreza 	2.500 		2.500 		2.500 		2.500 		10.000



očekuje se plaćanje iznosa od 10.000 kao poreza za celu godinu na iznos od 40.000 dobiti pre oporezivanja.

B16 Kao druga ilustracija, entitet izveštava kvartalno, ostvaruje 15.000 dobiti pre oporezivanja u prvom kvartalu, ali očekuje da ima gubitke od po 5.000 u svakom od tri preostala kvartala (prema tome, prihod za godinu je jednak nuli), a posluje u jurisdikciji u kojoj se očekuje da njegova procenjena prosečna godišnja stopa poreza na dobit bude 20%. Sledeća tabela pokazuje iznos rashoda na ime poreza na dobit, o kome je izveštavano svakog kvartala:



			1. kvartal 	2. kvartal 	3. kvartal 	4. kvartal 	Godišnje

Rashod na ime poreza 	3.000 		(1.000) 	(1.000) 	(1.000) 	0



Razlika između finansijske izveštajne godine i poreske godine
B17 Ukoliko se razlikuju finansijska izveštajna godina i godina poreza na dobit, rashod na ime poreza na dobit za međuperiod te finansijske izveštajne godine odmerava se koristeći zasebne ponderisane prosečne procenjene efektivne stope poreza za svaku od godina poreza na dobit, primenjenu na deo poreza pre oporezivanja zarađenog u svakoj od poreskih godina.

			Kvartal 	Kvartal 	Kvartal 	Kvartal 	Godina

			koje se 	koje se 	koje se 	koje se 	koja se

			završava 	završava 	završava 	završava 	završava

			30. septembra 	31. decembra 	31. marta 	30. juna 	30. juna

			Godina 1 	Godina 1 	Godina 2 	Godina 2 	Godina 2

Rashod na ime poreza 	3.000 		3.000 		4.000 		4.000 		14.000



Poreski kredit
B19 Neke poreska zakonodavstva daju poreskim obveznicima kredite na ime naplativog poreza, koji se zasnivaju na iznosima kapitalnih izdataka, izvoza, izdataka na ime istraživanja i razvoja, ili na drugim osnovama. Predviđane poreske koristi ove vrste, za celu godinu, obično se odražavaju u izračunavanju procenjene godišnje efektivne stope poreza na dobit, zbog toga što su ti krediti dodeljeni i izračunati prema većini poreskih zakona i propisa na godišnjoj osnovi. Sa druge strane, poreske koristi koje se odnose na jednokratni događaj, priznaju se prilikom izračunavanja rashoda na ime poreza na dobit u tom međuperiodu, na isti način na koji posebne stope poreza primenljive na određene kategorije dobiti nisu obuhvaćene jedinstvenom efektivnom godišnjom poreskom stopom. Osim toga, u nekim zakonodavstvima poreske koristi ili krediti, uključujući one koje se odnose na kapitalne izdatke i stepen izvoza, pri izveštavanju o povraćaju poreza na dobit, sličnije su državnom davanju i priznaju se u međuperiodu u kome nastaju.

Poreski gubitak i poreski kredit prenet u prethodni ili u naredni period
B20 Koristi od prenošenja poreskog gubitka u prethodni period odražavaju se u međuperiodu u kom nastane pomenuti poreski gubitak. MRS 12 propisuje da "korist od poreskog gubitka koji može da se prenese u prethodni period da bi se povratio tekući porez prethodnog perioda priznaje se kao sredstvo". Takođe se priznaje odgovarajuće smanjenje rashoda po osnovu poreza ili povećanje poreskog prihoda.

B21 MRS 12 propisuje da "odloženo poresko sredstvo se priznaje za prenošenje neiskorišćenih poreskih gubitaka i neiskorišćenih poreskih kredita u naredni period u meri u kojoj je verovatno da će oporezivi dobitak biti raspoloživ i za koji se mogu iskoristiti neiskorišćeni poreski gubici ili neiskorišćeni poreski krediti. MRS 12 propisuje kriterijume za procenjivanje verovatnoće oporezivog dobitka prema kojima mogu da se koriste neiskorišćeni poreski gubici i neiskorišćeni poreski krediti. Ti kriterijumi se primenjuju na kraju svakog međuperioda i ukoliko su zadovoljeni, efekat prenošenja poreskog gubitka u naredni period odražava se u izračunavanju prosečne procenjene godišnje efektivne stope poreza na dobitak.

B22 Radi ilustracije, entitet koji izveštava kvartalno ima poslovni gubitak prenet u naredni period od 10.000 za svrhe poreza na dobit, na početku tekuće finansijske godine za koju nije bilo priznato odloženo poresko sredstvo. Entitet zarađuje 10.000 u prvom kvartalu tekuće godine i očekuje da zaradi po 10.000 u svakom od tri preostala kvartala. Isključujući ono što je preneto u naredni period, očekuje se da procenjena prosečna godišnja stopa poreza na dobit bude 40 procenata. Rashod po osnovu poreza je sledeći:



			1. kvartal 	2. kvartal 	3. kvartal 	4. kvartal 	Godišnje

Rashod na ime poreza 	3.000 		3.000 		3.000 		3.000 		12.000



Ugovorne ili predviđene promene nabavne cene
B23 Rabati ili diskonti na osnovu obima i druge ugovorne promene cena sirovina, rada ili druge nabavljene robe i usluga predviđaju se u međuperiodima i od strane platioca i od strane primaoca, ukoliko je verovatno da su bile zarađene ili će imati dejstvo. Prema tome, ugovorni rabati i diskonti se predviđaju, ali se diskrecioni rabati i diskonti ne predviđaju, zbog toga što rezultujuća imovina ili obaveza ne bi zadovoljili uslove iz Okvira da imovina mora biti resurs kontrolisan od strane entiteta kao rezultat prošlog događaja, a da obaveza mora biti sadašnja obaveza od čijeg se izmirenja očekuje odliv resursa.

Depresijacija i amortizacija
B24 Depresijacija i amortizacija za međuperiod zasnivaju se samo na imovini koja je u posedu tokom tog međuperioda. To ne uzima u obzir sticanja ili otuđenja imovine, planirana kasnije u toku finansijske godine.

Zalihe
B25 Zalihe se odmeravaju za periodično finansijsko izveštavanje po istim principima kao na kraju finansijske godine. MRS 2 Zalihe uspostavlja standarde za priznavanje i odmeravanje zaliha. Zalihe predstavljaju posebne probleme svakog datuma finansijskog izveštavanja, zbog potrebe da se utvrde količine, cene koštanja i neto ostvarive vrednosti. Ipak, isti principi odmeravanja primenjuju se za periodične zalihe. Da bi uštedeli troškove i vreme, entiteti često koriste procene radi odmeravanja zaliha na datum međuperioda u većoj meri nego na datum godišnjeg izveštaja. Ono što sleduje su primeri načina primene testa neto ostvarive vrednosti na datum međuperioda i način tretiranja proizvodnih varijansi na datume međuperioda.

Neto ostvariva vrednost zaliha
B26 Neto ostvariva vrednost zaliha se utvrđuje upućivanjem na prodajne cene i odgovarajuće troškove završetka i otuđenja na datum međuperioda. Entitet će stornirati otpis do neto ostvarive vrednosti u narednom međuperiodu, samo ukoliko bi to bilo prikladno učiniti na kraju finansijske godine.

B27 Brisan

Varijanse proizvodnih troškova međuperioda
B28 Cena, efikasnost, potrošnja i varijanse obima proizvodnog entiteta priznaju se u dobitak na datum periodičnog izveštaja u istom obimu u kome se te varijanse priznaju u dobitak na kraju finansijske godine. Odlaganje varijansi, za koje se očekuje da budu apsorbovane do kraja godine, nije prikladno, zbog toga što bi to moglo imati za rezultat izveštavanje o zalihama, na datum međuperioda, manje ili više prema udelu zaliha u stvarnim troškovima proizvodnje.

Dobici i gubici po osnovu kursnih razlika
B29 Dobici i gubici po osnovu kursnih razlika odmeravaju se za periodično finansijsko izveštavanje prema istim principima kao na kraju finansijske godine.

B30 MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva, određuje kako se prevode finansijski izveštaji za inostrano poslovanje u izveštajnu valutu, uključujući uputstvo za korišćenje prosečnih ili zaključnih deviznih kurseva i uputstvo za priznavanje rezultujućih prilagođavanja u dobitak ili gubitak ili u kapital. Dosledno MRS 21, stvarni prosečni ili zaključni kursevi koriste se za međuperiod. Entiteti ne predviđaju neke buduće promene deviznih kurseva za ostatak tekuće finansijske godine prilikom prevođenja inostranog poslovanja na datum međuperioda.

B31 Ukoliko MRS 21 zahteva da se korigovanje prevođenja prizna kao prihod ili rashod u periodu u kom nastane, ovaj se princip primenjuje tokom svakog međuperioda. Entiteti ne odlažu neka korigovanja prevođenja inostrane valute na datum međuperioda, ukoliko se očekuje da se korigovanje stornira pre kraja finansijske godine.

Periodično finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama
B32 Periodični finansijski izveštaji u hiperinflatornim privredama sastavljaju se prema istim principima kao na kraju finansijske godine.

B33 MRS 29 Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama zahteva da finansijski izveštaji entiteta koje izveštava u valuti hiperinflatorne privrede budu iskazana pomoću merne jedinice aktuelne na datum bilansa stanja, a da se dobitak ili gubitak na neto monetarnoj poziciji obuhvati u neto prihod. Takođe se uporedivi finansijski podaci izveštavani za ranije periode prepravljaju u aktuelnu mernu jedinicu.

B34 Entiteti slede te iste principe na datume međuperioda, prezentujući pomoću njih sve periodične podatke u mernoj jedinici sa kraja međuperioda sa rezultujućim dobitkom ili gubitkom na neto monetarnoj poziciji, obuhvaćenim u neto prihod međuperioda. Entitet ne priznaje dobitke ili gubitke na godišnjoj osnovi. Niti oni koriste procenjenu godišnju stopu inflacije u sastavljanju periodičnog finansijskog izveštaja u hiperinflatornoj privredi.

Umanjenje vrednosti imovine
B35 MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine zahteva da gubitak zbog umanjenja bude priznat ukoliko je nadoknadivi iznos opao ispod knjigovodstvene vrednosti.

B36 Ovaj standard zahteva da entitet primenjuje iste kriterijume testiranja umanjenja, priznavanja i storniranja na datum međuperioda, kao što bi to bilo na kraju finansijske godine. To ne znači, međutim, da entitet mora obavezno da vrši detaljno izračunavanje umanjenja vrednosti imovine na kraju svakog međuperioda. Entitet će radije preispitati naznake značajnog umanjenja vrednosti imovine od kraja najskorije finansijske godine da bi utvrdio da li je potrebno takvo izračunavanje.

Prilog C
Primeri korišćenja procena
Ovaj prilog, koji prati, ali nije deo MRS 34, daje primere za primenu principa iz paragrafa 41 ovog standarda.

C1 Zalihe: Ne mora se zahtevati puno inventarisanje i procedure vrednovanja zaliha na datume međuperioda, mada to može biti učinjeno na kraju finansijske godine. Može biti dovoljno da se izvrše procene na datume međuperioda, na osnovu prodajnih marži.

C2 Klasifikacija obrtne i stalne imovine i kratkoročnih i dugoročnih obaveza: Entiteti mogu izvršiti detaljnija istraživanja za klasifikaciju imovine i obaveza na obrtnu/tekuće i stalnu/dugoročne na godišnje datume izveštavanja, nego na datume međuperioda.

C3 Rezervisanja: Utvrđivanje odgovarajućih iznosa rezervisanja (kao što su rezervisanje za garancije, troškovi zaštite životne sredine i vraćanja gradilišta u prvobitno stanje) može biti složeno i često iziskivati mnogo novca i vremena. Entiteti angažuju ponekad spoljne stručnjake da pomognu u godišnjim izračunavanjima. Vršenje sličnih procena na datume međuperioda često povlači za sobom ažuriranje rezervisanja iz prethodne godine, a ne angažovanje spoljnih stručnjaka da sačine novo izračunavanje.

C4 Penzije: MRS 19 Primanja zaposlenih zahteva da entitet utvrdi sadašnju vrednost definisanih obaveza po osnovu primanja zaposlenih i tržišnu vrednost planskih sredstava na svaki datum bilansa stanja i podstiče entitet da uključi profesionalno kvalifikovanog aktuara u odmeravanje obaveza. Za svrhe periodičnog izveštavanja, pouzdano odmeravanje se često može dobiti ekstrapolacijom poslednje aktuarske procene.

C5 Porez na dobit: Entiteti mogu izračunavati rashod po osnovu poreza na dobit i odloženu obavezu po osnovu poreza na dobit pod godišnjim datumima, primenjujući stopu poreza za svaku pojedinačnu jurisdikciju na merila prihoda za svaku jurisdikciju. U paragrafu 14 Priloga B se priznaje da iako je taj stepen preciznosti isto tako poželjan na datume međuperioda, on ne mora biti dostupan u svim slučajevima i ponderisani prosek stopa kroz sve jurisdikcije i kroz sve kategorije prihoda se koristi, ukoliko predstavlja razumnu aproksimaciju efekta korišćenja specifičnijih stopa.

C6 Nepredviđeni događaji: Odmeravanje sredstava za nepredviđene događaje može uključivati mišljenja pravnih stručnjaka ili drugih savetnika. Nekada se mogu dobiti formalni izveštaji nezavisnih stručnjaka u pogledu nepredviđenih događaja. Takva mišljenja o parnici, zahtevima, procenama i drugim nepredviđenim događajima mogu biti ili ne takođe potrebni na datume međuperioda.

C7 Revalorizacije i računovodstvo fer vrednosti: MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema dozvoljava entitetu da kao svoju računovodstvenu politiku odabere metod revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme po kom se stavke nekretnina, postrojenja i opreme revalorizuju po fer vrednosti. Slično tome, MRS 40 Investicione nekretnine zahteva od entiteta da odredi fer vrednost investicionih nekretnina. Za ta odmeravanja, entitet može da se oslanja na profesionalno kvalifikovane procenitelje na datum godišnjeg izveštavanja, mada ne na datume periodičnih izveštavanja.

C8 Međukompanijska usklađivanja: Neki međukompanijski bilansi koji se detaljno usklađuju prilikom sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja na kraju finansijske godine bi mogla da se usklađuju manje detaljno prilikom sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja na datum međuperioda.

C9 Posebne delatnosti: Zbog složenosti, skupoće i vremena, periodična odmeravanja u specijalizovanim delatnostima mogu biti manje precizna nego na kraju finansijske godine. Primer bi bio izračunavanje rezervi osiguranja od strane osiguravajućih kompanija.

MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine
MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 36
Umanjenje vrednosti imovine


Sadržaj 							Paragrafi

Cilj 								1

Delokrug 							2-5

Definicije 							6

Identifikovanje sredstva čija vrednost može biti umanjena 	7-17

Odmeravanje nadoknadivog iznosa 					18-57

Odmeravanje nadoknadivog iznosa nematerijalne imovine sa

neograničenim korisnim vekom trajanja 				24

Fer vrednost umanjena za troškove prodaje 			25-29

Upotrebna vrednost 						30-57

Osnova za procenjivanje budućih tokova gotovine 			33-38

Sastav procene budućih tokova gotovine 				39-53

Budući tokove gotovine u stranoj valuti 			54

Diskontna stopa 						55-57

Priznavanje i odmeravanje gubitka od umanjenja vrednosti 		58-64

Jedinice koje generišu gotovinu i gudvil 			65-108

Identifikovanje jedinice koja generiše gotovinu, a kojoj neko

sredstvo pripada 						66-73

Nadoknadivi iznos i knjigovodstvena vrednost jedinice koja

generiše gotovinu 						74-103

Gudvil 								80-99

Alociranje gudvila na jedinice koje generišu gotovinu 		80-87

Provera jedinica koje generišu gotovinu sa gudvilom da se

utvrdi da li im se vrednost umanjila 				88-90

Manjinski interesi 						91-95

Dinamika sprovođenja provera za utvrđivanje potencijalnog

umanjenja vrednosti 						96-99

Imovina entiteta (zajednička sredstva) 				100-103

Gubitak od umanjenja vrednosti jedinice koja generiše gotovinu 	104-108

Storniranje gubitka od umanjenja vrednosti 			109-125

Storniranje gubitka od umanjenja vrednosti za

pojedinačno sredstvo 						117-121

Storniranje gubitka od umanjenja vrednosti za jedinicu koja

generiše gotovinu 						122-123

Obelodanjivanje 							126-137

Procene korišćene pri odmeravanju nadoknadivih iznosa jedinica

koje generišu gotovinu, a koje sadrže gudvil ili nematerijalna

sredstva sa neograničenim korisnim vekom 			134-137

Prelazne odredbe i datum stupanja na snagu 			138-140

Povlačenje MRS 36 (objavljenog 1998.) 				141



Cilj
1 Cilj ovog Standarda je da se propišu postupci koje entitet primenjuje radi obezbeđenja da se imovina ne knjiži po vrednosti, koja je veća od nadoknadivog iznosa. Sredstvo se knjiži po vrednosti koja je veća od nadoknadivog iznosa, ako njegova knjigovodstvena vrednost premašuje iznos koji će biti nadoknađen korišćenjem ili prodajom tog sredstva. U tom slučaju, smatra se da je vrednost sredstva umanjena i Standard zahteva da entitet izvrši priznavanje gubitka od umanjenja vrednosti. Standard takođe određuje kada entitet treba da stornira gubitak od umanjenja vrednosti i propisuje obelodanjivanja.

Delokrug
2 Ovaj Standard treba primeniti za računovodstveno obuhvatanje umanjenja vrednosti svih delova imovine (sredstava), osim:

(a) zaliha (videti MRS 2, Zalihe);

(b) sredstava koja nastaju po osnovu ugovora o izgradnji (videti MRS 11, Ugovori o izgradnji);

(c) odloženih poreskih sredstava (videti MRS 12, Porez na dobitak);

(d) sredstava koja nastaju po osnovu primanja zaposlenih (videti MRS 19, Primanja zaposlenih);

(e) finansijskih sredstava obuhvaćenih delokrugom MRS 39, Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje;

(f) investicionih nekretnina koje se odmeravaju po fer vrednosti (videti MRS 40 Investicione nekretnine); i

(g) bioloških sredstava koja se odnose na poljoprivredne aktivnosti koje se odmeravaju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje (videti MRS 41, Poljoprivreda);

(h) odloženih troškova sticanja nematerijalne imovine koji nastaju u vezi sa ugovornim pravima osiguravajuće kompanije po osnovu ugovora o osiguranju u okviru MSFI 4 Ugovori o osiguranju; i

(i) stalnih sredstava (ili grupa za otuđenje) klasifikovanih kao sredstva koja se drže za prodaju u skladu sa MSFI 5 Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju.

3 Ovaj Standard se ne primenjuje na zalihe, sredstva po osnovu ugovora o izgradnji, odložena poreska sredstva, na sredstva po osnovu primanja zaposlenih, ili sredstva klasifikovana kao sredstva koja se drže za prodaju (ili je uključena u grupu klasifikovanu kao grupa koja se drži za prodaju) zbog toga što postojeći standardi koji se primenjuju na ovu vrstu sredstava već sadrže specifične zahteve u vezi sa njihovim priznavanjem i odmeravanjem.

4 Ovaj standard se primenjuje na finansijska sredstva klasifikovana kao:

(a) zavisni entiteti, kao što je to definisano u MRS 27, Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji;

(b) pridruženi entiteti, kao što je to definisano u MRS 28, Investicije u pridružene entitete; i

(c) zajednički poduhvati, kao što je to definisano u MRS-u 31, Učešća u zajedničkim poduhvatima.

Za umanjenje vrednosti drugih finansijskih sredstva, primenjuje se MRS 39.

5 Ovaj Standard se ne primenjuje za sredstva koja su u delokrugu MRS 39, investicione nekretnine odmerene po fer vrednosti u skladu sa MRS 40 ili biološka sredstva odmerena po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje u skladu sa MRS 41. Međutim, ovaj standard se primenjuje na sredstva koja se knjiže po revalorizovanom iznosu (to jest fer vrednosti) u skladu sa drugim standardima kao što je model revalorizacije iz MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema. Utvrđivanje da li revalorizovana vrednost sredstva može biti umanjena, zavisi od osnove koja se koristi za utvrđivanje fer vrednosti:

(a) ako je fer vrednost sredstva njegova tržišna vrednost, jedinu razliku između fer vrednosti sredstva i njegove fer vrednosti umanjene za troškove prodaje čine direktni dodatni troškovi otuđenja tog sredstva:

(i) ako su troškovi otuđivanja sredstva zanemarljivi, nadoknadivi iznos revalorizovanog sredstva je nužno približna njegovoj revalorizovanoj vrednosti (to jest fer vrednosti) ili je veća od nje. U tom slučaju, posle primene zahteva za revalorizacijom, mala je verovatnoća da je revalorizovana vrednost sredstva umanjena i nadoknadiva vrednost se ne mora procenjivati; i

(ii) ako troškovi otuđivanja nisu zanemarljivi, fer vrednost umanjena za troškove prodaje revalorizovanog sredstva je nužno manja od njegove fer vrednosti. Zbog toga će revalorizovana vrednost sredstva biti umanjena, ako je njegova upotrebna vrednost manja od revalorizovane vrednosti (to jest fer vrednosti). U tom slučaju, po posle primene zahteva za revalorizacijom, entitet primenjuje ovaj Standard radi utvrđivanja da li je vrednost sredstva možda umanjena; i

(b) ako je fer vrednost sredstva utvrđena na drugoj osnovi, a ne na bazi tržišne vrednosti, njegova revalorizovana vrednost (to jest fer vrednost) može biti veća ili manja od njegove nadoknadivog iznosa. Zato, pošto se primene zahtevi za revalorizacijom, entitet primenjuje ovaj Standard radi utvrđivanja da li je vrednost sredstva možda umanjena.

Definicije
6 Sledeći termini se koriste u ovom Standardu sa definisanim značenjem:

Aktivno tržište je tržište na kome postoje svi sledeći uslovi:

(a) stavke kojima se trguje u okviru tržišta su homogene;

(b) voljni kupci i prodavci se obično mogu naći u svakom trenutku; i

(c) cene su dostupne javnosti.

Datum sporazuma za poslovnu kombinaciju je datum na koji je postignut suštinski sporazum između učenika kombinacije i, u slučaju javno kotiranih entiteta, javno objavljen. U slučaju nevoljnog preuzimanja, najranijim datumom suštinskog sporazuma između učesnika u kombinaciji se smatra datum na koji je dovoljan broj vlasnika entiteta koji se stiče prihvatio ponudu kupca, na osnovu koje kupac preuzima kontrolu nad entitetom koji se stiče.

Knjigovodstvena vrednost je iznos po kom se imovina (sredstvo) priznaje nakon oduzimanja akumulirane depresijacije (amortizacije) i akumuliranih gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti.

Jedinica koja generiše gotovinu je najmanja prepoznatljiva grupa sredstava koja generiše prilive gotovine koji su u najvećoj meri nezavisni od priliva gotovine drugih sredstava ili grupa sredstava.

Sredstva korporacije su sredstva, osim gudvila, koja doprinose budućim gotovinskim tokovima, kako posmatrane jedinice koja generiše gotovinu, tako i ostalih jedinica koje generišu gotovinu.

Troškovi otuđivanja su dodatni troškovi, direktno pripisivi otuđivanju sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu, osim troškova finansiranja i poreza na dobitak.

Iznos koji se amortizuje je nabavna vrednost sredstva, ili drugi iznos koji zamenjuje tu vrednost u finansijskim izveštajima umanjen za rezidualnu vrednost.

Amortizacija je sistematska alokacija amortizacionog iznosa na troškove tokom korisnog veka trajanja. Kada se radi o nematerijalnoj imovini, koristi se termin amortizacija umesto depresijacije. Oba izraza imaju isto značenje (u našoj praksi se koristi samo termin amortizacija - prim. ur.)

Fer vrednost umanjena za troškove prodaje jeste iznos koji se može dobiti prodajom nekog sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu u nezavisnoj transakciji između upoznatih, voljnih strana, umanjen za troškove otuđenja.

Gubitak od umanjenja vrednosti je iznos za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu veća od njegove nadoknadivog iznosa.

Nadoknadivi iznos sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu je fer vrednost, umanjena za troškove prodaje, ili upotrebna vrednost u zavisnosti koja je od ovih vrednosti veća.

Koristan vek trajanja je, bilo:

(a) vremenski period u toku kog se očekuje da entitet koristi sredstvo; ili

(b) broj proizvodnih ili sličnih jedinica koje entitet očekuje da će ostvariti korišćenjem tog sredstva.

Upotrebna vrednost je sadašnja vrednost procenjenih budućih tokova gotovine, koji se očekuju od kontinuiranog korišćenja sredstva i od njegove prodaje na kraju korisnog veka trajanja.

Identifikovanje sredstava čija vrednost može biti umanjena
7 U paragrafima 8-17 je navedeno kada treba utvrđivati nadoknadivi iznos. U ovim zahtevima se koristi termin "sredstvo", ali se taj termin podjednako odnosi na pojedinačno sredstvo i na jedinicu koje generiše gotovinu. Preostali deo Standarda ima sledeću strukturu:

(a) paragrafi 18 - 57 propisuju zahteve za odmeravanje nadoknadivog iznosa. U tim zahtevima koristi se i termin "sredstvo", ali se podjednako primenjuju i na pojedinačno sredstvo kao i na jedinicu koja generiše gotovinu.

(b) paragrafi 58 - 108 propisuju zahteve za priznavanje i odmeravanje gubitaka od umanjenja vrednosti. Priznavanje i odmeravanje gubitaka od umanjenja vrednosti za pojedinačna sredstva, izuzev gudvila su obrađena u paragrafima 58 - 64. Paragrafi 65 - 108 obuhvataju priznavanje i odmeravanje gubitaka od umanjenja vrednosti kod jedinica koje generišu gotovinu i gudvila.

(c) paragrafi 109-116 propisuju zahteve za storniranje gubitka nastalog pri umanjenju vrednosti i priznatog u ranijim vremenskim periodima za sredstvo ili jedinicu koja generiše gotovinu. I u ovim zahtevima koristi se termin "sredstvo" koji se podjednako odnosi na pojedinačno sredstvo i na jedinicu koja generiše gotovinu. Dodatni zahtevi za pojedinačno sredstvo propisani su paragrafima 117 - 121, za jedinicu koja generiše gotovinu paragrafima 122 i 123, i za gudvil paragrafima 124 i 125.

(d) u paragrafima 126 - 133 su navedeni podaci koje treba obelodaniti o gubicima od umanjenja vrednosti ili storniranjima istih za sredstva i jedinice koje generišu gotovinu. U paragrafima 134 - 137 se navode dodatni zahtevi za obelodanjivanjem kod jedinica koje generišu gotovinu kojima su gudvil ili nematerijalna imovina sa neograničenim korisnim vekom trajanja dodeljeni u svrhe testiranja na umanjenje vrednosti.

8 Vrednost sredstva je umanjena, kada knjigovodstvena vrednost premašuje iznos koji se može nadoknaditi korišćenjem tog sredstva. Paragrafi 12 - 14 opisuju neke od naznaka mogućeg umanjenja vrednosti sredstva. Ako je bilo koja od ovih naznaka prisutna, od entiteta se zahteva da izvrši urednu procenu nadoknadivog iznosa. Osim u slučaju onoga što je opisano u paragrafu 10, ovim Standardom se ne zahteva od entiteta da vrši formalnu procenu nadoknadivog iznosa, ukoliko ne postoje naznake o umanjenju vrednosti.

9 Entitet treba da proceni na dan svakog bilansa stanja da li postoje bilo kakve naznake da je vrednost nekog sredstva umanjena. Ako postoje takve naznake, entitet treba da izvrši procenu nadoknadivog iznosa za takvo sredstvo.

10 Bez obzira da li postoje naznake o umanjenju vrednosti, entitet takođe:

(a) testira nematerijalnu imovinu sa neograničenim korisnim vekom trajanja ili nematerijalnu imovinu koje još nije u upotrebi na umanjenje vrednosti jednom godišnje, upoređujući njegovu knjigovodstvenu i nadoknadivi iznos. Ovo ispitivanje umanjenja vrednosti se može izvršiti bilo kada u toku godišnjeg perioda, pod uslovom da se vrši u isto vreme svake godine. Različita nematerijalna imovina se može testirati na umanjenje vrednosti u različito vreme. Međutim, ako je takva nematerijalna imovina u početku priznata u tekućem godišnjem periodu, ta nematerijalna imovina se testira na umanjenje vrednosti pre završetka tekućeg godišnjeg perioda;

(b) na godišnjem nivou ispituje umanjenje vrednosti gudvila stečenog u nekoj poslovnoj kombinaciji, u skladu sa paragrafima 80-99.

11 Mogućnost nematerijalne imovine da generiše dovoljne buduće ekonomske koristi da bi nadoknadila svoju knjigovodstvenu vrednost je obično neizvesnija pre nego što je imovine raspoloživa za korišćenje nego nakon što je raspoloživa za korišćenje. Prema tome, ovaj standard zahteva da se u entitetu, najmanje jednom godišnje, ispituje umanjenje vrednosti knjigovodstvene vrednosti nematerijalne imovine koje još uvek nije raspoloživo za upotrebu.

12 Kada se procenjuje ima li bilo kakvih naznaka da je došlo do umanjenja vrednosti nekog sredstva, entitet treba da uzme u obzir, najmanje, sledeće naznake:

Eksterni izvori informacija

(a) značajan pad tržišne vrednosti sredstva u toku perioda, mnogo veći nego što bi se to očekivalo kao rezultat protoka vremena ili uobičajene upotrebe;

(b) značajne promene sa negativnim dejstvom na entitet nastale u toku perioda, ili će nastati u bliskoj budućnosti, u tehnološkom, tržišnom, ekonomskom ili zakonskom okruženju u kome entitet posluje, ili na tržištu kome je dato sredstvo namenjeno;

(c) porast tržišnih kamatnih stopa ili drugih tržišnih stopa prinosa na investicije tokom perioda, koji će se verovatno značajno odraziti na diskontnu stopu primenjenu kod obračuna upotrebne vrednosti sredstva i značajno umanjiti njegovu nadoknadivu vrednost;

(d) knjigovodstvena vrednost neto imovine entiteta je veća od njene tržišne kapitalizacije;

Interni izvori informacija
(e) postoje raspoloživi dokazi o zastarelosti ili fizičkom oštećenju sredstva;

(f) nastanak značajnih promena sa negativnim dejstvom na entitet u toku perioda, ili očekivanje da će takve promene nastati u bliskoj budućnosti, u meri u kojoj ili na način koji se sredstvo koristi sada ili se očekuje da će se koristiti u budućnosti. Ove promene podrazumevaju prestanak korišćenja sredstva, planove za obustavljanje ili restrukturiranje poslovanja jedinice kojoj dato sredstvo pripada, ili planove za otuđivanje sredstva pre prethodno očekivanog datuma, i ponovnu procenu korisnog veka trajanja sredstava kao konačnog, pre nego kao neograničenog MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja.> i

(g) postojanje raspoloživog dokaza na osnovu internih izveštaja koji ukazuje na to da je ekonomski učinak sredstva lošiji, ili će biti lošiji od očekivanog.

13 Popis naznaka (paragraf 12) nije konačan. Entitet može utvrditi i druge naznake mogućeg umanjenja vrednosti nekog sredstva, što takođe zahteva da entitet utvrdi nadoknadivi iznos, ili u slučaju gudvil-a, da izvrši test na umanjenje vrednosti u skladu sa paragrafima 80-99.

14 Dokazi iz internih izveštaja, koji ukazuju na mogućnost umanjenja vrednosti sredstva, uključuju i postojanje sledećih naznaka:

(a) tokovi gotovine za nabavku sredstva, ili kasnije potrebe za gotovinom za njegovo funkcionisanje ili održavanje koji su značajno veći od prvobitno planiranih;

(b) stvarni neto tokovi gotovine, ili dobitak ili gubitak iz poslovanja koji se ostvaruje od sredstva koji su značajno lošiji od planiranih;

(c) značajno opadanje planiranih neto tokova gotovine ili dobitka iz poslovanja, ili značajno uvećanje planiranog gubitka, koji se ostvaruju od sredstva; ili

(d) poslovni gubici u ili neto odlivi gotovine od tog sredstva, kada se iznosi za tekući period dodaju planiranim podacima za buduće periode.

15 Kao što je naznačeno u paragrafu 10, ovaj Standard zahteva da se nematerijalna imovina sa neograničenim korisnim vekom trajanja ili nematerijalna imovina koja još nije raspoloživa za korišćenje testiraju na umanjenje vrednosti najmanje jednom godišnje. Osim kada se primenjuju zahtevi iz paragrafa 10, primenjuje se koncept materijalnog značaja kada treba utvrditi da li je potrebno da se procenjuje nadoknadivi iznos za neko sredstvo. Na primer, ako prethodne kalkulacije pokazuju da je nadoknadivi iznos sredstva značajno veća od njegove knjigovodstvene vrednosti, entitet ne mora ponovo da procenjuje nadoknadivi iznos tog sredstva, ukoliko nisu nastali događaji koji bi eliminisali tu razliku. Slično tome, prethodna analiza može pokazati da nadoknadivi iznos sredstva nije osetljiva na jednu (ili više) naznaka navedenih u paragrafu 12.

16 Radi ilustracije paragrafa 15, ako su tržišne kamatne stope ili druge tržišne stope prinosa na investicije porasle u toku perioda, u sledećim slučajevima se od entiteta ne zahteva da vrši formalnu procenu nadoknadivog iznosa nekog sredstva:

(a) ako je mala verovatnoća da će na diskontnu stopu, koja se primenjuje za izračunavanje upotrebne vrednosti nekog sredstva, uticati povećanje navedenih tržišnih stopa. Na primer, povećanja kratkoročnih kamatnih stopa možda neće imati značajan uticaj na diskontnu stopu, koja se koristi za sredstvo sa dužim preostalim vekom trajanja.

(b) ako postoji verovatnoća da će na diskontnu stopu koja se primenjuje za izračunavanje upotrebne vrednosti nekog sredstva uticati povećanje navedenih tržišnih stopa, ali prethodna analiza osetljivosti nadoknadivog iznosa pokazuje da je:

(i) mala verovatnoća da će nadoknadivi iznos biti značajnije smanjena, pošto će budući tokovi gotovine takođe najverovatnije biti uvećani (na primer, u nekim slučajevima, entitet može biti u stanju da pokaže da vrši korigovanje prihoda kako bi kompenzovao povećanja tržišnih stopa); ili

(ii) mala verovatnoća da će smanjenje nadoknadivog iznosa imati za rezultat materijalno značajne gubitke od umanjenja vrednosti.

17 Ukoliko postoje naznake da vrednost nekog sredstva može biti umanjena, to može da ukaže na potrebu da se preostali korisni vek trajanja, metod amortizacije ili rezidualna vrednost sredstva proveravaju i koriguju u skladu sa standardom koji važi za to sredstvo, iako se ne priznaje gubitak od umanjenja vrednosti tog sredstva.

Odmeravanje nadoknadivog iznosa
18 Ovaj Standard definiše nadoknadivi iznos kao fer vrednost umanjenu za troškove prodaje ili upotrebnu vrednost sredstva ili jedinice koje generiše gotovinu u zavisnosti od toga koja je veća. U tačkama 19-57, izneti su zahtevi za odmeravanjem nadoknadivog iznosa. U ovim zahtevima se koristi termin "sredstvo", ali se taj termin podjednako odnosi i na pojedinačno sredstvo i na jedinicu koja generiše gotovinu.

19 Nije uvek neophodno da se utvrđuje i fer vrednost umanjena za troškove prodaje sredstva i njegova upotrebna vrednost. Ako bilo koji od ova dva iznosa premašuje knjigovodstvenu vrednost, vrednost sredstva nije umanjena i nije neophodno vršiti procenu drugog iznosa.

20 Utvrđivanje fer vrednost umanjene za troškove prodaje sredstva može biti moguće, čak i kada se tim sredstvom ne trguje na aktivnom tržištu. Međutim, ponekad nije moguće utvrditi fer vrednost umanjenu za troškove prodaje, jer nema osnova za pouzdanu procenu iznosa koji se može dobiti prodajom sredstva u nezavisnoj transakciji, između obaveštenih i voljnih strana. U tom slučaju, entitet može koristiti upotrebna vrednost sredstva kao nadoknadivu vrednost.

21 Ukoliko nema razloga da se smatra da je upotrebna vrednost sredstva značajno veća od njegove fer vrednosti umanjene za troškove prodaje, kao nadoknadivi iznos se može uzeti njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje. Ovo je često slučaj kod sredstava koja se drže radi prodaje. To je zbog toga što se upotrebna vrednost sredstva koje se drži radi prodaje sastoji uglavnom od neto prihoda od otuđenja, pošto su budući gotovinski tokovi koji nastaju kontinuiranim korišćenjem sredstva sve do njegovog otuđenja verovatno zanemarljivi.

22 Nadoknadivi iznos se utvrđuje za pojedinačno sredstvo, osim kada ono ne generiše prilive gotovine, koji su u velikoj meri nezavisni od drugih sredstava ili grupa sredstava. U takvom slučaju, nadoknadivi iznos se utvrđuje za jedinicu koja generiše gotovinu, a kojoj to sredstvo pripada (videti paragrafe 65-103), osim:

(a) ako je fer vrednost umanjena za troškove prodaje tog sredstva veća od njegove knjigovodstvene vrednosti; ili

(b) ako se može proceniti da je upotrebna vrednost sredstva približna njegovoj fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje, a fer vrednost umanjena za troškove prodaje se može utvrditi.

23 U nekim slučajevima, procene, prosečne vrednosti i kraći obračuni mogu pružiti razumnu aproksimaciju detaljnih proračuna koji su ilustrovani u ovom Standardu za utvrđivanje fer vrednosti umanjene za troškove prodaje ili upotrebne vrednosti.

Odmeravanje nadoknadivog iznosa nematerijalne imovine sa neograničenim korisnim vekom trajanja
24 Paragraf 10 zahteva da se nematerijalna imovina sa neograničenim vekom trajanja testira jednom godišnje na umanjenje vrednosti, upoređivanjem njene knjigovodstvene vrednosti sa njenom nadoknadivim iznosom, bez obzira da li postoji naznaka umanjenja vrednosti. Međutim, najskorija detaljna kalkulacija nadoknadivog iznosa iz prethodnog perioda takve imovine se može upotrebiti za ispitivanje umanjenja vrednosti te imovine u tekućem periodu, ukoliko su ispunjeni sledeći kriterijumi:

(a) ako nematerijalna imovina ne generiše gotovinske prilive od kontinuirane upotrebe, koji su u velikoj meri nezavisni od onih koji proističu iz ostalih sredstava ili grupa sredstava i stoga se ispituje umanjenje vrednosti kao dela jedinice koja generiše gotovinu kojoj ta imovina pripada, zatim imovina i obaveze koje čine tu jedinicu nisu značajno izmenjeni od najskorije kalkulacije nadoknadivog iznosa;

(b) najskorija kalkulacija nadoknadivog iznosa daje iznos koji značajno prevazilazi knjigovodstvenu vrednost sredstva; i

(c) na osnovu analize nastalih događaja i promenjenih okolnosti od najskorije kalkulacije nadoknadivog iznosa, mala je verovatnoća da određenje tekuće nadoknadivog iznosa bude niže od knjigovodstvene vrednosti sredstva.

Fer vrednost umanjena za troškove prodaje
25 Najbolji dokaz fer vrednosti umanjene za troškove prodaje je ugovorena cena u nezavisnoj transakciji, korigovana za marginalne (dodatne) troškove koji su direktno pripisivi otuđenju sredstva.

26 Ako ne postoji obavezujući kupoprodajni ugovor, ali se sredstvom trguje na aktivnom tržištu, fer vrednost umanjena za troškove prodaje sredstva je njegova tržišna cena, umanjena za troškove otuđenja. Odgovarajuća tržišna cena je obično stvarno ponuđena cena. Kada stvarno ponuđena cena nije raspoloživa, cena poslednje transakcije može pružiti osnovu za procenu fer vrednost umanjene za troškove prodaje, pod uslovom da se ekonomski uslovi nisu značajno promenili od datuma poslednje transakcije i datuma procene.

27 Ako ne postoji obavezujući kupoprodajni ugovor, niti aktivno tržište za dato sredstvo, fer vrednost umanjena za troškove prodaje se zasniva na najboljoj raspoloživoj informaciji, koja odražava iznos koji entitet može na dan bilansa stanja ostvariti prodajom tog sredstva u nezavisnoj transakciji između obaveštenih, voljnih strana umanjen za troškove otuđivanja. Pri utvrđivanju ovog iznosa, entitet uzima u obzir ishod poslednjih transakcija za slična u istoj privrednoj grani. Fer vrednost umanjena za troškove prodaje ne odražava prinudnu prodaju, ukoliko rukovodstvo nije primorano da odmah obavi prodaju.

28 Troškovi otuđivanja, osim onih koji su već priznati kao obaveze, oduzimaju se pri utvrđivanju fer vrednosti umanjene za troškove prodaje. Primeri takvih troškova su zakonom propisani troškovi, administrativne takse i slični transakcione takse, troškovi uklanjanja sredstva i direktni marginalni (dodatni) troškovi vezani za dovođenje sredstva u stanje u kome se može prodati. Međutim, otpremnine (definisane u MRS 19, Primanja zaposlenih) i troškovi vezani za smanjenje ili reorganizaciju preduzeća nakon otuđivanja sredstva, ne predstavljaju direktne marginalne (dodatne) troškove otuđivanja sredstva.

29 Ponekad, otuđivanje sredstva zahteva od kupca da preuzme i određenu obavezu, a samo jedna fer vrednost umanjena za troškove prodaje je raspoloživa i za to sredstvo i za odgovarajuću obavezu. Paragraf 77 objašnjava kako se postupa u takvim slučajevima.

Upotrebna vrednost
30 Kalkulacija upotrebne vrednosti jednog sredstva treba da odražava sledeće elemente:

(a) procenu budućih tokova gotovine koje entitet očekuje da će dobiti od sredstva;

(b) očekivanja mogućih variranja vrednosti ili vremena tih budućih tokova gotovine;

(c) vremensku vrednost novca, prikazanu putem tekuće bezrizične tržišne kamatne stope;

(d) cenu neizvesnosti svojstvene sredstvu; i

(e) druge faktore, kao što je nelikvidnost, koju će učesnici na tržištu odražavati određivanjem cena budućih tokova gotovine koje entitet očekuje da će ostvariti upotrebom tog sredstva.

31 Procenjivanje upotrebne vrednosti sredstva uključuje sledeće korake:

(a) procenjivanje budućih gotovinskih priliva i odliva, koji će nastati po osnovu kontinuiranog korišćenja sredstva i njegovog konačnog otuđenja; i

(b) primenjivanje odgovarajuće diskontne stope na te buduće gotovinske tokove.

32 Elementi utvrđeni u paragrafu 30(b), (d) i (e) mogu se odražavati ili kao korigovanja budućih tokova gotovine ili kao korigovanja diskontne stope. Ma koji pristup entitet izabere za odražavanje očekivanja mogućim variranja vrednosti i vremena budućih tokova gotovine, rezultat je da se odražava očekivana sadašnja vrednost budućih tokova gotovine, npr. ponderisani prosek svih mogućih ishoda. Dodatak A pruža dodatna uputstva za korišćenje tehnike sadašnje vrednosti u odmeravanju upotrebne vrednosti jednog sredstva.

Osnova za procenjivanje budućih tokova gotovine

33 Pri odmeravanju upotrebne vrednosti entitet:

(a) zasniva projekcije tokova gotovine na razumnim i dokumentovanim pretpostavkama koje predstavljaju najbolju procenu rukovodstva u vezi sa skupom ekonomskih uslova, koji će postojati tokom preostalog korisnog veka trajanja sredstva. Veći značaj se daje eksternim dokazima;

(b) zasniva projekcije tokova gotovine na najnovijim budžetima/prognozama koje je rukovodstvo odobrilo, ali treba da isključi svaku procenu budućih priliva i odliva gotovine po osnovu budućih restrukturiranja ili poboljšanja i povećanja učinka sredstva. Projekcije zasnovane na ovim budžetima/prognozama obuhvataju period od najviše pet godina, osim ako ne može opravdati duži vremenski period; i

(c) proceni projekcije tokova gotovine posle perioda obuhvaćenih poslednjim budžetima/prognozama ekstrapolacijom projekcija zasnovanih na budžetima/prognozama, korišćenjem stabilne ili opadajuće stope rasta za naredne godine, osim ako se rastuća stopa ne može opravdati. Ova stopa rasta ne treba da bude veća od dugoročne prosečne stope rasta za proizvode, privredne grane, zemlju ili zemlje u kojima entitet posluje, ili za tržište na kome se sredstvo koristi, osim ako se ne može opravdati veća stopa.

34 Rukovodstvo procenjuje racionalnost pretpostavki na kojima se zasnivaju tekuće projekcije tokova gotovine, ispitujući uzroke razlika između prethodnih projekcija tokova gotovine i stvarnih tokova gotovine. Rukovodstvo se stara da su pretpostavke na kojima se zasnivaju njegove tekuće projekcije tokova gotovine dosledne stvarnim prošlim ishodima, pod uslovom da efekti kasnijih događaja ili okolnosti koje nisu postojale kad su ti stvarni gotovinski tokovi generisani to omogućavaju.

35 Detaljni, eksplicitni i pouzdani finansijski budžeti/prognoze budućih tokova gotovine za periode duže od pet godina obično nisu raspoloživi. Iz tog razloga, procene budućih tokova gotovine koje vrši rukovodstvo, zasnovane su na najnovijim budžetima/prognozama za period od najviše pet godina. Rukovodstvo može koristiti projekcije tokova gotovine zasnovane na finansijskim budžetima/prognozama za period duži od pet godina, ako je uvereno da su te projekcije pouzdane i ako, na osnovu ranijeg iskustva, može dokazati svoju sposobnost da tačno prognozira gotovinske tokove za duži vremenski period.

36 Projekcije tokova gotovine do kraja korisnog veka trajanja sredstva se vrše ekstrapolacijom projekcija tokova gotovine zasnovanih na finansijskim budžetima/prognozama, primenom stope rasta za naredne godine. Ova stopa je stabilna ili opadajuća, sem kada se porast stope poklapa sa objektivnim informacijama o modelu ciklusa trajanja proizvoda ili privredne grane. Ako je to primereno, stopa rasta je nula ili negativna.

37 Kada su uslovi povoljni, konkurenti će verovatno ući na tržište i ograničiti rast. Prema tome, entiteti će imati poteškoće da premaše prosečnu stopu rasta iz prethodnog perioda u dužem periodu (recimo, dvadeset godina) za proizvode, privredne grane, zemlju ili zemlje u kojima entitet posluje, ili za tržište na kome se sredstvo koristi.

38 Pri korišćenju informacija iz finansijskih budžeta/prognoza, entitet razmatra da li te informacije odražavaju razumne i dokumentovane pretpostavke i da li predstavljaju najbolju procenu rukovodstva o skupu ekonomskih uslova koji će postojati u toku preostalog korisnog veka trajanja sredstva.

Sastav procene budućih tokova gotovine
39 Procene budućih tokova gotovine obuhvataju:

(a) projekcije priliva gotovine po osnovu kontinuirane upotrebe sredstava;

(b) projekcije odliva gotovine do kojih nužno dolazi radi generisanja priliva gotovine po osnovu kontinuirane upotrebe sredstava (uključujući odlive gotovine radi pripreme sredstva za upotrebu) i koji se direktno mogu pripisati, ili alocirati opravdano i konzistentno, tom sredstvu; i

(c) eventualne neto tokove gotovine, koja će biti primljena (ili isplaćena) po osnovu otuđenja sredstva na kraju njegovog korisnog veka trajanja.

40 Procene budućih tokova gotovine i diskontna stopa odražavaju konzistentne pretpostavke o rastu cena koji se može pripisati opštoj inflaciji. Zbog toga, ako diskontna stopa obuhvata efekat rasta cena koji se može pripisati opštoj inflaciji, budući gotovinski tokovi se procenjuju u nominalnim vrednostima. Ako diskontna stopa isključuje efekat rasta cena koji se može pripisati opštoj inflaciji, budući gotovinski tokovi se procenjuju u realnim vrednostima (ali uključuju budući rast ili pad konkretnih cena).

41 Projekcije odliva gotovine obuhvataju projekcije svakodnevnog servisiranja sredstava kao i buduće opšte troškove koji se mogu direktno pripisati ili alocirati, opravdano i konzistentno, korišćenju datog sredstva.

42 Kada knjigovodstvena vrednost još uvek ne uključuje sve odlive gotovine do kojih će doći pre nego što dato sredstvo bude spremno za korišćenje ili prodaju, procena budućih odliva gotovine obuhvata i procenu ostalih budućih odliva gotovine koji se očekuju, pre nego što to sredstvo bude spremno za korišćenje ili prodaju. Na primer, ovo je slučaj kod objekata u izgradnji ili kod razvojnih projekata koji nisu završeni.

43 Da bi se izbeglo duplo računanje, procene budućih tokova gotovine ne uključuju:

(a) prilive gotovine od sredstava koja generišu prilive gotovine koji su velikim delom nezavisni od priliva gotovine po osnovu sredstva za koja se vrši procena (na primer, finansijska sredstva kao što su potraživanja); i

(b) odlive gotovine po osnovu obaveza koje su već priznate kao obaveze (na primer, dugovanja dobavljačima, penzije ili rezervisanja).

44 Budući tokovi gotovine za sredstvo se procenjuju u njegovom trenutnom stanju. Procene budućih tokova gotovine se ne uključuju u procenjene buduće gotovinske prilive ili odlive za koje se očekuje da će nastati po osnovu:

(a) budućeg restrukturiranja za koje entitet još nije preuzeo obavezu; ili

(b) unapređenja ili povećanja učinka sredstva.

45 Pošto se budući gotovinski tokovi za dato sredstvo procenjuju u njegovom trenutnom, upotrebna vrednost ne odražava:

(a) buduće odlive gotovine ili relevantne uštede troškova (na primer, smanjenje troškova za zaposlene) ili koristi koje se očekuju da će nastati iz budućeg restrukturiranja za koje entitet još nije preuzeo obavezu; ili

(b) buduće odlive gotovine koji će poboljšati ili povećati učinak sredstva ili odgovarajući priliv gotovine koji se očekuju od takvih odliva.

46 Restrukturiranje predstavlja program koji rukovodstvo planira i kontroliše i koji značajno menja, bilo obim poslovanja na koji se entitet obavezao ili način na koji se to poslovanje vodi. MRS 37, Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina, sadrži uputstva koja pojašnjavaju kada se entitet obavezuje na restrukturiranje.

47 Kada se entitet obaveže na restrukturiranje, ovaj proces će verovatno uticati na neka sredstva. Kada se entitet obavezao na restrukturiranje:

(a) njegove procene budućih prilivi i odliva gotovine za svrhe određivanja upotrebne vrednosti odražavaju uštede troškova i druge koristi od restrukturiranja (na osnovu poslednjih finansijskih budžeta/prognoza koje je rukovodstvo odobrilo); i

(b) njegove procene budućih odliva gotovine po osnovu restrukturiranja se uključuju u rezervisanja za restrukturiranje u skladu sa MRS 37.

Ilustrativni primer broj 5, ilustruje efekte budućeg restrukturiranja na obračun upotrebne vrednosti.

48 Sve dok entitet nema odliv gotovine kojim se unapređuje ili povećava učinak datog sredstva, procene budućih tokova gotovine ne obuhvataju procenjene buduće prilive gotovine za koje se očekuje da će nastati po osnovu porasta ekonomskih koristi povezanih sa tim odlivom gotovine (videti ilustrativni primer broj 6).

49 Procene budućih tokova gotovine obuhvataju buduće odlive gotovine koji su neophodne za održavanje nivoa ekonomskih koristi koje se očekuju od sredstva u njegovom sadašnjem stanju. Kad jedinica koja generiše gotovinu sadrži sredstva sa različitim procenjenim korisnim vekovima trajanja, a pritom su sva sredstva od suštinske važnosti za tekuće poslovanje te jedinice, zamena sredstava sa kraćim korisnim vekom se smatra delom svakodnevnog servisiranja te jedinice kad se vrši procena budućih tokova gotovine vezanih za tu jedinicu. Slično tome, kad samo jedno sredstvo sadrži komponente sa različitim procenjenim korisnim vekovima trajanja, zamena tih komponenata sa kraćim korisnim vekom smatra se delom svakodnevnog servisiranja tog sredstva kad se vrši procena budućih tokova gotovine koje generiše sredstvo.

50 Procene budućih tokova gotovine ne obuhvataju:

(a) prilive ili odlive gotovine od finansijskih aktivnosti; ili

(b) prilive ili plaćanja po osnovu poreza na dobitak.

51 Procenjeni budući tokovi gotovine odražavaju pretpostavke koje su konzistentne sa načinom utvrđivanja diskontne stope. U suprotnom, efekat nekih pretpostavki će se računati dva puta ili će se zanemariti. Pošto se vremenska vrednost novca smatra eskontovanjem procenjenih budućih tokova gotovine, ovi gotovinski tokovi ne obuhvataju gotovinske prilive ili odlive nastale od finansijskih aktivnosti. Slično tome, pošto se diskontna stopa utvrđuje na osnovici pre oporezivanja, budući tokovi gotovine se takođe utvrđuju na osnovici pre oporezivanja.

52 Procena neto tokova gotovine koja će biti primljena (ili isplaćena) po osnovu otuđenja sredstva na kraju njegovog korisnog veka trajanja treba da predstavlja iznos koji entitet očekuje da ostvari od prodaje tog sredstva u nezavisnoj transakciji između obaveštenih, voljnih strana, po odbitku procenjenih troškova prodaje.

53 Procena neto tokova gotovine koja će biti primljena (ili isplaćena) za otuđenje sredstva na kraju njegovog korisnog veka trajanja utvrđuje se na sličan način kao i fer vrednost umanjena za troškove prodaje sredstva, osim što, pri procenjivanju tih neto tokova gotovine:

(a) entitet koristi preovlađujuće cene na dan procene za slična sredstva kojima je istekao koristan vek trajanja i koja su korišćena pod sličnim uslovima pod kojima će i dato sredstvo biti korišćeno; i

(b) entitet koriguje te cene za efekte i budućeg rasta cena usled opšte inflacije i budućeg rasta ili pada konkretnih cena. Međutim, ako procene budućih tokova gotovine po osnovu kontinuiranog korišćenja sredstva i diskontna stopa ne uključuju efekte opšte inflacije, i entitet isključuje ove efekte iz procene neto tokova gotovine prilikom otuđenja.

Budući tokove gotovine u stranoj valuti
54 Budući tokove gotovine se procenjuju u onoj valuti u kojoj će biti generisani, a onda se diskontuju, primenom diskontne stope koja je odgovarajuća za tu valutu. Entitet preračunava sadašnju vrednost primenom spot deviznog kursa na dan obračuna upotrebne vrednosti.

Diskontna stopa
55 Diskontna stopa (stope) je stopa (ili stope) pre oporezivanja, koja odražava tekuće tržišne procene:

(a) vremenske vrednosti novca; i

(b) rizike specifične za sredstvo za koje buduće procene tokova gotovine nisu korigovane.

56 Stopa koja odražava tekuće tržišne procene vremenske vrednosti novca i rizike specifične za dato sredstvo, predstavlja prinos koji bi investitori zahtevali kada bi trebalo da izaberu investiciju koja će generisati tokove gotovine u iznosima, vremenu i sa profilom rizika jednakim onim, koje entitet očekuje da će ih ostvariti od datog sredstva. Ova stopa se procenjuje na osnovu stope po kojoj se obavljaju tekuće tržišne transakcije za slična sredstva, ili na osnovu ponderisane prosečne cene kapitala entiteta kotiranog na berzi, koji ima samo jedno sredstvo (ili portfelj sredstava) sa sličnim servisnim potencijalom i rizicima kao i sredstvo za koje se vrši procena. Međutim, diskontna stopa (stope) koja se koristi za odmeravanje upotrebne vrednosti sredstva ne odražava rizike za koje su buduće procene tokova gotovine već korigovane. U suprotnom, efekat nekih pretpostavki će se duplo računati.

57 Kada stopa za specifično sredstvo nije neposredno dostupna na tržištu, entitet koristi zamene kako bi procenio diskontne stope. Dodatak A sadrži dodatna uputstva za procenu diskontne stope u takvim okolnostima.

Priznavanje i odmeravanje gubitka od umanjenja vrednosti
58 U paragrafima 59-64 su izneti zahtevi za priznavanjem i odmeravanjem gubitaka od umanjenja vrednosti pojedinačnih sredstava, osim gudvila. Priznavanje i odmeravanje gubitaka od umanjenja vrednosti jedinice koja generiše gotovinu, i gudvila je obrađeno u paragrafima 65-108.

59 Ako, i samo ako, je nadoknadivi iznos sredstva manja od njegove knjigovodstvene vrednosti, knjigovodstvenu vrednost treba smanjiti na nadoknadivi iznos. To smanjenje predstavlja gubitak od umanjenja vrednosti.

60 Gubitak od umanjenja vrednosti treba odmah priznati u bilansu uspeha, osim kada se sredstvo knjiži po revalorizovanoj vrednosti u skladu sa nekim drugim Međunarodnim računovodstvenim standardom (na primer, u skladu sa modelom revalorizacije iz MRS 16). Svaki gubitak od umanjenja vrednosti revalorizovanog sredstva se tretira kao smanjenje revalorizacione rezerve u skladu sa tim drugim Standardom.

61 Gubitak od umanjenja vrednosti nerevalorizovanog sredstva se priznaje u bilansu uspeha. Međutim, gubitak od umanjenja vrednosti revalorizovanog sredstva se priznaje direktno na teret revalorizacione rezerve, za to sredstvo, do visine gubitka od umanjenja vrednosti koji ne premašuje iznos raspoložive revalorizacione rezerve za isto sredstvo.

62 Kada je procenjen iznos gubitka od umanjenja vrednosti veći od knjigovodstvene vrednosti sredstva na koje se taj gubitak odnosi, entitet priznaje obavezu, ako, i samo ako, se to zahteva nekim drugim Standardom.

63 Nakon priznavanja gubitka od umanjenja vrednosti, troškovi amortizacije sredstva se koriguju u budućim periodima, kako bi se sistematski, u toku preostalog korisnog veka trajanja, alocirala revidirana knjigovodstvena vrednost sredstva, umanjena za (eventualnu) rezidualnu vrednost.

64 Ako je priznat gubitak od umanjenja vrednosti, bilo kakva odložena poreska sredstva ili obaveze povezane s tim, utvrđuju se prema MRS 12 upoređivanjem revidirane knjigovodstvene vrednosti sa njegovom poreskom osnovicom (videti ilustrativni primer broj 3).

Jedinice koje generišu gotovinu i gudvil
65 U paragrafima 66-108, izneti su zahtevi za identifikovanjem jedinice koja generiše gotovinu, a kojoj pripada neko sredstvo, kao i za utvrđivanjem knjigovodstvene vrednosti jedinice koja generiše gotovinu i gudvila i priznavanjem njihovih gubitaka od umanjenja vrednosti.

Identifikovanje jedinice koja generiše gotovinu, a kojoj neko sredstvo pripada
66 Ako postoji bilo kakva naznaka da je vrednost nekog sredstva umanjena, nadoknadiva vrednost se procenjuje za pojedinačno sredstvo. Ukoliko nije moguće proceniti nadoknadivi iznos pojedinačnog sredstva, entitet utvrđuje nadoknadivi iznos jedinice koja generiše gotovinu, a kojoj to sredstvo pripada (jedinica koja generiše gotovinu od tog sredstva).

67 Nadoknadivi iznos pojedinačnog sredstva se ne može utvrditi ako:

(a) se upotrebna vrednost nekog sredstva ne može proceniti u iznosu približnom njegovoj fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje (na primer, kada se budući tokovi gotovine nastali po osnovu kontinuiranog korišćenja tog sredstva, ne mogu proceniti kao zanemarljivi); i

(b) sredstvo ne generiše prilive gotovine koji su velikim delom nezavisni od priliva gotovine drugih sredstava.

U takvim slučajevima, upotrebna vrednost, a samim tim i nadoknadivi iznos, mogu se utvrditi samo za jedinicu koja generiše gotovinu tog sredstva.

Primer

Rudarski entitet ima sopstvenu prugu za potrebe podrške svojim rudarskim aktivnostima. Ova sopstvena pruga se može prodati samo kao staro gvožđe i ona ne generiše prilive gotovine koji su velikim delom nezavisni od priliva gotovine od drugih sredstava rudnika.

Nije moguće proceniti nadoknadivi iznos privatne pruge, jer se njena upotrebna vrednost ne može utvrditi i verovatno se razlikuje od vrednosti starog gvožđa. Zbog toga, entitet procenjuje nadoknadivi iznos jedinice koja generiše gotovinu, a kojoj privatna pruga pripada, to jest, celog rudnika.

68 Kao što je definisano u paragrafu 6, jedinica koja generiše gotovinu od nekog sredstva je najmanja grupa sredstava koja obuhvata dato sredstvo i generiše prilive gotovine, koji su velikim delom nezavisni od priliva gotovine od drugih sredstava ili grupa sredstava. Identifikovanje jedinice koja generiše gotovinu od nekog sredstva uključuje prosuđivanje. Ako se nadoknadivi iznos pojedinačnog sredstva ne može utvrditi, entitet identifikuje najmanju grupu sredstava koja generišu u velikoj meri nezavisne prilive gotovine.

Primer

Autobuska kompanija pruža usluge po osnovu ugovora sa opštinom kojim se zahteva minimum usluga na svakoj od pet posebnih linija. Sredstva namenjena svakoj liniji i tokovi gotovine od svake linije mogu se identifikovati odvojeno. Jedna od linija posluje sa značajnim gubitkom.

Pošto entitet nema opciju da ukine neku od autobuskih linija, najniži nivo priliva gotovine, koji se može identifikovati, a koji je velikim delom nezavisan od priliva gotovine od drugih sredstava ili grupe sredstava, je priliv gotovine generisan od svih pet linija zajedno. Jedinica koja generiše gotovinu za svaku liniju je autobuska kompanija kao celina.

69 Gotovinski gotovine su prilivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata dobijenih od eksternih subjekata. Kada se utvrđuje da li su prilivi gotovine od nekog sredstva (ili grupe sredstava) u velikoj meri nezavisni od priliva gotovine od drugih sredstava (ili grupe sredstava), entitet uzima u obzir različite faktore, uključujući i to kako rukovodstvo prati poslovanje entiteta (na primer, po proizvodnim linijama, delatnostima, pojedinačnim lokacijama, oblastima ili regionima), odnosno kako rukovodstvo donosi odluke o nastavljanju ili otuđenju sredstava i poslovanja. Ilustrativni primer broj 1, pruža primere identifikovanja jedinice koja generiše gotovinu.

70 Ukoliko postoji aktivno tržište za proizvode nekog sredstva ili grupe sredstava, to sredstvo, ili grupu sredstava se identifikuju kao jedinica koja generiše gotovinu, čak i kada se neki ili svi proizvodi koriste interno. Ukoliko je priliv gotovine generisan bilo kojim sredstvima ili jedinicom koja generiše gotovinu pod dejstvom internih transfernih cena, entitet koristi najbolju procenu rukovodstva o budućim cenama koje se mogu postići u nezavisnim transakcijama kada procenjuje:

(a) buduće prilive gotovine koji se koriste za utvrđivanje upotrebne vrednosti sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu; i

(b) pri utvrđivanju budućih odliva gotovine koji se koriste za utvrđivanje upotrebne vrednosti bilo kog drugog sredstva ili jedince koja generiše gotovinu, a koja je rezultat određivanja internih transfernih cena.

71 Čak i kada neki ili svi proizvodi nekog sredstva ili grupe sredstava koristi u drugim jedinicama entiteta (na primer, međufazni proizvodi proizvodnog procesa), to sredstvo ili grupa sredstava čine posebnu jedinicu koja generiše gotovinu, ako entitet može da taj proizvod proda na aktivnom tržištu. To je zato što ovo sredstvo ili grupa sredstava mogu da generišu prilive gotovine koji bi velikim delom bili nezavisni od priliva gotovine od drugih sredstava ili grupe sredstava. Pri korišćenju informacija zasnovanih na finansijskim budžetima/prognozama koje se odnose na takvu jedinicu koja generiše gotovinu ili na bilo koje drugo sredstvo ili jedinicu koja generiše gotovinu na koje utiču interne transferne cene, entitet koriguje ove informacije ako interne transferne cene ne odražavaju najbolju procenu rukovodstva u vezi sa budućim cenama ostvarenim koje bi se mogle ostvariti u nezavisnim transakcijima.

72 Jedinice koje generišu gotovinu se identifikuju dosledno iz perioda u period za isto sredstvo ili vrste sredstava, osim ako promena nije opravdana.

73 Ako entitet utvrdi da neko sredstvo pripada jedinici koja generiše gotovinu kojoj nije pripadalo u prethodnim periodima, ili da su se vrste sredstava grupisanih za jedinicu koja generiše gotovinu tog sredstva izmenile, paragraf 130 zahteva obelodanjivanja o toj jedinici koja generiše gotovinu, ako je priznat, ili storniran gubitak od umanjenja vrednosti te jedinice.

Nadoknadivi iznos i knjigovodstvena vrednost jedinice koja generiše gotovinu
74 Nadoknadivi iznos jedinice koja generiše gotovinu je njena fer vrednost umanjena za troškove prodaje, ili upotrebna vrednost, u zavisnosti koja je od njih veća. Za svrhe utvrđivanja nadoknadivog iznosa jedinice koja generiše gotovinu, svako "sredstvo" u paragrafima 19-57 tumači se kao "jedinica koja generiše gotovinu".

75 Knjigovodstvena vrednost jedinice koja generiše gotovinu se utvrđuje dosledno načinu utvrđivanja njene nadoknadivog iznosa.

76 Knjigovodstvena vrednost jedinice koja generiše gotovinu:

(a) obuhvata knjigovodstvenu vrednost samo onih sredstava koja se mogu direktno pripisati ili, na opravdano i dosledno alocirati jedinici koja generiše gotovinu, a koja će generisati buduće prilive gotovine koji se koriste za određivanje upotrebne vrednosti te jedinice; i

(b) ne obuhvata knjigovodstvenu vrednost priznate obaveze, osim ako se nadoknadivi iznos jedinice koja generiše gotovinu, ne može utvrditi bez uzimanja u obzir te obaveze.

To je zbog toga, što se fer vrednost umanjena za troškove prodaje i upotrebna vrednost jedinice koja generiše gotovinu, utvrđuje isključenjem tokova gotovine koji se odnose na sredstva, koja nisu deo jedinice koja generiše gotovinu i obaveze, koje su već priznate u finansijskim izveštajima (videti paragrafe 28 i 43).

77 Kada se sredstva grupišu radi procene nadoknadivog iznosa, značajno je da se u jedinicu koja generiše gotovinu uključe sva sredstva koja generišu ili se koriste za generisanje relevantnog toka priliva gotovine. U suprotnom, može izgledati da je vrednost sredstava jedinice koja generiše gotovinu u celosti nadoknadiva, a da je u stvari nastao gubitak od umanjenja vrednosti. U nekim slučajevima, iako neka sredstva doprinose procenjenim budućim tokovima gotovine jedinice koja generiše gotovinu, ona se ne mogu alocirati jedinici koja generiše gotovinu opravdano i dosledno. Ovo bi mogao biti slučaj kod gudvila ili sredstava korporacije, kao što su sredstva direkcije. U paragrafima 80-103 se objašnjava kako se postupa sa ovim sredstvima prilikom provere da li je vrednost jedinice koja generiše gotovinu umanjena.

78 Može biti neophodno da se razmotre neke priznate obaveze, kako bi se utvrdila nadoknadivi iznos jedinice koja generiše gotovinu. Ovo se može dogoditi, ako bi se otuđenjem jedinice koja generiše gotovinu od kupca zahtevalo da preuzme obavezu. U ovom slučaju, fer vrednost umanjena za troškove prodaje (ili procenjeni tok gotovine od krajnjeg otuđenja) jedinice koja generiše gotovinu, predstavlja procenjenu prodajnu cenu sredstava jedinice koja generiše gotovinu, zajedno sa obavezom, umanjena za troškove otuđenja. Da bi se izvršilo smisleno poređenje knjigovodstvene vrednosti jedinice koja generiše gotovinu i njene nadoknadivog iznosa, knjigovodstvena vrednost obaveze se oduzima prilikom utvrđivanja, kako upotrebne vrednosti jedinice koja generiše gotovinu, tako i njene knjigovodstvene vrednosti.

Primer

Kompanija vodi rudnik u zemlji u kojoj zakonodavstvo zahteva od vlasnika da na kraju eksploatacije dovede zemljište u prvobitno stanje. Troškovi zemljišta u prvobitno stanje obuhvataju i troškove uklanjanja površinskog sloja zemlje koji se mora ukloniti pre početka eksploatacije. Rezervisanje za troškove uklanjanja površinskog sloja zemlje je priznato čim je to uklanjanje izvršeno. Rezervisan iznos je priznat kao deo troškova rudnika i amortizuje se tokom korisnog veka trajanja rudnika. Knjigovodstvena vrednost rezervisanja za troškove dovođenja zemljišta u prvobitno stanje iznosi 500 n.j.,(a) što je ekvivalentno sadašnjoj vrednosti tih troškova.

Entitet proverava da li je vrednost rudnika umanjena. Jedinica koja generiše gotovinu za rudnik, je rudnik u celini. Entitet je primio razne ponude za kupovinu rudnika po ceni od oko 800 n.j.; ova cena odražava činjenicu da će kupac preuzeti obavezu vraćanja površinskog sloja zemlje. Troškovi otuđenja rudnika su zanemarljivi. Upotrebna vrednost rudnika je približno 1.200 n.j. ne računajući troškove dovođenja zemljišta u prvobitno stanje. Knjigovodstvena vrednost rudnika je 1.000 n.j.

Fer vrednost umanjena za troškove prodaje jedinice koja generiše gotovinu je 800 n.j. Ovaj iznos uzima u obzir troškove dovođenja zemljišta u prvobitno stanje za koje je već izvršeno rezervisanje. Kao posledica toga, upotrebna vrednost jedinice koja generiše gotovinu se utvrđuje nakon uzimanja u obzir troškova dovođenja zemljišta u prvobitno stanje i procenjena je na 700 n.j. (1.200 n.j. manje 500 n.j.). Knjigovodstvena vrednost jedinice koja generiše gotovinu je 500 n.j., što predstavlja knjigovodstvenu vrednost rudnika (1.000 n.j.), umanjenu za knjigovodstvenu vrednost rezervisanja za troškove dovođenja zemljišta u prvobitno stanje (500 n.j.). Dakle, nadoknadivi iznos jedinice koja generiše gotovinu prevazilazi njenu knjigovodstvenu vrednost.

(a) U ovom standardu monetarni iznosi se označavaju kao "novčane jedinice" (n.j.).

79 Iz praktičnih razloga, nadoknadivi iznos jedinice koja generiše gotovinu se ponekad utvrđuje nakon uzimanja u obzir sredstava, koja nisu deo jedinice koja generiše gotovinu (na primer, potraživanja ili druga finansijska sredstva) ili obaveza koje su već priznate (na primer, dugovanja dobavljačima, penzije i druga rezervisanja). U takvim slučajevima, knjigovodstvena vrednost jedinice koja generiše gotovinu se uvećava za knjigovodstvenu vrednost tih sredstava, a umanjuje za knjigovodstvenu vrednost tih obaveza.

Gudvil
Alokacija gudvila na jedinice koja generišu gotovinu
80 Za svrhe testiranja na umanjenje vrednosti, gudvil stečen u okviru poslovne kombinacije se, od dana sticanja, raspoređuje na svaku sticaočevu jedinicu koja generiše gotovinu, ili grupe takvih jedinica, za koje se očekuje da ostvare korist od sinergije kombinacije, bez obzira da li su druga stečena sredstva ili obaveze dodeljene tim jedinicama ili grupama jedinica. Svaka jedinica ili grupa jedinica na koje se alocira gudvil:

(a) predstavlja najniži nivo u okviru entiteta, na kome se vrši praćenje gudvila za svrhe internog upravljanja; i

(b) nije veća od segmenta poslovanja, koji je određen u skladu sa MSFI 8 Segmenti poslovanja.

81 Gudvil stečen u poslovnoj kombinaciji predstavlja plaćanje koje je sticalac izvršio u očekivanju budućih ekonomskih koristi od sredstava koja se ne mogu zasebno identifikovati, ni pojedinačno priznati. Gudvil ne generiše gotovinske tokove nezavisno od drugih sredstava ili grupa sredstava, a često doprinosi tokovima gotovine višestrukih jedinica koje generišu gotovinu. Ponekad se gudvil ne može alocirati neproizvoljno pojedinačnim jedinicama koje generišu gotovinu, već samo grupama jedinica koje generišu gotovinu. Kao rezultat, najniži nivo na kome se gudvil nadgleda u okviru entiteta za potrebe internog upravljanja ponekad sadrži dosta jedinica koje generišu gotovinu, a na koje se gudvil odnosi, ali kom se on ne može alocirati. Pominjanja jedinice koja generiše gotovinu i kojoj je gudvil alociran u paragrafima 83 - 99 treba tumačiti kao grupu jedinica koje generišu gotovinu i kojoj je gudvil alociran.

82 Primena zahteva iz paragrafa 80 rezultira testiranjem gudvila na umanjenje vrednosti na nivou kojim se odražava način na koji entitet upravlja poslovanjem i sa kojim se gudvil obično povezuje. Dakle, razvoj dodatnih sistema izveštavanja obično nije neophodan.

83 Jedinica koja generiše gotovinu i na koju je alociran gudvil za svrhe testiranja na umanjenje vrednosti može da se ne podudara sa nivoom na kom se alocira gudvil u skladu sa MRS 21 - Efekti promena deviznih kurseva, da bi se odmeravali dobici i gubici od promena deviznih kurseva. Na primer, ako MRS 21 od entiteta zahteva da alocira gudvil na relativno niskim nivoima u cilju odmeravanja dobitaka i gubitaka od promena deviznih kurseva , ne zahteva se testiranje gudvila na umanjenje vrednosti na istom nivou osim ako se i gudvil ne nadgleda na tom nivou za svrhe internog upravljanja.

84 Ako se početna alokacija gudvila stečenog u poslovnoj kombinaciji ne može završiti pre kraja godišnjeg perioda u kom se izvršava ta poslovna kombinacija, ta početna alokacija se završava pre kraja prvog godišnjeg perioda koji počinje nakon datuma sticanja.85 U skladu sa MSFI 3 - Poslovne kombinacije, ako se početno obračunavanje jedne poslovne kombinacije može odrediti samo privremeno do kraja perioda u kojem je kombinacija izvršena, sticalac:

(a) obračunava kombinaciju korišćenjem tih privremenih vrednosti; i

(b) priznaje eventualna korigovanja tih privremenih vrednosti kao rezultat dovršavanja početnog knjiženja u roku od dvanaest meseci od datuma sticanja. U takvim slučajevima možda neće biti moguće da se završi početna alokacija gudvila stečenog u kombinaciji pre kraja godišnjeg perioda u kom se vrši kombinacija. Kad je to u pitanju, entitet obelodanjuje informacije zahtevane u paragrafu 133.

86 Ako je gudvil alociran na jednu jedinicu koja generiše gotovinu, a entitet otuđi poslovanje u toj jedinici, gudvil vezan za to otuđeno poslovanje:

(a) se uključuje u knjigovodstvenu vrednost poslovanja pri određivanju dobitka ili gubitka od otuđenja; i

(b) odmerava na osnovu relativnih vrednosti otuđenog poslovanja i dela zadržane jedinice koja generiše gotovinu, osim ako entitet ne može da pokaže da neki drugi metod bolje odražava gudvil povezan sa otuđenim poslovanjem.

Primer

Entitet prodaje poslovanje koje je bilo deo jedinice koja generiše gotovinu, a na koju je gudvil alociran za 100 n.j. Gudvil alociran na tu jedinicu se ne može identifikovati ili povezati sa grupom sredstava na nivou nižem od te jedinice, osim proizvoljno. Nadoknadivi iznos segmenta zadržane jedinice koja generiše gotovinu je 300 n.j.

Pošto se gudvil alociran na jedinicu koja generiše gotovinu ne može neproizvoljno identifikovati ili povezati sa grupom sredstava na nivou nižem od te jedinice, gudvil povezan sa otuđenim poslovanjem se odmerava na osnovu relativnih vrednosti tog otuđenog poslovanja i zadržanog segmenta jedinice. Prema tome, 25% gudvila alociranog na jedinicu koja generiše gotovinu se uključuje u knjigovodstvenu vrednost poslovanja koje je prodato.

87 Ako jedan entitet vrši reorganizaciju svoje izveštajne strukture tako da menja sastav jedne ili više jedinica koje generišu gotovinu na koje je alociran gudvil, gudvil se realocira na zahvaćene jedinice. Ta realokacija se vrši korišćenjem pristupa relativne vrednosti, sličnog onom koji se koristi kada entitet otuđi poslovanje u okviru jedne jedinice koja generiše gotovinu, osim ako entitet ne može da pokaže da neki drugi metod bolje odražava gudvil povezan sa reorganizovanim jedinicama.

Primer

Gudvil je prethodno bio alociran na jedinicu koja generiše gotovinu A. Gudvil alociran na jedinicu A ne može biti identifikovan ili povezan sa jednom grupom sredstava nivou nižem od nivoa A, osim proizvoljno. A treba da se podeli i integriše u tri druge jedinice koje generišu gotovinu - B, C i D.

Pošto gudvil alociran na jedinicu A ne može biti neproizvoljno identifikovan ili povezan sa jednom grupom sredstava na nivou nižem od A; on se realocira na jedinice B, C i D na osnovu relativnih vrednosti triju segmenata jedinice A, pre njihovog integrisanja sa jedinicama B, C i D.

Testiranje jedinica koje generiše gotovinu sa gudvilom na umanjenja vrednosti
88 Kada se, kako je objašnjeno u paragrafu 81, gudvil odnosi na jedinicu koja generiše gotovinu, ali nije alociran na tu jedinicu, uvek kada postoje naznake da je došlo do umanjenja vrednosti, ta jedinica se testira, poređenjem knjigovodstvene vrednosti jedinice umanjene za gudvil, sa nadoknadivim iznosom jedinice. Svaki gubitak od umanjenja vrednosti se priznaje u skladu sa paragrafom 104.

89 Ako jedinica koja generiše gotovinu, opisana u paragrafu 88, sadrži u svojoj knjigovodstvenoj vrednosti neko nematerijalno sredstvo koje ima konačni korisni vek trajanja i još nije raspoloživo za korišćenje i ono se može testirati na umanjenje vrednosti samo kao deo jedinice koja generiše gotovinu, onda paragraf 10 zahteva da se i ta jedinica takođe testira za umanjenje vrednosti jednom godišnje.

90 Jedinica koja generiše gotovinu, a na koju je gudvil alociran, testira se na umanjenje vrednosti jednom godišnje, i uvek kada postoje naznake da je došlo do umanjenja vrednosti jedinice, poređenjem knjigovodstvene vrednosti jedinice umanjene za gudvil, sa nadoknadivim iznosom jedinice. Ukoliko je nadoknadivi iznos veći od knjigovodstvene vrednosti jedinice, smatra se da nije došlo do umanjenja vrednosti. Ukoliko je knjigovodstvena vrednost veća od nadoknadivog iznosa, entitet priznaje gubitak od umanjenja vrednosti u skladu sa paragrafom 104.

Manjinsko učešće
91 U skladu sa MSFI 3, gudvil priznat u poslovnoj kombinaciji predstavlja gudvil koji stiče matični entitet na osnovu vlasničkog učešća matičnog entiteta, a ne visina gudvila koju kontroliše matični entitet kao rezultat poslovne kombinacije. Stoga, gudvil pripisan manjinskom učešću nije priznat u konsolidovanim finansijskim izveštajima matičnog entiteta. U skladu sa tim, ako postoji manjinsko učešće u jedinici koja generiše gotovinu, na koju je gudvil alociran, knjigovodstvena vrednost te jedinice obuhvata:

(a) i učešće matičnog entiteta i manjinskog učešća u neto imovini jedinice koja se može identifikovati; i

(b) učešće matičnog entiteta u gudvilu.

Međutim, deo nadoknadivog iznosa jedinice koja generiše gotovinu određen u skladu sa ovim standardom se pripisuje manjinskom učešću u gudvilu.

92 Prema tome, radi testiranja na umanjenje vrednosti jedinice koja generiše gotovinu sa gudvilom i koja nije sasvim u vlasništvu, knjigovodstvena vrednost te jedinice se koriguje, pre poređenja sa njenim nadoknadivim iznosom. To se postiže uvećanjem knjigovodstvene vrednosti gudvila alociranog na jedinicu, da bi se uključio gudvil koji se dodeljuje manjinskom učešću. Ta konceptualno korigovana knjigovodstvena vrednost se tada upoređuje sa nadoknadivim iznosom jedinice, da bi se odredilo da li je vrednost jedinice koja generiše gotovinu umanjena. Ako jeste, entitet alocira gubitak od umanjenja vrednosti u skladu sa paragrafom 104, da bi prvenstveno umanjio knjigovodstvenu vrednost gudvila alociranog na tu jedinicu.

93 Međutim, pošto je gudvil priznat samo u meri vlasničkog učešća matičnog entiteta, bilo koji gubitak od umanjenja vrednosti vezan za gudvil podeljen je na ono što pripada matičnom entitetu i ono što pripada manjinskom učešću, a samo je prvopomenuti priznat kao gubitak od umanjenja vrednosti.

94 Ako je celokupan gubitak od umanjenja vrednosti vezan za gudvil niži od iznosa za koji je teorijski usklađena knjigovodstvena vrednost jedinice koja generiše gotovinu, prevazilazi svoju nadoknadivi iznos, onda paragraf 104 zahteva da se preostali višak alocira na ostala sredstva jedinice, na osnovu proporcionalne knjigovodstvene vrednosti svakog sredstva u jedinici.

95 Ilustrativni primer 7 ilustruje testiranje na umanjenje vrednosti za jedinicu koja generiše gotovinu sa gudvilom i koja nije u punom vlasništvu.

Dinamika testiranja na umanjenje vrednosti
96 Godišnje ispitivanje na umanjenje vrednosti jedinice koja generiše gotovinu na koju je alociran gudvil može biti sprovedeno bilo kad u toku jednog godišnjeg perioda, pod uslovom da se ispitivanje izvršava u isto vreme svake godine. U različitim jedinicama koje generišu gotovinu može se ispitivati umanjenje vrednosti u različitim vremenskim periodima. Međutim, ako je neki deo gudvila ili celokupni gudvil alociran na jedinicu koja generiše gotovinu bio stečen u poslovnoj kombinaciji i tokom tekućeg godišnjeg perioda, ta jedinica treba da bude podvrgnuta proveri umanjenja vrednosti pre kraja tekućeg godišnjeg perioda.

97 Ako se sredstva koja čine jedinicu koja generiše gotovinu testiraju na umanjenje vrednosti u isto vreme kad i jedinica koja sadrži gudvil, ta sredstva se testiraju na umanjenje vrednosti pre jedinice koja sadrži gudvil. Isto tako, ako se jedinice koje generišu gotovinu, koje čine grupu jedinica koje generišu gotovinu, kojima je alociran gudvil testiraju na umanjenje vrednosti u isto vreme kao i grupa jedinica koja sadrži gudvil, u zasebnim jedinicama treba da se ispita umanjenje vrednosti pre grupe jedinica koje sadrže gudvil.

98 U trenutku ispitivanja umanjenja vrednosti jedinice koja generiše gotovinu i na koju je alociran gudvil, može postojati naznaka umanjenja vrednosti sredstva u okviru jedinice koja sadrži gudvil. U takvim okolnostima entitet prvo ispituje umanjenje vrednosti sredstva i priznaje eventualni gubitak od umanjenja vrednosti pre ispitivanja jedinice koja generiše gotovinu koja sadrži gudvil. Slično tome, može postojati naznaka umanjenja vrednosti jedinice koja generiše gotovinu u okviru grupe jedinica koja sadrži gudvil. U takvim slučajevima, entitet prvo ispituje umanjenje vrednosti u jedinici koja generiše gotovinu i priznaje eventualni gubitak od umanjenja vrednosti za tu jedinicu, pre ispitivanja umanjenja vrednosti grupe jedinica na koje je alociran gudvil.

99 Najskorija detaljna kalkulacija izvršena u prethodnom periodu nadoknadivog iznosa jedne jedinice koja generiše gotovinu i na koju je gudvil bio alociran može se koristiti u ispitivanju umanjenja vrednosti te jedinice u tekućem vremenskom periodu ako se ispune sledeći uslovi:

(a) sredstva i obaveze koje čine jedinicu se nisu značajno promenila od najskorije kalkulacije nadoknadivog iznosa;

(b) rezultat najskorije kalkulacije nadoknadivog iznosa bio je značajno viši od knjigovodstvene vrednosti jedinice; i

(c) na osnovu analize događaja do kojih je došlo i okolnosti koje su se izmenile od najskorije kalkulacije nadoknadivog iznosa, mala je verovatnoća da će određivanje sadašnjeg nadoknadivog iznosa biti manje od sadašnje knjigovodstvene vrednosti jedinice.

Zajednička sredstva
100 Zajednička sredstva obuhvataju sredstva grupe ili delove sredstva, kao što su upravna zgrada ili nekog sektora entiteta, oprema za AOP ili centar za istraživanja. Struktura entiteta određuje da li neko sredstvo, uključeno u jedinicu koja generiše gotovinu, ispunjava uslove iz definicije zajedničkih sredstava sadržane u ovom Standardu. Ključne karakteristike zajedničkih sredstava su da ne generišu prilive gotovine nezavisne od drugih sredstava ili grupe sredstava i njihova knjigovodstvena vrednost se ne može u celosti pripisati posmatranoj jedinici koja generiše gotovinu.

101 Pošto zajednička sredstva korporacije ne generišu posebne prilive gotovine, nadoknadivi iznos pojedinačnog zajedničkog sredstva se ne može utvrditi, osim kada rukovodstvo odluči da to sredstvo proda. Zbog toga, kada postoji naznaka da je vrednost zajedničkog sredstva možda umanjena, nadoknadivi iznos tog sredstva se utvrđuje u okviru nadoknadivog iznosa jedinice koja generiše gotovinu i ta vrednost se upoređuje sa knjigovodstvenom vrednošću date jedinice ili grupe jedinica koje generišu gotovinu, a svaki gubitak od umanjenja vrednosti se priznaje u skladu sa paragrafom 104.

102 Pri testiranju jedinice koja generiše gotovinu na umanjenje vrednosti, entitet identifikuje sva zajednička sredstva koja se odnose na tu posmatranu jedinicu. Ako deo knjigovodstvene vrednosti zajedničkog sredstva:

(a) može biti alociran posmatranoj jedinici na opravdano i dosledno, entitet upoređuje knjigovodstvenu vrednost zajedničkog sredstva koja je alocirana jedinici, sa njenim nadoknadivim iznosom. Bilo koji gubitak od umanjenja vrednosti se priznaje u skladu sa paragrafom 104.

(b) ne može biti alociran posmatranoj jedinici opravdano i dosledno, entitet treba da:

(i) uporedi knjigovodstvenu vrednost jedinice, izuzev zajedničkog sredstva, sa njenom nadoknadivim iznosom i prizna bilo koji gubitak od umanjenja vrednosti koji je nastao shodno paragrafu 104;

(ii) identifikuje najmanju grupu jedinica koje generišu gotovinu u koju spada posmatrana jedinica i kojoj deo knjigovodstvene vrednosti zajedničkog sredstva može biti alociran opravdano i dosledno; i

(iii) uporedi knjigovodstvenu vrednost te grupe jedinica koje generišu gotovinu, uključujući deo knjigovodstvene vrednosti zajedničkog sredstva alociranog toj grupi jedinica, sa nadoknadivim iznosom te grupe jedinica. Bilo koji gubitak od umanjenja vrednosti treba biti priznat u skladu sa paragrafom 104.

103 Ilustrativni primer broj 8 ilustruje primenu ovih zahteva na zajednička sredstva.

Gubitak od umanjenja vrednosti jedinice koja generiše gotovinu
104 Gubitak od umanjenja vrednosti sredstava jedinice koje generiše gotovinu (najmanje grupe jedinica koje generišu gotovinu na koje je već alociran gudvil ili sredstva korporacije) treba priznati ako, i samo ako, je nadoknadivi iznos jedinice (grupe jedinica) manji od njene (njihove) knjigovodstvene vrednosti. Gubitak od umanjenja vrednosti treba alocirati tako da se smanji knjigovodstvena vrednost sredstava te jedinice (grupe jedinica) po sledećem redosledu:

(a) prvo, smanjenjem knjigovodstvene vrednosti za bilo koji gudvil koji je alociran na jedinicu koja generiše gotovinu (grupu jedinica); i

(b) zatim, na druga sredstva te jedinice (grupe jedinica) u srazmeri sa njihovom pojedinačnom knjigovodstvenom vrednošću.

Ova smanjenja knjigovodstvene vrednosti treba tretirati kao gubitke od umanjenja vrednosti pojedinačnih sredstava i priznati ih u skladu sa paragrafom 60.

105 Pri alociranju gubitka od umanjenja vrednosti u skladu sa paragrafom 104, entitet ne smanjuje knjigovodstvenu vrednost sredstva ispod iznosa koji je od sledećih najveći:

(a) fer vrednosti umanjene za troškove prodaje (ako se može utvrditi);

(b) upotrebne vrednosti sredstva (ako se može utvrditi); i

(c) nule.

Iznos gubitka od umanjenja vrednosti koji bi inače bio alociran na dato sredstvo, treba alocirati na ostala sredstva jedinice (grupe jedinica) na proporcionalnoj osnovi.

106 Ako ne postoji praktičan način da se proceni nadoknadivi iznos svakog pojedinačnog sredstva jedinice koja generiše gotovinu, ovaj Standard zahteva da se gubitak od umanjenja vrednosti arbitrarno alocira na sredstva date jedinice, bez gudvila, zato što sva ta sredstva zajedno generišu gotovinu u okviru te jedinice.

107 Ako se nadoknadivi iznos pojedinačnog sredstva ne može utvrditi (videti paragraf 67) onda se:

(a) gubitak od umanjenja vrednosti priznaje za dato sredstvo, ako je njegova knjigovodstvena vrednost veća od iznosa fer vrednosti umanjene za troškove prodaje, ili od iznosa dobijenog primenom postupaka alokacije opisanih u paragrafima 104 i 105, zavisno koji je od tih iznosa veći; i

(b) ne priznaje se gubitak od umanjenja vrednosti nekog sredstva, ako vrednost odgovarajuće jedinice koja generiše gotovinu nije umanjena. Ovo se odnosi čak i na slučaj kada je fer vrednost umanjena za troškove prodaje manja od knjigovodstvene vrednosti.

Primer

Mašina je pretrpela fizičko oštećenje, ali još uvek funkcioniše, iako ne tako dobro kao ranije. Fer vrednost umanjena za troškove prodaje mašine je manja od njene knjigovodstvene vrednosti. Mašina ne proizvodi nezavisne prilive gotovine. Najmanja prepoznatljiva grupa sredstava koja obuhvata tu mašinu i generiše prilive gotovine, velikim delom nezavisne od priliva gotovine od drugih sredstava, je proizvodna linija kojoj mašina pripada. Nadoknadivi iznos proizvodne linije ukazuje da vrednost proizvodne linije kao celine nije umanjena.

Prva pretpostavka: budžeti/prognoze koje je rukovodstvo odobrilo ne ukazuju na njegovu nameru da mašinu zameni.

Nadoknadivi iznos same mašine se ne može proceniti, pošto njena upotrebna vrednost:

(a) može biti različita od njene fer vrednost umanjene za troškove prodaje; i

(b) može biti utvrđena samo u okviru jedinice koja generiše gotovinu, a kojoj ta mašina pripada (proizvodna linija).

Vrednost proizvodne linije nije umanjena i zato se za tu mašinu ne priznaje nikakvo umanjenje vrednosti. Ipak, entitet može naći za potrebno da ponovo proceni amortizacioni period ili metod amortizacije te mašine. Možda je potreban kraći amortizacioni period ili metoda brže amortizacije, koji će odraziti očekivani preostali koristan vek trajanja mašine, ili obrazac kojim u kom se očekuje da će entitet trošiti ekonomske koristi.

Druga pretpostavka: budžeti/prognoze koje je rukovodstvo odobrilo ukazuju na njegovu nameru da mašinu zameni i da je proda u bliskoj budućnosti. Tokovi gotovine po osnovu kontinuiranog korišćenja mašine do njene prodaje su procenjeni kao zanemarljivi.

Upotrebna vrednost mašine se može proceniti kao približna njenoj fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje. Zbog toga se nadoknadivi iznos mašine može utvrditi i ne uzima se u obzir jedinica koja generiše gotovinu, a kojoj ta mašina pripada (proizvodna linija). Pošto je fer vrednost umanjena za troškove prodaje mašine manja od njene knjigovodstvene vrednosti, priznaje se gubitak od umanjenja vrednosti mašine.

108 Pošto se primene zahtevi iz paragrafa 104 i 105, obaveza se priznaje za sve preostale iznose gubitka od umanjenja vrednosti jedinice koja generiše gotovinu, ako, i samo ako, se to zahteva nekim drugim Standardom.

Storniranje gubitka od umanjenja vrednosti
109 U paragrafima 110-116, izneti su zahtevi za storniranje gubitka od umanjenja vrednosti, koji je priznat za neko sredstvo ili jedinicu koja generiše gotovinu u toku prethodnih godina. U tim zahtevima se koristi izraz "sredstvo", ali se taj izraz podjednako odnosi na pojedinačno sredstvo, ili na jedinicu koja generiše gotovinu. Dodatni zahtevi izneti su za pojedinačno sredstvo u paragrafima 117 i 121, za jedinicu koja generiše gotovinu u paragrafima 122 i 123 i za gudvil u paragrafima 124 i 125.

110 Entitet na svaki datum bilansa stanja, procenjuje da li ima bilo kakvih naznaka da gubitak od umanjenja vrednosti nekog sredstva, osim gudvila, priznat u prethodnim godinama možda više ne postoji, ili je možda umanjen. Ako takva naznaka postoji, entitet procenjuje nadoknadivi iznos tog sredstva.

111 Prilikom procenjivanja da li postoji neka naznaka da gubitak od umanjenja vrednosti nekog sredstva, osim gudvila, priznat u prethodnim godinama možda više ne postoji ili je možda umanjen, entitet, kao minimum, razmatra sledeće naznake:

Eksterne izvore informacija

(a) tržišna vrednost sredstva je značajno porasla u toku perioda;

(b) značajne promene povoljne za entitet dogodile su se u toku perioda, ili će se dogoditi u bliskoj budućnosti u tehnološkom, tržišnom, ekonomskom ili zakonskom okruženju u kome entitet posluje, ili na tržištu kome je sredstvo namenjeno;

(c) tržišne kamatne stope ili druge tržišne stope prinosa na investiciju su smanjene u toku perioda, a ova smanjenja će verovatno imati uticaja na diskontnu stopu koja se koristi prilikom obračuna upotrebne vrednosti sredstva i na materijalno značajno povećanje njegovog nadoknadivog iznosa;

Interne izvore informacija

(d) značajne promene povoljne za entitet dogodile su se u toku perioda, ili se očekuje da će se dogoditi u bliskoj budućnosti, u meri u kojoj, ili na način na koji se sredstvo koristi, ili se očekuje da će biti korišćeno. Ove promene obuhvataju troškove napravljene tokom perioda radi poboljšanja ili povećanja učinka sredstava ili restrukturiranja poslovanja kome to sredstvo pripada; i

(e) interni izveštaji ukazuju na postojanje dokaza da je ekonomski učinak sredstava bolji, ili da će biti bolji od očekivanog.

112 Naznake o potencijalnom smanjenju gubitka od umanjenja vrednosti iz paragrafa 111, uglavnom odražavaju naznake o potencijalnom gubitku od umanjenja vrednosti iz paragrafa 12.

113 Ako postoji naznaka da priznati gubitak od umanjenja vrednosti nekog sredstva, osim gudvila, možda više ne postoji ili je možda smanjen, to može da ukaže da je možda potrebno preispitati i korigovati preostali koristan vek, metod amortizacije ili rezidualnu vrednost sredstva u skladu sa standardom koji se primenjuje za to sredstvo, čak i kada gubitak, zbog umanjenja njegove vrednosti, nije storniran.

114 Gubitak od umanjenja vrednosti nekog sredstva priznat u prethodnim godinama treba stornirati ako, i samo ako, je došlo do promene procena koje su korišćene pri utvrđivanju nadoknadivog iznosa tog sredstva, nakon što je gubitak od umanjenja vrednosti priznat poslednji put. Ukoliko je to slučaj, knjigovodstvenu vrednost sredstva treba povećati do njegovog nadoknadivog iznosa, izuzev kao što je opisano u paragrafu 117. To povećanje predstavlja storniranje gubitka od umanjenja vrednosti.

115 Storniranje gubitka od umanjenja vrednosti odražava povećanje procenjenog korisnog potencijala sredstva, bilo njegovim korišćenjem ili prodajom, nakon datuma kada je entitet poslednji put priznao gubitak od umanjenja vrednosti tog sredstva. Paragraf 130 zahteva od entiteta da identifikuje promene procena koje prouzrokuju povećanje procenjenog korisnog potencijala sredstva. Primeri promena procena obuhvataju:

(a) promenu osnove za nadoknadivi iznos (tj. da li je nadoknadivi iznos zasnovana na fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje ili na upotrebnoj vrednosti);

(b) ako je nadoknadivi iznos zasnovan na upotrebnoj vrednosti: promenu iznosa ili vremena procenjenih budućih tokova gotovine, ili promenu diskontne stope; ili

(c) ako je nadoknadivi iznos zasnovan na fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje: promenu procene komponenti fer vrednosti umanjene za troškove prodaje.

116 Upotrebna vrednost nekog sredstva može postati veća od njegove knjigovodstvene vrednosti jednostavno zato što se sadašnja vrednost budućih priliva gotovine povećava ako su upotrebna i knjigovodstvena vrednost približne. Međutim, potencijal tog sredstva nije se povećao. Zbog toga se gubitak od umanjenja vrednosti ne stornira samo zbog protoka vremena (koji se ponekad naziva "poništavanje" diskonta), čak i kada nadoknadivi iznos sredstva postane veći od njegove knjigovodstvene vrednosti.

Storniranje gubitka od umanjenja vrednosti za pojedinačno sredstvo
117 Povećana knjigovodstvena vrednost nekog sredstva, osim gudvila, po osnovu storniranja gubitka od umanjenja vrednosti, ne treba da premaši knjigovodstvenu vrednost tog sredstva koja bi bila utvrđena (umanjena za iznos amortizacije), da u prethodnim godinama nije bilo priznavanja gubitka od umanjenja njegove vrednosti.

118 Svako povećanje knjigovodstvene vrednosti nekog sredstva, osim gudvila, iznad njegove knjigovodstvene vrednosti koja bi bila utvrđena (po umanjenju za iznos amortizacije) da u prethodnim godinama nije bilo priznavanja gubitka od umanjenja njegove vrednosti vrednosti, predstavlja revalorizaciju. Za računovodstveno obuhvatanje te revalorizacije entitet postupa u skladu sa Standardom koji važi za to sredstvo.

119 Storniranje gubitka od umanjenja vrednosti nekog sredstva, osim gudvila, se odmah priznaje u bilansu uspeha, osim kada se to sredstvo ne knjiži po revalorizovanoj vrednosti u skladu sa nekim drugim standardom (na primer, prema modelu revalorizacije iz MRS 16). Svako storniranje gubitka od umanjenja vrednosti revalorizovanog sredstva treba tretirati kao povećanje revalorizacije u skladu sa tim drugim Standardom.

120 Storniranje gubitka od umanjenja vrednosti revalorizovanog sredstva direktno se knjiži u korist kapitala preko revalorizacionih rezervi. Međutim, u meri u kojoj je gubitak od umanjenja vrednosti istog revalorizovanog sredstva prethodno bio priznat u bilansu uspeha, storniranje tog gubitka od umanjenja vrednosti se takođe priznaje u bilansu uspeha.

121 Nakon što se prizna storniranje gubitka od umanjenja vrednosti, troškovi amortizacije tog sredstva se koriguje u budućim periodima, kako bi se revidirana knjigovodstvena vrednost sredstva, umanjena za njegovu rezidualnu vrednost (ako je ima), sistematski alocirala toku preostalog korisnog veka trajanja.

Storniranje gubitka od umanjenja vrednosti za jedinicu koja generiše gotovinu
122 Storniranje gubitka od umanjenja vrednosti za jedinicu koja generiše gotovinu se alocira na sredstva jedinice, osim na gudvil, srazmerno knjigovodstvenim vrednostima tih sredstava. Ova povećanja knjigovodstvenih vrednosti se tretiraju kao storniranja umanjenja vrednosti pojedinačnih sredstava i priznaju se u skladu sa paragrafom 119.

123 Prilikom alociranja storniranog gubitka od umanjenja vrednosti jedinice koja generiše gotovinu u skladu sa paragrafom 122, knjigovodstvenu vrednost nekog sredstva se ne uvećava iznad nižeg od sledećih iznosa:

(a) njegovog nadoknadivog iznosa (ako se može utvrditi); i

(b) njegove knjigovodstvene vrednosti koja bi bila utvrđena (umanjene za amortizaciju) da nije bilo priznavanja gubitka od umanjenja vrednosti tog sredstva u prethodnim periodima.

Iznos storniranog gubitka od umanjenja vrednosti, koji bi inače bio alociran na neko sredstvo, treba proporcionalno alocirati na druga sredstva jedinice, izuzev gudvila.

Storniranje gubitka od umanjenja vrednosti gudvila
124 Gubitak od umanjenja gudvila se ne stornira u narednom periodu.

125 MRS 38, Nematerijalna imovina, zabranjuje priznavanje interno generisanog gudvila. Svako povećanje nadoknadivog iznosa gudvila u periodima posle priznavanja gubitka od umanjenja vrednosti tog gudvila će verovatno biti povećanje interno generisanog gudvila, a ne povećanje gubitka od umanjenja vrednosti priznatog za stečeni gudvil.

Obelodanjivanje
126 Za svaku grupu sredstava entitet obelodanjuje sledeće:

(a) iznos gubitaka od umanjenja vrednosti priznat u bilansu uspeha u toku perioda i pozicije bilansa uspeha kojima se obuhvataju gubici od umanjenja vrednosti;

(b) iznos storniranih gubitaka od umanjenja vrednosti priznat u bilansu uspeha u toku perioda i pozicije bilansa uspeha kojima se obuhvataju storniranja gubitaka od umanjenja vrednosti;

(c) iznos gubitaka od umanjenja vrednosti revalorizovanih sredstava direktno priznatih u kapitalu u toku perioda; i

(d) iznos storniranih gubitaka od umanjenja vrednosti revalorizovanih sredstava direktno priznatih u kapitalu u toku perioda.

127 Grupu sredstava predstavlja grupisanje sredstava prema sličnoj prirodi i korišćenju u poslovanju entiteta.

128 Informacije koje se zahtevaju u paragrafu 126 mogu se prezentovati zajedno sa drugim informacijama obelodanjenim za tu klasu sredstava. Na primer, ove informacije mogu biti obuhvaćene usklađivanjem knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava na početku i na kraju perioda, kao što to zahteva MRS 16.

129 Entiteti koji izveštavaju o informacijama po segmentima u skladu sa MSFI 8, obelodanjuju sledeće za svaki izveštajni segment:

(a) iznos gubitaka od umanjenja vrednosti sredstva, koji je u toku perioda priznat u bilansu uspeha i direktno na kapitalu; i

(b) iznos storniranja gubitaka od umanjenja vrednosti sredstava, koji je u toku perioda priznat u bilansu uspeha i direktno na kapitalu.

130 Entitet obelodanjuje sledeće za svaki značajan gubitak od umanjenja vrednosti pojedinačnog sredstva, uključujući gudvil, ili jedinicu koja generiše gotovinu, priznat ili storniran u toku perioda:

(a) događaje i okolnosti koji su doveli do priznavanja ili storniranja gubitaka od umanjenja vrednosti;

(b) iznos gubitka od umanjenja vrednosti koji je priznat ili storniran;

(c) za pojedinačno sredstvo:

(i) prirodu sredstva; i

(ii) izveštajni segment kome sredstvo pripada, ako entitet izveštava o informacijama po segmentima u skladu sa MSFI 8,

(d) za jedinicu koja generiše gotovinu:

(i) opis jedinice koja generiše gotovinu (na primer da li je to proizvodna linija, postrojenje, poslovni segment, geografska oblast, izveštajni segment definisan u MSFI 8 Segmenti poslovanja); i

(ii) iznos gubitka od umanjenja vrednosti koji je priznat ili storniran prema klasi sredstava i ako entitet izveštava o informacijama po segmentima u skladu sa MSFI 8, po izveštajnom segmentu); i

(iii) ako je grupisanje sredstava za identifikovanje jedinice koja generiše gotovinu promenjeno od prethodne procene njenog nadoknadivog iznosa (ako ga ima), opis sadašnjeg i ranijeg načina grupisanja sredstava i razloge za promenu načina na koji se jedinica koja generiše gotovinu identifikuje;

(e) da li je nadoknadivi iznos nekog sredstva (jedinice koja generiše gotovinu) njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje ili njegova upotrebna vrednost;

(f) ako je nadoknadivi iznos njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje, koja osnova je korišćena za utvrđivanje fer vrednosti umanjene za troškove prodaje (na primer, da li je fer vrednost utvrđena pozivanjem na aktivno tržište ili na neki drugi način); i

(g) ako su nadoknadivi iznos i upotrebna vrednost isti, koje diskontne stope su korišćene u sadašnjoj i u ranijoj proceni upotrebne vrednosti (ako je procena vršena).

131 Entitet obelodanjuje sledeće informacije za ukupne gubitke usled umanjenja vrednosti i za ukupna storniranja gubitaka usled umanjenja vrednosti priznata tokom perioda za koji nisu obelodanjene informacije u skladu sa paragrafom 130:

(a) glavne klase sredstava na koje utiču gubici od umanjenja vrednosti i glavne grupe sredstava za koje je vršeno storniranje gubitaka od umanjenja vrednosti; i

(b) glavni događaji i okolnosti koji su doveli do priznavanja ili storniranja ovih gubitaka od umanjenja vrednosti.

132 Entitet se podstiče da obelodani ključne pretpostavke koje su korišćene pri utvrđivanju nadoknadivog iznosa sredstava (jedinica koje generišu gotovinu) u toku perioda. Međutim, paragraf 134 zahteva da entitet obelodani informacije o procenama korišćenim za merenje nadoknadivog iznosa jedinice koja generiše gotovinu kada je gudvil ili nematerijalno sredstvo sa neodređenim korisnim vekom trajanja uključen(o) u knjigovodstvenu vrednost te jedinice.

133 Ako, u skladu sa paragrafom 84, bilo koji deo gudvila stečenog u jednoj poslovnoj kombinaciji tokom perioda nije alociran na jedinicu koja generiše gotovinu (grupu jedinica) na dan izveštavanja, iznos nealociranog gudvila se obelodanjuje zajedno sa razlozima zbog kojih je taj iznos ostao nealociran.

Procene korišćene pri odmeravanju nadoknadivih iznosa jedinica koje generišu gotovinu, a koje sadrže gudvil ili nematerijalna sredstva sa neograničenim korisnim vekom

134 Entitet obelodanjuje podatke zahtevane pod tačkama od (a) do (f) za svaku jedinicu koja generiše gotovinu (grupu jedinica) za koju je knjigovodstvena vrednost gudvila ili nematerijalnog sredstva sa neograničenim korisnim vekom alocirana na tu jedinicu (grupu jedinica) važna u odnosu na ukupnu knjigovodstvenu vrednost gudvila ili nematerijalnih sredstava sa neograničenim korisnim vekom trajanja u entitetu:

(a) knjigovodstvenu vrednost gudvila alociranog jedinici (grupi jedinica);

(b) knjigovodstvenu vrednost nematerijalnih sredstava sa neograničenim korisnim vekom trajanja alocirana na jedinicu (grupu jedinica);

(c) osnovu za određivanje nadoknadivog iznosa jedinice (grupe jedinica) (na primer upotrebna vrednost ili fer vrednost umanjena za troškove prodaje);

(d) ako se nadoknadivi iznos zasniva na upotrebnoj vrednosti:

(i) opis svake ključne pretpostavke na kojoj je rukovodstvo zasnovalo svoje projekcije tokova gotovine za period obuhvaćen najskorijim budžetima/prognozama. Ključne pretpostavke su one u vezi sa kojima je nadoknadivi iznos jedinice (ili grupe jedinica) najosetljivija;

(ii) opis pristupa rukovodstva određivanju vrednosti dodeljenoj(im) svakoj ključnoj pretpostavci, da li ta (te) vrednost(i) odražava(ju) dosadašnje iskustvo ili, ako je prikladno, da li je(su) u saglasnosti sa eksternim izvorima informacija, i ako to nije slučaj, kako i zašto se razlikuju od iskustva ili eksternih izvora informacija;

(iii) period za koji je rukovodstvo projektovalo tokove gotovine koji se zasnivaju na finansijskim budžetima i prognozama prihvaćenim od strane rukovodstva i, kada se period duži od pet godina koristi za jedinicu koja generiše gotovinu (ili grupu jedinica), objašnjenje razloga zbog kog je taj duži period opravdan;

(iv) stopa rasta korišćena za ekstrapolaciju projekcije tokova gotovine posle perioda pokrivenog najskorijim budžetima/prognozama, i opravdanje za korišćenje bilo koje stope rasta više od dugoročne prosečne stope rasta za proizvode, privredne grane, državu ili države u kojima posluje entitet, ili za tržište kojoj je jedinica (ili grupa) namenjena;

(v) diskontna(e) stopa(e) koja se primenjuje (e) na projekcije tokova gotovine;

(e) ako se nadoknadivi iznos jedinice (ili grupe jedinica) zasniva na fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje, metodologija koja se upotrebljava pri određivanju fer vrednosti umanjene za troškove prodaje. Ako fer vrednost umanjena za troškove prodaje nije određena korišćenjem procenjene tržišne cene za jedinicu (grupu jedinica), sledeće informacije se takođe obelodanjuju:

(i) opis svake ključne pretpostavke na kojoj je rukovodstvo zasnovalo svoje određivanje fer vrednosti umanjene za troškove prodaje. Ključne su pretpostavke one u vezi sa kojima je nadoknadivi iznos jedinice (ili grupe jedinica) najosetljiviji;

(ii) opis pristupa rukovodstva u određivanju vrednosti dodeljene(ih) svakoj ključnoj pretpostavci, da li ta(te) vrednost(i) odražava(ju) dosadašnje iskustvo ili, ako je to prikladno, da li je u saglasnosti sa eksternim izvorima informacija, i ako to nije slučaj, kako i zašto se razlikuju od iskustva ili eksternih izvora informacija;

(f) ako bi razumno moguća izmena neke ključne pretpostavke na kojoj je rukovodstvo zasnovalo svoje određivanje nadoknadivog iznosa jedinice (grupe jedinice) dovela do toga da knjigovodstvena vrednost jedinice (ili grupe jedinice) bude veća od njenog nadoknadivog iznosa:

(i) iznos za koji je nadoknadivi iznos veći od knjigovodstvene vrednosti jedinice (grupe jedinica);

(ii) vrednost dodeljena ključnoj pretpostavci;

(iii) iznos za koji vrednost dodeljena ključnoj pretpostavci mora da se izmeni, nakon uzimanja u obzir bilo kakvih posledičnih efekata te izmene na druge promenljive korišćene za odmeravanje nadoknadivog iznosa, radi izjednačavanja nadoknadivog iznosa jedinice (ili grupe) i njene knjigovodstvene vrednosti.

135 Ako je deo ili cela knjigovodstvena vrednost gudvila ili nematerijalnih sredstava sa neograničenim korisnim vekom trajanja alociran na više jedinica koje generišu gotovinu (ili grupu jedinica), i iznos tako alociran na svaku jedinicu (ili grupu jedinica) nije važan u poređenju sa ukupnom knjigovodstvenom vrednošću gudvila ili nematerijalnih sredstava sa neograničenim korisnim vekom trajanja tog entiteta, ta činjenica se obelodanjuje, zajedno sa zbirnom knjigovodstvenom vrednošću gudvila ili nematerijalnih sredstava sa neograničenim korisnim vekom trajanja alociranim na te jedinice (ili grupe jedinica). Pored toga, ako se nadoknadivi iznosi bilo koje od tih jedinica (ili grupa jedinica) zasnivaju na istoj(im) ključnoj(im) pretpostavci(kama) i zbirnoj knjigovodstvenoj vrednosti gudvila ili nematerijalnih sredstava sa neograničenim korisnim vekom trajanja njima alociranim i ako su značajni u poređenju sa ukupnom knjigovodstvenom vrednošću gudvila ili nematerijalnih sredstava sa neograničenim korisnim vekom trajanja jednog entiteta, entitet obelodanjuje tu činjenicu, kao i:

(a) zbirnu knjigovodstvenu vrednost gudvila, alociranu na te jedinice (ili grupe jedinica);

(b) zbirnu knjigovodstvenu vrednost nematerijalnih sredstava sa neograničenim korisnim vekovima trajanja alociranim na te jedinice (ili grupe jedinica);

(c) opis ključne(ih) pretpostavke(i);

(d) opis pristupa rukovodstva određivanju vrednosti dodeljene(ih) svakoj ključnoj pretpostavci, da li ta(te) vrednost(i) odražava(ju) dosadašnje iskustvo ili, ako je to prikladno, da li je(su) u saglasnosti sa eksternim izvorima informacija, i ako to nije slučaj, kako i zašto se razlikuju od iskustva ili eksternih izvora informacija;

(e) ako je razumno moguća izmena neke ključne pretpostavke uzrokovala da zbir knjigovodstvenih vrednosti jedinice (ili grupe jedinica) bude veći od zbira njihovog nadoknadivog iznosa:

(i) zbir čiji je nadoknadivi iznos veći od knjigovodstvene vrednosti zbira jedinice (grupe jedinica)

(ii) vrednost(i) dodeljena(e) ključnoj(im) pretpostavci(-kama);

(iii) iznos za koji vrednost dodeljena ključnoj pretpostavci mora da se izmeni, nakon uključivanja bilo kakvih posledičnih efekata te izmene u druge promenljive korišćene prilikom odmeravanja nadoknadivog iznosa, sa ciljem izjednačavanja nadoknadivog iznosa agregirane jedinice (ili grupe) sa njihovim knjigovodstvenim vrednostima.

136 Najskorija detaljna kalkulacija izvršena u prethodnom periodu nadoknadivog iznosa jedne jedinice koja generiše gotovinu (grupu jedinica) može, saglasno paragrafu 24 ili 99, da bude preneta u sledeći period i korišćena prilikom ispitivanja umanjenja vrednosti te jedinice (grupe sredstava) u tekućem periodu, pod uslovom da su ispunjeni specifični kriterijumi. Kad je tako, informacije za tu jedinicu (grupu jedinica) koje su sadržane u obelodanjivanjima koja zahtevaju paragrafi 134 i 135 vezane su za prenetu kalkulaciju nadoknadivog iznosa.

137 Ilustrativni primer 9 pokazuje obelodanjivanja koja zahtevaju paragrafi 134 i 135.

Prelazne odredbe i datum stupanja na snagu
138 Ukoliko entitet, u skladu sa paragrafom 85 MSFI 3 Poslovne kombinacije, odluči da primenjuje MSFI 3 pre datuma stupanja na snagu navedenog u paragrafima 78-84 MSFI 3, treba od istog datuma prospektivno da primenjuje i ovaj Standard.

139 U suprotnom, entitet primenjuje ovaj Standard:

(a) na gudvil i nematerijalna sredstava koje je stekao poslovnim kombinacijama za koje je datum sporazuma 31. mart 2004. godine ili kasnije; i

(b) na sva ostala sredstva prospektivno od početka prvog godišnjeg perioda koji počinje na ili nakon 31. marta 2004. godine.

140 Entiteti na koje se odnosi paragraf 139 podstiču se da primenjuju zahteve ovog standarda pre datuma stupanja na snagu, navedenog u paragrafu 139. Doduše, ako entitet primeni ovaj standard pre tih datuma, treba takođe istovremeno da primenjuje MSFI 3 i MRS 38 (revidiran 2004.).

Povlačenje MRS 36 (objavljenog 1998.)
141 Ovaj standard zamenjuje MRS 36 - Umanjenje vrednosti imovine (objavljen 1998.).

Prilog A
Korišćenje tehnika sadašnje vrednosti za odmeravanje upotrebne vrednosti
Ovaj prilog je sastavni deo Standarda. On sadrži uputstva za korišćenje tehnika sadašnje vrednosti prilikom odmeravanja upotrebne vrednosti. Iako se u uputstvima koristi termin "sredstvo", podjednako se primenjuje za grupu sredstava koja formiraju jedinicu koja generiše gotovinu.

Komponente odmeravanja sadašnje vrednosti
A1 Sledeći elementi zajedno obuhvataju ekonomske razlike između sredstava:

(a) procena budućih tokova gotovine, ili u složenijim slučajevima, niza budućih tokova gotovine koje entitet očekuje da će dobiti od sredstva;

(b) očekivanja mogućih variranja vrednosti ili vremena tih tokova gotovine;

(c) vremenska vrednost novca, predstavljena tekućom bezrizičnom tržišnom kamatnom stopom;

(d) cena neizvesnosti svojstvene sredstvu; i

(e) drugi faktori koji se nekad ne mogu utvrditi (kao nelikvidnost) koje će učesnici na tržištu odražavati u cenama budućih tokova gotovine koje entitet očekuje da će dobiti od sredstva.

A2 Ovaj prilog razlikuje dva načina pristupanja obračunu sadašnje vrednosti, od kojih se bilo koji može koristiti za procenu upotrebne vrednosti sredstva, u zavisnosti od okolnosti. U "tradicionalnom" pristupu prilagođavanja činilaca od (b) do (e), opisanih u paragrafu A1, ugrađena su u diskontnu stopu. U okviru metoda "očekivanih tokova gotovine", činioci (b), (d) i (e) uzrokuju korigovanja prilikom izračunavanja očekivanih budućih tokova gotovine prilagođenih riziku. Bilo koji pristup da entitet prihvati za odražavanje očekivanja mogućih variranja iznosa ili vremena budućih tokova gotovine, rezultat bi trebalo da predstavlja očekivanu sadašnju vrednost budućih tokova gotovine, npr. ponderisani prosek svih mogućih ishoda.

Opšti principi
A3 Tehnike procene budućih tokova gotovine i kamatnih stopa razlikuju se od jedne do druge situacije, u zavisnosti od okolnosti u kojima se dato sredstvo koristi. Ipak, sledeći opšti principi regulišu svaku primenu tehnika sadašnje vrednosti u odmeravanju sredstava:

(a) kamatne stope koje se koriste pri diskontovanju tokova gotovine treba da odražavaju pretpostavke konzistentne sa pretpostavkama ugrađenim u procenjene tokove gotovine. S druge strane, efekat nekih pretpostavki biće dvostruko obračunat ili pak ignorisan. Na primer, diskontna stopa od 12% može se primeniti na ugovorene tokove gotovine jednog potraživanja zajma. Ta stopa pokazuje očekivanja budućih neizmirenja koja proizilaze iz zajmova sa specifičnim osobinama. Tu istu stopu od 12% ne treba koristiti za diskontovanje očekivanih tokova gotovine zato što ti tokovi gotovine već odražavaju pretpostavke o budućim nedostacima;

(b) predviđeni tokovi gotovine i diskontne stope treba da budu oslobođeni uticaja i činilaca koji nemaju veze sa sredstvom o kom se radi. Na primer, namerno potcenjivanje predviđenih tokova gotovine radi poboljšanja prividne buduće rentabilnosti jednog sredstva podrazumeva subjektivnost prilikom odmeravanja;

(c) predviđeni tokovi gotovine ili diskontne stope treba da odražavaju opseg mogućih ishoda, a ne jedan jedini najverovatniji, minimalan ili maksimalan mogući iznos.

Tradicionalni pristup i pristup očekivanih tokova gotovine sadašnjoj vrednosti
Tradicionalni pristup
A4 Pri računovodstvenoj primeni sadašnje vrednosti obično se koristi samo jedan jedini skup procenjenih tokova gotovine i jedna jedina diskonta stopa, često opisivana kao "stopa srazmerna riziku". U stvari, tradicionalni pristup polazi od pretpostavke da konvencija sa jednom jedinom diskontnom stopom može uključiti sva očekivanja budućih tokova gotovine kao i odgovarajuću premiju za rizik. Baš zato, tradicionalni pristup posebno naglašava značaj izbora diskontne stope.

A5 U nekim slučajevima, npr. kada se uporediva sredstva mogu uočiti na tržištu, tradicionalni pristup se može relativno lako primeniti. Za sredstva sa ugovornim tokovima gotovine, konzistentan je sa načinom na koji učesnici na tržištu opisuju sredstva, kao u slučaju "obveznice od 12 posto".

A6 Međutim, tradicionalni pristup možda ne obuhvata na odgovarajući način neka pitanja složenog odmeravanja, kao što je odmeravanje nefinansijskih sredstava za koje nijedno tržište ne postoji u okviru date ili uporedive stavke. Pravo traženje "stope srazmerne riziku" zahteva analizu najmanje dveju stavki - sredstva koje postoji na tržištu i ima ustanovljenu kamatnu stopu i sredstva koje se odmerava. Odgovarajuća diskontna stopa za tokove gotovine koji se odmeravaju mora se izvesti na osnovu održane kamatne stope u tom drugom sredstvu. Da bi se to moglo izvršiti, osobine tokova gotovine drugog sredstva moraju da budu slične tokovima sredstva koje se odmerava. Dakle, onaj ko odmerava mora da uradi sledeće:

(a) da identifikuje skup tokova gotovine koji će biti diskontovani;

(b) da identifikuje drugo sredstvo na tržištu koje se čini da poseduje slične osobine tokova gotovine;

(c) da uporedi skupove tokova gotovine iz dveju stavki da bi bio siguran da su slični (npr. da li su oba skupa ugovorni tokovi gotovine ili je samo jedan ugovorni, a drugi procenjeni tok gotovine);

(d) da proceni da li postoji elemenat jedne stavke koji nije prisutan u drugom (npr. da li je jedna manje likvidna od druge); i

(e) da proceni da li će se po svoj prilici tokovi gotovine ponašati (npr. varirati) na istovetan način prilikom promene ekonomskih uslova.

Pristup očekivanih tokova gotovine
A7 Pristup očekivanih tokova gotovine je, u nekim situacijama, efikasniji način odmeravanja od tradicionalnog pristupa. Prilikom razvoja odmeravanja, u okviru pristupa očekivanih tokova gotovine koriste se sva očekivanja mogućih tokova gotovine umesto jednog najverovatnijeg toka gotovine. Na primer, jedan tok gotovine može iznositi 100 n.j, 200 n.j. ili 300 n.j. sa verovatnoćom od 10%, 60% odnosno 30%. Očekivani tok je 220 n.j. Pristup očekivanog toka gotovine je, dakle, različit od tradicionalnog pristupa, po svojoj usmerenosti na direktnu analizu datih tokova gotovine i na jasnije izveštaje o pretpostavkama korišćenim u odmeravanju.

A8 Pristup očekivanog toka gotovine takođe dopušta korišćenje tehnika sadašnje vrednosti kad vreme nastanka tokova gotovine nije sigurno. Na primer, tok gotovine od MJ 1000 može se dobiti za jednu godinu, dve ili tri sa verovatnoćom od 10%, 60% odnosno 30%. Sledeći primer pokazuje kalkulaciju očekivane sadašnje vrednosti u toj situaciji.

Sadašnja vrednost od 1.000 n.j. za 952,38 n.j. 95,24 n.j.

1 god. sa 5% verovatnoće 10,00%

Sadašnja vrednost od 1.000 n.j. za 902,73 n.j. 541,64 n.j.

2 god. sa 5.25% verovatnoće 60,00%

Sadašnja vrednost od 1.000 n.j. 851,61 n.j. 255,48 n.j.

za 3 god. sa 5.50% verovatnoće 30,00%

Očekivana sadašnja vrednost 892,36 n.j.

A9 Očekivana sadašnja vrednost od 892,36 n.j. razlikuje se od tradicionalnog pojma najbolje procene od 902,73 n.j. (verovatnoća od 60%). Kalkulacija tradicionalne sadašnje vrednosti primenjena u ovom primeru zahteva odluku o tome koji mogući vremenski okvir tokova gotovine treba koristiti i, shodno tome, ne bi mogla odražavati verovatnoće drugih vremenskih okvira. Naime, diskontna stopa u kalkulaciji tradicionalne sadašnje vrednosti ne može odražavati neizvesnost vremenskog okvira.

A10 Korišćenje verovatnoće je suštinski elemenat pristupa očekivanog toka gotovine. Može se očekivati pitanje da li pripisivanje verovatnoće visoko subjektivnim procenama ukazuje na preciznost veću od stvarno postojeće. Međutim, pravilna primena tradicionalnog pristupa (kao što je opisano u paragrafu A6.) zahteva ista predviđanja i istu subjektivnost bez obezbeđivanja jasnog uvida u obračun u okviru pristupa očekivanog toka gotovine.

A11 Mnoge procene razvijene u današnjoj praksi već obuhvataju elemente očekivanih tokova gotovine. Takođe, računovođe se često suprotstavljaju potrebi da odmere sredstvo, koristeći ograničene podatke o verovatnoći očekivanih tokova gotovine. Na primer, jedan računovođa se može suočiti sa sledećim situacijama:

(a) procenjeni iznos je negde između 50 n.j. i 250 n.j, ali nijedan iznos u tom opsegu nije verovatniji od bilo kog drugog iznosa. Na osnovu tih ograničenih podataka, procenjeni očekivani tok gotovine je 150 n.j. V(50+250)/2a;

(b) procenjeni iznos je negde između 50 n.j. i 250 n.j, i najverovatniji iznos je 100 n.j. Međutim, verovatnoće vezane za svaki iznos su nepoznate. Na osnovu tih ograničenih podataka, procenjeni očekivani tok gotovine je 133.33 n.j. V(50+100+250)/3a.

(c) procenjeni iznos će biti 50 n.j. (verovatnoća 10%), 250 n.j. (30%) ili 100 n.j. (60%). Na osnovu tih ograničenih podataka, procenjeni očekivani tok gotovine je 140 n.j. V(50 dž 0,10)+(250 dž 0,30)+(100 dž 0,60)a. U svakom slučaju, procenjeni očekivani tok gotovine će najverovatnije doneti bolju procenu upotrebne vrednosti od minimuma, najverovatnijeg ili najvećeg mogućeg iznosa, uzetih zasebno.

A12 Primena pristupa očekivanog toka gotovine je podložna ograničenju ekonomičnosti. U nekim slučajevima, entitet može imati pristup širem opsegu podataka i može razviti više scenarija tokova gotovine. U drugim slučajevima, entitet možda neće moći da razvije izveštaje opširnije od opštih izveštaja o promenljivosti tokova gotovine bez pravljenja stalnog značajnog troška. Entitet treba da uravnoteži troškove dobijanja dodatnih situacija i dodatnu pouzdanost koju podaci omogućavaju prilikom odmeravanja.

A13 Neki tvrde da su tehnike očekivanog toka gotovine neodgovarajuće za odmeravanje jedne stavke ili stavke sa ograničenim brojem mogućih ishoda. Oni daju primer sredstva sa dva moguća ishoda: verovatnoćom od 90% da će tok gotovine biti 10 n.j. i verovatnoćom od 10% da će tok gotovine biti 1000 n.j. Oni primećuju da je očekivani tok gotovine u tom primeru 109 n.j. i daju kritiku da rezultat ne predstavlja nijedan iznos koji na kraju može biti isplaćen.

A14 Tvrdnje poput ove u prethodnom paragrafu odražavaju prisutnu neusaglašenost sa ciljem odmeravanja. Ako je cilj akumuliranje troškova koji će se javiti, očekivani tokovi gotovine možda i ne budu dali reprezentativno preciznu procenu očekivanog troška. Međutim, ovaj standard se odnosi na odmeravanje nadoknadivog iznosa sredstva. Nadoknadivi iznos sredstva u ovom primeru po svoj prilici neće biti 10 n.j, iako je to najverovatniji tok gotovine. Naime, odmeravanje 10 n.j. ne podrazumeva neizvesnost tokova gotovine prilikom odmeravanja sredstva, već se neizvesni tok gotovine predstavlja kao izvesni tok gotovine. Nijedan racionalni entitet neće prodati sredstvo sa takvim osobinama za 10 n.j.

Diskontna stopa
A15 Bilo koji pristup da odabere entitet za odmeravanje upotrebne vrednosti sredstva, diskontne stope koje se koriste u diskontovanju tokova gotovine ne treba da iskazuju rizike za koje su procenjeni tokovi gotovine korigovani. U suprotnom, efekat određenih ocena biće dvostruko računat.

A16 Kada stopa specifična za dato sredstvo nije neposredno dostupna na tržištu, entitet koristi zamene kako bi procenio diskontne stope. Cilj je da se proceni, koliko je to moguće, tržišna ocena:

(a) vremenske vrednosti novca za periode do kraja korisnog veka trajanja sredstva; i

(b) faktora (b), (d) i (e) opisanih u paragrafu A1, u meri u kojoj ovi faktori nisu uzrokovali korigovanja svojih izračunavanja procenjenih tokova gotovine.

A17 Kao početnu tačku u vršenju takve procene, entitet može uzeti u obzir sledeće stope:

(a) ponderisanu prosečnu cenu kapitala entiteta, određenu korišćenjem tehnika kao što je model određivanja cene kapitalnog sredstva (CAPM-model); CAPM je engleski akronim reči: Capital Asset Pricing Model.

(b) inkrementalna stopa zaduživanja entiteta; i

(v) druge tržišne stope zaduživanja.

A18 Međutim, ove stope se moraju korigovati:

(a) da bi se iskazao način na koji bi tržište ocenilo specifične rizike povezane sa procenjenim tokovima gotovine sredstva; i

(b) da bi se isključili rizici koji nisu relevantni za procenjene tokove gotovine sredstva ili za koje su procenjeni budući tokovi gotovine korigovani.

Treba uzeti u obzir rizike kao što su: rizik zemlje, valutni rizik i cenovni rizik.

A19 Diskontna stopa je nezavisna od strukture kapitala entiteta i od toga načina na koji je entitet finansirao kupovinu sredstva, zato što budući tokovi gotovine koji se očekuju od sredstva ne zavise od načina na koji je entitet finansirao kupovinu sredstva.

A20 Paragraf 55 zahteva da je korišćena diskontna stopa, stopa pre oporezivanja. Prema tome, kada je osnova za procenu diskontne stope, stopa posle oporezivanja, ta osnova se koriguje da bi odrazila stopu pre oporezivanja.

A21 Entitet obično koristi jednu diskontnu stopu pri proceni upotrebne vrednosti sredstva. Međutim, entitet koristi zasebne diskontne stope za različite buduće buduće periode kada je upotrebna vrednost osetljiva na razlike u rizicima za različite vremenske periode ili za ročnu strukturu kamata.

MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina
MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 37
Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina


Sadržaj 							Paragrafi

Cilj

Delokrug 							1-9

Definicije 							10-13

Rezervisanja i ostale obaveze 					11

Odnos između rezervisanja i potencijalnih obaveza 		12-13

Priznavanje 							14-35

Rezervisanja 							14-26

Sadašnja obaveza 						15-16

Prošli događaj 							17-22

Verovatan odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi 	23-24

Pouzdana procena obaveze 					25-26

Potencijalne obaveze 						27-30

Potencijalna imovina 						31-35

Odmeravanje 							36-52

Najbolja procena 						36-41

Rizici i neizvesnosti 						42-44

Sadašnja vrednost 						45-47

Budući događaji 						48-50

Očekivano otuđenje imovine 					51-52

Nadoknade 							53-58

Promene rezervisanja 						59-60

Upotreba rezervisanja 						61-62

Primena pravila za priznavanje i odmeravanje 			63-83

Budući poslovni gubici 						63-65

Onerozni (štetni) ugovori 					66-69

Restruktuiranje 							70-83

Obelodanjivanje 							84-92

Prelazne odredbe 						93

Datum stupanja na snagu 						95



Cilj
Cilj ovog Standarda je da obezbedi da odgovarajući kriterijumi za priznavanje i osnove za odmeravanje budu primenjeni na rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalnu imovinu i da dovoljno informacija bude obelodanjeno u napomenama da omogući korisnicima da razumeju njihovu prirodu, rokove dospeća i iznos.

Delokrug
1 Ovaj Standard primenjuju svi entiteti u računovodstvenom obuhvatanju rezervisanja, potencijalnih obaveza i potencijalne imovine, osim:

(a) onih koji su posledica izvršivih ugovora, osim kada je ugovor onerozan (štetan)

(b) onih na koje se odnosi drugi standard.

2 Ovaj standard se ne primenjuje na finansijske instrumente (uključujući garancije) koji su unutar delokruga MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje.

3 Izvršivi ugovori su ugovori po kojima nijedna strana nije izvršila nijednu od svojih obaveza ili su obe strane delimično izvršile svoje obaveze u jednakom obimu. Ovaj standard se ne primenjuje na izvršne ugovore, osim ako nisu onerozni (štetni).

4 Brisan

5 Kada se drugi standard bavi određenom vrstom rezervisanja, potencijalnom obavezom ili potencijalnim imovinom, entitet primenjuje taj standard umesto ovog standarda. Na primer, MSFI 3 Poslovne kombinacije upućuje na postupak sticaoca potencijalne obaveze preuzete u poslovnoj kombinaciji. Slično, na određene vrste rezervisanja upućuje se u Standardima o:

(a) ugovorima o izgradnji (videti MRS 11 Ugovori o izgradnji);

(b) porezu na dobitak (videti MRS 12 Porez na dobitak);

(c) lizingu (videti MRS 17 Lizing). Međutim, pošto MRS 17 ne sadrži nijedan precizan zahtev za razmatranje poslovnih lizinga koji su postali onerozni (štetni), ovaj se Standard primenjuje na takve slučajeve;

(d) primanjima zaposlenih (videti MRS 19 Primanja zaposlenih); i

(e) ugovorima o osiguranju (videti MSFI 4 Ugovori o osiguranju). Međutim, ovaj Standard se primenjuje na rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalnu imovinu davaoca osiguranja, osim onih nastalih iz ugovornih obaveza i prava po ugovoru o osiguranju unutar delokruga MSFI 4.

6 Neki iznosi tretirani kao rezervisanja mogu da se odnose na priznavanje prihoda, na primer kada entitet daje garancije u zamenu za proviziju. Ovaj standard ne upućuje na priznavanje prihoda. MRS 18 Prihodi identifikuje okolnosti u kojima se prihodi priznaju i daje praktično uputstvo za primenu kriterijuma priznavanja. Ovim standardom se ne menjaju zahtevi iz MRS 18.

7 Ovaj standard definiše rezervisanja kao obaveze neizvesnog vremena dospeća ili iznosa. U nekim državama izraz "rezervisanje" se takođe koristi u kontekstu stavki kao što su depresijacija, umanjenje vrednosti imovine i sumnjiva potraživanja: ovo su korigovanja knjigovodstvene vrednosti imovine i na njih se ne upućuje u ovom standardu.

8 Drugi standardi tačno određuju da li se izdaci tretiraju kao imovina ili rashodi. Na ova pitanja se ne upućuje u ovom standardu. Prema tome, ovaj standard ne zabranjuje niti zahteva kapitalizaciju troškova koji su priznati kada je izvršeno rezervisanje.

9 Ovaj standard se primenjuje na rezervisanja za restruktuiranje (uključujući prestanak poslovanja). Kada restruktuiranje ispunjava definiciju prestanka poslovanja, dodatna obelodanjivanja mogu da se zahtevaju od strane MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja.

Definicije
10 Sledeći termini su korišćeni u ovom Standardu sa tačno određenim značenjima:

Rezervisanje je obaveza sa neizvesnim rokom dospeća ili iznosom.

Obaveza je sadašnja obaveza entiteta zasnovana na prošlim događajima, za čije se izmirenje očekuje da će imati za razultat odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi iz entiteta.

Obavezujući događaj je događaj koji dovodi do zakonske ili izvedene obaveze za koju entitet nema nikakvu realnu alternativu osim da je izmiri.

Zakonska obaveza je obaveza koja proističe iz:

(a) ugovora (na osnovu eksplicitnih i implicitnih uslova);

(b) zakona, ili

(c) drugih vidova primene zakona.

Izvedena obaveza je obaveza koja proizilazi iz aktivnosti entiteta kada je:

(a) putem ustanovljenog modela prethodne prakse, objavljenih politika ili dovoljno određenih tekućih izveštaja entitet nagovestio ostalim stranama da će prihvatiti određene obaveze i

(b) kao rezultat toga, entitet je izazvao opravdano očekivanje ostalih strana da će ispuniti te obaveze.

Potencijalna obaveza je:

(a) moguća obaveza koja nastaje po osnovu prošlih događaja i čije postojanje će biti potvrđeno samo nastankom ili nenastankom jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom entiteta ili

(b) sadašnja obaveza koja nastaje po osnovu prošlih događaja ali nije priznata jer:

(i) nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan za izmirenje obaveze, ili

(ii) iznos obaveze ne može da bude dovoljno pouzdano procenjen.

Potencijalna imovina je moguća imovina koja nastaje po osnovu prošlih događaja i čije postojanje će biti potvrđeno jedino nastankom ili nenastankom jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom entiteta.

Onerozan (štetan) ugovor je ugovor po kome neizbežni troškovi ispunjenja obaveza prema ugovoru prevazilaze ekonomske koristi za koje se očekuje da će se primiti prema tom ugovoru.

Restruktuiranje je Program koji planira i kontroliše rukovodstvo kao i materijalno značajne izmene ili:

(a) obima poslovanja koje preduzima entitet ili

(b) načina na koji se to poslovanje obavlja.

Rezervisanja i ostale obaveze
11 Rezervisanja se mogu razlikovati od ostalih obaveza kao što su obaveze iz poslovanja i vremenska razgraničenja, jer postoji neizvesnost u pogledu vremena dospeća ili iznosa budućih izdataka zahtevanih za izmirenje. Za razliku od njih:

(a) obaveze iz poslovanja su obaveze za plaćanje roba ili usluga koje su primljene ili isporučene i koje su fakturisane ili zvanično dogovorene sa dobavljačem; i

(b) vremenska razgraničenja su obaveze za plaćanje roba ili usluga koje su primljene ili isporučene, ali nisu plaćene, fakturisane ili zvanično dogovorene sa dobavljačem, uključujući i iznose koji dospevaju zaposlenima (na primer, iznose koji se odnose na obračunato plaćanje za godišnji odmor). Iako je ponekad potrebno proceniti iznose ili vreme dospeća za vremenska razgraničenja, neizvesnost je uopšteno mnogo manja nego kod rezervisanja.

Vremenska razgraničenja se često iskazuju kao deo obaveza iz poslovanja i ostalih obaveza, dok se rezervisanja iskazuju zasebno.

Odnos između rezervisanja i potencijalnih obaveza
12 U opštem smislu, sva rezervisanja su potencijalna jer su neizvesna po vremenu dospeća ili iznosu. Međutim, u ovom standardu termin "potencijalan" se koristi za obaveze i imovinu koji nisu priznati, jer će njihovo postojanje biti potvrđeno nastankom ili nenastankom jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom entiteta. Uz to, izraz "potencijalna obaveza" se koristi za obaveze koje ne ispunjavaju kriterijume za priznavanje.

13 Ovaj standard pravi razliku između:

(a) rezervisanja - koja se priznaju kao obaveze (uz pretpostavku da pouzdana procena može da se napravi) jer su sadašnje obaveze i verovatno je da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan da izmiri obaveze; i

(b)potencijalnih obaveza - koje se ne priznaju kao obaveze jer su ili:

(i) moguće obaveze, dok se ne potvrdi da li entitet ima sadašnju obavezu koja može da dovede do odliva resursa koji predstavljaju ekonomske koristi; ili

(ii) sadašnje obaveze koje ne ispunjavaju kriterijume za priznavanje iz ovog standarda (jer ili nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan da se izmiri obaveza, ili dovoljno pouzdana procena iznosa obaveze ne može da se napravi).

Priznavanje
Rezervisanja
14 Rezervisanje će biti priznato kada:

(a) entitet ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kao posledicu prošlog događaja;

(b) je verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan da se izmiri obaveza; i

(c) može da se napravi pouzdana procena iznosa obaveze.

Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni, rezervisanje neće biti priznato.

Sadašnja obaveza
15 U retkim slučajevima nije jasno da li postoji sadašnja obaveza. U ovim slučajevima, smatra se da prošli događaj dovodi do sadašnje obaveze ako uzimajući u obzir sve dostupne dokaze je verovatnije nego da nije da sadašnja obaveza postoji na datum bilansa stanja.

16 U skoro svim slučajevima biće jasno da li je prošli događaj doveo do sadašnje obaveze. U retkim slučajevima, na primer u parnici, može biti sporno da li su određeni događaji nastali ili da li su ti događaji imali za posledicu sadašnju obavezu. U takvom slučaju, entitet utvrđuje da li sadašnja obaveza postoji na datum bilansa stanja, uzimajući u obzir sve dostupne dokaze, uključujući, na primer, mišljenja stručnjaka. Dokazi koji se razmatraju uključuju bilo koji dodatni dokaz obezbeđen događajima posle datuma bilansa stanja. Na osnovu takvih dokaza:

(a) kada je verovatnije nego da nije da sadašnja obaveza postoji na datum bilansa stanja, entitet priznaje rezervisanje (ako su ispunjeni kriterijumi za priznavanje); i

(b) kada je verovatnije nego da nije da sadašnja obaveza ne postoji na datum bilansa stanja, entitet obelodanjuje potencijalnu obavezu, osim ako je mogućnost odliva resursa koji predstavljaju ekonomske koristi mala (videti paragraf 86).

Prošli događaj
17 Prošli događaj koji dovodi do sadašnje obaveze se naziva obavezujući događaj. Da bi događaj bio obavezujući događaj, neophodno je da entitet nema realnu alternativu za izmirenje obaveze nastale događajem. Ovo je slučaj samo:

(a) kada izmirenje obaveze može da se sprovede zakonom; ili

(b) slučaju izvedene obaveze, kada je događaj (koji može biti delovanje entiteta) stvorio opravdana očekivanja kod drugih strana da će entitet ispuniti obavezu.

18 Finansijski izveštaji se bave finansijskom pozicijom entiteta na kraju datog perioda izveštavanja, a ne njegovom mogućom pozicijom u budućnosti. Stoga se, rezervisanje ne priznaje za troškove koji moraju da se naprave da bi se poslovalo u budućnosti. Jedine obaveze koje se priznaju u bilansu stanja entiteta su one koje postoje na datum bilansa stanja.

19 Samo one obaveze nastale iz prošlih događaja koji postoje nezavisno od budućih radnji entiteta (to jest, budućeg vođenja njegovog poslovanja) se priznaju kao rezervisanja. Primeri takvih obaveza su kazne ili troškovi čišćenja za nezakonitu štetu nanetu životnoj sredini, od kojih obe pri izmirenju dovode do odliva resursa koji predstavljaju ekonomske koristi bez obzira na buduće radnje entiteta. Slično tome, entitet priznaje rezervisanje za troškove stavljanja van upotrebe naftne instalacije ili nuklearne centrale do obima do kojeg se entitet obavezao da ispravi štetu koja je već naneta. Za razliku od toga, zbog komercijalnih pritisaka ili zakonskih zahteva, entitet može da namerava ili mora da iskaže izdatke da bi poslovao na određeni način u budućnosti (na primer, ugradnjom filtera za izduvne gasove u određeni tip fabrike). S obzirom da entitet može da izbegne buduće izdatke svojim budućim delovanjem, na primer, promenom načina poslovanja, on nema sadašnju obavezu za te buduće izdatke i rezervisanje se ne priznaje.

20 Obaveza uvek uključuje drugu stranu kojoj se obaveza duguje. Nije neophodno, međutim, da se zna identitet strane kojoj se obaveza duguje - u stvari, obaveza može da postoji prema javnosti uopšteno. Iz razloga što obaveza uvek zahteva obavezivanje prema drugoj strani, sledi da odluka rukovodstva ili odbora ne dovodi do izvedene obaveze na datum bilansa stanja, osim ako je odluka saopštena pre datuma bilansa stanja onima na koje utiče na dovoljno precizan način da kod njih pobudi opravdano očekivanje da će entitet ispuniti svoje odgovornosti.

21 Događaj koji ne dovodi do obaveze odmah može do nje dovesti na kasniji datum, jer promene zakona ili delovanje (na primer, dovoljno precizan javni izveštaj) entiteta dovodi do nastanka izvedene obaveze. Na primer, kada je pričinjena šteta životnoj sredini može da ne postoji obaveza popravljanja posledica. Međutim, pričinjavanje štete će postati obavezujući događaj kada novi zakon zahteva da se postojeća šteta ispravi ili kada entitet javno prihvati odgovornost za ispravljanje na način koji stvara izvedenu obavezu.

22 Kada pojedinosti predloženog novog zakona treba tek da se finalizuju, obaveza nastaje samo kada je zakonodavstvo skoro sigurno da će zakon biti donet onako kako je usvojen u nacrtu. Za svrhu ovog standarda, takva obaveza se smatra zakonskom obavezom. Razlike u okolnostima oko donošenja čine nemogućim da se tačno odredi pojedinačni događaj koji bi učinio donošenje zakona skoro sigurnim. U mnogim slučajevima, biće nemoguće da se bude skoro siguran u donošenje zakona dok se zakon ne donese.

Verovatan odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi
23 Za obavezu koja ispunjava uslove za priznavanje mora da postoji ne samo sadašnja obaveza već i verovatnoća da odliva resursa koji predstavljaju ekonomske koristi povodom izmirenja te obaveze. Za svrhu ovog standarda, odliv resursa ili drugi događaj se smatra verovatnim, kada je verovatnije nego da nije, da će on nastati, to jest verovatnoća da će događaj nastati je veća od verovatnoće da neće. Kada nije verovatno da sadašnja obaveza postoji, entitet obelodanjuje potencijalnu obavezu, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji predstavljaju ekonomske koristi mala (videti paragraf 86).

24 Kada postoji više sličnih obaveza (na primer, garancije za proizvod ili slični ugovori) verovatnoća da će odliv da se zahteva za izmirenje se utvrđuje uzimanjem u obzir vrste obaveza kao celine. Iako verovatnoća odliva za bilo koju pojedinačnu stavku može biti mala, može u potpunosti da bude verovatno da će neki odliv resursa biti potreban da izmiri vrstu obaveza u celini. Kada je to slučaj, rezervisanje se priznaje (ako su ispunjeni ostali kriterijumi za priznavanje).

Pouzdana procena obaveze
25 Korišćenje procena je neophodni deo pripreme finansijskih izveštaja i ne umanjuje njihovu pouzdanost. Ovo je posebno tačno kod rezervisanja, koja su po svojoj prirodi neizvesnija od većine drugih stavki bilansa stanja. Osim u veoma retkim slučajevima, entitet će moći da utvrdi raspon mogućih ishoda i stoga može proceniti obavezu koja je dovoljno pouzdana da se koristi pri priznavanju rezervisanja.

26 U krajnje retkom slučaju u kojem pouzdana procena ne može da se napravi, obaveza koja postoji ne može da se prizna. Ta obaveza se obelodanjuje kao potencijalna obaveza (vidi paragraf 86).

Potencijalne obaveze
27 Entitet ne treba da prizna potencijalnu obavezu.

28 Potencijalna obaveza se obelodanjuje kao što se zahteva paragrafom 86, osim ako je mogućnost odliva resursa koji predstavljaju ekonomske koristi mala.

29 Kada entitet zajednički i pojedinačno odgovora za obavezu, deo obaveze za koji se očekuje da bude ispunjen od ostalih strana se smatra potencijalnom obavezom. Entitet priznaje rezervisanje za deo obaveze za koji je odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi verovatan, osim u veoma retkim okolnostima kada pouzdana procena ne može da se napravi.

30 Potencijalne obaveze se mogu pojaviti na način koji prvobitno nije bio očekivan. Stoga se, one se stalno procenjuju da bi se utvrdilo da li odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi postaje verovatan. Kada postane verovatno da će odliv budućih ekonomskih koristi biti zahtevan za stavku s kojom je prethodno postupano kao s potencijalnom obavezom, rezervisanje se priznaje u finansijskim izveštajima perioda u kojem promena verovatnoće nastaje (osim u veoma retkim okolnostima kada pouzdana procena ne može da se napravi).

Potencijalna imovina
31 Entitet ne treba da prizna potencijalnu imovinu.

32 Potencijalna imovina obično nastaje iz neplaniranih ili drugih neočekivanih događaja koji dovode do mogućnosti priliva ekonomskih koristi u entitet. Primer je potraživanje na koje entitet pravo ostvaruje sudskim putem, kada je ishod neizvestan.

33 Potencijalna imovina se ne priznaje u finansijskim izveštajima pošto ovo može imati za posledicu priznavanje prihoda koji možda nikada neće biti ostvareni. Međutim, kada je ostvarenje prihoda skoro sigurno, tada imovina u vezi sa njima nije potencijalna imovina i prikladno je njeno priznavanje.

34 Potencijalno imovina se obelodanjuje kao što se zahteva paragrafom 89, kada je priliv ekonomskih koristi verovatan.

35 Potencijalna imovina se stalno procenjuje da bi se obezbedilo da finansijki izveštaji na odgovarajući način odražavaju razvoj događaja. Ako postane skoro sigurno da će priliv ekonomskih koristi nastati, imovina i prihod u vezi sa njom se priznaju u finansijskim izveštajima u periodu u kojem je promena nastala. Ako priliv ekonomskih koristi postane verovatan, entitet obelodanjuje potencijalnu imovinu (vidi paragraf 89).

Odmeravanje
Najbolja procena
36 Iznos priznat kao rezervisanje je najbolja procena izdataka zahtevanih da se izmiri sadašnja obaveza na datum bilansa stanja.

37 Najbolja procena rashoda zahtevanih da se izmiri sadašnja obaveza je iznos koji bi entitet razumno platio da se izmiri obaveza na datum bilansa stanja ili preneo na treću stranu u to vreme. Često će biti nemoguće ili preterano skupo da se izmiri ili prenese obaveza na datum bilansa stanja. Međutim, procena iznosa koji bi entitet realno platio da izmiri ili prenese obavezu daje najbolju procenu izdataka zahtevanih da se izmiri sadašnja obaveza na datum bilansa stanja.

38 Procene ishoda i finansijski efekat se određuju rasuđivanjem rukovodstva entiteta, koji je dopunjen iskustvom iz sličnih transakcija i, u nekim slučajevima, izveštajima nezavisnih stručnjaka. Dokazi koji se razmatraju uključuju sve dodatne dokaze koje obezbede događaji posle datuma bilansa stanja.

39 Neizvesnosti oko iznosa koji se priznaje kao rezervisanje se razmatraju na razne načine, u skladu sa okolnostima. Kada rezervisanje koje se odmerava obuhvata veliki broj stavki, obaveza se procenjuje uvažavanjem svih mogućih ishoda sa njihovim pridruženim verovatnoćama. Naziv ove statističke metode procene je "očekivana vrednost". Rezervisanje će stoga biti različito u zavisnosti od toga da li je verovatnoća gubitka datog iznosa, na primer, 60 procenata ili 90 procenata. Kada postoji neprekidan raspon mogućih ishoda, i svaka tačka u tom rasponu je isto toliko verovatna koliko bilo koja druga, koristi se srednja tačka tog raspona.

Primer

Entitet prodaje robu sa garancijom koja kupcima omogućava pokriće troškova popravke svih proizvodnih nedostataka koji postanu očigledni u prvih šest meseci nakon kupovine. Kada bi se otkrili manji nedostaci u svim prodatim proizvodima, troškovi popravke bi bili 1 milion. Kada bi se otkrili veći nedostaci u svim prodatim proizvodima, troškovi popravke bi bili 4 miliona. Prethodno iskustvo i buduća očekivanja entiteta ukazuju da u narednoj godinu 75 procenata prodate robe neće imati nedostataka, 20 procenata prodate robe će imati manje nedostatke, a 5 procenata prodate robe će imati veće nedostatke. U skladu sa paragrafom 24, entitet procenjuje verovatnoću odliva za obaveze po garanciji kao celinu.

Očekivana vrednost troškova popravke je:

(75% od nula) + (20 % od 1m) + (5% od 4m) = 400.000

40 Kada se odmerava pojedinačna obaveza, pojedinačni najverovatniji ishod može biti najbolja procena obaveze. Međutim, čak i u takvom slučaju, entitet razmatra ostale moguće ishode. Kada su ostali mogući ishodi ili uglavnom veći ili uglavnom manji od najverovatnijeg ishoda, najbolja procena će biti viši ili niži iznos. Na primer, kada entitet mora da ispravi ozbiljnu grešku u glavnom postrojenju koje je izgradio za kupca, pojedinačni najverovatniji ishod za popravku može biti da ona uspe u prvom pokušaju po trošku od 1.000, ali se pravi rezervisanje za veći iznos ako postoje materijalno značajni izgledi da će budući pokušaji biti neophodni.

41 Rezervisanje se meri pre poreza, dok se poreskim posledicama rezervisanja i promenama u njima bavi MRS 12 Porez na dobitak.

Rizici i neizvesnosti
42 Rizici i neizvesnosti koji neizbežno prate mnoge događaje i okolnosti se uzimaju u obzir u postizanju najbolje procene rezervisanja.

43 Rizik predstavlja promenljivost ishoda. Korigovanje rizika može da poveća iznos po kojem se obaveza odmerava. Opreznost je potrebna pri prosuđivanju u uslovima neizvesnosti, tako da prihodi ili imovina ne budu precenjeni, a rashodi ili obaveze ne budu potcenjeni. Međutim, neizvesnost ne opravdava stvaranje prekomernih rezervisanja ili namerno precenjivanje obaveza. Na primer, kada se predviđeni troškovi za naročito nepovoljan ishod procenjuju na obazrivoj osnovi, taj ishod se tada namerno ne smatra verovatnijim nego što je to realno slučaj. Pažnja je potrebna da bi se izbeglo ponavljanje korigovanja za rizik i neizvesnost sa posledičnim precenjivanjem rezervisanja.

44 Obelodanjivanje neizvesnosti oko iznosa izdatka se vrši po paragrafu 85(b).

Sadašnja vrednost
45 Kada je efekat vremenske vrednosti novca značajan, iznos rezervisanja je sadašnja vrednost očekivanih izdataka zahtevanih da se izmiri obaveza.

46 Zbog vremenske vrednosti novca, rezervisanja koja se odnose na odlive gotovine koji nastaju u kratkom vremenu posle datuma bilansa stanja su prekomernija od onih kada odlivi gotovine u istom iznosu nastaju kasnije. Rezervisanja se stoga diskontuju, kada je efekat značajan.

47 Diskontna(e) stopa(e) su stopa(e) pre poreza koja(e) odražava(ju) tekuće tržišne procene vremenske vrednosti novca i rizike specifične za obavezu. Diskontna(e) stopa(e) ne odražavaju rizike za koje su korigovane procene budućih tokova gotovine.

Budući događaji
48 Budući događaji koji mogu uticati na iznos zahtevan da se izmiri obaveza se odražavaju u iznosu rezervisanja kada postoji dovoljno objektivan dokaz da će oni nastati.

49 Očekivani budući događaji mogu biti naročito važni pri odmeravanju rezervisanja. Na primer, entitet može smatrati da će troškovi uređenja gradilišta na kraju njegovog veka trajanja biti smanjeni zbog budućih promena tehnologije. Priznati iznos odražava razumno očekivanje tehnički kvalifikovanih, objektivnih posmatrača, uzimajući u obzir sve dostupne dokaze u vezi sa tehnologijom, koja će biti dostupna u vreme uređenja. Tako je prikladno uključiti, na primer, očekivana smanjenja troškova povezana sa uvećanim iskustvom u primeni postojeće tehnologije ili očekivane troškove primene postojeće tehnologije u većoj ili složenijoj operaciji uređenja od one koja je prethodno obavljena. Međutim, entitet ne predviđa razvoj potpuno nove tehnologije za uređenje, osim ako to nije podržano dovoljnim objektivnim dokazom.

50 Efekat mogućeg novog zakona se uzima u obzir pri odmeravanju postojeće obaveze, kada postoji dovoljan objektivan dokaz da je skoro sigurno da će zakon biti donet. Raznolikost okolnosti koje se javljaju u praksi čine nemogućim tačno određenje jednog događaja koji će pružiti dovoljan objektivni dokaz u svakom slučaju. Dokaz je potreban i za ono šta će zakon zahtevati i da li je skoro sigurno da će on biti donet i primenjen u očekivanom toku. U mnogim slučajevima dovoljan objektivni dokaz neće postojati dok se novi zakon ne donese.

Očekivano otuđenje imovine
51 Dobici od očekivanog otuđenja imovine se ne uzimaju u obzir pri odmeravanju rezervisanja.

52 Dobici od očekivanog otuđenja imovine se ne uzimaju u obzir pri odmeravanju rezervisanja, čak i kada je očekivano otuđenje tesno povezano sa događajem koji dovodi do rezervisanja. Umesto toga, entitet priznaje dobitke od očekivanih otuđenja imovine u vreme koje je tačno određeno standardom koji se bavi imovinom koja je u pitanju.

Nadoknade
53 Kada se zahtevaju neki ili svi izdaci da se izmiri rezervisanje za koje se očekuje da bude nadoknađeno od druge strane, nadoknada se priznaje kada, i samo kada, je skoro sigurno da će nadoknada biti primljena kada entitet izmiri obavezu. Nadoknada se tretira kao zasebna imovina. Iznos priznat za nadoknadu ne sme da premašuje iznos rezervisanja.

54 U bilansu uspeha, rashodi koji se odnose na rezervisanje mogu se prezentovati u neto iznosu priznatom za nadoknadu.

55 Ponekad, entitet može da traži od druge strane da plati delimično ili u celini izdatke zahtevane da se izmiri rezervisanje (na primer, putem ugovora o osiguranju, klauzula o obeštećenju ili garancija dobavljača). Druga strana može ili da nadoknadi iznose koje je entitet platio ili da iznose plati direktno.

56 U većini slučajeva entitet će ostati obavezan za ceo iznos koji je u pitanju, tako da će entitet morati da izmiri pun iznos ako treća strana iz bilo kog razloga zanemari da taj iznos plati. U toj situaciji, rezervisanje se priznaje za ceo iznos obaveze, a zasebna imovina za očekivanu nadoknadu se priznaje kada je skoro sigurno da će nadoknada biti dobijena ako entitet izmiri obavezu.

57 U nekim slučajevima, entitet neće biti odgovoran za troškove koji su u pitanju kada ta strana zanemari da ih plati. U takvom slučaju entitet nema obavezu za te troškove i oni se ne uključuju u rezervisanje.

58 Kao što je napomenuto u paragrafu 29, obaveza za koju je entitet zajednički i pojedinačno obavezan je potencijalna obaveza do obima do kojeg se očekuje da će obaveza biti izmirena od ostalih strana.

Promene rezervisanja
59 Rezervisanja se ponovo razmatraju na svaki datum bilansa stanja i koriguju radi odražavanja najbolje tekuće procene. Kada više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomskih koristi biti zahtevan da se izmiri obaveza, rezervisanje se stornira.

60 Kada se koristi diskontovanje, knjigovodstvena vrednost rezervisanja se povećava u svakom periodu, tako da odražava protok vremena. Ovo povećanje se priznaje kao trošak pozajmljivanja.

Upotreba rezervisanja
61 Rezervisanje se koristi samo za izdatke za koje je rezervisanje prvobitno bilo priznato.

62 Samo izdaci koji se odnose na prvobitno rezervisanje uporedivi su sa rezervisanjem. Upoređivanje izdataka sa rezervisanjem koje je bilo prvobitno priznato za druge svrhe prikrilo bi uticaj dvaju različitih događaja.

Primena pravila za priznavanje i odmeravanje
Budući poslovni gubici
63 Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke.

64 Budući poslovni gubici ne ispunjavaju definiciju obaveze iz paragrafa 10 i opšte kriterijume za priznavanje propisane za rezervisanja paragrafom 14.

65 Očekivanje budućih poslovnih gubitaka je pokazatelj da određenoj imovini poslovanja može da bude umanjena vrednost. Entitet testira ovu imovina na umanjenje vrednosti po MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine.

Onerozni (štetni) ugovori
66 Kada entitet ima ugovor koji je onerozan (štetan), sadašnja obaveza po ugovoru se priznaje i odmerava kao rezervisanje.

67 Mnogi ugovori (na primer, uobičajeni nalozi za kupovinu) mogu se otkazati bez plaćanja odštete drugoj strani, te stoga ne postoji obaveza. Drugim ugovorima se uspostavljaju prava i obaveze za svaku ugovornu stranu. Kada događaji učine takav ugovor oneroznim (štetnim), ugovor pada pod delokrug ovog standarda i postoji obaveza koja se priznaje. Izvršivi ugovori koji nisu onerozni (štetni) nisu pod delokrugu ovog standarda.

68 Ovaj standard definiše onerozan (štetan ) ugovor kao ugovor u kojem neizbežni troškovi ispunjenja obaveze premašuju ekonomske koristi za koje se očekuje da budu primljene po tom ugovoru. Neizbežni troškovi po ugovoru odražavaju najmanji neto trošak raskida ugovora, koji je manji od troška njegovog ispunjenja i svih odšteta ili kazni nastalih iz neispunjenja ugovora.

69 Pre uspostavljanja zasebnog rezervisanja za onerozan (štetan) ugovor, entitet priznaje svaki gubitak po osnovu umanjenja vrednosti nastao na imovini koja je predmet tog ugovora (videti MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine).

Restruktuiranje
70 Slede primeri događaja koji potpadaju pod definiciju restruktuiranja:

(a) prodaja ili prestanak dela poslovanja;

(b) zatvaranje poslovnih lokacija u državi ili regionu ili premeštanje poslovnih aktivnosti iz jedne države ili regiona u drugi;

(c) promene u strukturi rukovodstva, na primer, ukidanje jednog nivoa rukovodstva; i

(d) suštinske reorganizacije koje imaju materijalno značajni efekta na prirodu i fokus poslovanja entiteta.

71 Rezervisanje za troškove restruktuiranja se priznaje samo kada su ispunjeni opšti kriterijumi za priznavanje rezervisanja propisani paragrafom 14. Paragrafi 72-83 propisuju kako se opšti kriterijumi za priznavanje primenjuju na restruktuiranje.

72 Izvedena obaveza restruktuiranja nastaje samo kada entitet:

(a) ima detaljan zvaničan plan za restruktuiranje koji identifikuje bar:

(i) poslovanje ili deo poslovanja koje je u pitanju;

(ii) glavne lokacije na koje se utiče;

(iii) lokacije, funkcije i približan broj zaposlenih koji će biti obeštećeni za završenje njihovih usluga;

(iv) izdaci koji će biti preuzeti; i

(v) kada će plan biti primenjen; i

(b) uzrokuje opravdano očekivanje kod onih na koje utiče da će sprovesti restruktuiranje započinjanjem primene tog plana ili objavljivanjem njegovih glavnih obeležja onima na koje utiče.

73 Dokaz da je entitet počeo sa primenom plana za restruktuiranje bi bio obezbeđen, na primer, demontažom postrojenja ili prodajom imovine ili javnim objavljivanjem glavnih obeležja plana. Javno objavljivanje detaljnog plana za restruktuiranje ustanovljava izvedenu obavezu restruktuiranja samo ako je napravljeno na takav način i dovoljno podrobno (to jest, postavljanjem glavnih obeležja plana) da to dovodi do opravdanih očekivanja kod drugih strana kao što su kupci, dobavljači i zaposleni (ili njihovi predstavnici) da će entitet sprovesti restruktuiranje.

74 Da bi plan bio dovoljan da dovede do izvedene obaveze kada se saopštava onima na koje utiče, njegova primena treba da se planira da počne što je pre moguće, a da se završi u vremenskom okviru u kojem nisu verovatne značajne promene plana. Kada se očekuje da će doći do velikog odlaganja pre nego što restruktuiranje počne ili da će za restruktuiranje biti potrebno nerazumno dugo vreme, nije verovatno da će plan dovesti do opravdanog očekivanja kod drugih strana da se entitet u sadašnjosti zalaže za restruktuiranje, jer vremenski okvir dopušta mogućnosti entitetu da promeni svoje planove.

75 Odluka rukovodstva ili odbora o restruktuiranju, doneta pre datuma bilansa stanja, ne dovodi do izvedene obaveze na datum bilansa stanja, osim ako je entitet pre datuma bilansa stanja:

(a) počeo sa primenom plana za restruktuiranje; ili

(b) saopštio glavna obeležja plana za restruktuiranje onima na koje utiče na dovoljno precizan način da omogući njihovo opravdano očekivanje da će entitet sprovesti restruktuiranje.

Kada entitet počne sa primenom plana za restruktuiranje ili objavi njegova glavna obeležja onima na koje utiče, samo posle datuma bilansa stanja, obelodanjivanje se zahteva u skladu sa MRS 10 Događaji posle datuma bilansa stanja ako je restruktuiranje materijalno značajno i ako neobelodanjivanje može da utiče na ekonomske odluke korisnika donete na osnovu finansijskih izveštaja.

76 Iako izvedena obaveza ne nastaje isključivo odlukom rukovodstva, obaveza može da bude posledica drugih ranijih događaja zajedno sa takvom odlukom. Na primer, pregovori sa predstavnicima zaposlenih u vezi sa otpremninama ili sa kupcima u vezi sa prodajom dela poslovanja, mogu da budu završeni samo uz odobrenje odbora. Onda kada je odobrenje dobijeno i saopšteno ostalim stranama, entitet ima izvedenu obavezu restruktuiranja, ako su ispunjeni uslovi iz paragrafa 72.

77 U nekim državama, konačna nadležnost data je odboru čije članstvo uključuje predstavnike čiji su interesi drugačiji od uprave (na primer, zaposleni) ili obaveštavanje takvih predstavnika može biti potrebno pre nego što odbor donese odluku. Pošto odluka takvog odbora uključuje komunikaciju sa tim predstavnicima, to može da ima za posledicu izvedenu obavezu restruktuiranja.

78 Nijedna obaveza ne nastaje iz prodaje dela poslovanja dok se entitet ne obaveže prodajom, to jest, dok ne postoji obavezujući ugovor o prodaji.

79 Čak i kada je entitet doneo odluku da proda deo poslovanja i tu odluku javno objavio, on se ne može obavezati prodajom sve dok se ne identifikuje kupac i dok ne postoji obavezujući ugovor o prodaji. Sve dok ne postoji obavezujući ugovor o prodaji, entitet će moći da se predomisli, u stvari, moći će da preduzme druge radnje ako kupac ne može da se nađe pod prihvatljivim uslovima. Kada je prodaja dela poslovanja predviđena kao deo restruktuiranja, imovina tog poslovanja se ponovo razmatraju zbog umanjenja vrednosti po MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine. Kada je prodaja samo deo restruktuiranja, izvedena obaveza može nastati za ostale delove restruktuiranja pre postojanja obavezujućeg ugovora o prodaji.

80 Rezervisanje za restruktuiranje uključuje samo direktne izdatke nastale iz restruktuiranja, a to su oni koji:

(a) su obavezno zahtevani tokom restruktuiranja; i

(b) nisu povezani sa tekućim aktivnostima entiteta.

81 Rezervisanje za restruktuiranje ne uključuje troškove kao što su:

(a) prekvalifikacija ili premeštaj zaposlenih koji ostaju;

(b) marketing; ili

(c) investicija u nove sisteme i mreže distribucije.

Ovi izdaci se odnose na buduće vođenje poslovanja i nisu obaveze za restruktuiranje na datum bilansa stanja. Takvi izdaci se priznaju na istoj osnovi kao da su nastali nezavisno od restruktuiranja.

82 Identifikovani budući poslovni gubici do datuma restruktuiranja ne uključuju se u rezervisanje, osim ako se ne odnose na onerozni (štetni) ugovor kako je definisano paragrafom 10.

83 Kao što se zahteva paragrafom 51, dobici od očekivanog otuđenja imovine ne uzimaju se u obzir pri odmeravanju rezervisanja za restruktuiranje, čak i ako je prodaja imovine predviđena kao deo restruktuiranja.

Obelodanjivanje
84 Za svaku vrstu rezervisanja, entitet obelodanjuje:

(a) knjigovodstvenu vrednost i iznos na početku i kraju perioda;

(b) dodatna rezervisanja napravljena u periodu, uključujući povećanja postojećih rezervisanja;

(c) iznose korišćene (to jest, uključene i odobrene na teret rezervisanja) tokom perioda;

(d) neiskorišćene iznose stornirane tokom perioda; i

(e) povećanje tokom perioda diskontovanog iznosa koje nastaje zbog protoka vremena i efekte svake promene diskontne stope.

Uporedni podaci se ne zahtevaju.
85 Entitet obelodanjuje sledeće, za svaku vrstu rezervisanja:

(a) kratak opis prirode obaveze i očekivano vreme dospeća svih proisteklih odliva ekonomskih koristi;

(b) pokazatelje neizvesnosti u vezi sa iznosom ili vremenom dospeća ovih odliva. Kada je potrebno obezbediti dovoljne informacije, entitet obelodanjuje osnovne pretpostavke pravljene u pogledu budućih događaja, kao što upućuje paragraf 48; i

(c) iznos svake očekivane nadoknade, navodeći iznos svih delova imovine priznat za tu očekivanu nadoknadu.

86 Osim ako mogućnost bilo kog odliva pri izmirenju nije mala, entitet obelodanjuje, za svaku klasu potencijalne obaveze na datum bilansa stanja, kratak opis prirode potencijalne obaveze i kada je izvodljivo:

(a) procenu njenog finansijskog efekta, odmerenog po paragrafima 36-52;

(b) pokazatelje neizvesnosti u vezi sa iznosom ili vremenom dospeća svakog odliva; i

(c) mogućnost svake nadoknade.

87 Pri određivanju koja rezervisanja ili potencijalne obaveze mogu da se objedine zbog obrazovanja jedne klase, neophodno je razmotriti da li je priroda stavki dovoljno slična za pojedinačno izveštavanje o njima da ispuni zahteve paragrafa 85(a) i (b) i 86(a) i (b). Prema tome, može biti prikladno tretirati kao pojedinačnu klasu rezervisanja iznose u vezi sa garancijama za različite proizvode, ali ne bi bilo prikladno tretirati kao pojedinačnu klasu iznose u vezi sa uobičajenim garancijama i iznose koji su predmet sudskog postupka.

88 Kada rezervisanje i potencijalna obaveza nastaju iz istog spleta okolnosti, entitet vrši obelodanjivanja zahtevana paragrafima 84-96 na način koji pokazuje vezu između rezervisanja i potencijalne obaveze.

89 Kada je priliv ekonomskih koristi verovatan, entitet obelodanjuje kratak opis prirode potencijalne imovine na datum bilansa stanja, i, kada je moguće, procenu njenih finansijskih efekata odmerenih korišćenjem principa propisanih za rezervisanja u paragrafima 36-52.

90 Važno je da obelodanjivanja potencijalne imovine izbegnu davanje pokazatelja verovatnoće nastajanja prihoda koji navode na pogrešne zaključke.

91 Kada bilo koja informacija zahtevana paragrafima 86 i 89 nije obelodanjena jer to nije izvodljivo uraditi, ta činjenica se navodi.

92 U veoma retkim slučajevima, može da se očekuje da obelodanjivanje nekih ili svih informacija zahtevano paragrafima 84-89, ozbiljno ugrozi poziciju entiteta u sporu sa drugim stranama o predmetu rezervisanja, potencijalne obaveze ili potencijalne imovine. U takvim slučajevima, entitet ne mora da obelodani informaciju, ali obelodanjuje opštu prirodu spora, zajedno sa činjenicom da informacija nije obelodanjena i razlozima zbog kojih to nije učinjeno.

Prelazne odredbe
93 Efekat usvajanja ovog standarda na datum njegovog stupanja na snagu (ili ranije) se izveštava kao korigovanje početnog salda računa neraspoređenog dobitka za period u kojem je standard prvi put usvojen. Entiteti se podstiču, ali se od njih ne zahteva, da izvrše korigovanje početnog salda računa neraspoređenog dobitka za najraniji prezentovani period i prepravljanje uporednih informacija. Kada uporedne informacije nisu prepravljene, ova činjenica se obelodanjuje.

94 Brisan

Datum stupanja na snagu
95 Ovaj standard stupa na snagu za godišnje finansijske izveštaje za periode koji počinju 1. jula 1999. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Kada entitet primenjuje ovaj standard na finansijske izveštaje za periode koji počinju pre 1. jula 1999. godine, obelodanjuje tu činjenicu.

96 Brisan

MRS 38 Nematerijalna imovina
MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 38
Nematerijalna imovina


Sadržaj 							Paragrafi

Cilj 								1

Delokrug 							2-7

Definicije 							8-17

Nematerijalna imovina 						9-17

Mogućnost identifikacije 					11-12

Kontrola 							13-16

Buduće ekonomske koristi 					17

Priznavanje i odmeravanje 					18-67

Zasebno sticanje 						25-32

Sticanje kao deo poslovne kombinacije 				33-43

Odmeravanje fer vrednosti nematerijalne imovine stečene u

poslovnoj kombinaciji 						35-41

Naknadni izdaci u stečenom projektu istraživanja i razvoja 	42-43

Sticanje uz pomoć državnog davanja 				44

Razmene imovine 						45-47

Interno generisani gudvil 					48-50

Interno generisana nematerijalna imovina 			51-67

Faza istraživanja 						54-56

Faza razvoja 							57-64

Trošak interno generisane nematerijalne imovine 		65-67

Priznavanje rashoda 						68-71

Ranije nastali rashodi se ne priznaju kao imovina 		71

Odmeravanje posle priznavanja 					72-87

Model nabavne vrednosti 					74

Model revalorizacije 						74-87

Koristan vek trajanja 						88-96

Nematerijalna imovina sa konačnim vekom trajanja 		97-106

Amortizacioni period i metod amortizacije 			97-99

Rezidualna vrednosti 						100-103

Provera amortizacionog perioda i metoda amortizacije 		106-106

Nematerijalna imovina sa neograničenim vek trajanja 		107-110

Provera procene korisnog veka trajanja 				109-110

Nadoknadivost knjigovodstvene vrednosti

- gubitaka od umanjenja vrednosti 				111

Povlačenje iz upotrebe i otuđivanje 				112-117

Obelodanjivanje 							118-128

Opšte napomene 							118-123

Nematerijalna imovina odmeravana posle priznavanja prema

modelu revalorizacije 						124-125

Izdaci po osnovu istraživanja i razvoja 				126-127

Ostale informacije 						128

Prelazne odredbe i datum stupanja na snagu 			132-219

Razmena slične imovine 						131

Ranija primena 							132

Povlačenje MRS-a 38 (objavljenog 1998. godine) 			133



Cilj
1 Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveni tretman nematerijalne imovine kojom se nisu posebno bavili drugi računovodstveni standardi. Ovim standardom se zahteva da entitet prizna nematerijalnu imovinu ako, i samo ako, su zadovoljeni određeni kriterijumi. Ovim standardom se takođe definiše način odmeravanja knjigovodstvene vrednosti nematerijalne imovine i zahtevaju se određena obelodanjivanja o nematerijalnoj imovini

Delokrug
2 Ovaj standard treba da se primenjuje pri računovodstvom obuhvatanju nematerijalne imovine, izuzev:

(a) nematerijalne imovine koja se nalazi u delokrugu drugih standarda;

(b) finansijskih sredstava, kao što je definisano u MRS-u 32 - Finansijski instrumenti: Prezentacija;

(c) kod priznavanja i odmeravanja sredstava za istraživanje i procenjivanje u MSFI-u 6 - Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa; i

(d) kod izdataka po osnovu razvoja i ekstrakcije minerala, nafte, prirodnog gasa i sličnih neobnovljivih resursa.

3 Ukoliko se nekim drugim Međunarodnim računovodstvenim standardom obrađuje neka posebna vrsta nematerijalne imovine, entitet primenjuje taj standard umesto ovog standarda. Na primer, ovaj standard se ne primenjuje na:

(a) nematerijalnu imovinu koju entitet drži radi prodaje u redovnom toku poslovanja (videti MRS 2 - Zalihe i MRS 11 - Ugovori o izgradnji);

(b) odložena poreska sredstva (videti MRS 12 - Porez na dobitak);

(c) ugovore o lizingu koji su obuhvaćeni MRS-om 17 - Lizing;

(d) sredstva koja proističu iz primanja zaposlenih (videti MRS 19 - Primanja zaposlenih);

(e) finansijska sredstva kako su definisana u MRS-u 32. Priznavanje i odmeravanje nekih finansijskih sredstava je pokriveno MRS-om 27 - Konsolidovani i zasebni finansijski izveštaji, MRS 28 - Investicije u pridružene entitete i MRS 31 - Učešća u zajedničkim poduhvatima.

(f) gudvil stečen u poslovnoj kombinaciji (videti MSFI 3 - Poslovne kombinacije);

(g) odložene troškove sticanja i nematerijalnu imovinu, koji proističu iz ugovornih prava osiguratelja po osnovu ugovora o osiguranju iz delokruga MSFI-a 4 - Ugovori o osiguranju. U MSFI-u 4 su utvrđeni posebni zahtevi za obelodanjivanjem tih odloženih troškova sticanja, ali ne i nematerijalne imovine. Stoga se zahtevi za obelodanjivanjem iz ovog standarda primenjuju na ovu nematerijalnu imovinu;

(h) stalnu nematerijalnu imovinu, klasifikovanu kao imovina koja se drži za prodaju (ili uključenu u grupu za otuđenje koja se klasifikuje kao grupa koja se drži za prodaju), u skladu sa MSFI-om 5 - Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koje prestaju.4 Neka nematerijalna imovina može biti sadržana u fizičkoj suštini, kao što je kompakt disk (u slučaju kompjuterskog softvera) pravna dokumentacija (za patente ili licence) ili film. Kada određuje da li neku imovinu koja sadrži i element i nematerijalnog i materijalnog treba tretirati prema MRS-u 16 - Nekretnine, postrojenja i oprema ili kao nematerijalnu imovinu prema ovom standardu, entitet koristi rasuđivanje da bi procenio koji element značajniji. Na primer, kompjuterski softver - za mašinu alatku koja se kontroliše kompjuterom, koja ne može da funkcioniše bez tog specifičnog softvera kao sastavnog dela povezanog hardvera, te se i tretira kao nekretnina, postrojenje i oprema. Isto važi i za operativni sistem računara. Kada softver nije sastavni deo povezanog hardvera, kompjuterski softver se tretira kao nematerijalna imovina.

5 Ovaj standard se, između ostalog, primenjuje i na izdatke oglašavanja, obuke, započinjanja poslovanja, istraživanja i razvoja. Aktivnosti istraživanja i razvoja su usmerene na razvoj znanja. Stoga, iako rezultat ovih aktivnosti može biti i imovina sa fizičkom suštinom (na primer, prototip) fizički element ove imovine je sekundaran u odnosu na njegovu nematerijalnu komponentu, a to je znanje sadržano u njemu.

6 U slučaju finansijskog lizinga imovina, koja je osnov transakcije može biti materijalna ili nematerijalna. Nakon početnog priznavanja nematerijalne imovine, stečene finansijskim lizingom, računovodstveno obuhvatanje se vrši u skladu sa ovim standardom. Prava po osnovu ugovora o licencama, za predmete kao što su igrani filmovi, video-snimci, drame, rukopisi, patenti i autorska prava su isključeni iz delokruga MRS-a 17 i spadaju u delokrug ovog standarda.

7 Do isključivanja iz delokruga nekog standarda može doći ukoliko su aktivnosti ili transakcije toliko specijalizovane da pokreću određena računovodstvena pitanja koja je možda potrebno tretirati na neki drugi način. Takva pitanja se javljaju kod obračunavanja izdataka istraživanja u cilju pronalaženja ili razvoja i vađenja nafte, gasa, ili mineralnih zaliha u ekstraktivnim industrijama i u slučaju ugovora o osiguranju. Stoga se ovaj standard ne primenjuje na izdatke po osnovu takvih aktivnosti i ugovora. Međutim, ovaj standard se primenjuje na drugu upotrebljenu nematerijalnu imovinu (kao što je kompjuterski softver) i na druge izdatke (kao što su troškovi započinjanja poslovanja) napravljene u ekstraktivnim industrijama ili u entitetima za osiguranje.

Definicije
8 U ovom standardu koriste se sledeći termini sa definisanim značenjima:

Aktivno tržište je tržište na kome postoje svi sledeći uslovi:

(a) stavke kojima se trguje u okviru tržišta su homogene;

(b) kupci i prodavci sa izraženom slobodnom voljom se obično mogu naći u svakom trenutku; i

(c) cene su dostupne javnosti

Datum sporazuma za poslovne kombinacije je datum na koji je postignut suštinski sporazum između učesnika u kombinaciji i u slučaju javno kotiranih entiteta, javno objavljen. U slučaju nevoljnog preuzimanja, najranijim datumom suštinskog sporazuma između učesnika u kombinaciji se smatra datum na koji je dovoljan broj vlasnika entiteta koji se stiče prihvatio ponudu kupca, na osnovu koje kupac preuzima kontrolu nad entitetom koji se stiče.

Amortizacija je sistematska alokacija (na troškove) amortizacionog iznosa nematerijalne imovine tokom korisnog veka trajanja.

Sredstvo je resurs:

(a) koji entitet kontroliše kao rezultat prošlih događaja i

(b) od kog se očekuje priliv budućih ekonomskih koristi u entitet.

Knjigovodstvena vrednost je iznos po kom se imovina (sredstvo) priznaje u bilansu stanja nakon oduzimanja akumulirane depresijacije (amortizacije) i akumuliranih gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti.

Nabavna vrednost/cena koštanja je iznos gotovine ili gotovinskog ekvivalenta koji je plaćen ili fer vrednost druge nadoknade date za potrebe sticanja sredstva u vreme sticanja ili izgradnje ili ukoliko je primenljivo iznos pripisan tom sredstvu kada je početno priznato u skladu sa posebnim zahtevima drugih MSFI-ova npr. MSFI-a 2.

Iznos koji se amortizuje jeste Nabavna vrednost sredstva ili drugi iznos koji zamenjuje tu vrednost (u finansijskim izveštajima) umanjen za preostalu (rezidualnu) vrednost.

Razvoj je primena rezultata istraživanja ili primena drugog naučnog dostignuća ili dizajna proizvodnje novih značajno poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju.

Specifična vrednost entiteta je sadašnja vrednost tokova gotovine koje entitet očekuje da će ostvariti kontinuiranom upotrebom datog sredstva i njegovim otuđenjem na kraju njegovog korisnog veka ili koje očekuje da će nastati prilikom izmirivanja obaveze.

Fer vrednost sredstva je iznos za koji se to sredstvo može razmeniti ili obaveza izmiriti između informisanih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije.

Gubitak od umanjenja vrednosti (imparitetni gubitak) je iznos za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegovog nadoknadivog iznosa.

Nematerijalna imovina je nemonetarna imovina bez fizičke suštine koja se može identifikovati.

Monetarna sredstva su novac koji se drži i sredstva koja treba da se dobiju u fiksnim ili odredivim novčanim iznosima.

Istraživanje je originalno i planirano istraživanje preduzeto u cilju sticanja novog naučnog ili tehničkog znanja i razumevanja.

Rezidualna vrednost je procenjeni iznos koji bi entitet primio danas ako bi otuđio sredstvo, nakon odbijanja procenjenih troškova otuđenja i pod pretpostavkom da je sredstvo već na kraju svog korisnog veka i u stanju koje se očekuje na kraju njegovog korisnog veka.

Koristan vek trajanja je:

(a) vremenski period u toku kog se očekuje da će imovina entitetu biti raspoloživa za korišćenje ili

(b) broj proizvodnih ili sličnih jedinica koje entitet očekuje da će ostvariti korišćenjem te imovine.

Nematerijalna imovina
9 Entiteti često troše resurse, ili stvaraju obaveze, prilikom sticanja, razvoja, održavanja ili poboljšavanja nematerijalnih resursa, kao što su naučno i tehničko znanje, projektovanje i implementacija novih procesa ili sistema, licence, intelektualna svojina, tržišno znanje i trgovačke marke (uključujući zaštitne znakove i izdavačke naslove). Uobičajeni primeri stavki koje su obuhvaćene ovim širokim nazivima su kompjuterski softver, patenti, autorska prava, igrani filmovi, liste kupaca, hipotekarno uslužna prava, dozvole za ribarenje, uvozne kvote, franšize, odnosi prema kupcima ili dobavljačima, lojalnost kupaca, učešće na tržištu i marketinška prava.

10 Definiciju nematerijalne imovine ne zadovoljavaju sve stavke opisane u paragrafu 8, kao što su mogućnost identifikacije, kontrola nad resursom i postojanje buduće ekonomske koristi. Ukoliko stavka iz delokruga ovog standarda ne zadovoljava definiciju nematerijalne imovine, izdaci njenog sticanja ili internog generisanja se priznaju kao rashod kada nastanu. Međutim, ako je stavka stečena u poslovnoj kombinaciji, ona čini deo gudvila priznatog na datum sticanja (videti paragraf 68).

Mogućnost identifikacije
11 Definicija nematerijalne imovine zahteva da se nematerijalna imovina može identifikovati da bi se jasno razlikovala od gudvila. Gudvil stečen u poslovnoj kombinaciji predstavlja plaćanje koje vrši sticalac u očekivanju budućih ekonomskih koristi od sredstava koja se ne mogu pojedinačno identifikovati i zasebno priznati. Buduće ekonomske koristi mogu rezultirati iz sinergije stečenih sredstava koja se mogu identifikovati, ili sredstava koja, pojedinačno, ne ispunjavaju uslove za priznavanje u finansijskim izveštajima, ali za koja je sticalac spreman da plati u poslovnoj kombinaciji.

12 Imovina ispunjava kriterijum mogućnosti identifikovanja, dat u definiciji nematerijalne imovine, kada:

(a) je odvojiva, odnosno kada se može odvojiti ili odeliti od entiteta i prodati, preneti, licencirati, iznajmiti ili razmeniti, bilo pojedinačno ili zajedno sa povezanim ugovorom, imovinom ili obavezom; ili

(b) nastaje po osnovu ugovornih ili drugih zakonskih prava, bez obzira da li su ta prava prenosiva ili odvojiva od entiteta ili od drugih prava ili obaveza.

Kontrola
13 Entitet kontroliše imovinu ukoliko je u stanju da stekne buduće ekonomske koristi koje proishode iz resursa i da ograniči pristup drugih tim koristima. Sposobnost entiteta da kontroliše buduće ekonomske koristi od nematerijalne imovine obično potiče iz zakonskih prava koja su pravosnažna na sudu. U slučaju odsustva zakonskih prava, teže je demonstrirati kontrolu. Međutim, zakonska pravosnažnost prava nije nužan uslov kontrole, pošto entitet može biti u stanju da kontroliše buduće ekonomske koristi na neki drugi način.

14 Tržišno ili tehničko znanje mogu dovesti do budućih ekonomskih koristi. Entitet kontroliše te koristi ako je, na primer, znanje zaštićeno zakonskim pravima, kao što su autorska prava, ograničenjem trgovinskog ugovora (gde je to dozvoljeno) ili pravnom obavezom zaposlenih da poštuju poverljivost.

15 Entitet može raspolagati kvalifikovanim timom i može biti u stanju da identifikuje dodatne veštine pojedinaca koje će, po obuci, doprinositi budućim ekonomskim koristima. Entitet može takođe očekivati da će osoblje nastaviti da stavlja na raspolaganje svoje veštine entitetu. Međutim, entitet obično nema dovoljnu kontrolu nad očekivanim budućim ekonomskim koristima koje proističu od kvalifikovanog tima i od obuke da bi ove zadovoljile definiciju nematerijalne imovine. Iz sličnog razloga, specifični upravljački ili tehnički talenat verovatno neće zadovoljiti definiciju nematerijalne imovine, osim ako nije zaštićen zakonskim pravima da se on koristi i da se pribave buduće očekivane ekonomske koristi od njega, i ako takođe zadovoljava druge delove definicije.

16 Entitet može imati takav portfolio kupaca ili učešća na tržištu da može očekivati da će zbog napora da izgradi odnose sa kupcima i njihovu lojalnost, ti kupci nastaviti da posluju sa entitetom. Međutim, u odsustvu zakonskih prava da se zaštiti, ili drugih načina da se kontrolišu odnosi sa kupcima ili lojalnost kupaca entitetu, entitet obično nema dovoljnu kontrolu nad ekonomskim koristima iz odnosa sa kupcima i njihove lojalnosti da bi takve stavke (na primer,portfolio kupaca, učešće na tržištu, odnos sa kupcima, lojalnost kupaca) zadovoljavale definiciju nematerijalne imovine. U odsustvu zakonskih prava zaštite odnosa sa kupcima, transakcije razmene za iste ili slične neugovorne odnose sa kupcima (osim u slučaju kada su deo poslovne kombinacije) pružaju dokaz da entitet, ipak, može da kontroliše očekivane buduće ekonomske koristi od odnosa sa kupcima. Pošto takve transakcije razmene takođe obezbeđuju dokaz da su odnosi sa kupcima odvojivi, ovi odnosi sa kupcima zadovoljavaju definiciju nematerijalne imovine.

Buduće ekonomske koristi
17 Buduće ekonomske koristi koje pritiču od nematerijalne imovine mogu uključivati i prihod od prodaje proizvoda ili usluga, uštede troškova, ili druge koristi od imovine koju entitet koristi. Na primer, korišćenje intelektualne svojine u proizvodnom procesu može smanjiti buduće troškove proizvodnje, pre nego povećati buduće prihode.

Priznavanje i odmeravanje
18 Priznavanje neke stavke kao nematerijalne imovine zahteva da entitet pokaže da stavka zadovoljava:

(a) definiciju nematerijalne imovine (videti paragrafe

8-17); i

(b) kriterijume priznavanja (videti paragrafe 21-23).

Ovaj zahtev se odnosi na troškove koji nastaju na početku procesa sticanja ili internog stvaranja nematerijalne imovine, kao i na troškove koji nastaju naknadno u procesu dogradnje, zamene dela ili servisiranja te imovine.

19 Paragrafi 25-32 se bave primenom kriterijuma za priznavanje na zasebno stečenu nematerijalnu imovinu, a paragrafi 33-43 se bave njihovom primenom na nematerijalnu imovinu stečenu u poslovnoj kombinaciji. Paragraf 44 se bavi početnim odmeravanjem nematerijalne imovine stečene uz pomoć državnog davanja, paragrafi 45-47 razmenom nematerijalne imovine, a paragrafi 48-50 postupkom sa interno generisanim gudvilom. Paragrafi 51-67 se bave početnim priznavanjem i odmeravanjem interno generisane nematerijalne imovine.

20 Priroda nematerijalne imovina je takva da se, u mnogim slučajevima, ne vrši dorada te imovine odnosno zamena nekog njenog dela. U skladu sa tim, većina naknadnih izdataka će verovatno održavati očekivane buduće ekonomske koristi sadržane u postojećoj nematerijalnoj imovini pre nego zadovoljiti definiciju nematerijalne imovina i kriterijume za priznavanje iz ovog standarda. Osim toga, često je naknadne izdatke teže pripisati direktno određenoj nematerijalnoj imovini, nego preduzeću u celini. Stoga će samo u retkim slučajevima naknadni izdaci - izdaci nastali nakon početnog priznavanja stečene nematerijalne imovine ili nakon dovršetka procesa internog generisanja nematerijalne imovine - biti priznati u knjigovodstvenoj vrednosti imovine. U skladu sa paragrafom 63, naknadni izdaci u vezi sa zaštitnim znakovima ("brendovima"), impresumima, izdavačkim naslovima, listama kupaca i stavkama sličnim po sadržini (bilo da su eksterno stečene ili interno generisane) uvek se priznaju u bilansu uspeha u trenutku kada nastanu, zbog toga što se takvi izdaci ne razlikuju od izdataka razvoja celog preduzeća.

21 Nematerijalnu imovinu treba priznati ako, i samo ako:

(a) je verovatno da će se buduće ekonomske koristi, koje su pripisive imovini, uliti u entitet; i

(b) ako se nabavna vrednost imovine može pouzdano odmeriti.

22 Entitet procenjuje verovatnoću budućih ekonomskih koristi koristeći razumne i prihvatljive pretpostavki koje predstavljaju najbolju procenu uprave entiteta ukupnih ekonomskih uslova koji će postojati tokom veka trajanja te imovine.

23 Entitet koristi prosuđivanje da proceni stepen izvesnosti koji se vezuje za buduće ekonomske koristi koje su pripisive korišćenju imovine na osnovu dokaza raspoloživih u vreme početnog priznavanja, dajući pri tome veći značaj eksternim dokazima.

24 Nematerijalna imovina se početno odmerava po nabavnoj vrednosti.

Zasebno sticanje
25 Uobičajeno je da, cena koju entitet plaća da bi zasebno stekao nematerijalnu imovinu odražava očekivanja u vezi sa verovatnoćom da će se buduće ekonomske koristi sadržane u imovini uliti u entitet. Drugim rečima, efekat verovatnoće se odražava u nabavnoj vrednosti imovine. Zbog ovoga kriterijum priznavanja u vezi sa verovatnoćom iz paragrafa 21(a) se uvek smatra ispunjenim za zasebno stečenu nematerijalnu imovinu.

26 Pored toga, nabavna vrednost zasebno stečene nematerijalne imovine se obično može pouzdano odmeriti, posebno kada se naknada za kupovinu vrši u obliku gotovine ili drugih monetarnih sredstava.

27 Nabavna vrednost(cena koštanja) zasebno stečene nematerijalne imovine se sastoji od:

(a) nabavne cene uključujući uvozne carine i poreza po osnovu prometa koji se ne refundira, nakon odbitka trgovinskih popusta i rabata; i

(b) bilo kakvih direktno pripisivih troškova pripreme imovine za namenjenu upotrebu.

28 Primeri direktno pripisivih troškova su:

(a) troškovi primanja zaposlenih (definisanih u MRS-u 19) nastalih direktno u procesu dovođenja imovine u radno stanje;

(b) profesionalne naknade nastale direktno u procesu dovođenja imovine u radno stanje; i

(c) troškovi testiranja pravilnog funkcionisanja imovine.

29 Primeri izdataka koji ne čine deo nabavne vrednosti nematerijalne imovine su:

(a) troškovi uvođenja novog proizvoda ili usluge (uključujući troškove reklamiranja i promovisanja);

(b) troškovi vođenja posla na novoj lokaciji ili sa novom grupom kupaca (uključujući troškove obuke osoblja) i

(c) administrativni i drugi opšti režijski troškovi.

30 Priznavanje troškova u knjigovodstvenoj vrednosti nematerijalne imovine prestaje kada se imovina nalazi u stanju potrebnom da bi mogla da funkcioniše na način koji je menadžment predvideo. Stoga, troškovi koji nastanu tokom korišćenja ili ponovnog raspoređivanja nematerijalne imovine ne uključuju se u knjigovodstvenu vrednost te imovine. Na primer, u knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine nisu uključeni sledeći troškovi:

(a) troškovi koji nastaju kada imovina koja može da funkcioniše na način koji je predvideo menadžment tek treba da se stavi u upotrebu;

(b) početni gubici poslovanja, kao što su gubici nastali u vreme kada raste potražnja za proizvodima te imovine.

31 Neke aktivnosti nastaju u vezi sa razvojem nematerijalne imovine, ali nisu neophodne da bi imovina bila dovedena u stanje neophodno da bi mogla da funkcioniše na način koji je predvideo menadžment. Ove sporedne aktivnosti se mogu javiti pre ili u toku aktivnosti razvoja. Pošto sporedne aktivnosti nisu neophodne da bi se imovina dovela u stanje potrebno da bi mogla da funkcioniše na način koji je predvideo menadžment, prihod i povezani rashodi sporednih aktivnosti priznaju se odmah kao dobit ili gubitak, i uključuju u odgovarajuće klasifikacije prihoda ili rashoda.

32 Ukoliko je plaćanje za nematerijalnu imovinu odloženo na period duži uobičajnih kreditnih uslova , njena nabavna vrednost je cena u gotovinskom ekvivalentu. Razlika između tog iznosa i ukupnih plaćanja priznaje se kao rashod kamate tokom perioda kreditiranja, ukoliko ista nije kapitalizovana u skladu sa postupkom kapitalisanja dozvoljenim u MRS-u 23 - Troškovi pozajmljivanja.

Sticanje kao deo poslovne kombinacije
33 Prema MSFI, ukoliko je nematerijalna imovina stečena u poslovnoj kombinaciji, nabavna vrednost te nematerijalne imovine je njena fer vrednost na datum sticanja. Fer vrednost nematerijalne imovine odražava tržišna očekivanja u vezi sa verovatnoćom da će se buduće ekonomske koristi sadržane u imovini uliti u entitet. Drugim rečima, efekat verovatnoće se odražava u odmeravanju fer vrednosti nematerijalne imovine. Dakle, kriterijum priznavanja u vezi sa verovatnoćom iz paragrafa 21(a) se uvek smatra ispunjenim za nematerijalnu imovinu stečenu u poslovnim kombinacijama.

34 Stoga, u skladu sa ovim standardom i MSFI-om 3, sticalac na datum sticanja priznaje zasebno od gudvila nematerijalnu imovinu stečenog entiteta, ukoliko fer vrednost te imovine može da se odmeri pouzdano, bez obzira da li je ta stečena imovina bila priznata u entitetu pre poslovne kombinacije. To znači da sticalac priznaje kao imovinu, zasebno od gudvila, projekat istraživanja i razvoja stečenog entiteta, ukoliko taj projekat ispunjava definiciju nematerijalne imovine i njegova fer vrednost se može pouzdano odmeriti. Projekat istraživanja i razvoja stečenog entiteta zadovoljava definiciju nematerijalne imovine kada:

(a) zadovoljava definiciju imovine i

(b) može da se identifikuje, odnosno odvoji ili proističe iz ugovornih ili drugih zakonskih prava.

Odmeravanje fer vrednosti nematerijalne imovine stečene u poslovnoj kombinaciji
35 Fer vrednost nematerijalne imovina stečene u poslovnoj kombinaciji se obično može odmeriti sa dovoljnom pouzdanošću da bi se izvršilo priznavanje odvojeno od gudvila. Kada, za procene korišćene za odmeravanje fer vrednosti imovine, postoji više mogućih ishoda različite verovatnoće, javlja se neizvesnost u odmeravanju fer vrednosti te imovine, a ne demonstrira se nemogućnost pouzdanog odmeravanja fer vrednost. Ukoliko nematerijalna imovina, stečena u poslovnoj kombinaciji, ima ograničen koristan vek trajanja, postoji osporiva pretpostavka da se fer vrednost može pouzdano odmeriti.

36 Nematerijalna imovina stečena u poslovnoj kombinaciji može biti odvojiva, ali jedino zajedno sa povezanom materijalnom ili nematerijalnom imovinom. Na primer, izdavački naslov časopisa možda neće moći da se proda odvojeno od povezane baze podataka pretplatnika, ili robna marka prirodne izvorske vode može biti povezana sa određenim izvorom i ne može se prodati odvojeno od tog izvora. U takvim slučajevima, sticalac priznaje grupu sredstava kao jedno sredstvo odvojeno od gudvila, ukoliko se pojedinačne fer vrednosti tih sredstava u grupi ne mogu pouzdano odmeriti.

37 Slično tome, termini "zaštitni znak" i ,,robna marka" se često koriste kao sinonimi za trgovačke i druge marke. Međutim, prvopomenuti su opšti marketinški termini koji se najčešće koriste za označavanje grupe komplementarnih sredstava kao što je trgovačka marka (ili uslužna marka) i sa njom povezano trgovačko ime, formule, recepti i tehnološka ekspertiza. Sticalac priznaje kao jedno sredstvo grupu komplementarnih sredstava koja obuhvata zaštitni znak ukoliko se pojedinačne fer vrednosti tih komplementarnih sredstava ne mogu pouzdano odmeravati. Ukoliko se pojedinačne fer vrednosti komplementarnih sredstava mogu da pouzdano odmeravati, sticalac može da ih prizna kao jedno sredstvo, pod uslovom da pojedinačna sredstva imaju slične korisne vekove trajanja.

38 Jedine okolnosti u kojima možda nije moguće pouzdano odmeriti fer vrednost nematerijalne imovine stečene u poslovnoj kombinaciji su kada nematerijalna imovina nastaje po osnovu zakonskih ili ugovornih prava i:

(a) ili nije odvojiva; ili

(b) je odvojiva, ali ne postoje podaci iz prethodnih perioda ili dokazi o transakcijama razmene istih ili sličnih sredstava, a drugi načini procene fer vrednosti bi zavisili od nemerljivih varijabli.

39 Kotirane tržišne cene na aktivnom tržištu obezbeđuju napouzdaniju procenu fer vrednosti nematerijalne imovine (takođe videti paragraf 78). Odgovarajuća tržišna cena je obično trenutno ponuđena cena. Ukoliko trenutno ponuđene cene nisu raspoložive, cena korištena u najskorijoj sličnoj transakciji može obezbediti bazu na osnovu koje se može proceniti fer vrednost, pod uslovom da nije bilo značajnih promena ekonomskih okolnosti od datuma transakcije do datuma na koji se procenjuje fer vrednost imovine.

40 Ukoliko ne postoji aktivno tržište za nematerijalnu imovinu, njegova fer vrednost predstavlja iznos koji bi entitet platio, na datum sticanja, u nezavisnoj transakciji između upućenih i voljnih strana na osnovu najboljih dostupnih informacija. U određivanju ovog iznosa, entitete razmatra ishod nedavnih transakcija za sličnu imovinu.

41 Entiteti koji se redovno bave kupovinom i prodajom jedinstvene nematerijalne imovine, razvili su tehnike za indirektnu procenu njihovih fer vrednosti. Ove tehnike se mogu koristiti za početno odmeravanje nematerijalne imovine stečene u poslovnoj kombinaciji koje je u stvari sticanje ukoliko je njihov cilj da se proceni fer vrednost i ukoliko odražavaju trenutne transakcije i prakse u delatnosti kojoj imovina pripada. Ove tehnike, tamo gde je to prikladno, uključuju:

(a) primenu koeficijenata koji odražavaju tekuće tržišne transakcije na pokazatelje profitabilnosti date imovine (na primer, prihod, učešća na tržištu i dobit od poslovanja) odnosno kretanje tantijema koje se mogu dobiti licenciranjem nematerijalne imovine drugoj strani u nezavisnoj transakciji (kao u pristupu "oslobađanja obaveze plaćanja tantijem"), ili

(b) diskontovanje procenjenih budućih neto tokova gotovine od date imovine.

Naknadni izdaci u stečenom projektu istraživanja i razvoja
42 Izdaci istraživanja ili razvoja koji:

(a) se odnose na projekat istraživanja i razvoja, stečen zasebno ili u poslovnoj kombinaciji i priznat kao nematerijalna imovina; i

(b) nastane nakon sticanja tog projekta, se obračunava u skladu sa paragrafima 54-62.

43 Primena zahteva iz paragrafa 54-62 podrazumeva da se naknadni izdaci projekta istraživanja i razvoja, stečenog zasebno ili u okviru poslovne kombinacije i priznatog kao nematerijalna imovina:

(a) priznaju kao rashod kada nastanu, ukoliko je reč o izdacima istraživanja;

(b) priznaju kao rashod kada nastanu, ukoliko je reč o izdacima razvoja koji ne ispunjavaju kriterijum za priznavanje kao nematerijalna imovina iz paragrafa 57, i

(c) dodaju knjigovodstvenoj vrednosti stečenog projekta istraživanja ili razvoja, ukoliko se radi o izdacima razvoja koji ispunjavaju kriterijum za priznavanje iz paragrafa 57.

Sticanje uz pomoć državnog davanja
44 U određenim slučajevima, nematerijalna imovina se može steći besplatno, uz minimalnu naknadu, uz pomoć državnog davanja državnog davanja. To se može desiti kada država transferiše ili dodeljuje entitetu nematerijalnu imovinu kao što su prava za aerodromske piste, licence za rad radio ili televizijskih stanica, uvozne dozvole ili kvote ili prava na pristup drugim ograničenim resursima. Prema MRS-u 20 - Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći, entitet može odabrati da početno priznaje i nematerijalnu imovinu i davanje po fer vrednosti. Ukoliko entitet odluči da ne prizna početno imovinu po fer vrednosti, entitet početno priznaje vrednost imovine u nominalnoj vrednosti (drugi postupak koji dozvoljava MRS 20) plus bilo kakvi izdaci koji se direktno mogu pripisati pripremi imovine za njenu namenjenu upotrebu.

Razmene imovine
45 Jedan ili više delova nematerijale imovine se mogu steći u zamenu za nemonetarno sredstvo ili sredstva ili za kombinaciju monetarnih i nemonetarnih sredstava. Razmatranje koje sledi se jednostavno odnosi na razmenu jednog nemonetarnog sredstva za drugo, ali se takođe primenjuje na sve razmene opisane u prethodnoj rečenici. Nabavna vrednost takve nematerijalne imovine se odmerava po fer vrednosti osim ako: (a) transakciji razmeni ne nedostaje komercijalna suština ili (b) fer vrednost ni dobijene i ni ustupljene imovine se ne može pouzdano odmeriti. Stečena imovina se odmerava na ovaj način čak i ako entitet ne može odmah da prestane da priznaje ustupljenu imovinu. Ukoliko se stečena imovina ne odmerava po fer vrednosti, njena nabavna vrednost se domerava po knjigovodstvenoj vrednosti ustupljene imovine.

46 Entitet utvrđuje da li transakcija razmene ima komercijalnu suštinu tako što razmatra u kom obimu se očekuje promena budućih tokova gotovine usled te transakcije. Transakcija razmene ima komercijalnu suštinu ukoliko se:

(a) struktura (npr. rizik, vreme i iznos) tokova gotovine primljene imovine razlikuje od strukture tokova gotovine transferisane imovine; ili

(b) kao rezultat razmene izmeni specifična vrednost entiteta za onaj deo poslovanja entiteta na koji utiče transakcija; i

(c) razlika navedena pod (a) ili (b) je značajna u odnosu na fer vrednost razmenjenih sredstava.

Za svrhe utvrđivanja da li transakcija razmene ima komercijalnu suštinu, specifična vrednost entiteta za onaj deo poslovanja entiteta na koji utiče transakcija odražava tokove gotovine nakon oporezivanja. Rezultat ovih analiza može biti jasan čak i bez obaveze entiteta da vrši detaljna izračunavanja.

47 U paragrafu 21(b) se navodi da je uslov priznavanja nematerijalne imovine da se nabavna vrednost imovine može pouzdano odmeriti. Fer vrednost nematerijalne imovine za koju ne postoje uporedive tržišne transakcije se može pouzdano odmeriti ukoliko (a) promenljivost opsega razumnih procena fer vrednosti nije značajna za tu imovinu ili (b) verovatnoća različitih procena u okviru ovog opsega se može oceniti u razumnoj meri i koristiti pri procenjivanju fer vrednosti. Ukoliko je entitet u mogućnosti da pouzdano utvrdi fer vrednost bilo primljene ili ustupljene imovine, tada se za odmeravanje nabavne vrednosti koristi fer vrednost ustupljene imovine osim u slučajevima kada je fer vrednost primljene imovine više očigledna.

Interno generisani gudvil
48 Interno generisani gudvil se ne priznaje kao imovina.

49 U nekim slučajevima, izdatak nastaje da bi se generisale buduće ekonomske koristi, ali rezultat nije kreiranje nematerijalne imovine koja ispunjava kriterijume priznavanja iz ovog standarda. Takav izdatak se često opisuje kao izdatak koji doprinosi interno generisanom gudvilu. Interno generisani gudvil se ne priznaje kao imovina zato što nije resurs koji se može identifikovati, koji entitet kontroliše i koji se može pouzdano odmeravati po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja).

50 Razlika između tržišne vrednosti entiteta i knjigovodstvene vrednosti njegove neto imovine koje se mogu identifikovati, u bilo kom vremenskom trenutku mogu obuhvatiti opseg faktora koji utiču na vrednost entiteta. Međutim, takve razlike ne predstavljaju nabavnu vrednost(cenu koštanja) nematerijalne imovine koju kontroliše entitet.

Interno generisana nematerijalna imovina
51 Ponekad je teško proceniti da li interno generisana nematerijalna imovina ispunjava uslove za priznavanje zbog problema oko:

(a) utvrđivanja da li i kada postoji imovina koje se može identifikovati koja će generisati očekivane buduće ekonomske koristi; i

(b) pouzdanog određivanja nabavne vrednosti (cene koštanja). U nekim slučajevima, cena koštanja internog generisanja nematerijalne imovine se ne može razlikovati od troškova održavanja ili poboljšanja interno generisanog gudvila ili obavljanja svakodnevnih aktivnosti entiteta.

Zbog toga, pored uvažavanja opštih zahteva za priznavanje i početno odmeravanje nematerijalne imovine, entitet primenjuje zahteve i uputstva iz paragrafa 52-67 za svu interno generisanu nematerijalnu imovinu.

52 Da bi procenio da li interno generisana nematerijalna imovina zadovoljava kriterijume za priznavanje, entitet klasifikuje generisanje imovine na:

(a) fazu istraživanja; i

(b) fazu razvoja.

Mada su termini "istraživanje" i "razvoj" definisani, termini "faza istraživanja" i "faza razvoja" imaju šire značenje za potrebe ovog standarda.

53 Ukoliko entitet ne može da napravi razliku između faze istraživanja i faze razvoja internog projekta za kreiranje nematerijalne imovine, entitet tretira izdatke po osnovu tog projekta kao da su nastali samo u fazi istraživanja.

Faza istraživanja
54 Nematerijalna imovina koje proističe iz istraživanja (ili iz faze istraživanja internog projekta) se ne priznaje. Izdatak po osnovu istraživanja (ili u fazi istraživanja internog projekta) se priznaje kao rashod onda kada je on nastao.

55 U fazi istraživanja internog projekta, entitet ne može da pokaže da nematerijalna imovina postoji i da će proizvesti verovatne buduće ekonomske koristi. Zbog toga, ovaj izdatak se priznaje kao rashod kada je nastao.

56 Primeri aktivnosti istraživanja su:

(a) aktivnosti čiji je cilj sticanje novog znanja;

(b) traganje za primenama nalaza istraživanja i drugog znanja, njihovim vrednovanjem i konačnim izborom;

(c) traganje za alternativama za materijale, uređaje, proizvode, procese, sisteme ili usluge; i

(d) formulisanje, dizajniranje, vrednovanje i konačni izbor mogućih alternativa za nove ili poboljšane materijale, uređaje, proizvode, procese, sisteme ili usluge.

Faza razvoja
57 Nematerijalna imovina koja proističe iz razvoja (ili iz faze razvoja internog projekta) se priznaje kao imovina ako, i samo ako, entitet može da dokaže sledeće:

(a) tehničku izvodljivost završavanja nematerijalne imovine, tako da će ona biti raspoloživa za korišćenje ili prodaju;

(b) svoju nameru da završi nematerijalnu imovinu i da je koristi ili proda;

(c) svoju sposobnost korišćenja ili prodaje nematerijalne imovine;

(d) kako će nematerijalna imovina generisati verovatne buduće ekonomske koristi. Između ostalog, entitet može da demonstrira postojanje tržišta za proizvod nematerijalne imovine ili samu nematerijalnu imovinu ili, ukoliko se koristi interno, upotrebljivost nematerijalne imovine;

(e) rapoloživost adekvatnih tehničkih, finansijskih i drugih resursa za završavanje razvoja i korišćenje ili prodaju nematerijalne imovine; i

(f) njegovu sposobnost pouzdanog odmeravanja izdataka koji se mogu pripisati nematerijalnoj imovini tokom njenog razvoja.

58 U fazi razvoja internog projekta, entitet može, u određenim okolnostima, da identifikuje nematerijalnu imovinu i da demonstrira da će imovina generisati verovatne buduće ekonomske koristi. Ovo je zbog toga što je faza razvoja projekta naprednija od faze istraživanja.

59 Primeri aktivnosti razvoja su:

(a) projektovanje, izgradnja i testiranje prototipova i modela pre proizvodnje i pre upotrebe;

(b) projektovanje alata, montažnih uređaja, kalupa i matrica koje podrazumeva novu tehnologiju,

(c) projektovanje, izgradnja i rad pilot postrojenja, koje po obimu nije ekonomski izvodljivo za komercijalnu proizvodnju; i

(d) projektovanje, izgradnja i testiranje odabrane alternative za nove ili poboljšane materijale, uređaje, proizvode, procese, sisteme ili usluge.

60 Da bi demonstrirao kako će nematerijalna imovina generisati verovatne buduće ekonomske koristi, entitet procenjuje buduće ekonomske koristi koje će dobiti od imovine korišćenjem principa iz MRS-a 36 - Umanjenje vrednosti imovine. Ukoliko imovina generiše buduće ekonomske koristi samo u kombinaciji sa drugom imovinom, entitet primenjuje koncept jedinica koje generišu gotovinu iz MRS-a 36.

61 Raspoloživost resursa za završavanje, korišćenje ili sticanje koristi iz nematerijalne imovine se može pokazati na primer, poslovnim planom u kom se prikazuju tehnički, finansijski i drugi potrebni resursi i sposobnošću entiteta da obezbedi te resurse. U nekim slučajevima, entitet dokazuje raspoloživost eksternih finansijskih sredstava dobijanjem nagoveštaja od zajmodavca da je voljan da finansira plan.

62 Sistem obračuna troškova entiteta često omogućava pouzdano odmeravanje troškova internog generisanja nematerijalne imovine, kao što su plate i drugi izdaci napravljeni kod obezbeđivanju autorskih prava ili licenci ili razvoja kompjuterskog softvera.

63 Interno generisani zaštitni znakovi, impresumi, izdavački naslovi liste kupaca i stavke slične sadržine se ne priznaju kao nematerijalna imovina.

64 Izdaci po osnovu interno generisanog zaštitnih znakova, impresuma, izdavačkih naslova, listi kupaca i stavki slične sadržine se ne mogu razlikovati od troškova razvoja poslovanja kao celine. Otuda se ove stavke ne priznaju kao nematerijalna imovina.

Cena koštanja interno generisane nematerijalne imovine
65 Cena koštanja interno generisane nematerijalne imovine za potrebe paragrafa 24, je zbir izdataka nastalih od dana kada je nematerijalna imovina prvi put ispunila kriterijum priznavanja prema paragrafima 21, 22 i 57. Paragrafom 71 se zabranjuje ponovno pojavljivanje izdataka prethodno priznatih kao rashod.

66 Cena koštanja interno generisane nematerijalne imovine uključuje sve direktno pripisive troškove neophodne za kreiranje, proizvodnje i pripremu imovine za funkcionisanje na način koji je rukovodstvo predvidelo. Primeri direktno pripisivih troškova su:

(a) troškovi materijala i usluga korišćenih ili potrošenih u generisanju nematerijalne imovine;

(b) troškovi primanja zaposlenih (kako su definisani u MRS-u 19) koji nastaju u generisanju nematerijalne imovine;

(c) provizije za registrovanje zakonskog prava ; i

(d) amortizacija patenata i licenci koji se koriste za generisanje nematerijalne imovine.

MRS 23 precizira kriterijume za priznavanje kamate kao elementa nabavne vrednosti interno generisane nematerijalne imovine.

67 Sledeće pozicije, nisu komponente cene koštanja interno generisane imovine:

(a) izdaci prodaje, administrativni izdaci i drugi opšti režijski izdaci, ukoliko se ovi izdaci ne mogu direktno pripisati pripremi imovine za korišćenje;

(b) identifikovane neefikasnosti i početni gubici poslovanja nastali pre nego što je imovina ostvarila planirane performanse; i

(c) izdaci osposobljavanja zaposlenih za korišćenje imovine.

Primer za ilustraciju paragrafa 65

Entitet razvija novi proizvodni proces. Tokom 20Dž5. godine, nastali su izdaci od 1.000 n.j.,(a) od kojih je 900 nastalo pre 1. decembra 20Dž5. godine, a 100 n.j. je nastalo između 1. decembra 20Dž5. godine i 31. decembra 20Dž5. godine. Entitet je u stanju da dokaže da je, na dan 1. decembra 20Dž5. godine, proizvodni proces zadovoljio kriterijum za priznavanje kao nematerijalna imovina. Nadoknadivi iznos praktičnog znanja koje je deo procesa (uključujući buduće odlive gotovine za završavanje procesa pre nego što je raspoloživ za korišćenje) procenjuje se na 500 n.j.

Na kraju 20Dž5. godine, proizvodni proces se priznaje kao nematerijalna imovina po nabavnoj vrednosti od 100 n.j. (izdaci nastali od datuma kada je ispunilo uslove priznavanja, što je 1. decembar 20Dž5). Izdatak od 900 n.j. nastao pre 1. decembra 20Dž5. godine se priznaje kao rashod jer kriterijumi priznavanja nisu zadovoljeni do 1. decembra 20Dž5.godine. Ovaj izdatak ne predstavlja deo cene koštanja proizvodnog procesa priznatog u bilansu stanja.

Tokom 20Dž6. godine nastali izdatak je 2.000 n.j.. Na kraju 20Dž6. godine nadoknadivi iznos praktičnog znanja koje je deo procesa (uključujući buduće odlive gotovine za završavanje procesa pre nego što je raspoloživ za upotrebu) procenjuje se na 1.900 n.j.

Na kraju 20Dž6. godine nabavna vrednost proizvodnog procesa je 2.100 n.j. (izdatak od 100 n.j. je priznat na kraju 20Dž5. godine plus izdatak od 2.000 n.j. priznat u 20Dž6. godini). Entitet priznaje gubitak od umanjenja vrednosti od 200 n.j. kako bi se korigovala knjigovodstvena vrednost procesa pre gubitka od umanjenja vrednosti (2.100 n.j.) do njegovog nadoknadivog iznosa (1.900 n.j.). Ovaj gubitak od umanjenja vrednosti će biti storniran u narednom periodu ukoliko su zahtevi za storniranje gubitka od umanjenja vrednosti iz MRS-a 36 zadovoljeni.

(a) U ovom standardu iznosi su izraženi u monetarnih jedinicama (n.j.).

Priznavanje rashoda
68 Izdatak po osnovu nematerijalne stavke se priznaje kao rashod onda kada je nastao, osim:

(a) ako ne ulazi u nabavnu vrednost (cenu koštanja) nematerijalne imovine koje ispunjava uslove priznavanja (videti paragrafe 18-67); ili

(b) ako stavka nije stečena u poslovnoj kombinaciji i ne može se priznati kao nematerijalna imovina. Ukoliko je to slučaj, ovaj izdatak (uključen u troškove poslovne kombinacije) predstavlja deo iznosa koji se pripisuje gudvilu na datum sticanja (videti MSFI 3).

69 U nekim slučajevima izdatak nastaje da se obezbede buduće ekonomske koristi entitetu, ali ne stiče se niti kreira nematerijalna imovina niti neka druga imovina koja se može priznati. U ovim slučajevima, izdatak se priznaje kao rashod kada je nastao. Na primer, osim kada je deo troškova poslovne kombinacije, izdatak istraživanja se priznaje kao rashod kada je nastao (videti paragraf 54). Drugi primeri izdataka koji se priznaju kao rashod kada nastanu uključuju:

(a) izdatak započinjanja poslovanja (troškovi pokretanja posla) osim ako ovaj izdatak nije uključen u nabavnu vrednost (cenu koštanja) neke nekretnine, postrojenja i opreme u skladu sa MRS 16. Troškovi započinjanja poslovanja se mogu sastojati od troškova osnivanja kao što su pravni i administrativni troškovi nastali pri osnivanju entiteta kao pravnog subjekta, izdatak otvaranja novog objekta ili preduzeća (troškovi pre započinjanja poslovanja) ili izdaci započinjanja novih poslovnih aktivnosti ili lansiranja novih proizvoda ili procesa (predoperativni troškovi).

(b) izdatak aktivnosti obuke;

(c) izdatak reklamnih i promotivnih aktivnosti; i

(d) izdatak premeštanja nekog dela ili celog entiteta na drugu lokaciju ili njihove reorganizacije.

70 Paragraf 68 ne sprečava priznavanje plaćanja pre roka kao imovine kada je plaćanje za isporuku robe ili usluga izvršeno pre nego što je roba isporučena ili usluge pružene

Ranije nastali rashodi se ne priznaju kao imovina
71 Izdatak za nematerijalnu stavku koja je početno priznata kao rashod se ne priznaje kao deo nabavne vrednosti (cene koštanja) imovine na neki kasniji datum.

Odmeravanje posle priznavanja
72 Entitet kao svoju računovodstvenu politiku opredeljuje ili model nabavne vrednosti iz paragrafa 74 ili model revalorizacije iz paragrafa 75. Ukoliko se nematerijalna imovina računovodstveno obuhvata primenom modela revalorizacije, sva druga imovina iz njene grupe se takođe odmerava primenom istog modela, osim ako ne postoji aktivno tržište za tu drugu imovinu.

73 Grupa nematerijalne imovine je grupa imovine slične prirode i namene u poslovanju entiteta. Stavke u okviru jedne grupe nematerijalne imovine se revalorizuju istovremeno, da bi se izbegla selektivna revalorizacija imovine i izveštavanje o iznosima u finansijskim izveštajima predstavljaju mešavinu troškova i vrednosti na različite datume.

Model nabavne vrednosti
74 Nakon početnog priznavanja, nematerijalna imovina se knjiži po svojoj nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) umanjenoj za eventualnu akumuliranu amortizaciju i eventualne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti.

Model revalorizacije
75 Nakon početnog priznavanja, nematerijalna imovina se knjiži po revalorizovanoj vrednosti, što je njena fer vrednost na dan revalorizacije, umanjena za akumuliranu amortizaciju koja je naknadno usledila i bilo kakve naknadne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti. U svrhu revalorizacije prema ovom standardu, fer vrednost se utvrđuje pozivanjem na aktivno tržište. Revalorizacija se vrši toliko redovno da se knjigovodstvena vrednost imovine na dan bilansa stanja bitno ne razlikuje od fer vrednosti te imovine.

76 Model revalorizacije ne dozvoljava:

(a) revalorizaciju nematerijalne imovine koja nije prethodno priznata kao imovina; ili

(b) početno priznavanje nematerijale imovine u drugim iznosima osim po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja).

77 Model revalorizacije se primenjuje pošto je imovina početno priznata po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja). Međutim, ako je samo deo nabavne vrednosti (cene koštanja) priznat kao imovina, zbog toga što imovina nije zadovoljila kriterijume priznavanja sve do polovine procesa (videti paragraf 65), model revalorizacije se može primeniti na celu tu imovinu. Takođe, model revalorizacije se može primeniti na nematerijalnu imovinu koja je dobijena uz pomoć državnog davanja priznata u nominalnom iznosu (videti paragraf 44).

78 Za nematerijalnu imovinu nije uobičajeno da postoji aktivno tržište sa karakteristikama opisanim u paragrafu 8, mada se ovo može desiti. Na primer, u određenim pravnim sistemima, može postojati aktivno tržište za slobodno prenosive dozvole za taksi-automobile, dozvole za ribolov ili proizvodne kvote. Međutim, aktivno tržište ne može postojati za zaštitne znakove, novinske impresume, muzička i filmska izdavačka prava, patente ili trgovačke marke, zbog toga što je svaka ta imovina jedinstvena. Takođe, iako se nematerijalna imovina kupuje i prodaje, o ugovorima pregovaraju pojedinačni kupci i prodavci, a transakcije su relativno retke. Iz navedenih razloga, cena koja se plaća za neku imovinu možda ne daje dovoljan dokaz o fer vrednosti neke druge imovine. Štaviše, cene često nisu dostupne javnosti.

79 Učestalost revalorizacije zavisi od promenljivosti fer vrednosti nematerijalne imovine koja se revalorizuje. Ukoliko se fer vrednost revalorizovane imovine bitno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti, neophodna je dalja revalorizacija. Neka nematerijalna imovina može imati značajna i promenljiva kretanja fer vrednosti što zahteva obaveznu godišnju revalorizaciju. Takve česte revalorizacije nisu neophodne kada je u pitanju nematerijalna imovina sa beznačajnim kretanjima fer vrednosti.

80 Ukoliko se nematerijalna imovina revalorizuje, eventualna amortizacija na dan revalorizacije se ili:

(a) prepravlja proporcionalno sa promenom bruto knjigovodstvene vrednosti ove imovine, tako da se knjigovodstvena vrednost imovine posle revalorizacije izjednačava sa njegovom revalorizovanom vrednošću; ili

(b) se eliminiše, u odnosu na bruto knjigovodstvenu vrednost imovine, a neto iznos se prepravlja prema revalorizovanoj vrednosti imovine.

81 Ukoliko se nematerijalna imovina iz grupe revalorizovane nematerijalne imovine ne može revalorizovati zbog toga što ne postoji aktivno tržište za ovu imovinu, imovina se knjiži po nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) umanjenoj za eventualnu amortizaciju i gubitke od umanjenja vrednosti.

82 Ukoliko se fer vrednost revalorizovane nematerijalne imovine više ne može utvrđivati pozivanjem na aktivno tržište, knjigovodstvena vrednost imovine je revalorizovana vrednost na dan poslednje revalorizacije, pozivanjem na aktivno tržište, umanjena za eventualnu naknadnu akumuliranu amortizaciju i naknadne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti.

83 Činjenica da više ne postoji aktivno tržište za revalorizovanu nematerijalnu imovinu, može ukazati na to da je vrednost imovine možda umanjena i da je treba testirati u skladu sa MRS 36.

84 Ukoliko se fer vrednost imovine može utvrditi pozivanjem na aktivno tržište na datum sledećeg odmeravanja, model revalorizacije se primenjuje od tog datuma.

85 Ukoliko je knjigovodstvena vrednost nematerijalne imovine uveća kao rezultat revalorizacije, to uvećanje treba knjižiti direktno u korist kapitala u okviru pozicije revalorizacione rezerve. Međutim, povećanje se priznaje u bilansu uspeha u iznosu u kom poništava revalorizaciono umanjenje iste imovine prethodno priznate u bilansu uspeha.

86 Ukoliko se knjigovodstvena vrednost smanji kao rezultat revalorizacije, to smanjenje se priznaje u bilansu uspeha. Međutim, smanjenje se knjiži direktno na teret kapitala u okviru pozicije revalorizacione rezerve u iznosu potražnog salda u revalorizacionoj rezervi za tu imovinu.

87 Kumulirane revalorizacione rezerve uključene u kapital se mogu prenositi direktno u neraspoređenu dobit kada se te rezerve realizuju. Cela ova rezerva se može realizovati prilikom rashodovanja ili otuđenja imovine. Međutim, neke rezerve se mogu realizovati dok entitet koristi imovina; u takvom slučaju, ostvareni iznos rezerve je razlika između amortizacije obračunate na osnovu revalorizovane knjigovodstvene vrednosti imovine i amortizacije koja bi se priznala na osnovu istorijskog troška (nabavne vrednosti - cene koštanja) imovine. Prenos iz revalorizacionih rezervi u neraspoređenu dobit se ne vrši kroz bilans uspeha.

Koristan vek trajanja
88 Entitet treba da proceni da li je koristan vek trajanja nematerijalne imovine ograničen ili neograničen i ukoliko je ograničen treba da odredi vremenski period, ili broj proizvedenih ili sličnih jedinica, koji čini taj koristan vek trajanja. Za nematerijalnu imovinu se smatra da ima neograničen koristan vek trajanja, ukoliko se na osnovu analize svih relevantnih faktora ne može predvideti završetak perioda u kome se očekuje da će nematerijalna imovina generisati prilive neto tokova gotovine u entitet.

89 Računovodstveno obuhvatanje nematerijalne imovine se bazira na njenom korisnom veku trajanja. Nematerijalna imovina sa ograničenim vekom trajanja se amortizuje (videti paragrafe 97-106) dok se za nematerijalnu imovinu sa neograničenim vekom trajanja ne vrši amortizacija (videti paragrafe 107-110). Ilustrativni primeri koji prate ovaj Standard ilustruju utvrđivanje korisnog veka trajanja za različitu nematerijalnu imovinu, i naknadni računovodstveni obuhvat ove imovine zasnovan na utvrđenom korisnom veku trajanja.

90 U određivanju veka trajanja imovine potrebno je u razmatranje uključiti mnoge faktore, kao što su :

(a) očekivana upotreba imovine u entitetu, i da li bi i drugi menadžment tim mogao efikasno da upravlja tom imovinom.

(b) tipični proizvodni ciklus imovine i javne informacije o procenama korisnih vekova slične imovine koja se koriste na sličan način.

(c) tehnički, tehnološki, komercijalni ili drugi tipovi zastarelosti;

(d) stabilnost delatnosti u kojoj deluje imovina i promene u tržišnoj potražnji za proizvodima i uslugama dobijenih od te imovine;

(e) očekivane akcije konkurenata ili potencijalnih konkurenata;

(f) visina izdataka za održavanje potrebno da bi se dobile buduće ekonomske koristi iz imovina i sposobnosti i namera entiteta da dostigne taj nivo;

(g) period kontrole nad imovinom i pravna ili slična ograničenja u korišćenju imovine, kao što su datumi isteka povezanih lizing ugovora, i

(h) da li vek trajanja imovine zavisi od veka trajanja druge imovine entiteta.

91 Izraz "neograničen" ne znači "beskonačan". Koristan vek trajanja nematerijalne imovine odražava samo nivo budućih izdataka za održavanje neophodnih kako bi se održao standard učinka imovine procenjen u vreme kada se vršila procena korisnog veka trajanja, i namere i mogućnosti entiteta da dostigne taj nivo. Zaključak da je koristan vek trajanja nematerijalne imovine neograničen ne treba da zavisi od iznosa za koji planirani budući izdaci prekoračuju nivo neophodan za odžavanja standard učinka te imovine.

92 S obzirom na brze promene u tehnologiji, kompjuterski softver,i mnoga druga nematerijalna imovina su podložni tehnološkoj zastarelosti. Zbog toga postoji verovatnoća da će njihov koristan vek trajanja biti kratak.

93 Vek trajanja nematerijalne imovine može biti veoma dug ili čak neograničen. Neizvesnost opravdava oprezno procenjivanje veka trajanja nematerijalne imovine, ali ne opravdava izbor veka trajanja koji je nerealno kratak.

94 Koristan vek trajanja nematerijalne imovine koja nastaje po osnovu ugovornih ili drugih zakonskih prava ne prevazilaze period važenja tih ugovornih ili drugih zakonskih prava, ali može biti kraći u zavisnosti od perioda tokom kog entitet očekuje da će koristiti imovinu. Ukoliko se ugovorna ili druga zakonska prava prenose za ograničeni period koji se može obnoviti, koristan vek trajanja nematerijalne imovine obuhvata period(e) obnove samo ukoliko postoje dokazi da entitet može izvršiti obnovu bez značajnih troškova.

95 I ekonomski i zakonski faktori mogu uticati na vek trajanja nematerijalne imovine. Ekonomski faktori određuju period tokom kog će entitet dobijati buduće ekonomske koristi. Zakonski faktori mogu ograničiti period tokom kog entitet kontroliše pristup tim koristima. Vek trajanja je kraći od ova dva perioda utvrđena ovim faktorima.

96 Postojanje sledećih faktora, između ostalih, ukazuje da bi entitet mogao da obnovi ugovorna i druga zakonska prava bez značajanih troškova:

(a) postoje dokazi, moguće zasnovani na iskustvu, da će se ugovorna i druga zakonska prava obnoviti. Ako obnavljanje zavisi od saglasnosti treće strane, to podrazumeva dokaze da će treća strana dati svoju saglasnost;

(b) postoje dokazi će svi dokazi neophodni za postizanje obnavljanja biti zadovoljeni; i

(c) troškovi obnavljanja za entitet nisu značajni u poređenju sa budućim ekonomskim koristima koje entitet očekuje od obnavljanja.

Kada su troškovi obnavljanja značajni u odnosu na buduće ekonomske koristi za koje se očekuje da će od obnavljanja imati entitet, troškovi obnavljanja predstavljaju u suštini, troškova sticanja nove nematerijalne imovine na datum obnavljanja.

Nematerijalna imovina sa konačnim vekom trajanja
Amortizacioni period i metod amortizacije
97 Iznos nematerijalne imovine sa konačnim vekom trajanja koji se amortizuje se alocira sistematski tokom njenog veka trajanja. Obračun amortizacije započinje kada imovina postane raspoloživa za upotrebu, odnosno kada se nalazi na lokaciji i u stanju spremnom za poslovanje na način koji je rukovodstvo predvidelo. Amortizacija prestaje na raniji od sledeća dva datuma: datum na koji se imovina klasifikuje kao imovina koja se drži za prodaju (ili na koji se uključuje u grupu za otuđenje klasifikovanu kao grupa koja se drži za prodaju) u skladu sa MSFI 5 ili na datum na koji prestaje priznavanje imovine. Korišćeni metod amortizacije odražava dinamiku kojom se očekuje da će entitet trošiti buduće ekonomske koristi od imovine. Ako se dinamika ne može pouzdano utvrditi, koristi se pravolinijski (linearni) metod. Troškovi amortizacije za svaki period se priznaju u bilansu uspeha, osim ako neki drugi Standard ne dozvoljava ili ne zahteva da se uključe u knjigovodstvenu vrednost neke druge imovine.

98 Različite metode amortizacije se mogu koristiti za raspoređivanje iznosa imovine koji se amortizuje sistematski tokom njenog veka trajanja. Ovi metodi uključuju metod pravolinijskog otpisa (proporcionalna metoda), metod opadajućeg salda (degresivni metod) i metod broja proizvedenih jedinica (funkcionalni metod). Metod koji će se koristiti se bira na osnovu očekivanog obrasca potrošnje očekivanih budućih ekonomskih koristi sadržanih u imovini i dosledno se primenjuje iz perioda u period, ukoliko ne dođe do promene očekivanog obrasca potrošnje ekonomskih koristi koje će proisteći iz te imovine. Retko postoje, ukoliko se ikad i pojave, ubedljivi dokazi koji bi poslužili kao potpora nekom metodu amortizacije nematerijalne imovine sa konačnim vekom trajanja, koji bi rezultirali nižim iznosom akumulirane amortizacije, u odnosu na pravolinijski metod.

99 Amortizacija se obično priznaje u bilansu uspeha. Međutim, ponekad se buduće ekonomske koristi sadržane u imovini apsorbuju prilikom proizvodnje druge imovine. U ovom slučaju, troškovi amortizacije predstavljaju deo cene koštanja druge imovine i uključuju se u njenu knjigovodstvenu vrednost. Na primer, amortizacija nematerijalne imovine koja se koristi u proizvodnom procesu uključuje se u knjigovodstvenu vrednost zaliha (videti MRS 2 Zalihe).

Rezidualna vrednosti
100 Pretpostavlja se da je rezidualna vrednost nematerijalne imovine sa konačnim vekom trajanja nula, osim ako:

(a) e postoji obaveza treće strane da kupi imovinu na kraju njenog veka trajanja; ili

(b) ne postoji aktivno tržište za imovinu i:

(i) rezidualna vrednost se može utvrditi pozivanjem na to tržište; i

(ii) verovatno je da će takvo tržište postojati na kraju veka trajanja imovine.

101 Iznos koji se amortizuje za neku imovinu utvrđuje se posle odbitka njegovog ostatka vrednost (rezidualne vrednosti). Svaka rezidualna vrednost osim nule implicira da entitet očekuje da otuđi nematerijalnu imovinu pre kraja njenog ekonomskog veka.

102 Procena rezidualne vrednosti neke imovine se zasniva na iznosu koji se može nadoknaditi otuđenjem pri čemu se koriste cene koje preovlađuju na dan procene za prodaju slične imovine koja je došla do kraja svog korisnog veka trajanja i koja je korišćena pod uslovima sličnim uslovima pod kojima će se imovina koristiti. Rezidualna vrednost se proverava barem na kraju svake finansijske godine. Promena rezidualne vrednosti imovine se obračunava kao promena računovodstvene procene u skladu sa MRS-om 8 - Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške.

103 Rezidualna vrednost nematerijalne imovine se može uvećati do iznosa koji je jednak knjigovodstvenoj vrednosti ili je veći od nje. Ukoliko se to desi, troškovi amortizacije za tu imovinu su nula osim ako i sve dok se rezidualna vrednost naknadno ne smanji na iznos manji od knjigovodstvene vrednosti imovine.

Provera amortizacionog perioda i metoda amortizacije

104 Amortizacioni period i metod amortizacije treba da se proveravaju najmanje na kraju svake finansijske godine. Ukoliko se očekivani vek trajanja imovine značajno razlikuje od prethodnih procena, amortizacioni period treba promeniti u skladu sa tim. Ukoliko je došlo do promene u očekivanom obrascu korišćenja budućih ekonomskih koristi od imovine, metod amortizacije se menja da bi se odrazio promenjeni obrazac. Takve promene se računovodstveno obuhvataju kao promene računovodstvenih procena u skladu sa MRS-om 8.

105 Tokom upotrebe nematerijalne imovine, može postati očigledno da je procena njenog veka trajanja neadekvatna. Na primer, priznavanje gubitka od umanjenja vrednosti može ukazati treba promeniti amortizacioni period.

106 Tokom vremena se obrazac budućih ekonomskih koristi za koje se očekuje da će priticati entitetu od nematerijalne imovine može promeniti. Na primer, može postati očigledno da je degresivni metod odgovarajući, a ne pravolinijski metod. Drugi primer je ako je korišćenje prava u obliku licence odloženo zbog aktivnosti na drugim komponentama biznis plana. U takvom slučaju, ekonomske koristi koje proističu iz imovine mogu da se ne povrate sve do kasnijih perioda.

Nematerijalna imovina sa neograničenim vekom trajanja
107 Nematerijalna imovina koja ima neograničen vek trajanja se ne amortizuje.

108 U skladu sa MRS 36, od entiteta se zahteva da testira nematerijalnu imovinu sa neograničenim vek trajanja na umanjenje vrednosti poređenjem nadoknadivog iznosa i knjigovodstvene vrednosti

(a) na godišnjem nivou, i

(b) kad god postoje naznake da je možda došlo do umanjenja vrednosti nematerijalne imovine.

Provera procene korisnog veka trajanja
109 Koristan vek trajanja nematerijalne imovine koja se ne amortizuje se ponovo razmatra u svakom periodu kako bi se utvrdilo da li događaji i okolnosti i dalje podržavaju pretpostavku neograničenog korisnog veka trajanja te imovine. Ukoliko to nije slučaj, promena procene korisnog veka trajanja iz neograničenog u ograničeni se računovodstveno obuhvata kao promena računovodstvene procene u skladu sa MRS 8.

110 Saglasno MRS-u 36, ukoliko se ponovnom procenom utvrdi da je koristan vek trajanja, prvobitno procenjen kao neograničen, ipak ograničenog trajanja, ovo ukazuje na mogućnost da je došlo do umanjenja vrednosti imovine. Entitet će testirati imovinu zbog mogućeg umanjenja vrednosti poređenjem nadoknadivog iznosa, određenog u skladu sa MRS-om 36 sa knjigovodstvenom vrednošću, i eventualni iznos za koji knjigovodstvena vrednost prekoračuje nadoknadivi iznos se priznaje kao gubitak od umanjenja vrednosti.

Nadoknadivost knjigovodstvene vrednosti - gubitaka od umanjenja vrednosti
111 Da bi se utvrdilo da li je došlo do umanjenja vrednosti nematerijalne imovine, entitet primenjuje MRS 36. Taj standard objašnjava kada i kako entitet proverava knjigovodstvenu vrednost svoje imovine, kako određuje nadoknadivi iznos i kada priznaje ili stornira gubitak od umanjenja vrednosti.

Povlačenje iz upotrebe i otuđivanje
112 Priznavanje nematerijalne imovine prestaje:

(a) po otuđenju; ili

(b) kada se ne očekuju buduće ekonomske koristi od njenog korišćenja ili otuđenja.

113 Dobitak ili gubitak koji nastaje iz prestanka priznavanja nematerijalne imovine se određuje kao razlika između neto prihoda od otuđenja, ako ih ima, i knjigovodstvene vrednosti imovine. On se priznaje u bilansu uspeha kada imovina prestane da se priznaje (osim ako se MRS 17 ne zahteva drugačije u slučaju prodaje ili povratnog lizinga) Dobici se ne klasifikuju kao prihod.

114 Otuđenje nematerijalne imovine se može izvršiti na različite načine (na primer prodajom, zaključenjem finansijskog lizinga ili donacijom). Pri određivanju datuma otuđenja takve imovine, entitet primenjuje kriterijume iz MRS-a 18 Prihodi za svrhe priznavanja prihoda od prodaje robe. MRS 17 se primenjuje na otuđenje putem prodaje ili povratnog lizinga.

115 U skladu sa principima priznavanja iz paragrafa 21, entitet u okviru knjigovodstvene vrednosti priznaje troškove zamene dela nematerijalne imovine, a zatim prestaje da priznaje knjigovodstvenu vrednost zamenjenog dela. Ukoliko nije izvodljivo da entitet utvrdi knjigovodstvenu vrednost zamenjenog dela, on može koristiti troškove zamene kao naznaku nabavne vrednosti zamenjenog dela u vreme kada je stečen ili interno generisan.

116 Nadoknada koja se potražuje po osnovu otuđenja nematerijalne imovine se početno priznaje po svojoj fer vrednosti. Ukoliko je plaćanje za nematerijalnu imovinu odloženo, primljena naknada se početno priznaje po ekvivalentu cene za gotovinu. Razlika između nominalnog iznosa naknade i ekvivalenta cene za gotovinu se priznaje kao prihod od kamate u skladu sa MRS 18-om odražavajući efektivni prinos na potraživanje.

117 Amortizacija nematerijalne imovine sa ograničenim korisnim vekom trajanja ne prestaje kada se imovina više ne koristi, osim ako imovina nije u potpunosti amortizovana ili je klasifikovana kao imovina koje se drži za prodaju (ili je uključena u grupu za otuđenje koja se klasifikuje kao grupa koja se drži radi prodaje) u skladu sa MSFI-om 5.

Obelodanjivanje
Opšte napomene
118 Entitet obelodanjuje sledeće za svaku grupu nematerijalne imovine, razlikujući pri tom interno generisanu nematerijalnu imovinu i drugu nematerijalnu imovinu:

(a) da li je vek trajanja neograničen ili ograničen i ako je ograničen, vek trajanja ili korišćene stope amortizacije;

(b) korišćene metode amortizacije za nematerijalnu imovinu sa konačnim vekom trajanja;

(c) bruto knjigovodstvenu vrednost i akumuliranu amortizaciju (zajedno sa akumuliranim gubicima od umanjenja vrednosti) na početku i na kraju perioda;

(d) stavka(e) bilansa uspeha u koje je uključena amortizacija nematerijalne imovine;

(e) usklađivanje knjigovodstvene vrednosti na početku i na kraju perioda pokazujući:

(i) naknadama ulaganja, ukazujući odvojeno ona iz internog razvoja, ona koja su stečena odvojeno i ona koja su stečene kroz poslovne kombinacije;

(ii) imovinu klasifikovanu kao imovina koja se drži za prodaju ili je uključena u grupu za otuđenje u skladu sa MSFI-om 5 i druga otuđenja;

(iii) povećanja ili smanjenja tokom perioda kao rezultat revalorizacija u skladu sa paragrafima 75, 85 i 86 i od gubitaka od umanjenja vrednosti priznatih ili storniranih direktno u kapitalu u skladu sa MRS 36 (ukoliko ih ima);

(iv) gubitke od umanjenja vrednosti priznati u bilansu uspeha tokom perioda u skladu sa MRS-om 36 (ukoliko ih ima);

(v) gubitke od umanjenja vrednosti stornirani u bilansu uspeha tokom perioda u skladu sa MRS-om 36 (ukoliko ih ima);

(vi) amortizaciju priznatu tokom perioda;

(vii) neto kursne razlike koje su rezultat prevođenja finansijskih izveštaja u valutu prezentacije entiteta, i prevođenja inostranog poslovanja u valutu prezentacije entiteta; i

(viii) druge promene knjigovodstvene vrednosti tokom perioda.

119 Grupa nematerijalne imovine je grupisanje imovine slične prirode i upotrebe u poslovanju entiteta. Primeri zasebnih grupa mogu obuhvatati:

(a) zaštitne znakove;

(b) impresume i izdavačke naslove

(c) kompjuterski softver;

(d) licence i franšize;

(e) autorska prava, patente i druga prava na industrijsku svojinu, usluge i prava u vezi sa poslovanjem;

(f) recepture, formule, modele, dizajne i prototipove; i

(g) nematerijalnu imovina u razvoju.

Navedene grupe se raščlanjuju (ili grupišu) u manje (veće) grupe ukoliko to daje za rezultat relevantnije informacije za korisnike finansijskih izveštaja.

120 Entitet obelodanjuje informacije o umanjenoj vrednosti nematerijalne imovine prema MRS-u 36, pored informacija koje se zahtevaju paragrafom 118(e)(iii) do (v).

121 MRS-om 8 se od entiteta zahteva da obelodanjuje prirodu i nivo promena u računovodstvenoj proceni koja ima značajan efekat u tekućem periodu ili se očekuje da će ga imati u sledećim periodima. Takvo obelodanjivanje može biti posledica sledećih promena:

(a) procene veka trajanja nematerijalne imovine;

(b) metoda amortizacije; ili

(c) rezidualnih vrednosti.

122 Entitet takođe obelodanjuje:

(a) za nematerijalnu imovinu za koju je procenjeno da ima neograničen koristan vek trajanja, knjigovodstvenu vrednost imovine i razloge koji podržavaju procenu da imovina ima neograničen koristan vek trajanja. Navodeći ove razloge, entitet će opisati faktor(e) koji su imali značajnu ulogu u utrđivanju da imovina ima neograničen vek trajanja;

(b) opis, knjigovodstvenu vrednost i ostatak amortizacionog perioda bilo koje pojedinačne nematerijalne imovine koja je značajna za finansijske izveštaje entiteta;

(c) za nematerijalnu imovinu stečenu uz pomoć državnih davanja i početno priznatu po fer vrednosti (videti paragraf 44):

(i) fer vrednost utvrđenu početno priznatu za ovu imovinu;

(ii) njenu knjigovodstvenu vrednost; i

(iii) da li se odmerava posle priznavanja po metodu nabavne vrednosti ili po metodu revalorizacije;

(d) postojanje i knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine sa ograničenim pravom vlasništva i knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine založene kao osiguranje obaveza; i

(e) iznos ugovornih obaveza za sticanje nematerijalne imovine.

123 Kada entitet opisuje faktor(e) koji su imali značajnu ulogu u utvrđivanju da je koristan vek trajanja nematerijalne imovine neograničen, entitet razmatra listu faktora iz paragrafa 90.

Nematerijalna imovina odmeravana posle priznavanja prema modelu revalorizacije
124 Ukoliko se nematerijalna imovina obračunava po revalorizovanim vrednostima, entitet obelodanjuje sledeće:

(a) po grupama nematerijalne imovine:

(i) efektivni datum revalorizacije;

(ii) knjigovodstvenu vrednost revalorizovane nematerijalne imovine; i

(iii) knjigovodstvenu vrednost koja bi se priznala da je revalorizovana grupa nematerijalne odmeravana posle priznavanja po modelu nabavne vrednosti iz paragrafa 74;

(b) iznos revalorizacionih rezervi koje se odnose na nematerijalnu imovinu na početku i na kraju perioda, ukazujući na promene tokom perioda i na bilo kakva ograničenja u raspoređivanja u salda akcionarima; i

(c) metodi i značajne pretpostavke primenjene u proceni fer vrednosti imovine.

125 Može biti neophodno da se grupe revalorizovane imovine sumiraju u šire grupe, u svrhe obelodanjivanja. Međutim, grupe se ne sumiraju ako to može dovesti do kombinovanja grupe nematerijalne imovine koja uključuje iznose odmeravane i prema modelu nabavne vrednosti i prema modelu revalorizacije.

Izdaci po osnovu istraživanja i razvoja
126 Entitet obelodanjuje zbirni iznos izdataka po osnovu istraživanja i razvoja priznatih kao rashod tokom perioda.

127 Izdaci po osnovu istraživanja i razvoja se sastoje od svih izdataka koji se mogu direktno pripisati aktivnostima istraživanja ili razvoja ili koji se mogu rasporediti na razumnoj i konzistentnoj osnovi na takve aktivnosti (videti paragrafe 66-67 za uputstva o vrstama izdataka koje treba uključiti u svrhu zahteva obelodanjivanja u paragrafu 126).

Druge informacije
128 Entitet se podstiče, ali se od njega ne zahteva, da obelodani sledeće informacije:

(a) opis svake potpuno amortizovane nematerijalne imovine koja je još uvek u upotrebi; i

(b) kratak opis značajne nematerijalne imovine koju kontroliše entitet ali koja nije priznata kao imovina jer nije ispunila kriterijume priznavanja prema ovom standardu ili je stečena ili generisana pre nego što je MRS 38 Nematerijalna imovina, objavljen 1998. godine, stupio na snagu.

Prelazne odredbe i datum stupanja na snagu
129 Ukoliko entitet, u skladu sa paragrafom 85 MSFI 3, odluči da primeni MSFI 3 pre datuma stupanja na snagu navedenog u paragrafima 78-84 MSFI-a 3, treba takođe od istog datuma prospektivno da primenjuje ovaj Standard. Dakle, entitet ne koriguje knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine koja je priznata na taj datum. Međutim, entitet na taj datum primenjuje ovaj standard da izvrši ponovnu procenu korisnog veka trajanja priznate nematerijalne imovine. Ukoliko, kao rezultat te ponovne procene, entitet promeni svoju procenu korisnog veka trajanja imovine, ta promena se obračunava kao promena računovodstvene procene u skladu sa MRS 8.

130 U suprotnom, entitet primenjuje ovaj Standard:

(a) na računovodstveni obuhvat nematerijalne imovine stečene u poslovnim kombinacijama za koje je datum sporazuma 31. mart 2004. godine ili kasnije;

(b) na računovodstveni obuhvat sve druge nematerijalne imovine prospektivno od početka prvog godišnjeg perioda koji počinje 31. marta 2004. godine ili kasnije. Dakle, entitet ne koriguje knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine koja je priznata na taj datum. Međutim, entitet na taj datum koristi ovaj standard da izvrši ponovnu procenu korisnog veka trajanja takve nematerijalne imovine. Ukoliko, kao rezultat ponovnog procenjivanja, entitet promeni procenu korisnog veka trajanja imovine, ta promena se obračunava kao promena računovodstvene procene u skladu sa MRS-om 8.

130A Entitet primenjuje izmene date u paragrafu 2 za godišnje periode koji počinju 1. januara 2006. ili kasnije. Ukoliko entitet primenjuje MSFI 6 za neki raniji period, izmene se takođe primenjuju za raniji period.

Razmena slične imovine
131 Zahtev naveden u paragrafima 129 i 130(b) o prospektivnoj primeni Standarda znači da ukoliko je razmena imovine odmerena pre datuma stupanja na snagu Standarda i na bazi knjigovodstvene vrednosti date imovine, entitet ne prepravlja knjigovodstvenu vrednost stečene imovine u cilju odražavanja fer vrednosti na datum sticanja.

Ranija primena
132 Entiteti za koje važi paragraf 130 se podstiču da primenjuju zahteve ovog standarda pre datuma stupanja na snagu navedenog u paragrafu 130. Međutim, ukoliko entitet primenjuje ovaj standard pre tih datuma stupanja na snagu, u isto vreme treba da primenjuje MSFI 3 i MRS 36 (revidiran 2004. god.).

Povlačenje MRS-a 38 (objavljenog 1998. godine)
133 Ovaj standard zamenjuje MRS 38 - Nematerijalna imovina (objavljen 1998.).

MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje
MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 39
Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje


Sadržaj 							Paragrafi

Cilj 								1

Delokrug 							2-7

Definicije 							8-9

Ugrađeni derivati 						10-13

Priznavanje i prestanak priznavanja 				14-42

Početno priznavanje 						14

Prestanak priznavanja finansijskog sredstva 			15-37

Prenosi koji se n kvalifikuju za prestanak priznavanja 		24-28

Prenosi koji se ne kvalifikuju za prestanak priznavanja 		29

Stalno učešće u prenetim sredstvima 				30-35

Svi prenosi 							36

Redovan način kupovine ili prodaje finansijskog sredstva 	38

Prestanak priznavanja finansijske obaveze 			39-42

Odmeravanje 							43-69

Početno odmeravanje finansijskih sredstava i

finansijskih obaveza 						43-44

Naknadno odmeravanje finansijskih sredstava 			45-46

Naknadno odmeravanje finansijskih obaveza 			47

Razmatranje odmeravanja fer vrednosti 				48-49

Ponovne klasifikacije 						50-54

Dobici i gubici 						55-57

Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstva 	58-70

Finansijska sredstva koja se knjiže po amortizovanoj vrednosti 	63-65

Finansijska sredstva koja se knjiže po nabavnoj vrednosti 	66

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 			67-70

Hedžing 								71-102

Instrumenti hedžinga 						72-77

Instrumenti koji se kvalifikuju 				72-73

Naznačavanje instrumenata hedžinga 				74-77

Stavke hedžinga 							78-84

Stavke koje se kvalifikuju 					78-80

Naznačavanje finansijskih stavki kao stavki hedžinga 		81

Naznačavanje nefinansijskih stavki kao stavki hedžinga 		82

Naznačavanje grupa stavki kao stavki hedžinga 			83-84

Računovodstvo hedžinga 						85-102

Hedžing fer vrednosti 						89-94

Hedžing tokova gotovine 						95-101

Hedžing neto investicija u inostrani entitet 			102

Datum stupanja na snagu i prelazne odredbe 			103-108B

Povlačenje ostalih saopštenja 					109-110

Prilog A Uputstvo za primenu

Delokrug 							AG1-AG4A

Definicije 							AG4B-AG26

Naznačavanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha 		AG4B-AG4K

Efektivna kamatna stopa 					AG5-AG8

Derivati 							AG9-AG12A

Troškovi transakcije 						AG13

Finansijska sredstva i finansijske obaveze

koje se drže radi trgovanja 					AG14-AG15

Investicije koje se drže do dospeća 				AG16-AG25

Zajmovi i potraživanja 						AG26

Ugrađeni derivati 						AG27-AG33

Instrumenti koji sadrže ugrađene derivate 			AG33A-AG33B

Priznavanje i prestanak priznavanja 				AG34-AG63

Početno priznavanje 						AG34-AG35

Prestanak priznavanja finansijskog sredstva 			AG36-AG52

Prenosi koji se kvalifikuju za prestanak priznavanja 		AG45-AG46

Prenosi koji se ne kvalifikuju za prestanak priznavanja 		AG47

Stalno učešće u prenetim sredstvima 				AG48

Svi prenosi 							AG49-AG50

Primeri 							AG51-AG52

Redovni način kupovine ili prodaje finansijskog sredstva 	AG53-AG56

Prestanak priznavanja finansijskih obaveza (paragrafi 39-42) 	AG57-AG63

Odmeravanje 							AG64-AG93

Početno odmeravanje finansijskih sredstava i

finansijskih obaveza 						AG64-AG65

Naknadno odmeravanje finansijskih sredstava 			AG66-AG68

Razmatranja odmeravanja fer vrednosti 				AG69-AG82

Aktivno tržište: kotirana cena 					AG71-AG73

Odsustvo aktivnog tržišta: tehnika procene 			AG74-AG79

Odsustvo aktivnog tržišta: instrumenti kapitala 		AG80-AG81

Informacije za tehnike procene 					AG82

Dobici i gubici 						AG83

Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava 	AG84-AG93

Finansijska sredstva koja se knjiže po amortizovanoj vrednosti 	AG84-AG92

Prihod od kamate posle priznavanja umanjenja vrednosti 		AG93

Hedžing 								AG94-AG132

Instrumenti hedžinga 						AG94-AG97

Instrumenti koji se kvalifikuju 				AG94-AG97

Stavke hedžinga 							AG98-AG101

Stavke koje se kvalifikuju 					AG98-AG99B

Naznačavanje finansijskih stavki kao stavki hedžinga 		AG99C-AG99D

Naznačavanje nefinansijskih stavki kao stavki hedžinga 		AG100

Naznačavanje grupe stavki kao stavki hedžinga 			AG101

Računovodstvo hedžinga fer vrednosti za portfelj hedžinga

rizika od kamatnih stopa 					AG102-AG132

Procena efektivnosti hedžinga 					AG105-AG113

Računovodstvo hedžinga fer vrednosti za portfelj hedžinga

rizika od kamatnih stopa 					AG114-AG132

Prelazne odredbe 						AG133



Cilj
1 Cilj ovog standarda je da se uspostave principi za priznavanje i odmeravanje finansijskih sredstava, finansijskih obaveza i nekih ugovora za kupovinu ili prodaju nefinansijskih stavki. Zahtevi za prezentaciju informacija o finansijskim instrumentima su izneti u MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija. Zahtevi za obelodanjivanje informacija o finansijskim instrumentima su izneti u MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja.

Delokrug
2 Ovaj standard treba da primenjuju svi entiteti na sve vrste finansijskih instrumenata osim na:

(a) ona učešća u zavisnim entitetima, pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima koja se računovodstveno obuhvataju u skladu sa MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji; MRS 28 Investicije u pridružene entitete ili MRS 31 Učešća u zajedničkim poduhvatima. Međutim, entiteti treba da primenjuju ovaj standard na učešće u zavisnim i pridruženim entitetima ili zajedničkim poduhvatima koje se prema MRS 27, MRS 28 ili MRS 31 računovodstveno obuhvata prema ovom standardu. Entiteti takođe treba da primenjuju ovaj standard na derivate na učešće u matičnim i zavisnim entitetima ili zajedničkom poduhvatu osim ako derivat ne zadovoljava definiciju instrumenta kapitala entiteta prema MRS 32;

(b) prava i obaveze u vezi sa lizinzima, na koje se primenjuje MRS 17, Lizing. Međutim:

(i) potraživanja po lizingu koja priznaje davalac lizinga su predmet odredbi prestanka priznavanja i umanjenja vrednosti u ovom standardu (videti paragrafe 15-37, 58, 59, 63-65 i Prilog A paragrafi AG36-AG52 i AG84-AG93);

(ii) dugovanja po finansijskom lizingu koje priznaje korisnik lizinga su predmet odredbi prestanka priznavanja ovog standarda (videti paragrafe 39-42 i Prilog A paragrafe AG57-AG63); i

(iii) derivati koji su ugrađeni u lizinge su predmet odredbi za ugrađene derivate ovog standarda (videti paragrafe 10-13 i Prilog A paragrafe AG27-AG33).

(c) prava i obaveze poslodavca po planovima o primanjima zaposlenih, na koja se primenjuje MRS 19 Primanja zaposlenih;

(d) finansijski instrumenti emitovani od strane entiteta koji zadovoljavaju definiciju instrumenta kapitala iz MRS 32 (uključujući opcije i varante). Međutim, imalac takvih instrumenata kapitala treba da primenjuje ovaj standard na te instrumente, osim ako oni ne zadovoljavaju uslove za izuzimanje date pod (a) u prethodnom tekstu;

(e) prava i obaveze (i) po ugovorima o osiguranju kao što je definisano u MSFI 4 Ugovori o osiguranju, a koja nisu prava i obaveze emitenta nastala po ugovoru o osiguranju koji zadovoljava definiciju ugovora o finansijskoj garanciji iz paragrafa 9, ili (ii) po ugovorima koji spadaju pod delokrug MSFI 4 zato što sadrže obeležje diskrecionog učešća. Međutim, entiteti treba da primenjuju ovaj standard na derivat koji je ugrađen u ugovor koji je pod delokrugom MSFI 4 ako taj derivat nije sam po sebi ugovor pod delokrugom MSFI 4 (videti paragrafe 10-13 i Prilog A paragrafi AG 27-AG33 ovog stanadarda). Štaviše, ako je emitent ugovora o finansijskoj garanciji prethodno eksplicitno potvrdio da on smatra takve ugovore ugovorima o osiguranju, taj emitent može da odabere da primenjuje ili ovaj standard ili MSFI 4 na takve ugovore o finansijskoj garanciji (videti paragrafe AG4 i AG4A). Emitent može da pravi takav izbor od ugovora do ugovora, ali izbor za svaki ugovor je neopoziv;

(f) ugovore za nepredviđene nadoknade u poslovnim spajanjima (videti MSFI 3 Poslovne kombinacije). Ovaj izuzetak se primenjuje samo na sticaoca;

(g) Ugovore između sticaoca i prodavca u okviru poslovnih kombinacija prodaje ili kupovine na budući datum;

(h) Obaveze po osnovu zajma (kredita) različite od obaveza po osnovu zajma (kredita) opisanih u paragrafu 4. Emitent obaveze zajma treba da primenjuje MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina, za obaveze zajma koje nisu pod delokrugom ovog standarda. Međutim, sve obaveze zajma su predmet odredaba prestanka priznavanja ovog standarda (videti paragrafe 15-42 i Prilog A paragrafe AG36-AG 63);

(i) finansijski instrumenti, ugovori i obaveze u okviru transakcija plaćanja akcijama na koje se primenjuje MSFI 2 Plaćanje akcijama, osim ugovora koji spadaju pod delokrug paragrafa 5-7 ovog standarda, na koje se primenjuje ovaj standard;

(j) prava na plaćanja radi refundiranja troškova koje entitet treba da snosi radi izmirenja obaveze koju priznaje kao rezervisanje u skladu sa MRS 37, ili za koju je u ranijem periodu priznao rezervisanje u skladu sa MRS 37.

3 Brisan

4 Sledeće obaveze zajma su pod delokrugom ovog standarda:

(a) Obaveze zajma koje entitet naznači kao finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Entitet koji ima prethodnu praksu prodaje sredstva koja su rezultat njegovih obaveza davanja zajma (kredita) ubrzo nakon nastanka treba da primenjuje ovaj standard na sve obaveze zajma(kredita) u istoj klasi.

(b) Obaveze zajma(kredita) koje se mogu izmiriti u gotovini ili isporukom ili emitovanjem drugog finansijskog instrumenta. Ove obaveze zajma su derivati. Ne smatra se da je obaveza zajma(kredita) izmirena neto samo zato što je zajam (kredit) isplaćen u ratama (na primer, zajam - kredit obezbeđen nekretninom u izgradnji se isplaćuje u ratama u skladu sa napredovanjem izgradnje).

(c) Obaveze za obezbeđivanje zajma (kredita) sa kamatnom stopom nižom od tržišne. U paragrafu 47(d) se određuje naknadno odmeravanje obaveza koje nastaju od ovih obaveza zajma (kredita).

5 Ovaj standard treba da se primenjuje na one ugovore za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke koji se mogu izmiriti neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu, ili razmenom finansijskih instrumenata, kao da su ugovori finansijski instrumenti, sa izuzetkom ugovora koji su zaključeni i koji nastavljaju da se drže u svrhu potvrde o prijemu ili isporuci nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim potrebama entiteta vezanih za kupovinu, prodaju ili korišćenje.

6 Postoje različiti načini na koje ugovor za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke može da se izmiri neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu ili razmenom finansijskih instrumenata. Oni obuhvataju:

(a) kada uslovi ugovora dozvoljavaju svakoj strani neto izmirivanje u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu ili razmenom drugih finansijskih instrumenata;

(b) kada sposobnost neto izmirivanja u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu, ili razmenom finansijskih instrumenata, nije eksplicitna iz uslova ugovora, već entitet ima praksu neto izmirivanja sličnih ugovora u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu ili razmenom finansijskih instrumenata (bilo sa suprotnom stranom, zaključivanjem ugovora o otpisivanju ili prodajom ugovora pre izvršenja ili isteka);

(c) kada, za slične ugovore, entitet ima praksu isporuke osnovnog instrumenta i njegove prodaje ubrzo posle isporuke u svrhu stvaranja dobitka od kratkoročnih fluktuacija cene ili marže dilera; i

(d) kada se nefinansijska stavka koja je predmet ugovora može odmah konvertovati u gotovinu.

Ugovor na koji se primenjuje (b) ili (c) nije zaključen u svrhu prijema ili kao isporuka nefinansijske stavke u skladu sa očekivanom kupovinom entiteta, prodajom ili zahtevima za korišćenje i, u skladu sa tim, je pod delokrugom ovog standarda. Drugi ugovori na koje se primenjuje paragraf 5 se procenjuju da bi se odredilo da li su isplativi da se u kontinuitetu drže u svrhu potvrde o prijemu ili kao isporuka nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim potrebama entiteta vezanim za kupovinu, prodaju ili korišćenje i u skladu sa tim, je pod delokrugom ovog standarda.

7 Prodata opcija da se kupi ili proda nefinansijska stavka koja se može izmiriti u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu, ili razmenom finansijskih instrumenata, u skladu sa paragrafom 6(a) ili (d), je pod delokrugom ovog standarda. Takav ugovor se ne može zaključiti u svrhu prijema ili isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanim potrebama entiteta vezanih za kupovinu, prodaju ili korišćenje.

Definicije
8 Termini definisani u MRS 32 se koriste u ovom standardu sa značenjima određenim u paragrafu 11 MRS 32. MRS 32 definiše sledeće termine:

- Finansijski instrument

- Finansijsko sredstvo

- Finansijsku obavezu

- Instrument kapitala

i daje uputstvo za primenu ovih definicija.

9. Sledeći termini se koriste u ovom standardu sa navedenim značenjem:

Definicija derivata
Derivat je finansijski instrument ili drugi ugovor pod delokrugom ovog standarda (videti paragrafe 2-7) koji ima sve tri sledeće karakteristike:

(a) njegova vrednost se menja kao odgovor na promene određene kamatne stope, cene finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa ili stope cene, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili slične varijable, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable, ta varijabla nije određena za jednu od ugovornih strana (nekad se naziva "osnovnim");

(b) ne zahteva početnu neto investiciju ili početnu neto investiciju koja je manja nego što bi to zahtevale druge vrste ugovora za koje se očekuje da slično reaguju na promene faktora tržišta;

(c) izmiruje se na budući datum.

Definicije četiri kategorije finansijskih instrumenata
Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha je finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza koja zadovoljava bilo koji od sledećih uslova.

(a) klasifikovano je kao ono koje se drži radi trgovanja. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza se klasifikuje kao ono koje se drži radi trgovanja ako je:

(i) stečeno ili nastalo prvenstveno radi prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budućnosti;

(ii) deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata kojima se zajedno upravlja i za koje postoji dokaz o nedavnom aktuelnom modelu kratkoročnog ostvarenja dobiti; ili

(iii) derivat (osim derivata koji je naznačen i efektivan instrument hedžinga).

(b) posle početnog priznanja naznačen je od strane entiteta po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Entitet može vršiti ovo naznačavanje samo kada to dozvoli paragraf 11A, ili kada to rezultira relevantnijim informacijama, budući da se

(i) eliminiše ili u značajnoj meri otklanja nedoslednost odmeravanja ili priznavanja (što se ponekad naziva "računovodstvena neusaglašenost") koja bi inače nastala usled odmeravanja sredstava ili obaveza ili priznavanja dobitaka ili gubitaka po različitim osnovama; ili

(ii) grupom finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oboma se upravlja i njihove performanse se procenjuju na osnovu fer vrednosti, u skladu sa dokumentovanim strategijom upravljanja rizikom ili investiranja, i informacije o grupi se interno sačinjavaju prema toj osnovi za ključne rukovodioce entiteta (kao što je definisano u MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana (kako je revidiran 2003. godine)), na primer za upravni odbor ili generalnog direktora entiteta.

U MSFI-u 7, paragrafi od 9 do 11 i B4 zahtevaju da pravno lice obezbedi obelodanjivanja o finansijskim sredstvima i finansijskim obavezama koje je naznačio po fer vrednosti kroz bilans uspeha, uključujući i to kako je zadovoljilo ove uslove. Za instrumente koji se kvalifikuju u skladu sa (ii) iz prethodnog teksta, ta obelodanjivanja obuhvataju narativni opis toga kako je naznačavanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa dokumentovanom strategijom za upravljanje rizikom ili investicionom strategijom entiteta.

Investicije u instrumente kapitala koji nemaju kotirane tržišne cene na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti (videti paragraf 46(c) i paragrafe AG80 i AG81 iz Priloga A, ne treba da se naznačuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Treba primetiti da se paragrafi 48, 48A, 49 i paragrafi od AG69 do AG82 iz Priloga A, u kojima se postavljaju zahtevi za određivanje pouzdanog odmeravanja fer vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, primenjuju podjednako na sve stavke koje se odmeravaju po fer vrednosti, bilo naznačavanjem ili drugačije, ili čija fer vrednost je obelodanjena.

Investicije koje se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama i fiksnim dospećem koja entitet definitivno namerava i može da drži do dospeća (videti MRS 39 paragraf AG16-AG25), osim:

(a) onih koje entitet nakon početnog priznavanja naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(b) onih koje entitet naznači kao raspoložive za prodaju; i

(c) onih koja zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja.

Entitet ne klasifikuje neko finansijsko sredstvo kao ono koje se drži do dospeća ako je entitet, tokom tekuće finansijske godine ili tokom dve prethodne finansijske godine prodao ili reklasifikovao više od beznačajnog iznosa investicija koje se drže do dospeća pre njihovog dospeća (više nego beznačajan iznos u odnosu na ukupni iznos investicija koje se drže do dospeća), osim prodaja ili reklasifikacija koje:

(i) su toliko blizu dospeća ili datuma poziva na plaćanje finansijskog sredstva (na primer manje od tri meseca pre dospeća) da promene tržišne kamatne stope ne bi imale značajan uticaj na fer vrednost finansijskog sredstva;

(ii) se dešavaju pošto je entitet suštinski sakupio prvobitnu glavnicu finansijskog sredstva kroz planski raspoređena plaćanja ili avanse; ili

(iii) se mogu pripisati izolovanom događaju koji je van kontrole entiteta, koji se ne ponavlja i koje entitet nije mogao sa sigurnošću predvideti.

Zajmovi (krediti) i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu osim:

(a) sredstva koja entitet namerava da proda odmah ili u kratkom roku i koja bi onda bila klasifikovana kao sredstva koja se drže radi trgovanja i ona koja entitet posle početnog priznavanja naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(b) ona koja entitet posle početnog priznavanja naznači kao raspoloživa za prodaju; ili

(c) ona za koja imalac ne može u značajnoj meri povratiti svoju celokupnu početnu investiciju, osim ako to nije zbog pogoršanja kredita, i koja će biti klasifikovana kao raspoloživa za prodaju.

Učešće stečeno u paketu sredstava koja nisu zajmovi (krediti) ili potraživanja (na primer učešće u zajedničkom fondu ili sličnim fondovima) nije zajam(kredit) ili potraživanje.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao (a) zajmovi(krediti) i potraživanja (b) investicije koje se drže do dospeća ili (c) finansijska sredstva naznačena po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Definicija ugovora o finansijskoj garanciji
Ugovor o finansijskoj garanciji je ugovor kojim se od emitenta zahtevaju određene isplate kojima se nadoknađuje gubitak vlasnika nastao usled neizvršenja plaćanja određenog dužnika koje je dospelo u skladu sa prvobitnim ili izmenjenim uslovima dužničkog instrumenta.

Definicije koje se odnose na priznavanje i odmeravanje

Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze je iznos po kome se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza odmerava prilikom početnog priznavanja umanjen za isplate glavnice, uz dodavanje ili oduzimanje kumulirane amortizacije primenom metoda efektivne kamate za sve razlike između početnog iznosa i iznosa pri dospeću i uz oduzimanje svakog umanjenja (direktno ili kroz račun rezervisanja) po osnovu umanjenja vrednosti ili nenaplativosti.

Metod efektivne kamate je metod izračunavanja amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (ili grupe finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza) i raspodele prihoda od kamate ili rashoda od kamate tokom relevantnog perioda.

Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje očekivane buduće gotovinske isplate ili primanja tokom očekivanog roka trajanja finansijskog instrumenta ili gde je prikladno, tokom kraćeg perioda na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Kada izračunava efektivnu kamatnu stopu entitet treba da proceni tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorne uslove finansijskog instrumenta (na primer, plaćanje unapred, kupovne i slične opcije), ali ne treba da razmatra buduće kreditne gubitke. Izračunavanje treba da uključi sve naknade i stavke plaćene ili primljene između ugovornih strana koje su sastavni deo efektivne kamatne stope (takođe videti MRS 18), troškove transakcije i sve druge premije ili diskonte. Postoji pretpostavka da se tokovi gotovine i očekivano trajanje grupe sličnih finansijskih instrumenata mogu pouzdano proceniti. Međutim u onim retkim slučajevima kada nije moguće pouzdano proceniti tokove gotovine ili očekivano trajanje finansijskog instrumenta (ili grupe finansijskih instrumenata) entitet treba da koristi ugovorne tokove gotovine tokom celog ugovornog perioda finansijskog instrumenta (ili grupe finansijskih instrumenata).

Prestanak priznavanja znači uklanjanje prethodno priznatog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze iz bilansa stanja entiteta.

Fer vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza izmiriti između obaveštenih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije.

Redovan način kupovine ili prodaje je kupovina ili prodaja finansijskog sredstva prema ugovoru čiji uslovi zahtevaju isporuku sredstva u okviru vremenskog ograničenja koje je opšte uspostavljeno propisima ili konvencijama na tržištu o kome je reč.

Troškovi transakcije su inkrementalni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju, emitovanju ili otuđenju nekog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (videti MRS 39 paragraf AG13). Inkrementalni trošak je onaj koji ne bi nastao da entitet nije stekao, emitovao ili otuđio finansijski instrument.

Definicije koje se odnose na računovodstvo hedžinga
Utvrđena obaveza je obavezujući sporazum za razmenu određene količine resursa po određenoj ceni na određeni budući datum ili datume.

Predviđena transakcija je neizvršena, ali očekivana buduća transakcija.

Instrument hedžinga je naznačeno derivatno ili (samo za hedžing rizika od promena deviznih kurseva) naznačeno nederivatno finansijsko sredstvo ili nederivatna obaveza za čije se fer vrednosti ili tokove gotovine očekuje da kompenzuju promene fer vrednosti ili tokove gotovine naznačene stavke hedžinga (u paragrafima 72-77 i AG94-AG97 se razrađuju definicije instrumenta hedžinga).

Stavka hedžinga je sredstvo, obaveza, utvrđena obaveza, vrlo očekivana predviđena transakcija ili neto investicija u inostrano poslovanje koje (a) izlaže entitet riziku od promena fer vrednosti ili promena budućih tokova gotovine i koja je (b) naznačena kao predmet hedžinga (paragrafi 78-84 i AG98-AG101 razrađuju definiciju o stavkama hedžinga).

Efektivnost hedžinga je stepen do koga se promene fer vrednosti ili tokova gotovine stavke hedžinga koje se mogu pripisati riziku hedžinga kompenzuju sa promenama fer vrednosti ili tokovima gotovine instrumenta hedžinga (videti MRS 39 paragrafe AG105-AG113).

Ugrađeni derivati
10

Ugrađeni derivat je komponenta hibridnog (kombinovanog) instrumenta sa takvim uticajem da neki tokovi gotovine kombinovanog instrumenta, koji pored ugrađenog derivata sadrži i nederivatni osnovni(matični) ugovor, variraju na sličan način kao što je to kod samostalnog derivata. Ugrađeni derivat uzrokuje da se neki ili svi tokovi gotovine, koje bi inače zahtevao ugovor, menjaju na osnovu određene kamatne stope, cene finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa cena ili stopa, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa, ili druge varijable, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable, ta varijabla nije specifična za neku ugovornu stranu. Derivat koji je povezan sa finansijskim instrumentom, ali se prema ugovoru može preneti nezavisno od tog instrumenta, ili ima različitu kontra stranu u odnosu na taj instrument, ne predstavlja ugrađeni derivat, već poseban finansijski instrument.

11.

Ugrađeni derivat treba da se odvoji od osnovnog ugovora i da se računovodstveno obuhvati kao derivat po ovom standardu ako su ispunjeni svi od navedenih uslova:

(a) ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata nisu blisko povezani sa ekonomskim karakteristikama i rizicima osnovnog ugovora (videti Prilog A paragrafe AG30 i AG33);

(b) odvojeni instrument sa istim uslovima kao i ugrađeni derivat, zadovoljio bi definiciju derivata; i

(c) hibridni (kombinovani) instrument se ne odmerava po fer vrednosti sa promenama fer vrednosti koje se priznaju u bilansu uspeha (to jest, derivat, koji je ugrađen u finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha, se ne odvaja).

Ako se ugrađeni derivat odvoji, osnovni ugovor se računovodstveno obuhvata po ovom standardu ako je on sam finansijski instrument, a u skladu sa drugim relevantnim standardima ako nije finansijski instrument. Ovaj standard se ne bavi time da li će ugrađeni derivat biti prezentovan kao zasebna stavka u finansijskom izveštaju.

11A Bez obzira na paragrafa 11, ako ugovor sadrži jedan ili više ugrađenih derivata, entitet može da naznači hibridni (kombinovani) ugovor u celini kao finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha osim ako:

(a) ugrađeni derivat(i) značajno ne menjaju tokove gotovine koji bi se inače zahtevali prema ugovoru; ili

(b) jasno je uz malo ili bez analize kada se sličan hibridni (kombinovani) instrument razmatra po prvi put da je odvajanje ugrađenog/ih derivata zabranjeno, kao što je opcija plaćanja unapred ugrađena u zajam koji dozvoljava imaocu da unapred isplati zajam približno za njegovu amortizovanu vrednost.

12

Ako ovaj standard zahteva od entiteta da odvoji ugrađeni derivat od svog osnovnog ugovora, ali entitet nije u stanju da odvojeno odmerava ugrađeni derivat, bilo na datum sticanja ili na datum sledećeg finansijskog izveštaja, taj entitet treba da naznači hibridni (kombinovani) ugovor u celini po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

13

Ako neki entitet nije u stanju da pouzdano odredi fer vrednost ugrađenog derivata na osnovu njegovih uslova i odredaba (na primer, zato što se ugrađeni derivat zasniva na nekotiranom instrumentu kapitala) fer vrednost ugrađenog derivata je razlika između fer vrednosti hibridnog (kombinovanog) instrumenta i fer vrednosti osnovnog ugovora, ako se oni mogu odrediti prema ovom standardu. Ako entitet nije u stanju da odredi fer vrednost ugrađenog derivata koristeći ovaj metod, primenjuje se paragraf 12 i hibridni (kombinovani) instrument se naznačuje po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Priznavanje i prestanak priznavanja
Početno priznavanje
14

Entitet treba da prizna finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu u svom bilansu stanja samo onda kada ono postane jedna od ugovornih strana u instrumentu. (Videti paragraf 38 u pogledu kupovine finansijskih sredstava na redovan način.)

Prestanak priznavanja finansijskog sredstva
15

U konsolidovanim finansijskim izveštajima, paragrafi 16-23 i paragrafi AG34-AG52 Priloga A se primenjuju na konsolidovanom nivou. Stoga, entitet prvo konsoliduje finansijske izveštaje svih zavisnih entiteta u skladu sa MRS 27 i SIC 12 Konsolidacija - entiteti za posebne namene i onda primenjuje paragrafe 16-23 i paragrafe AG34-AG52 Priloga A na rezultujuću grupu.

16

Pre procenjivanja da li, i u kojoj meri, je prestanak priznavanja prikladan shodno paragrafima 17-23, entitet određuje da li ti paragrafi treba da se primene na deo finansijskog sredstva (ili deo grupe sličnih finansijskih sredstava) ili na finansijsko sredstvo (ili grupu sličnih finansijskih sredstava) u celini, na sledeći način:

(a) Paragrafi 17-23 se primenjuju na deo finansijskog sredstva (ili deo grupe sličnih finansijskih sredstava) samo kada, deo koji se razmatra za prestanak priznavanja, zadovoljava jedan od sledeća tri uslova.

(i) Deo uključuje samo posebno određene tokove gotovine od finansijskog sredstva (ili grupe sličnih finansijskih sredstava). Na primer, kada entitet zaključi trostruku opciju kamatne stope prilikom čega druga strana stiče pravo na tokove gotovine po osnovu kamate, ali ne i na tokove gotovine po osnovu glavnice dužničkog instrumenta, paragrafi 17-23 se primenjuju na tokove gotovine po osnovu kamate.

(ii) Deo uključuje samo potpuno proporcionalno (pro rata) učešće u tokovima gotovine od finansijskog sredstva (ili grupe sličnih finansijskih sredstava). Na primer, kada entitet zaključi sporazum prilikom kog druga strana dobije prava na 90% učešća u svim tokovima gotovine od dužničkog instrumenta, paragrafi 17-23 se primenjuju na 90% tih tokova gotovine. Ako postoji više drugih strana u ugovoru, ne zahteva se da svaka ugovorna strana ima proporcionalno učešće u tokovima gotovine, pod uslovom da entitet koji vrši prenos ima potpuno proporcionalan deo.

(iii) Deo uključuje samo potpuno proporcionalna (pro rata) učešća u posebno određenim tokovima gotovine od finansijskog sredstva (ili grupe sličnih finansijskih sredstava). Na primer, kada entitet zaključi ugovor prilikom kog druga strana dobija prava na 90% tokova gotovine od kamate na finansijsko sredstvo, paragrafi 17-23 se primenjuju na 90% tih tokova gotovine od kamate. Ako postoji više drugih strana u ugovoru, svaka ugovorna strana ima proporcionalno učešće u posebno određenom toku gotovine pod uslovom da entitet koji vrši prenos ima potpuno proporcionalno učešće.

(b) U svim drugim slučajevima, paragrafi 17-23 se primenjuju na finansijsko sredstvo u celini (ili na grupu sličnih finansijskih sredstava u celini). Na primer, kada entitet vrši prenos (i) prava na prvih ili poslednjih 90% sakupljene gotovine od finansijskog sredstva (ili grupe finansijskih sredstava), ili (ii) prava na 90% tokova gotovine od grupe potraživanja, ali obezbeđuje garanciju kupcu da će mu nadoknaditi kreditne gubitke do 8% od iznosa glavnice potraživanja, paragrafi 17-23 se primenjuju na finansijsko sredstvo (ili grupu sličnih finansijskih sredstava) u celini.

U paragrafima 17-26, termin "finansijsko sredstvo" se odnosi ili na deo finansijskog sredstva (ili deo grupe sličnih finansijskih sredstava) kao što je utvrđeno pod (a) u prethodnom tekstu ili, u suprotnom, na finansijsko sredstvo (ili grupu sličnih finansijskih sredstava) u celini.

17

Entitet treba da prestane da priznaje finansijsko sredstvo samo kada:

(a) ugovorna prava na tokove gotovine od finansijskog sredstva prestanu da važe; ili

(b) on prenese finansijsko sredstvo kako je izneto u paragrafima 18 i 19 i taj prenos se kvalifikuje za prestanak priznavanja u skladu sa paragrafom 20.

(Videti paragraf 38 za prodaje finansijskih sredstava na redovan način.)

18

Entitet vrši prenos finansijskog sredstva samo kada, on ili:

(a) prenosi ugovorna prava na primanje tokova gotovine od finansijskog sredstva; ili

(b) zadržava ugovorna prava na primanje tokova gotovine od finansijskog sredstva, ali preuzima ugovornu obavezu da isplaćuje tokove gotovine jednom ili više primalaca prema ugovoru koji zadovoljava uslove u paragrafu 19.

19

Kada entitet zadrži ugovorna prava da prima tokove gotovine od finansijskog sredstva ("originalnog sredstva"), ali preuzima ugovornu obavezu za plaćanje tih tokova gotovine jednom ili više entiteta ("krajnjih primalaca"), entitet tretira tu transakciju kao prenos finansijskog sredstva samo ako su zadovoljena sva tri uslova navedena u daljem tekstu.

(a) Entitet nema obavezu da plaća iznose krajnjim primaocima osim ako ne sakupi ekvivalentne iznose od originalnog sredstva. Kratkoročni avansi, za koje entitet ima pravo na puni povraćaj pozajmljenog iznosa plus obračunata kamata po tržišnim stopama ne krše ovaj uslov.

(b) Prema ugovoru o prenosu, entitetu je zabranjeno da prodaje ili zalaže originalno sredstvo osim kao obezbeđenje krajnjim primaocima za obavezu da im plaća tokove gotovine.

(c) Entitet ima obavezu da doznači sve tokove gotovine koje sakupi u korist krajnjih primalaca bez većeg odlaganja. Pored toga, entitet nema ovlašćenja da reinvestira takve tokove gotovine, osim kada je reč o investicijama u gotovinu ili gotovinske ekvivalente (kako je definisano u MRS 7 Izveštaji o tokovima gotovine) tokom kratkog međuperioda od datuma sticanja gotovine do datuma zahtevane doznake krajnjim primaocima, i kamata dobijena od takvih investicija se takođe prenosi na krajnje primaoce.

20

Kada entitet izvrši prenos finansijskog sredstva (videti paragraf 18), on treba da proceni stepen do kog je zadržao rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom. U ovom slučaju:

(a) ako entitet u značajnoj meri prenosi sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, entitet treba da prestane da priznaje finansijsko sredstvo i da zasebno prizna kao sredstvo ili obaveze sva prava i obaveze stvorene ili zadržane prilikom prenosa.

(b) Ako entitet u značajnoj meri zadrži sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, entitet treba da nastavi da priznaje finansijsko sredstvo.

(c) Ako entitet niti izvrši prenos niti u značajnoj meri zadrži sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, entitet treba da odredi da li je zadržao kontrolu nad finansijskim sredstvom. U ovom slučaju:

(i) ako entitet nije zadržao kontrolu, on treba da prestane da priznaje finansijsko sredstvo i da zasebno prizna kao sredstva i obaveze sva prava i obaveze koje su stvorene ili zadržane u prilikom prenosa.

(ii) ako je entitet zadržao kontrolu, on treba da nastavi da priznaje finansijsko sredstvo do stepena svog stalnog učešća u finansijskom sredstvu (videti paragraf 30).

21

Prenos rizika i koristi (videti paragraf 20) se procenjuje poređenjem izloženosti entiteta riziku, pre i posle prenosa, sa promenama iznosa i vremena neto tokova gotovine od prenetog sredstva. Entitet je u značajnoj meri zadržao sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom ako se njegova izloženost promenama sadašnje vrednosti budućih neto tokova gotovine od finansijskog sredstva ne menja u značajnoj meri kao rezultat prenosa (na primer, zato što je entitet prodao finansijsko sredstvo koje će po sporazumu da ponovo kupi po fiksnoj ceni ili prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca). Entitet je u značajnoj meri preneo sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom, ako njegova izloženost takvim promenama više nije značajna u odnosu na ukupne promene sadašnje vrednosti budućih neto tokova gotovine povezanih sa finansijskim sredstvom (na primer, zato što je entitet prodao finansijsko sredstvo, koje je samo predmet opcije za ponovnu kupovinu po fer vrednosti u vreme te kupovine ili je preneo potpuno proporcionalno učešće u tokovima gotovine za veće finansijsko sredstvo na osnovu ugovora, kao što je podučešće u zajmu (kreditu), koji zadovoljava uslove iz paragrafa 19).

22

Često će biti očigledno da li je entitet preneo ili zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva i neće biti potrebno da se vrše bilo kakva izračunavanja. U drugim slučajevima, biće potrebno da se izračuna i uporedi izloženost entiteta promenama sadašnje vrednosti budućih neto tokova gotovine, pre i posle prenosa. Izračunavanje i poređenje se vrši korišćenjem odgovarajuće tekuće tržišne kamatne stope kao diskontne stope. Svaka razumno moguća promena neto tokova gotovine se razmatra, a veća težina se daje onim ishodima čije je odigravanje verovatnije.

23

To da li je entitet zadržao kontrolu (videti paragraf 20(c)) nad prenetim sredstvom zavisi od mogućnosti onoga kome je sredstvo preneto da to sredstvo proda. Ako lice na koje je sredstvo preneto ima praktičnu mogućnost da proda to sredstvo u celini nekoj trećoj strani koja nije sa ovim povezana i ako može tu mogućnost da sprovede jednostrano i bez nametanja dodatnih ograničenja na prenos, onda entitet nije zadržao kontrolu. U svim drugim slučajevima, entitet je zadržao kontrolu.

Prenosi koji se kvalifikuju za prestanak priznavanja (videti paragraf 20(a) i (c)(i))
24

Ako entitet izvrši prenos finansijskog sredstva u okviru prenosa koji se kvalifikuje za prestanak priznavanja u celini, a zadrži pravo da servisira finansijsko sredstvo uz nadoknadu, on treba da prizna ili sredstvo po osnovu servisiranja ili obavezu servisiranja za taj ugovor o pružanju usluga. Ako se ne očekuje da dobijena naknada čini adekvatnu kompenzaciju entitetu za pružanje usluga, obaveza servisiranja za pružanje usluga treba da se priznaje po fer vrednosti. Ako se očekuje da dobijena naknada bude veća od adekvatne kompenzacije za pružanje usluga, sredstvo po osnovu servisiranja treba da se prizna zbog prava na servisiranje po iznosu određenom na osnovu raspodele knjigovodstvene vrednosti većeg finansijskog sredstva u skladu sa paragrafom 27.

25

Ako se, kao rezultat prenosa, neko finansijsko sredstvo prestane da se priznaje u celini, ali prenos ima za rezultat da entitet dobije novo finansijsko sredstvo ili preuzme novu finansijsku obavezu, ili obavezu za pružanje usluga, entitet treba da prizna novo finansijsko sredstvo, finansijsku obavezu ili obavezu servisiranja po fer vrednosti.

26

Pri prestanku priznavanja finansijskog sredstva u celini, razlika između:

(a) njegove knjigovodstvene vrednosti i

(b) zbira (i) dobijene naknade (uključujući i svako novo dobijeno sredstvo manje nova preuzeta obaveza) i (ii) svakog akumuliranog dobitka ili gubitka, koji je priznat direktno u okviru kapitala (videti paragraf 55(b))

treba da se prizna u bilansu uspeha.

27

Ako je preneto sredstvo deo većeg finansijskog sredstva (na primer, kada entitet prenese tokove gotovine od kamate koji su deo dužničkog instrumenta, videti paragraf 16(a)) i taj preneti deo se kvalifikuje za prestanak priznavanja u celini, prethodna knjigovodstvena vrednost većeg finansijskog sredstva treba da se raspodeli između dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje, na osnovu relativnih fer vrednosti tih delova na dan prenosa. U svrhu ovoga, zadržano sredstvo po osnovu servisiranja treba da se tretira kao deo koji nastavlja da se priznaje. Razlika između:

(a) knjigovodstvene vrednosti raspodeljene na deo koji prestaje da se priznaje i

(b) zbira (i) dobijene naknade za deo koji prestaje da se priznaje (uključujući i svako novo dobijeno sredstvo umanjeno za svaku novu preuzetu obavezu) i (ii) svakog akumuliranog dobitka ili gubitka alociranog na onaj deo koji je bio priznat direktno u okviru kapitala (videti paragraf 55(b))

treba da se prizna u bilansu uspeha. Akumulirani dobitak ili gubitak koji je bio priznat u kapitalu se raspodeljuje između dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje, na osnovu relativnih fer vrednosti tih delova.

28

Kada entitet raspodeljuje prethodnu knjigovodstvenu vrednost većeg finansijskog sredstva između dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje, fer vrednost dela koji nastavlja da se priznaje treba da se odredi. Kada je entitet u prošlosti prodavao delove slične delu koji nastavlja da se priznaje ili kada postoje druge tržišne transakcije za takve delove, poslednje cene tih transakcija obezbeđuju najbolju procenu njegove fer vrednosti. Kada nema kotiranih cena ili nedavnih tržišnih transakcija koje bi potvrdile fer vrednost dela koji nastavlja da se priznaje, najbolja procena fer vrednosti je razlika između fer vrednosti većeg finansijskog sredstva u celini i naknade dobijene od lica na koje je preneto sredstvo koje prestaje da se priznaje.

Prenosi koji se ne kvalifikuju za prestanak priznavanja (videti paragraf 20(b))

29

Ako prenos nema za rezultat prestanak priznavanja zato što je entitet zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad prenetim sredstvom, entitet treba da nastavi da priznaje preneto sredstvo u celini i da priznaje finansijsku obavezu za primljenu naknadu. U narednim periodima, entitet treba da priznaje svaki prihod po osnovu prenetog sredstva i svaki rashod po osnovu finansijske obaveze.

Stalno učešće u prenetim sredstvima (videti paragraf 20(c)(ii))
30

Ako entitet nije preneo niti zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad prenetim sredstvom, a zadržava kontrolu nad prenetim sredstvom, entitet treba da nastavi da priznaje preneto sredstvo do onog stepena do kog je zadržao svoje učešće u njemu. Stepen stalnog učešća entiteta u prenetom sredstvu predstavlja onaj stepen do kog je entitet izložen promenama vrednosti prenetog sredstva. Na primer:

(a) kada stalno učešće entiteta bude u formi date garancije za preneto sredstvo stepen do kog je entitet zadržao učešće u prenetom sredstvu jednak je manjoj od sledeće dve navedene veličine: (i) knjigovodstveni iznos i (ii) maksimalni iznos dobijene naknade u prenosu, koji se može zahtevati od entiteta da ga isplati ("iznos garancije").

(b) Kada stalno učešće entiteta ima oblik prodate ili kupljene opcije (ili i jedne i druge) na preneto sredstvo, stepen stalnog učešća entiteta jednak je iznosu prenetog sredstva koji entitet može da otkupi. Međutim, u slučaju prodate prodajne opcije na sredstvo koje se odmerava po fer vrednosti, stepen stalnog učešća entiteta je ograničen na niži iznos od: fer vrednosti prenetog sredstva i cene izvršenja opcije (videti paragraf AG48).

(c) Kada stalno učešće entiteta ima oblik opcije koja se izmiruje u gotovini ili slične odredbe za preneto sredstvo, stepen do kog je entitet zadržao učešće se odmerava na isti način kao i kada je rezultat opcija koje se ne izmiruju u gotovini, kako je izloženo pod (b) u prethodnom tekstu.

31

Kada entitet nastavlja da priznaje sredstvo do stepena svog stalnog učešća u njemu, entitet takođe treba da priznaje i obavezu koja je u vezi sa tim. Uprkos drugim zahtevima odmeravanja u ovom Standardu, preneto sredstvo i sa njim povezana obaveza se odmeravaju prema osnovi, koja odražava prava i obaveze koje je entitet zadržao. Povezana obaveza se odmerava na takav način da je neto knjigovodstvena vrednost prenetog sredstva i povezane obaveze jednaka:

(a) amortizovanoj vrednosti prava i obaveza koje je entitet zadržao, ako se preneto sredstvo odmerava po amortizovanoj vrednosti; ili

(b) fer vrednosti prava i obaveza koje je entitet zadržao kada se odmeravaju samostalno, ako se preneto sredstvo odmerava po fer vrednosti.

32

Entitet treba da nastavi da priznaje svaki prihod koji se javlja od prenetog sredstva do nivoa svog stalnog učešća u njemu i da priznaje sve nastale rashode po osnovu povezanih obaveza.

33

U svrhe naknadnog odmeravanja, priznate promene fer vrednosti prenetog sredstva i sa njim povezane obaveze se računovodstveno obuhvataju u skladu sa paragrafom 55, i ne treba međusobno da se prebijaju.

34

Ako entitet ima stalno učešće samo u jednom delu finansijskog sredstva (na primer, kada entitet zadržava opciju za otkup dela prenetog sredstva, ili zadržava rezidualno učešće, koji ne vodi zadržavanju značajnog dela rizika i koristi od vlasništva i entitet zadržava kontrolu), entitet raspodeljuje prethodnu knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva između dela koji nastavlja da priznaje kao stalno učešće, i dela koji prestaje da priznaje na osnovu odnosa fer vrednosti tih delova na dan prenosa. U svrhu ovoga, primenjuju se zahtevi paragrafa 28. Razlika između:

(a) knjigovodstvene vrednosti koja je raspodeljena na deo koji prestaje da se priznaje; i

(b) zbira (i) naknade dobijene za deo koji prestaje da se priznaje i (ii) svakog akumuliranog dobitka ili gubitka koji je na njega raspodeljen i koji je bio priznat direktno u okviru kapitala (videti paragraf 55(b))

treba da se prizna u bilans uspeha. Akumulirani dobitak ili gubitak, koji je bio priznat direktno u kapital se raspodeljuje između dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje na osnovu odnosa fer vrednosti tih delova.

35

Ako se preneto sredstvo odmerava po amortizovanoj vrednosti, mogućnost koju daje ovaj standard za naznačavanje finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, se ne može primeniti na sa njim povezanu obavezu.

Svi prenosi
36

Ako preneto sredstvo nastavlja da se priznaje, to sredstvo i sa njim povezana obaveza ne treba da se prebijaju. Slično, entitet ne treba da vrši prebijanje prihoda koji se mogu javiti od prenetog sredstva sa nastalim rashodima po osnovu povezanih obaveza (videti MRS 32 paragraf 42).

37

Ako lice koje vrši prenos obezbedi negotovinski kolateral (kao što su dužnički instrumenti ili instrumenti kapitala) licu kojem sredstvo prenosi, računovodstveno obuhvatanje kolaterala od strane lica koje prenosi i na koje se prenosi zavisi od toga da li lice na koje se prenosi ima pravo da proda ili ponovo založi taj kolateral i od toga da li lice koje vrši prenos ne izvršava svoje obaveze. Lice koje vrši prenos i lice na koje se prenosi sredstvo treba da računovodstveno obuhvate kolateral na sledeći način:

(a) Ako lice na koje se sredstvo prenosi ima pravo po ugovoru ili običajima da proda ili ponovo založi kolateral, onda lice koje vrši prenos treba da reklasifikuje to sredstvo u svom bilansu stanja (na primer, kao pozajmljeno sredstvo, založeni instrumenti kapitala ili založena potraživanja sa pravom na otkup) odvojeno od drugih sredstava.

(b) Ako lice kojem se vrši prenos proda kolateral koji mu je dat u zalog, ono treba da prizna primanja od prodaje i odmerava obavezu po fer vrednosti, po osnovu svoje obaveze da vrati kolateral.

(c) Ako lice koje vrši prenos ne izvrši svoje obaveze prema uslovima ugovora i više nema pravo da dobije nazad kolateral, ono treba da prestane da priznaje kolateral, a lice kome se vrši prenos treba da prizna kolateral kao svoje sredstvo, koje će na početku odmeravati po fer vrednosti ili, ako je već prodalo kolateral, treba da prestane da priznaje obavezu njegovog vraćanja.

(d) Osim za ono što je rečeno pod (c), lice koje vrši prenos treba da nastavi da evidentira kolateral kao svoje sredstvo, a lice kome se vrši prenos ne treba da priznaje kolateral kao sredstvo.

Redovan način kupovine ili prodaje finansijskog sredstva
38

Redovan način kupovine ili prodaje finansijskog sredstva treba da se priznaje i ne priznaje, kako bude primenljivo, korišćenjem računovodstvenog obuhvatanja na datum prodaje ili računovodstvenog obuhvatanja na datum izmirenja (videti Prilog A paragrafi AG53-AG56).

Prestanak priznavanja finansijske obaveze
39

Entitet treba da ukloni finansijsku obavezu (ili deo finansijske obaveze) iz svog bilansa stanja kada, i samo kada, je ona ugašena - to jest, kada je obaveza određena ugovorom ispunjena, otkazana, ili je istekla.

40

Razmena između postojećeg zajmoprimca i zajmodavca dužničkih instrumenata sa u značajnoj meri različitim uslovima treba da se računovodstveno obuhvata kao gašenje prvobitne finansijske obaveze i priznavanje nove finansijske obaveze. Slično, značajna izmena uslova postojeće finansijske obaveze ili njenog dela (bilo da se može ili ne može pripisati finansijskoj teškoći dužnika) treba da se računovodstveno obuhvata kao gašenje prvobitne finansijske obaveze i priznavanje nove finansijske obaveze.

41

Razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze (ili dela finansijske obaveze) koja je ugašena ili preneta drugoj strani i plaćene nadoknade, uključujući i sva preneta negotovinska sredstva ili preuzete obaveze, treba da se priznaje u dobitak ili gubitak.

42

Ako neki entitet ponovo kupi deo finansijske obaveze, taj entitet treba da raspodeli iznos prethodne knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze između dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje na osnovu relativnih fer vrednosti tih delova na datum ponovne kupovine. Razlika između (a) knjigovodstvene vrednosti koja je raspodeljena na deo koji je prestao da se priznaje i (b) plaćene nadoknade, uključujući i svako negotovinsko preneto sredstvo ili preuzetu obavezu, za deo koji je prestao da se priznaje treba da se priznaje u bilansu uspeha.

Odmeravanje
Početno odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza
43

Pri početnom priznavanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, entitet treba da ih odmerava po njihovoj fer vrednosti uvećanoj, u slučaju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze koji se ne odmeravaju po fer vrednosti sa promenama fer vrednosti kroz bilans uspeha, za troškove transakcije koji se mogu direktno pripisati sticanju ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

44

Kada entitet koristi računovodstveno obuhvatanje na datum izmirenja za sredstvo koje se naknadno odmerava po nabavnoj vrednosti ili amortizovanoj vrednosti, to sredstvo se početno priznaje po njegovoj fer vrednosti na datum prodaje (videti Prilog A paragrafi AG53-AG56).

Naknadno odmeravanje finansijskih sredstava
45

U svrhe odmeravanja finansijskog sredstva koje se vrši posle početnog priznavanja, ovaj standard klasifikuje finansijska sredstva u sledeće četiri kategorije definisane u paragrafu 9:

(a) finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(b) investicije koje se drže do dospeća;

(c) zajmovi i potraživanja; i

(d) finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.

Ove kategorije se primenjuju na odmeravanje i priznavanje dobitaka ili gubitka prema ovom standardu. Entitet može da koristi druge opise za ove kategorije ili druge kategorizacije kada prezentuje informacije na prvoj strani finansijskih izveštaja. Entitet treba da obelodani u napomenama informacije koje zahteva MSFI 7.

46.

Posle početnog priznavanja, entitet treba da odmerava finansijska sredstva, uključujući i derivate koji su sredstva, po njihovim fer vrednostima, bez oduzimanja troškova transakcije koji mogu nastati po prodaji ili drugom otuđenju, osim za sledeća finansijska sredstva:

(a) zajmove i potraživanja kako su definisani u paragrafu 9, koji treba da se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamate;

(b) investicije koje se drže do dospeća kako su definisane u paragrafu 9, koje treba da se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamate; i

(c) investicije u instrumente kapitala koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti i derivati koji su povezani sa njima i moraju se izmiriti isporukom takvih nekotiranih instrumenata kapitala, koji treba da se odmeravaju po nabavnoj vrednosti (videti Prilog A paragrafi AG80 i AG81).

Finansijska sredstva koja su naznačena kao stavke hedžinga su predmet odmeravanja po odredbama za računovodstvo hedžinga u paragrafima 89-102. Sva finansijska sredstva osim ona koja se odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha su predmet pregleda zbog umanjenja vrednosti u skladu sa paragrafima 58-70 i Prilogom A paragrafi AG84-AG93.

Naknadno odmeravanje finansijskih obaveza
47

Posle početnog priznavanja, entitet treba da odmerava sve finansijske obaveze po amortizovanoj vrednosti koristeći metod efektivne kamate, osim za:

(a) Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Takve obaveze, uključujući i derivate koji su obaveze, treba da se odmeravaju po fer vrednosti osim za derivatnu obavezu koja je povezana sa i mora se izmiriti do dospeća nekotiranog instrumenta kapitala čija se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti i koji treba da se odmerava prema nabavnoj vrednosti.

(b) Finansijske obaveze koje nastaju kada se transfer finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja ili kada se primenjuje pristup stalnog učešća. Paragrafi 29 i 31 se primenjuju za odmeravanje takvih finansijskih obaveza.

(c) Ugovore o finansijskoj garanciji koji su definisani u paragrafu 9. nakon početnog priznavanja, emitent takvog ugovora treba (osim ako se ne primenjuju paragraf 47(a) ili (b)) da ga odmerava prema višoj vrednosti između:

(i) iznosa određenog u skladu sa MRS 37 i

(ii) iznosa koji je priznavan na početku (videti paragraf 43) manje, kada je to prikladno, ukupna amortizacija priznata u skladu sa MRS 18.

(d) Obaveze obezbeđivanja zajma po kamatnoj stopi nižoj od tržišne. Nakon početnog priznavanja, emitent takve obaveze treba (osim ako se ne primenjuje paragraf 47(a)) da je odmerava prema višoj vrednosti između:

(i) Iznosa određenog u skladu sa MRS 37; i

(ii) iznosa koji je priznavan na početku (videti paragraf 43) manje, kada je to prikladno, ukupna amortizacija priznata u skladu sa MRS 18.

Finansijske obaveze koje su naznačene kao stavke hedžinga su predmet zahteva računovodstva hedžinga u paragrafima od 89 do 102.

Razmatranja odmeravanja fer vrednosti
48

Pri određivanju fer vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze u svrhu primene ovog standarda, MRS 32 ili MSFI 7, entitet treba da primenjuje paragrafe od AG69 do AG82 Priloga A.

48A Najbolji dokaz fer vrednosti su kotirane cene na aktivnom tržištu. Ako tržište za neki finansijski instrument nije aktivno, entitet treba da utvrdi fer vrednost korišćenjem tehnike procene. Cilj korišćenja tehnike procene je da se utvrdi koja bi bila cena transakcije na dan odmeravanja u nezavisnoj razmeni podstaknutoj uobičajenim poslovnim razmatranjima. Tehnike procene obuhvataju nedavne direktne tržišne transakcije između obaveštenih, voljnih strana, ukoliko je dostupna, referencu na aktuelnu fer vrednost drugog instrumenta koji je suštinski isti, analizu diskontovanih tokova gotovine i modele za određivanje cene opcija. Ako postoji tehnika procene koju obično koriste učesnici na tržištu za određivanje cene instrumenta i ako se pokazalo da ta tehnika daje pouzdane procene cena koje se mogu naći u stvarnim tržišnim transakcijama, entitet treba da koristi tu tehniku. Odabrana tehnika procene maksimalno se zasniva na informacijama sa tržišta i oslanja se u najmanjoj mogućoj meri na informacije koje su specifične za jedan entitet. Ona spaja sve faktore koje bi učesnici na tržištu razmatrali prilikom određivanja cene i u skladu je sa prihvaćenim ekonomskim metodologijama za određivanje cena finansijskih instrumenata. S vremena na vreme, entitet proverava tehniku procene i testira da li je valjana koristeći cene iz bilo koje uočljive aktuelne tržišne transakcije istog instrumenta (to jest, bez izmena i ponovnog pakovanja) ili na osnovu bilo kojih dostupnih uočljivih podataka sa tržišta.

49

Fer vrednost finansijske obaveze sa obeležjem potražnje (na primer, depozit po viđenju) nije manja od iznosa koji treba da se isplati po potražnji, diskontovan od prvog datuma kada se može zahtevati da se iznos plati.

Ponovne klasifikacije
50

Entitet ne treba ponovo da klasifikuje finansijski instrument u ili van kategorije fer vrednosti kroz bilans uspeha dok se on drži ili emituje.

51

Ako, kao rezultat promene namere ili sposobnosti, više nije prikladno klasifikovati investiciju kao onu koja se drži do dospeća, ona treba ponovo da se klasifikuje kao raspoloživa za prodaju i ponovo odmerena po fer vrednosti, i razlika između knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti treba da se računovodstveno obuhvata u skladu sa paragrafom 55(b).

52

Kad god prodaje ili ponovne klasifikacije više nego beznačajnog dela investicija koje se drže do dospeća ne zadovoljavaju bilo koji od uslova u paragrafu 9, svaka preostala investicija koja se drži do dospeća treba da se ponovo klasifikuje kao ona koja je raspoloživa za prodaju. Posle takve ponovne klasifikacije, razlika između knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti treba da se računovodstveno obuhvata u skladu sa paragrafom 55(b).

53

Ako pouzdano odmeravanje postane dostupno za finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu za koje takvo odmeravanje prethodno nije bilo dostupno, i zahteva se da se sredstvo ili obaveza odmeravaju po fer vrednosti ako je moguće pouzdano odmeravanje (videti paragrafe 46(c) i 47), ovo sredstvo ili obaveza treba da se ponovo odmeravaju po fer vrednosti, i razlika između knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti treba da se računovodstveno obuhvata u skladu sa paragrafom 55.

54

Ako, kao rezultat promene namere ili sposobnosti ili u retkim slučajevima kada pouzdano odmeravanje fer vrednosti nije više moguće (videti paragrafe 46(c) i 47) ili zato što su "dve prethodne finansijske godine" pomenute u paragrafu 9 prošle, postaje prikladno prenositi finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po nabavnoj vrednosti ili po amortizovanoj vrednosti, a ne po fer vrednosti, fer vrednost knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze na taj datum postaje njihova nova nabavna vrednost ili amortizovana vrednost, kako je primenljivo. Svaki prethodni dobitak ili gubitak od tog sredstva koji je priznat direktno u kapital u skladu sa paragrafom 55(b) treba da se računovodstveno obuhvata na sledeći način:

(a) U slučaju finansijskog sredstva sa fiksnim dospećem, dobitak ili gubitak treba da se amortizuju na dobitak ili gubitak tokom preostalog trajanja investicije koja se drži do dospeća korišćenjem metoda efektivne kamate. Svaka razlika između nove amortizovane vrednosti i iznosa na dospeću treba da se takođe amortizuje tokom preostalog trajanja finansijskog sredstva korišćenjem metoda efektivne kamate, slično amortizaciji premije ili diskonta. Ukoliko dođe do naknadnog umanjenja vrednosti finansijskog sredstva, svaki dobitak ili gubitak koji je priznavan direktno u okviru kapitala se priznaje u bilansu uspeha u skladu sa paragrafom 67.

(b) U slučaju finansijskog sredstva koje nema fiksno dospeće, dobitak ili gubitak treba da ostane u kapitalu dok se finansijsko sredstvo ne proda ili otuđi na drugi način, kada ono treba da se prizna u bilansu uspeha. Ukoliko dođe do naknadnog umanjenja vrednosti finansijskog sredstva, svaki prethodni dobitak ili gubitak koji je priznavan direktno u kapital se priznaje u proda ili otuđi na drugi način, kada ono treba da se prizna u bilansu u skladu sa paragrafom 67.

Dobici i gubici
55

Dobitak ili gubitak koji se javlja usled promene fer vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze koja nije deo odnosa hedžinga (videti paragrafe 89-102), treba da se priznaje na sledeći način:

(a) Dobitak ili gubitak od finansijskog sredstva ili finansijske obaveze klasifikovanih po fer vrednosti kroz bilans uspeha treba da se priznaje u dobitak ili gubitak.

(b) Dobitak ili gubitak od finansijskog sredstva raspoloživog za prodaju treba da se priznaje direktno u kapital, kroz izveštaj o promenama u kapitalu (videti MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja), osim za troškove od umanjenja vrednosti (videti paragrafe 67-70) i devizne dobitke i gubitke (videti Prilog A paragraf AG83), dok finansijsko sredstvo ne prestane da se priznaje, kada će akumulirani dobitak ili gubitak prethodno priznat u kapitalu biti priznat u dobitak ili gubitak. Međutim, kamata izračunata korišćenjem metoda efektivne kamate (videti paragraf 9) se priznaje u dobitak ili gubitak (videti MRS 18 Prihodi). Dividende od instrumenta kapitala raspoloživog za prodaju se priznaju u dobitak ili gubitak kada se ustanovi pravo entiteta da prima uplate (videti MRS 18).

56

Za ona finansijska sredstva i finansijske obaveze koja se knjiže po amortizovanoj vrednosti (videti paragrafe 46 i 47), dobitak ili gubitak se priznaje u dobitku ili gubitku kada se prestalo sa priznavanjem tog finansijskog sredstva ili obaveze ili mu je vrednosti umanjena, kao i kroz proces amortizacije. Međutim, za finansijska sredstva ili finansijske obaveze koje su stavke hedžinga (videti paragrafe 78-84 i Prilog A paragrafi AG98-AG101) računovodstveno obuhvatanje dobitaka ili gubitaka treba da bude u skladu sa paragrafima 89-102.

57

Ako neki entitet priznaje finansijska sredstva korišćenjem računovodstvenih podataka na datum izmirenja (videti paragraf 38 i Prilog A paragrafe AG53 i AG56), svaka promena fer vrednosti tog sredstva koja treba da se dobije tokom perioda između datuma prodaje i datuma izmirenja se ne priznaje za sredstva preneta po nabavnoj vrednosti ili po amortizovanoj vrednosti (osim gubitaka zbog umanjenja vrednosti). Za sredstva koja se knjiže po fer vrednosti, međutim, promena fer vrednosti treba da se priznaje u dobitku ili gubitku, ili u kapitalu, kako je prikladno po paragrafu 55.

Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava
58

Entitet treba da procenjuje na datum svakog bilansa stanja da li postoji neki objektivan dokaz da je došlo do umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Ako postoji takav dokaz, taj entitet treba da primenjuje paragraf 63 (za finansijska sredstva koja se knjiže po amortizovanoj vrednosti), paragraf 66 (za finansijska sredstva koja se knjiže po nabavnoj vrednosti) ili paragraf 67 (za finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju) da bi se odredio iznos svakog gubitka usled umanjenja vrednosti.

59

Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je umanjene vrednosti, ili su pretrpljeni gubici zbog umanjenja vrednosti ako, i samo ako, postoji objektivni dokaz umanjenja vrednosti kao rezultat događaja koji se odigrao posle prvobitnog priznavanja sredstva ("nastanak gubitka") i taj nastanak gubitka (ili nastanci gubitka) ima uticaja na procenjene buduće tokove gotovine od finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se mogu pouzdano proceniti. Može se dogoditi da nije moguće utvrditi jedan, zaseban događaj koji je prouzrokovao umanjenje vrednosti. Češće je umanjenje vrednosti prouzrokovano kombinovanim efektom nekoliko događaja. Gubici očekivani kao rezultat budućih događaja, bez obzira koliko verovatni, se ne priznaju. Objektivni dokaz da je došlo do umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava obuhvata uočljive podatke koje vlasnik sredstva može da primeti o nastanku gubitka:

(a) značajnoj finansijskoj teškoći emitenta ili dužnika;

(b) kršenju ugovora, kao što je neispunjenje obaveze ili zakasnele isplate kamate ili glavnice;

(c) garanciji od strane zajmodavaca zajmoprimcu, zbog ekonomskih ili pravnih razloga u vezi sa finansijskom teškoćom zajmoprimca, povlastice koju zajmodavac ne bi uzimao u obzir u nekim drugim okolnostima;

(d) visokoj verovatnoći bankrota ili druge finansijske reorganizacije zajmodavca;

(e) nestanku aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća; ili

(f) uočljivim podacima koji pokazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od grupe finansijskih sredstava nakon početnog priznavanje tih sredstava, mada smanjenje ne može još uvek da se utvrdi za pojedinačna finansijska sredstva u grupi, uključujući i:

(i) štetne promene platežne moći zajmoprimca u grupi (na primer, povećan broj odloženih isplata ili povećan broj zajmoprimca sa kreditnim karticama koji su dostigli svoja ograničenja kredita i isplaćuju minimalni mesečni iznos); ili

(ii) nacionalni ili lokalni ekonomski uslovi koji su u vezi sa izmirivanjem obaveza za sredstva u grupi (na primer, povećanje stepena nezaposlenosti zajmoprimca u toj geografskoj oblasti, smanjenje cena nekretnina za hipoteke u relevantnoj oblasti, smanjenje cena nafte za sredstva zajma proizvođačima nafte, ili štetne promene industrijskih uslova koji utiču na zajmoprimce u grupi).

60

Nestanak aktivnog tržišta zato što se finansijskim instrumentima određenog entiteta više ne trguje javno, nije dokaz umanjenja vrednosti. Pad kreditnog rejtinga entiteta nije, sam po sebi, dokaz umanjenja vrednosti, mada može biti dokaz umanjenja vrednosti kada se uzmu u obzir i druge dostupne informacije. Pad fer vrednosti finansijskog sredstva ispod nabavne ili amortizovane vrednosti nije neophodno dokaz umanjenja vrednosti (na primer, pad fer vrednosti investicije u dužnički instrument koji je rezultat povećanja kamatnih stopa oslobođenih rizika).

61

Pored vrsta događaja opisanih u paragrafu 59, objektivni dokazi o umanjenju vrednosti investicije u instrument kapitala obuhvataju informacije o značajnim promenama sa štetnim uticajem koje su se odigrale u tehnološkom, tržišnom, ekonomskom ili pravnom okruženju u kom emitent posluje, i označava da se troškovi investicije u instrument kapitala ne mogu povratiti. Značajan ili dugotrajan pad fer vrednosti investicije u instrument kapitala ispod nabavne vrednosti je takođe značajan dokaz umanjenja vrednosti.

62

U nekim slučajevima se može dogoditi da su uočljivi dokazi potrebni za procenu iznosa gubitka zbog umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ograničeni ili više nisu u potpunosti relevantni za aktuelne okolnosti. Na primer, ovo može da bude slučaj kada je zajmodavac u finansijskim teškoćama i kada postoji nedovoljno dostupnih podataka iz prošlosti koji se odnose na slične zajmodavce. U takvim slučajevima, entitet koristi svoje iskustvo i rasuđivanje da koriguje uočljive podatke za grupu finansijskih sredstava da bi oni odrazili aktuelne okolnosti (videti paragraf AG89). Korišćenje razumnih procena je ključni deo sastavljanja finansijskih izveštaja i ne smanjuje njihovu pouzdanost.

Finansijska sredstva koja se knjiže po amortizovanoj vrednosti
63

Ako postoji objektivni dokaz da je nastao gubitak zbog umanjenja vrednosti od zajmova ili potraživanja ili investicija koje se drže do dospeća koje se knjiže po amortizovanoj vrednosti, iznos gubitka se odmerava kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali) diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog sredstva (to jest, efektivnoj kamatnoj stopi izračunatoj prilikom prvobitnog priznavanja). Knjigovodstvena vrednost sredstva treba da se smanji ili direktno ili korišćenjem računa za nadoknade. Iznos gubitka treba da se prizna u dobitak ili gubitak.

64

Entitet prvo procenjuje da li objektivni dokaz umanjenja vrednosti postoji pojedinačno za sredstva koja su pojedinačno značajna, pojedinačno ili zajednički za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna (videti paragraf 59). Ako entitet odredi da ne postoji objektivni dokaz umanjenja vrednosti za finansijsko sredstvo koje se pojedinačno procenjuje, bilo da je značajno ili ne, on uključuje to sredstvo u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i zajednički ih procenjuje zbog umanjenja vrednosti. Sredstva koja se pojedinačno procenjuju zbog umanjenja vrednosti i za koja je gubitak od umanjenja vrednosti priznat ili nastavlja da se priznaje, se ne uključuju u zajedničku procenu zbog umanjenja vrednosti.

65

Ako se, u narednom periodu, iznos umanjenja vrednosti smanji i ako se to smanjenje može objektivno dovesti u vezu sa događajem koji se odigrao posle priznavanja umanjenja vrednosti (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog rejtinga), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti treba da se stornira ili direktno ili korigovanjem računa za nadoknade. Storniranje ne treba da ima za rezultat knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva koja prelazi ono što bi bila amortizovana vrednost, u slučaju da umanjenje vrednosti nije bilo priznato, na datum kada je izvršeno storniranje umanjenja vrednosti. Iznos storniranja treba da se prizna u dobitak ili gubitak.

Finansijska sredstva koja se knjiže po nabavnoj vrednosti
66

Ako postoji objektivni dokaz da je gubitak zbog umanjenja vrednosti nastao za nekotirani instrument kapitala koji se ne knjiži po fer vrednosti zato što se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti, ili za derivatno sredstvo koje je povezano sa i mora biti izmireno isporukom takvog nekotiranog instrumenta kapitala, iznos umanjenja vrednosti se odmerava kao razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine diskontovanih po trenutnoj tržišnoj stopi prinosa za slično finansijsko sredstvo (videti paragraf 46(c) i Prilog A paragrafe AG80 i AG81). Takvi gubici zbog umanjenja vrednosti ne treba da se storniraju.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju
67

Kada se pad fer vrednosti finansijskog sredstva raspoloživog za prodaju prizna direktno u kapital i kada postoji objektivni dokaz umanjenja vrednosti sredstva (videti paragraf 59), akumulirani gubitak koji je priznat direktno u kapital treba da se ukloni iz kapitala i prizna u dobitak ili gubitak iako priznavanje finansijskog sredstva nije bilo prestalo.

68

Iznos akumuliranog gubitka koji je uklonjen iz kapitala i priznat u dobitak ili gubitak prema paragrafu 67 treba da bude razlika između troškova sticanja (neto od svake isplate glavnice i amortizacije) i tekuće fer vrednost, umanjena za svaki gubitak zbog umanjenja vrednosti tog sredstva koji je prethodno priznat u dobitku ili gubitku.

69

Gubici zbog umanjenja vrednosti priznati u dobitku ili gubitku od investicije u instrument kapitala klasifikovan kao raspoloživ za prodaju ne treba da bude storniran kroz bilans uspeha.

70

Ako se, u narednom periodu, fer vrednost dužničkog instrumenta klasifikovanog kao onaj koji je raspoloživ za prodaju poveća i ako se to povećanje bude moglo objektivno dovesti u vezu sa događajem koji se odigrao nakon što je gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u dobitku ili gubitku, gubitak zbog umanjenja vrednosti treba da se stornira, a iznos storniranja prizna u dobitak ili gubitak.

Hedžing
71

Ako postoji naznačeni odnos hedžinga između instrumenta hedžinga i sa njim povezane stavke koja je predmet hedžinga kao što je opisano u paragrafima 85-88 i Prilogu A paragrafima AG102-AG104, računovodstveno obuhvatanje dobitaka ili gubitaka od instrumenta hedžinga i stavke hedžinga treba da bude u skladu sa paragrafima 89-102.

Instrumenti hedžinga
Instrumenti koji se kvalifikuju
72

Ovaj standard ne ograničava okolnosti u kojima derivat može biti naznačen kao instrument hedžinga, ako se zadovolje uslovi iz paragrafa 88, izuzev za određene prodate opcije (videti Prilog A paragraf AG94). Međutim, nederivatno finansijsko sredstvo ili nederivatna finansijska obaveza mogu biti naznačeni kao instrumenti hedžinga, samo za hedžing od deviznih rizika.

73

U svrhe računovodstva hedžinga, samo instrumenti koji uključuju spoljnu stranu u odnosu na entitet koji izveštava (to jest, spoljnu za grupu, segment ili pojedinačni entitet o kom se izveštava) mogu da budu naznačeni kao instrumenti hedžinga. Mada pojedinačni entiteti unutar konsolidovane grupe ili odeljenja unutar entiteta mogu ući u hedžing transakcije sa drugim entitetima unutar grupe ili odeljenjima unutar entiteta, sve transakcije unutar grupe se eliminišu prilikom konsolidacije. Stoga, takve hedžing transakcije se ne mogu kvalifikovati za računovodstvo hedžinga u pojedinačnim ili zasebnim finansijskim izveštajima pojedinačnih entiteta unutar grupe ili u izveštavanju segmenata pod uslovom da su oni spoljni za pojedinačni entitet ili segment o kom se izveštava.

Naznačavanje instrumenta hedžinga
74

Obično postoji jedinstveno odmeravanje fer vrednosti za instrument hedžinga u celini, i faktori koji uzrokuju promene fer vrednosti su međusobno zavisni. Na taj način, entitet imenuje odnos hedžinga za instrument hedžinga u celini. Jedini dozvoljeni izuzeci su:

(a) odvajanje unutrašnje vrednosti i vremenske vrednosti ugovora o opciji i naznačavanje kao instrumenta hedžinga samo promene unutrašnje vrednosti opcije i isključivanje promene vremenske vrednosti; i

(b) odvajanje elementa kamate i promptne cene forvard ugovora.

Ovi izuzeci su dozvoljeni zato što unutrašnja vrednost opcije i premija forvard ugovora mogu obično da se odmeravaju zasebno. Dinamična strategija hedžinga koja procenjuje i unutrašnju vrednost i vremensku vrednost ugovora o opciji može da se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga.

75

Deo čitavog instrumenta hedžinga, kao što je 50% nominalnog iznosa, može biti naznačeno kao instrument hedžinga u odnosu hedžinga. Međutim, odnos hedžinga ne mora da se naznači samo za deo vremenskog perioda tokom kog instrument hedžinga ostaje neizmiren.

76

Jedan instrument hedžinga se može naznačiti kao hedžing više od jedne vrste rizika pod uslovom da se (a) rizici koji su predmet hedžinga mogu jasno utvrditi; (b) efektivnost hedžinga može prikazati; i (c) moguće obezbediti da postoji posebno naznačavanje za instrument hedžinga i različite pozicije rizika.

77

Dva ili više derivata, ili njihovi delovi (ili, u slučaju hedžinga valutnog rizika, dva ili više nederivata, ili njihovi delovi, ili kombinacija derivata i nederivata ili njihovih delova), se mogu posmatrati u kombinaciji ili zajednički naznačeni kao instrument hedžinga. Međutim, donja ili gornja granica kamatne stope ili drugi derivatni instrument koji kombinuje prodatu opciju i kupljenu opciju se ne kvalifikuje kao instrument hedžinga ako je on, u stvari, neto prodata opcija (za koju je dobijena neto premija). Slično, dva ili više instrumenta (ili njihovi delovi) mogu biti naznačeni kao instrument hedžinga samo ako nijedan od njih nije prodata opcija ili neto prodata opcija.

Stavke hedžinga
Stavke koje se kvalifikuju
78

Stavka hedžinga može biti priznato sredstvo ili obaveza, nepriznata utvrđena obaveza, vrlo verovatna predviđena buduća transakcija, ili neto investicija u inostrano poslovanje. Stavka hedžinga može biti (a) jedno sredstvo, obaveza, utvrđena obaveza, predviđena transakcija, neto investicija u inostrano poslovanje ili (b) grupa sredstava, obaveza, utvrđenih obaveza, vrlo verovatnih predviđenih transakcija ili neto investicija u inostrano poslovanje sa sličnim karakteristikama rizika ili (c) samo u portfelju hedžinga rizika kamatnih stopa, deo portfelja finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje dele rizik koji je predmet hedžinga.

79

Za razliku od zajmova i potraživanja, investicija koja se drži do dospeća ne može da bude stavka hedžinga u pogledu rizika kamatne stope ili rizika od plaćanja unapred zato što naznačavanje neke investicije kao investicije koja se drži do dospeća zahteva nameru da se investicija drži do dospeća bez obzira na promene fer vrednosti ili tokova gotovine takve investicije koje se mogu pripisati promenama kamatnih stopa. Međutim, investicija koja se drži do dospeća može biti stavka hedžinga u pogledu rizika od promena deviznih kurseva i kreditnog rizika.

80

U svrhe računovodstva hedžinga, samo sredstva, obaveze, utvrđene obaveze i vrlo verovatne predviđene transakcije koje obuhvataju stranu koja je spoljašnja za entitet mogu da se naznače kao stavke hedžinga. Sledi da računovodstvo hedžinga može da se primeni na transakcije između entiteta ili segmente u istoj grupi samo u pojedinačnim ili zasebnim finansijskim izveštajima tih entiteta, a ne u konsolidovanim finansijskim izveštajima grupe. Kao izuzetak, devizni rizik monetarne stavke unutar grupe (na primer, dugovanje/potraživanje između dva zavisna entiteta) može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima ako ima za rezultat izloženost dobicima ili gubicima od deviznih kurseva koji nisu u potpunosti eliminisani posle konsolidacije u skladu sa MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva. U skladu sa MRS 21, dobici i gubici od monetarnih stavki unutar grupe se ne eliminišu u potpunosti posle konsolidovanja kada se monetarna stavka unutar grupe prenosi između dva entiteta iz grupe koja imaju različite funkcionalne valute. Pored toga, devizni rizik veoma verovatne i predvidive transakcije unutar grupe može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima pod uslovom da je transakcija naznačena u valuti koja nije funkcionalna valuta entiteta koji učestvuje u toj transakciji i devizni rizik će uticati na konsolidovani dobitak ili gubitak.

Naznačavanje finansijskih stavki kao stavki hedžinga
81

Ako je stavka hedžinga finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza, ona može da bude stavka hedžinga u pogledu rizika povezanih samo sa delom njegovih tokova gotovine ili fer vrednosti (kao što je jedan ili više odabranih ugovornih tokova gotovine ili njihovih delova ili procenta njihove fer vrednosti), pod uslovom da efektivnost može da se odmeri. Na primer, deo izloženosti kamatne stope sredstva ili obaveze koji nose kamatu, koji se može utvrditi i odvojeno odmeriti, može da se naznači kao rizik koji je predmet hedžinga (kao što je kamatna stopa oslobođena rizika ili komponenta benčmark kamatne stope od ukupne izloženosti kamatne stope finansijskog instrumenta koji je predmet hedžinga).

81A U hedžingu fer vrednosti od izloženosti kamatne stope portfelja, finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza (i samo u takvom hedžingu), deo koji je bio predmet hedžinga može biti određen pomoću iznosa valute (na primer, iznosa u dolarima, evrima, funtama ili randima) umesto kao pojedinačno sredstvo (ili obaveza). Iako portfelj može, za svrhe upravljanja rizikom, uključiti sredstva i obaveze, naznačeni iznos je iznos sredstava ili iznos obaveza. Naznačavanje neto iznosa obuhvatanjem sredstava i obaveza zajedno nije dozvoljeno. Entitet može izvršiti hedžing dela rizika kamatne stope vezanog za naznačeni iznos. Na primer, u slučaju hedžinga portfelja koji sadrži sredstva koja se plaćaju unapred, entitet može da izvrši hedžing promene fer vrednosti koja se može pripisati promeni kamatne stope koja je bila predmet hedžinga na osnovu očekivanih, a ne ugovornih, datuma ponovnog određivanja cena. Kada se deo koji je predmet hedžinga zasniva na očekivanim datumima ponovnog određivanja cena, efekat koji te promene kamatne stope, koja je bila predmet hedžinga, imaju na te očekivane datume, treba da se uključi prilikom određivanja promene fer vrednosti stavke hedžinga. Shodno tome, ako je portfelj, koji sadrži stavke koje se plaćaju unapred, predmet hedžinga derivatom koji se ne plaća unapred, dolazi do neefektivnosti ako se izmene datumi kada se očekuje plaćanje unapred stavki u portfelju koji je predmet hedžinga, ili ako se stvarni datumi plaćanja unapred razlikuju od očekivanih datuma.

Naznačavanje nefinansijskih stavki kao stavki hedžinga
82

Ako je stavka hedžinga nefinansijsko sredstvo ili nefinansijska obaveza, ona treba da bude naznačena kao stavka hedžinga ili (a) za devizne rizike ili (b) u celini za sve rizike, zbog težine razdvajanja i odmeravanja odgovarajućeg dela tokova gotovine ili promena fer vrednosti koje se mogu pripisati posebnim rizicima, koji nisu devizni rizici.

Naznačavanje grupe stavki kao stavki hedžinga
83

Slična sredstva ili slične obaveze treba da se grupišu i da se vrši hedžing grupe, samo ako pojedinačna sredstva ili pojedinačne obaveze u toj grupi imaju istu izloženost rizicima za koju su naznačeni da ih hedžing štiti. Šta više, očekivaće se da promena fer vrednosti koja se može pripisati riziku od hedžinga za svaku pojedinačnu stavku u grupi bude približno proporcionalna ukupnoj promeni fer vrednosti koja se može pripisati hedžingu rizika grupe stavki.

84

Zbog toga što entitet procenjuje efektivnost hedžinga poređenjem promena fer vrednosti ili promena toka gotovine instrumenta hedžinga (ili grupe sličnih instrumenata hedžinga) i stavke hedžinga (ili grupe sličnih stavki hedžinga), poređenje instrumenta hedžinga sa ukupnom neto pozicijom (na primer, neto svih sredstava sa fiksnom stopom i svih obaveza sa fiksnom stopom sa sličnim dospećima), a ne sa posebnom stavkom hedžinga, se ne kvalifikuje kao računovodstvo hedžinga.

Računovodstvo hedžinga
85

Računovodstvo hedžinga priznaje efekte prebijanja na dobitak ili gubitak promena fer vrednosti instrumenta hedžinga i stavke hedžinga.

86

Postoje tri vrste odnosa hedžinga:

(a) hedžing fer vrednosti: hedžing izloženosti promenama fer vrednosti priznatog sredstva ili obaveze, ili nepriznate utvrđene obaveze, ili identifikovani deo takvog sredstva, obaveze, ili utvrđene obaveze koji se može pripisati određenom riziku i koji može uticati na dobitak ili gubitak.

(b) hedžing tokova gotovine: hedžing izloženosti varijabilnosti tokova gotovine koji (i) se može pripisati određenom riziku u vezi sa priznatim sredstvom ili obavezom (kao što su sve ili neke buduće isplate kamate po osnovu duga sa varijabilnom stopom) ili sa vrlo verovatnom predviđenom transakcijom i koji (ii) bi mogao da utiče na dobitak ili gubitak.

(c) hedžing neto investicije u inostrano poslovanje kao što je definisano u MRS 21.

87

Hedžing deviznog rizika utvrđene obaveze može da se računovodstveno obuhvata kao hedžing fer vrednosti ili hedžing tokova gotovine.

88.

Odnos hedžinga se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga kako je izloženo u paragrafima 89-102 ako, i samo ako, se zadovolje svi sledeći uslovi:

(a) ako na početku hedžinga postoji formalno naznačavanje i dokumentacija o odnosu hedžinga i cilj za upravljanje rizicima nekog entiteta, kao i strategija za vršenje hedžinga. Ta dokumentacija treba da uključi identifikaciju instrumenta hedžinga, stavke hedžinga ili transakcije u vezi sa njim, prirodu rizika koji je predmet hedžinga, kao i to kako će entitet proceniti efektivnost instrumenta hedžinga prilikom prebijanja izloženosti promenama fer vrednosti stavke hedžinga ili promenama tokova gotovine transakcije koja je predmet hedžinga, a koji se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga;

(b) očekuje se da hedžing bude veoma efektivan (videti Prilog A paragrafe AG105-AG113) prilikom prebijanja promena fer vrednosti ili tokova gotovine pripisivih riziku koji je predmet hedžinga, u skladu sa prvobitno dokumentovanom strategijom upravljanja rizikom za taj određeni odnos hedžinga;

(c) za hedžinge tokova gotovine, predviđena transakcija koje je predmet hedžinga mora biti veoma verovatna i mora predstavljati izloženost promenama tokova gotovine koji bi na kraju mogli da utiču na dobitak ili gubitak.

(d) efektivnost hedžinga se može pouzdano odmeriti, to jest, fer vrednost ili tokovi gotovine stavke hedžinga pripisivi riziku koji je predmet hedžinga i fer vrednosti instrumenta hedžinga se mogu pouzdano odmeriti (videti paragrafe 46 i 47 i Prilog A paragrafe AG80 i AG 81 za uputstvo o određivanju fer vrednosti).

(e) hedžing se stalno procenjuje i određuje se da je stvarno bio veoma efektivan tokom perioda finansijskog izveštavanja za koje je hedžing bio naznačen.

Hedžing fer vrednosti
89

Ako hedžing fer vrednosti zadovoljava uslove iz paragrafa 88 tokom perioda finansijskog izveštavanja, on treba da se računovodstveno obuhvata na sledeći način:

(a) dobitak ili gubitak od ponovnog odmeravanja instrumenta hedžinga po fer vrednosti (za derivatni instrument hedžinga) ili devizne komponente njegove knjigovodstvene vrednosti odmerene u skladu sa MRS 21 (za nederivatni instrument hedžinga) treba da se priznaje u bilansu uspeha; i

(b) dobitak ili gubitak od stavke hedžinga koji se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga treba da se koriguje prema knjigovodstvenoj vrednosti stavke hedžinga i da se prizna bilansu uspeha. Ovo se primenjuje čak i kada je stavka hedžinga inače odmerena po nabavnoj vrednosti. Priznavanje dobitka ili gubitka pripisivog riziku koji je predmet hedžinga se primenjuje ako je stavka hedžinga finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju.

89A Za hedžing fer vrednosti izloženosti kamatne stope dela portfelja finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza (i samo u takvom hedžingu), zahtev u paragrafu 89(b) može biti ispunjen prezentovanjem dobitka ili gubitka pripisivog stavki hedžinga ili:

(a) u zasebnoj linijskoj stavki u okviru sredstava, za one vremenske periode ponovnog određivanja cena za koje je stavka hedžinga sredstvo; ili

(b) u zasebnoj linijskoj stavki u okviru obaveza, za one vremenske periode ponovnog određivanja cena za koje je stavka hedžinga obaveza.

Zasebne linijske stavke iz (a) i (b) treba prezentovati uz finansijska sredstva ili finansijske obaveze. Iznose obuhvaćene ovim linijskim stavkama treba ukloniti iz bilansa stanja kada sredstva ili obaveze na koje se ove stavke odnose prestanu da se priznaju.

90

Ako su predmet hedžinga samo određeni rizici koji se mogu pripisati stavki hedžinga, priznate promene fer vrednosti stavke hedžinga koje nisu u vezi sa rizikom koji je predmet hedžinga se priznaju kao što je izloženo u paragrafu 55.

91

Entitet treba da prospektivno prestane da priznaje računovodstvo hedžinga određeno paragrafom 89 ako:

(a) instrument hedžinga istekne ili se proda, zaključi ili izvrši (u ovu svrhu zamena ili produženje dospeća instrument hedžinga sa drugim instrumentom hedžinga se ne smatra istekom ili zaključivanjem ako je takva zamena ili produženje dospeća deo dokumentovane strategije hedžinga tog entiteta);

(b) hedžing više ne zadovoljava kriterijume za računovodstvo hedžinga iz paragrafa 88; ili

(c) entitet opozove naznačavanje.

92

Na osnovu paragrafa 89(b), svako korigovanje knjigovodstvene vrednosti finansijskog instrumenta koji je predmet hedžinga za koji se koristi metod efektivne kamate (u slučaju portfelja hedžinga rizika kamatne stope, u zasebnoj linijskoj stavki bilansa stanja opisanoj u paragrafu 89A) treba da se amortizuje u bilansu uspeha. Amortizacija može početi čim dođe do korigovanja i ne sme početi kasnije no kada stavka hedžinga prestaje da se koriguje zbog promena fer vrednosti pripisivim riziku koji je predmet hedžinga. Korigovanje se zasniva na rekalkulaciji kamatne stope na datum početka amortizacije. Ipak, ako, u slučaju hedžinga fer vrednosti izloženosti kamatnoj stopi portfelja finansijskog sredstva ili finansijskih obaveza (i samo u takvom hedžingu), amortizacija korišćenjem rekalkulisane kamatne stope nije izvodljiva, korigovanje treba da se amortizuje korišćenjem pravolinijskog metoda. Korigovanje treba da se potpuno amortizuje do dospeća finansijskog instrumenta ili, u slučaju hedžinga portfelja rizika kamatne stope, po isteku relevantnog vremenskog perioda ponovnog određivanja cena.

93

Kada se nepriznata utvrđena obaveza naznači kao stavka hedžinga, naknadne kumulativne promene fer vrednosti utvrđene obaveze koje se mogu pripisati riziku koji je predmet hedžinga se priznaju kao sredstvo ili obaveza sa odgovarajućim dobitkom ili gubitkom koji se priznaje bilansu uspeha (videti paragraf 89(b)). Promene fer vrednosti instrumenta hedžinga se takođe priznaju u dobitak ili gubitak.

94

Kada entitet zaključi utvrđenu obavezu za sticanje sredstva ili preuzimanje obaveze koja je stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti, početna knjigovodstvena vrednost sredstva ili obaveze koja je rezultat toga što entitet ispunjava utvrđenu obavezu se koriguje da bi se obuhvatila ukupna promena fer vrednosti utvrđene obaveze koja se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga koji je priznat u bilansu stanja.

Hedžing tokova gotovine
95

Ako hedžing tokova gotovine zadovoljava uslove paragrafa 88 tokom perioda, treba da se računovodstveno obuhvata na sledeći način:

(a) deo dobitka ili gubitka od instrumenta hedžinga koji se određuje kao efektivni hedžing (videti paragraf 88) treba da se priznaje direktno u okviru kapitala kroz izveštaj o promenama na kapitalu (videti MRS 1); i

(b) neefektivni deo dobitka ili gubitka od instrumenta hedžinga treba da se priznaje u bilansu uspeha.

96

Još određenije, hedžing tokova gotovine se računovodstveno obuhvata na sledeći način:

(a) zasebna komponenta kapitala povezana sa stavkom hedžinga se koriguje prema manjem od sledećeg (u apsolutnim iznosima):

(i) ukupnom dobitku ili gubitku od instrumenta hedžinga od početka hedžinga; i

(ii) ukupnoj promeni fer vrednosti (sadašnja vrednost) očekivanih budućih tokova gotovine stavke hedžinga od početka hedžinga;

(b) svaki preostali dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga ili njegove naznačene komponente (to nije efektivan hedžing) se priznaje u dobitku ili gubitku; i

(c) ako je dokumentovana strategija entiteta za upravljanje rizikom za određeni odnos hedžinga isključivanje iz procene efektivnosti hedžinga određene komponente dobitka ili gubitka ili tokova gotovine sa njima u vezi od instrumenta hedžinga (videti paragrafe 74, 75 i 88(a)), ta isključena komponenta dobitka ili gubitka se priznaje u skladu sa paragrafom 55.

97

Ako hedžing predviđene transakcije naknadno ima za rezultat priznavanje sredstva ili obaveze, dobici ili gubici u vezi sa njima koji su bili priznavani direktno u kapitalu u skladu sa paragrafom 95 treba da se ponovo klasifikuju u dobitak ili gubitak u istom periodu ili periodima tokom kojih stečeno sredstvo ili preuzeta obaveza utiču na dobitak ili gubitak (kao u periodima kada se priznaje prihod ili rashod po osnovu kamate). Međutim, ako entitet očekuje da sav ili deo gubitka koji je priznat direktno u okviru kapitala ne bude povraćen u toku jednog ili više budućih perioda, on treba ponovo da klasifikuje iznos koji nije očekivao da bude povraćen u dobitak ili gubitak.

98

Ako hedžing predviđene transakcije naknadno ima za rezultat priznavanje nefinansijskog sredstva ili nefinansijske obaveze, ili predviđena transakcija za nefinansijsko sredstvo ili nefinansijsku obavezu postaje utvrđena obaveza na koju se primenjuje računovodstvo hedžinga fer vrednosti, onda entitet treba da usvoji ili (a) ili (b) iz daljeg teksta:

(a) on ponovo klasifikuje dobitke i gubitke koji su u vezi sa tim koji su bili priznati direktno u kapitalu u skladu sa paragrafom 95 u dobitak ili gubitak u istom periodu ili periodima tokom kog/kojih stečeno sredstvo ili preuzeta obaveza utiču na dobitak ili gubitak (kao što su periodi u kojima se priznaju troškovi amortizacije ili troškovi prodaje). Međutim, ako entitet očekuje da svi ili deo gubitka priznatog direktno u kapitalu ne bude povraćen u toku jednog ili više budućih perioda, on treba ponovo da klasifikuje iznos za koji ne očekuje da bude povraćen u dobitak ili gubitak.

(b) on uklanja dobitke i gubitke koji su s tim u vezi i koji su bili priznati direktno u kapitalu u skladu sa paragrafom 95, i uključuje ih u početnu cenu ili drugu knjigovodstvenu vrednost sredstva ili obaveze.

99

Entitet treba da usvoji ili (a) ili (b) iz paragrafa 98 kao računovodstvenu politiku i primenjuje je dosledno na sve hedžinge na koje se odnosi paragraf 98.

100

Za sve hedžinge tokova gotovine koji nisu obuhvaćeni paragrafima 97 i 98, iznosi koji su bili priznati direktno u kapitalu treba da se priznaju u dobitak ili gubitak u istom periodu ili periodima tokom kog/kojih je predviđena transakcija koja je predmet hedžinga uticala na dobitak ili gubitak (na primer, kada se predviđena transakcija zaista dogodi).

101

U svim sledećim okolnostima entitet treba da prospektivno prekine računovodstvo hedžinga određeno paragrafima 95-100:

(a) Instrument hedžinga istekne ili se proda, zaključi ili izvrši (u ovu svrhu, zamena instrumenta hedžinga drugim instrumentom hedžinga ili produženje dospeća se ne smatra isticanjem ili zaključenjem ako je takva zamena ili produženje dospeća deo dokumentovane strategije hedžinga tog entiteta). U ovom slučaju, ukupni dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga koji ostaje priznat direktno u kapitalu od perioda kada je hedžing bio efektivan (videti paragraf 95(a)) treba da ostane zasebno priznat u kapitalu dok se ne dogodi predviđena transakcija. Kada se ta transakcija dogodi, primenjuju se paragrafi 97, 98 ili 100.

(b) Hedžing više ne zadovoljava kriterijume za hedžing računovodstvo iz paragrafa 88. U ovom slučaju, ukupni dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga koji ostaje priznat direktno u kapitalu od perioda kada je hedžing bio efektivan (videti paragraf 95(a)) treba da ostane zasebno priznat u kapitalu dok se ne dogodi predviđena transakcija. Kada se ta transakcija dogodi, primenjuju se paragrafi 97, 98 ili 100.

(c) Više se ne očekuje se da će se predviđena transakcija dogoditi, u kom slučaju svaki ukupni dobitak ili gubitak sa tim u vezi koji ostaje priznat direktno u kapitalu od perioda kada je hedžing bio efektivan (videti paragraf 95(a)) treba da se izveštava u dobitku ili gubitku. Predviđena transakcija koja nije više vrlo verovatna (videti paragraf 88(c)) se još uvek može desiti.

(d) Entitet opoziva naznačavanje. Za hedžinge predviđene transakcije, ukupni dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga koji ostaje priznat direktno u kapitalu od perioda kada je hedžing bio efektivan (videti paragraf 95(a)) treba da ostane zasebno priznat u kapitalu, dok se ne dogodi predviđena transakcija ili dok ne prestane da se očekuje njeno događanje. Kada se transakcija dogodi, primenjuju se paragraf 97, 98 ili 100. Ako se više ne očekuje da se transakcija dogodi, ukupni dobitak ili gubitak koji je bio priznavan direktno u okviru kapitala treba da se priznaje u bilansu uspeha.

Hedžing neto investicije
102

Hedžing neto investicije u inostrano poslovanje, uključujući i hedžing monetarne stavke koji se računovodstveno obuhvata kao deo neto investicije (videti MRS 21), treba da se računovodstveno obuhvata slično hedžingu tokova gotovine:

(a) deo dobitka ili gubitka od instrumenta hedžinga koji je određen da bude efektivni hedžing (videti paragraf 88) treba da se priznaje direktno u kapital kroz izveštaje o promenama na kapitalu (videti MRS 1); i

(b) neefektivan deo treba da se izveštava kroz dobitak ili gubitak.

Dobitak ili gubitak od instrumenta hedžinga koji se odnosi na efektivan deo hedžinga koji je priznat direktno u kapitalu treba da se priznaje u dobitku ili gubitku posle otuđenja inostranog poslovanja.

Datum stupanja na snagu i prelazni period
103

Entitet treba da primenjuje ovaj standard (uključujući i izmene objavljene u martu 2004. godine) za godišnje periode koji počinju 1. januara 2005. godine ili kasnije. Dozvoljena je ranija primena. Entitet ne treba da primenjuje ovaj standard (uključujući i izmene objavljene u martu 2004. godine) za godišnje periode koji su počeli pre 1. januara 2005. godine osim ako on takođe ne primenjuje i MRS 32 (objavljen u decembru 2003. godine). Ako entitet primenjuje ovaj standard za period koji je počeo pre 1. januara 2005. godine, on treba da obelodani ovu činjenicu.

103A Entitet treba da primenjuje izmenu datu u paragrafu 2(j) za godišnje periode koji počinju 1. januara 2006. godine ili kasnije. Ukoliko entitet primenjuje IFRIC 5 Pravo na učešće u fondovima namenjenim povlačenju imovine iz upotrebe, obnavljanju i zaštiti životne sredine za raniji period, ova izmena se takođe primenjuje na taj raniji period.

103B U Ugovorima o finansijskoj garanciji (Izmenama MRS-a 39 i MSFI-a 4), objavljenim u avgustu 2005. godine, izmenjeni su paragrafi 2(e) i (h), 4, 47 i AG4, dodat je paragraf AG4A, dodata je nova definicija ugovora o finansijskoj garanciji u paragrafu 9 i izbrisan je paragraf 3. Entitet treba da primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2006. godine ili kasnije. Podstiče se ranija primena. Ako entitet primenjuje ove izmene na raniji period, on treba da obelodani tu činjenicu i da istovremeno primeni odgovarajuće izmene MRS 32. i MSFI 4. Kada entitet primenjuje MSFI 7, referenca na MRS 32 se zamenjuje referencom na MSFI 7.

104

Ovaj standard treba da se primenjuje retrospektivno osim za ono što je označeno u paragrafima 105-108. Početni bilans zadržanih zarada za najraniji prethodni prezentovani period i sve druge uporedne periode treba da se koriguje kao da se ovaj standard oduvek primenjivao osim ako bi prepravljanje informacija bilo neizvodljivo. Ako je prepravljanje informacija neizvodljivo, entitet treba da obelodani ovu činjenicu i naznači obim u kom su informacije prepravljane.

105

Kada se ovaj standard primenjuje po prvi put, entitetu je dozvoljeno da naznači prethodno priznato finansijsko sredstvo kao raspoloživo za prodaju. Za svako takvo finansijsko sredstvo, entitet priznaje sve kumulativne promene fer vrednosti u zasebnu komponentu kapitala do naknadnog prestanka priznavanja ili umanjenja vrednosti, kada entitet treba da prebaci ukupni dobitak ili gubitak u dobitak. Entitet treba takođe:

(a) da prepravi finansijsko sredstvo koristeći novo naznačavanje u uporednim finansijskim izveštajima; i

(b) da obelodani fer vrednost finansijskih sredstava na datum naznačavanja i njihovu klasifikaciju i knjigovodstvenu vrednosti u prethodnim finansijskim izveštajima.

105A Entitet treba da primenjuje paragrafe 11A, 48A, AG4B-AG4K, AG33A i AG33B i izmene u paragrafima 9, 12 i 13 iz 2005. godine za godišnje periode počev od 1. januara 2006. godine. Podstiče se ranija primena.

105B Entitet koji po prvi put primenjuje paragrafe 11A, 48A, AG4B-AG4K, AG33A i AG33B i izmene u paragrafima 9, 12 i 13 iz 2005. godine za godišnji period koji počinje pre 1. januara 2006. godine

(a) dozvoljeno mu je, kada se ovi novi i izmenjeni paragrafi primenjuju po prvi put, da naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha sva prethodno priznata finansijska sredstva ili finansijske obaveze koja se tada kvalifikuju za takvo naznačavanje. Kada godišnji period počinje pre 1. septembra 2005. godine, takva naznačavanja ne moraju da budu završena do 1. septembra 2005. godine i mogu takođe da obuhvataju finansijska sredstva i finansijske obaveze priznate između početka tog godišnjeg perioda i 1. septembra 2005. godine. Pored onoga što je izneto u paragrafu 91, svakom finansijskom sredstvu ili finansijskoj obavezi naznačenom po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa ovim podparagrafom koji su prethodno bili naznačeni kao stavka hedžinga u računovodstvenim odnosima hedžinga fer vrednosti treba da prestane naznačavanje iz tih odnosa u isto vreme kada se naznače po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

(b) Treba da obelodani fer vrednost svakog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze naznačenog u skladu sa podparagrafom (a) na datum naznačavanja, kao i njihova klasifikaciju i knjigovodstvena vrednost iz prethodnih finansijskih izveštaja.

(c) Treba da prestane da naznačava svako finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu koji su prethodno bili naznačeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako se ne kvalifikuje za takvo naznačavanje u skladu sa tim novim i izmenjenim paragrafima. Kada se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza odmere po amortizovanoj vrednosti nakon prestanka naznačavanja, datum prestanka naznačavanja se smatra datumom njegovog početnog priznavanja.

(d) Treba da obelodani fer vrednost svakog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze čije je naznačavanje prestalo u skladu sa podparagrafom (c) na datum prestanka naznačavanja, kao i njihove nove klasifikacije.

105C Entitet koji po prvi put primenjuje paragrafe 11A, 48A, AG4B-AG4K, AG33A i AG33B i izmene u paragrafima 9, 12 i 13 iz 2005. godine za godišnji period koji počinje 1. januara 2006. godine ili kasnije

(a) Treba da prestane da naznačava svako finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha samo ako se ono ne kvalifikuje za takvo naznačavanje u skladu sa tim novim i izmenjenim paragrafima. Kada se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza odmere po amortizovanoj vrednosti nakon prestanka naznačavanja, datum prestanka naznačavanja se smatra datumom njegovog početnog priznavanja.

(b) Ne treba da naznačava po fer vrednosti kroz bilans uspeha nijedno prethodno priznato finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu.

(c) Treba da obelodani fer vrednost svakog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze čije je naznačavanje prestalo u skladu sa podparagrafom (a) na datum prestanka naznačavanja, kao i njihove nove klasifikacije.

105D Entitet treba da prepravi svoje uporedne finansijske izveštaje koristeći nova naznačavanja iz paragrafa 105B ili 105C pod uslovom da, u slučaju finansijskog sredstva, finansijske obaveze ili grupe finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oboje, naznačenih po fer vrednosti kroz bilans uspeha, ove stavke ili grupe zadovoljavaju kriterijume u paragrafima 9(b)(i), 9(b)(ii) ili 11A na početku uporednog perioda ili, ako su stečeni nakon početka uporednog perioda, da zadovoljavaju kriterijume u paragrafima 9(b)(i), 9(b)(ii) ili 11A na datum početnog priznavanja.

106

Osim kako je dozvoljeno u paragrafu 107, entitet treba da primenjuje zahteve za prestanak priznavanja iz paragrafa 15-37 i Priloga A paragrafi AG36-AG52 u dogledno vreme. U skladu sa tim, ako je entitet prestao da priznaje finansijska sredstva prema MRS 39 (revidiranom 2000. godine) kao rezultat transakcije koja se desila pre 1. januara 2004. godine i ako ta sredstva ne bi bila priznata po ovom standardu, on ne treba da priznaje ova sredstva.

107

Bez obzira na paragraf 106, entitet može primeniti zahteve za prestanak priznavanja iz paragrafa 15-37 i Priloga A paragrafi AG36-AG52 retrospektivno od datuma koji odabere entitet, pod uslovom da su informacije potrebne da se primeni MRS 39 na sredstva i obaveze koje prestaju da se priznaju kao rezultat prošlih transakcija pribavljene u vreme prvobitnog računovodstveno obuhvatanja ovih transakcija.

107A Bez obzira na paragraf 104, entitet može primeniti zahteve date u poslednjoj rečenici paragrafa AG76 i paragrafa AG76A, na jedan od sledećih načina:

(a) prospektivno na transakcije započete nakon 25. oktobra 2002. godine; ili

(b) prospektivno na transakcije započete nakon 1. januara 2004. godine.

108

Entitet ne treba da koriguje knjigovodstvenu vrednost nefinansijskih sredstava i nefinansijskih obaveza da bi isključio dobitke i gubitke koji su u vezi sa hedžingom tokova gotovine koji je bio uključen u knjigovodstvenu vrednost pre početka finansijske godine u kojoj je ovaj standard prvi put primenjen. Na početku finansijskog perioda u kom je ovaj standard prvi put primenjen, svaki iznos priznat direktno u kapitalu za hedžing utvrđene obaveze koja se prema ovom standardu računovodstveno obuhvata kao hedžing fer vrednosti treba da se ponovo klasifikuje kao sredstvo ili obaveza, osim za hedžing deviznog rizika koji nastavlja da se tretira kao hedžing tokova gotovine.

108A Entitet treba da primenjuje poslednju rečenicu paragrafa 80, kao i paragrafa AG99A i AG99B, na godišnje periode koji počinju 1. januara 2006. godine ili kasnije. Podstiče se ranija primena. Ako entitet naznači stavku hedžinga kao eksternu predviđenu transakciju koja

(a) Je naznačena u funkcionalnoj valuti entiteta koji učestvuje u transakciji,

(b) Uzrokuje izloženost koja će imati efekta na konsolidovani dobitak ili gubitak (to jest, naznačena je u valuti koja nije valuta za prezentaciju grupe), i

(c) Bi se kvalifikovala za računovodstvo hedžinga da nije naznačena u funkcionalnoj valuti entiteta koji u njoj učestvuje,

On može da primenjuje računovodstvo hedžinga na konsolidovane finansijske izveštaje u periodu/ima pre datuma primene poslednje rečenice paragrafa 80, kao i paragrafa AG99A i AG99B.

108B Entitet ne mora da primenjuje paragraf AG99B na komparativne informacije koje se odnose na periode pre datuma primene poslednje rečenice paragrafa 80 i paragrafa AG99A.

Povlačenje drugih saopštenja
109

Ovaj standard zamenjuje MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje revidiran u oktobru 2000. godine.

110

Ovaj standard i Uputstvo za primenu koje ide uz njega zamenjuju Uputstvo za primenu koje je objavio Komitet za Uputstva za primenu, koji je osnovao bivši MRSC.

Prilog A
Uputstvo za primenu
Ovaj prilog je sastavni deo standarda.

Delokrug (paragrafi 2-7)
AG1 Neki ugovori zahtevaju isplatu na osnovu klimatskih, geoloških ili drugih fizičkih varijabli. (Oni ugovori koji se zasnivaju na klimatskim varijablama se ponekad nazivaju "vremenskim derivatima"). Ako ovi ugovori nisu pod delokrugom MSFI 4, oni su pod delokrugom ovog standarda.

AG2 Ovaj standard ne menja zahteve koji se odnose na planove o primanjima zaposlenih u skladu sa MRS 26 Računovodstvo i izveštavanje o penzijskim planovima i na tantijeme koje se zasnivaju na obimu prodaje ili prihoda od usluga koji se računovodstveno obuhvataju prema MRS 18 Prihodi.

AG3 Ponekad, entitet čini ono što smatra "strateškom investicijom" u instrumente kapitala koje emituje drugi entitet, sa namerom da uspostavi ili održi dugoročni poslovni odnos sa entitetom u koji je investirano. Entitet investitor koristi MRS 28 za određivanje da li je računovodstveni metod udela prikladan za takvu investiciju. Slično, entitet investitor koristi MRS 31 za određivanje da li su za takvu investiciju prikladni metod proporcionalne konsolidacije ili metod udela. Ako nisu prikladni ni metod proporcionalne konsolidacije ni metod udela, entitet primenjuje ovaj standard na tu stratešku investiciju.

AG3A Ovaj standard se primenjuje na finansijska sredstva i finansijske obaveze osiguratelja, koje nisu prava i obaveze koje se izbacuju prema paragrafu 2(e) zato što one nastaju prema ugovorima koji su pod delokrugom MSFI 4.

AG4 Ugovori o finansijskim garancijama mogu imati različite pravne oblike, kao što su garancija, neki oblici akreditiva, ugovor o neispunjenju obaveze otplate kredita ili ugovor o osiguranju. Njihov računovodstveni postupak ne zavisi od njihovog pravnog oblika. Ovo što sledi su primeri odgovarajućeg postupka (videti paragraf 2(e)):

(a) Mada ugovor o finansijskoj garanciji zadovoljava definiciju ugovora o osiguranju iz MSFI 4 ako je preneti rizik značajan, emitent primenjuje ovaj standard. Ipak, ako je emitent prethodno eksplicitno potvrdio da on smatra takve ugovore ugovorima o osiguranju i ako je koristio računovodstvo koje se može primeniti na ugovore o osiguranju, emitent može odabrati da primenjuje bilo ovaj standard bilo MSFI 4 na takve ugovore o finansijskoj garanciji. Ako se primenjuje ovaj standard, paragraf 43 zahteva od emitenta da prizna ugovor o finansijskoj garanciji na početku po fer vrednosti. Ako je ugovor o finansijskoj garanciji emitovan nepovezanoj strani u izolovanoj nezavisnoj transakciji, njegova fer vrednost na početku će verovatno viti jednaka dobijenoj premiji, osim ako ne postoji dokaz za suprotno. Nakon toga, osim ako ugovor o finansijskoj garanciji nije na početku naznačen po fer vrednosti kroz bilans uspeha ili osim ako se ne primenjuju paragrafi od 29 do 37 i od AG47 do AG52 (kada se prenos finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja ili kada se primenjuje pristup stalnog učešća), emitent ga odmerava prema višem iznosu između:

(i) iznosa određenog u skladu sa MRS 37; i

(ii) Iznosa koji je priznat na početku umanjen, kada je to prikladno, za ukupnu amortizaciju priznatu u skladu sa MRS 18 (videti paragraf 47(c)).

(b) Neke garancije u vezi sa kreditom ne zahtevaju, kao preduslov za isplatu, da je imalac izložen, ili da je pretrpeo gubitak zato što dužnik nije na vreme izvršio isplatu sredstva koje se garantuje. Primer takve garancije je garancija koja zahteva isplate kao odgovor na promene određenog kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa. Takve garancije nisu ugovori o finansijskoj garanciji, koje definiše ovaj standard, i nisu ugovori o osiguranju, koji su definisani u MSFI 4. Takve garancije su derivati i emitent na njih primenjuje ovaj standard.

(c) Ako je ugovor o finansijskoj garanciji emitovan u vezi sa prodajom robe, emitent primenjuje MRS 18 prilikom određivanja da li priznaje prihode od garancije i od prodaje robe.

AG4A Tvrdnje da emitent smatra ugovore ugovorima o osiguranju se obično mogu naći u emitentovoj komunikaciji sa klijentima i regulatornim telima, u ugovorima, poslovnoj dokumentaciji i finansijskim izveštajima. Šta više, ugovori o osiguranju su često predmet računovodstvenih zahteva koji se razlikuju od zahteva za druge vrste transakcija, kao što su ugovori koje emituju banke ili komercijalne kompanije. U takvim slučajevima, emitentovi finansijski izveštaji obično obuhvataju izveštaj da je emitent koristio te računovodstvene zahteve.

Definicije (paragrafi 8 i 9)
Naznačavanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha
AG4B Paragraf 9 ovog standarda dozvoljava entitetu da naznači finansijsko sredstvo, finansijsku obavezu ili grupu finansijskih instrumenata (finansijska sredstva, finansijske obaveze ili oboje) po fer vrednosti kroz bilans uspeha pod uslovom da će to imati za rezultat relevantnije informacije.

AG4C Odluka entiteta da naznači finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha je slična izboru računovodstvene politike (mada se, za razliku od izbora računovodstvene politike, ne zahteva da se dosledno primenjuje na sve slične transakcije). Kada entitet ima takav izbor, paragraf 14(b) MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške zahteva da odabrana politika ima za rezultat finansijske izveštaje koji obezbeđuju pouzdane i relevantnije informacije o efektima transakcija, drugim događajima i stanju finansijske pozicije entiteta, finansijskim performansama ili tokovima gotovine. U slučaju naznačavanja po fer vrednosti kroz bilans uspeha, paragraf 9 iznosi dve vrste okolnosti kada će zahtev za relevantnijim informacijama biti zadovoljen. U skladu sa tim, da bi odabrao naznačavanje u skladu sa paragrafom 9, entitet treba da pokaže da spada u jednu (ili obe) vrstu okolnosti.

Paragraf 9(b)(i): Naznačavanje eliminiše ili značajno smanjuje nedoslednost u odmeravanju ili priznavanju koja bi se inače javila
AG4D Prema MRS 39, odmeravanje finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i klasifikacija priznatih promena vrednosti se određuju prema klasifikaciji stavke i prema tome da li je stavka deo naznačenog odnosa hedžinga. Ovi zahtevi mogu stvoriti nedoslednost u odmeravanju ili priznavanju (što se ponekad naziva "računovodstveno neslaganje") kada bi se, na primer, u nedostatku naznačavanja po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijsko sredstvo klasifikovalo kao raspoloživo za prodaju (sa većinom promena fer vrednosti priznatim direktno u kapital) i kada bi se obaveza koju entitet smatra povezanom sa ovim odmeravala po amortizovanoj vrednosti (sa promenama fer vrednosti koje nisu priznate). U takvim okolnostima, entitet može da zaključi da bi njegovi finansijski izveštaji pružali relevantnije informacije da su i sredstvo i obaveza klasifikovani po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

AG4E Sledeći primeri prikazuju kada ovaj zahtev može biti zadovoljen. U svim slučajevima, entitet može da koristi ovaj uslov za naznačavanje finansijskog sredstva ili finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha samo ako zadovoljavaju princip u paragrafu 9(b)(i).

(a) Entitet ima obaveze čiji tokovi gotovine se prema ugovoru zasnivaju na performansama sredstava koja bi se inače klasifikovala kao raspoloživa za prodaju. Na primer, osiguratelj može da ima obaveze koje sadrže obeležje diskrecionog učešća koje isplaćuje dobiti na osnovu realizovanih i/ili nerealizovanih prihoda od investicije određene grupe sredstava osiguratelja. Ako odmeravanje ovih obaveza odražava aktuelne tržišne cene, klasifikacija sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha znači da se promene fer vrednosti finansijskog sredstva priznaju u bilansu uspeha u istom periodu kao i odgovarajuće promene vrednosti obaveza.

(b) Entitet ima obaveze prema ugovorima o osiguranju čije odmeravanje kombinuje aktuelne informacije (kako je dozvoljeno MSFI 4, paragraf 24) i finansijska sredstva koja smatra povezanim koja bi se inače klasifikovala kao raspoloživa za prodaju ili koja se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti.

(c) Entitet ima finansijska sredstva, finansijske obaveze ili oboje koji imaju zajednički rizik, kao što je rizik od kamatne stope, koji uzrokuje suprotne promene fer vrednosti koje imaju tendenciju da se međusobno prebijaju. Međutim, samo bi se neki od instrumenata odmeravali po fer vrednosti kroz bilans uspeha (to jest, su derivati, ili su klasifikovani kao oni koji se drže radi trgovanja). Takođe može biti slučaj da zahtevi računovodstva hedžinga nisu zadovoljeni, na primer zato što nisu zadovoljeni zahtevi efektivnosti u paragrafu 88.

(d) Entitet ima finansijska sredstva, finansijske obaveze ili oboje koji imaju zajednički rizik, kao što je rizik od kamatne stope, koji uzrokuje suprotne promene fer vrednosti koje imaju tendenciju da se međusobno prebijaju i entitet se ne kvalifikuje za računovodstvo hedžinga zato što nijedan od instrumenata nije derivat. Šta više, u nedostatku računovodstva hedžinga postoji značajna nedoslednost u priznavanju dobitaka i gubitaka. Na primer:

(i) entitet finansira portfelj sredstava sa fiksnom stopom koja bi se inače klasifikovala kao raspoloživa za prodaju sa dužničkom hartijom od vrednosti koja se otplaćuje u fiksnim ratama čije promene fer vrednosti imaju tendenciju da se međusobno prebijaju. Izveštavanje i sredstava i dužničkih hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha ispravlja nedoslednost koja bi inače nastala kod odmeravanja sredstava po fer vrednosti sa promenama koje se izveštavaju u kapital i dužničkim hartijama od vrednosti po amortizovanoj vrednosti.

(ii) entitet finansira određenu grupu zajmova emitovanjem prenosivih obveznica čije promene fer vrednosti imaju tendenciju da se međusobno prebijaju. Ako, pored toga, entitet redovno kupuje i prodaje obveznice, ali retko, ako ikada, kupuje i prodaje zajmove, izveštavanje i zajmova i obveznica po fer vrednosti kroz bilans uspeha eliminiše nedoslednost u vremenu priznavanja dobitaka i gubitaka koji bi inače bili rezultat odmeravanja po amortizovanoj vrednosti i priznavanja dobitka ili gubitka svakog puta kada se obveznica otkupi.

AG4F U slučajevima kao što su oni opisani u prethodnom paragrafu, naznačavanje, prilikom početnog priznavanja, finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje inače nisu tako odmeravane po fer vrednosti kroz bilans uspeha može da eliminiše ili značajno da smanji nedoslednost pri odmeravanju ili priznavanju i da obezbedi relevantnije informacije. Iz praktičnih razloga, entitet ne mora da unese sva sredstva i obaveze koje uzrokuju nedoslednost pri odmeravanju ili priznavanju u potpuno isto vreme. Dozvoljeno je opravdano odlaganje pod uslovom da je svaka transakcija naznačena po fer vrednosti kroz bilans uspeha prilikom početnog priznavanja i da se, u to vreme, očekuje da se dogode sve preostale transakcije.

AG4G Ne bi bilo prihvatljivo naznačiti samo neka finansijska sredstva i finansijske obaveze, što bi uzrokovalo nedoslednost, po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako to ne bi eliminisalo ili značajno smanjilo nedoslednost i ako stoga ne bi imalo za rezultat relevantnije informacije. Međutim, bilo bi prihvatljivo naznačiti samo određeni broj sličnih finansijskih sredstava ili sličnih finansijskih obaveza ako bi se time postiglo značajno smanjenje (i verovatno veće smanjenje nego kod drugih dozvoljenih naznačavanja) nedoslednosti. Na primer, pretpostavimo da entitet ima određeni broj sličnih finansijskih obaveza u ukupnom iznosu od n.j.100 i određeni broj sličnih finansijskih sredstava u ukupnom iznosu od n.j.50, ali se one odmeravaju po različitom osnovu. Entitet može značajno da smanji nedoslednost pri odmeravanju time što će prilikom početnog odmeravanja da naznači sva sredstva, ali samo neke obaveze (na primer, pojedinačne obaveze u ukupnom zbiru od n.j.45) po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Međutim, zato što naznačavanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha može da se primeni samo na ceo finansijski instrument, entitet u ovom primeru mora da naznači jednu ili više obaveza u celini. On ne može da naznači bilo komponentu obaveze (na primer, promene vrednosti koje se mogu pripisati samo jednom riziku, kao što je promena benčmark kamatne stope) ili deo (to jest, procenat) obaveze.

Paragraf 9(b)(ii): Grupom finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oboma se upravlja i njihove performanse se procenjuje na osnovu fer vrednosti, u skladu sa dokumentovanom strategijom upravljanja rizika ili investiranja

AG4H Entitet može da upravlja i procenjuje performanse grupe finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oboje na takav način da odmeravanje te grupe po fer vrednosti kroz bilans uspeha ima za rezultat relevantnije informacije. Centralna tačka u ovom primeru je način na koji entitet upravlja i procenjuje performanse, a ne priroda njegovih finansijskih instrumenata.

AG4I Sledeći primeri pokazuju kada ovaj uslov može biti zadovoljen. U svim slučajevima, entitet može da koristi ovaj uslov za naimenovanje finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha samo kada zadovoljava princip u paragrafu 9(b)(ii).

(a) Entitet je kompanija sa rizičnim kapitalom, zajednički fond, trust za investiranje u akcije ili sličan entitet čiji je posao investiranje u finansijska sredstva sa perspektivnom profitiranja od njihovog ukupnog prinosa u obliku kamate ili dividendi i promena fer vrednosti. MRS 28 i MRS 31 dozvoljavaju da se takve investicije isključe iz njihovog delokruga pod uslovom da se odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Entitet može da primenjuje istu računovodstvenu politiku na druge investicije kojima se upravlja po osnovi ukupnog prinosa, ali nad kojima je njegov uticaj nedovoljan da bi one bile pod delokrugom MRS 28 ili MRS 31.

(b) Entitet ima finansijska sredstva i finansijske obaveze koje imaju jedan ili više zajedničkih rizika i tim rizicima se upravlja i oni se procenjuju na osnovu fer vrednosti u skladu sa dokumentovanom politikom upravljanja sredstvima i obavezama. Primer bi mogao da bude entitet koji je emitovao "struktuirane proizvode" koji sadrže višestruke ugrađene derivate i koji upravlja rezultujućim rizicima na osnovu fer vrednosti koristeći mešavinu derivatnih i nederivatnih finansijskih instrumenata. Sličan primer bi mogao da bude i entitet koji daje zajmove sa fiksnom kamatnom stopom i upravlja rezultujućim rizikom osnovne kamatne stope korišćenjem mešavine derivatnih i nederivatnih finansijskih instrumenata.

(c) Entitet je osiguratelj koji drži portfelj finansijskih sredstava, upravlja tim portfeljem tako da maksimalizuje svoj ukupni prinos (to jest, kamate ili dividende i promene fer vrednosti) i procenjuje svoje performanse po tom osnovu. Portfelj može da se drži kao podrška određenim obavezama, kapitalu ili oboma. Ako se portfelj drži kao podrška određenim obavezama, uslov iz paragrafa 9(b)(ii) može da se zadovolji za sredstva bez obzira da li osiguratelj takođe upravlja i procenjuje obaveze na osnovu fer vrednosti. Uslov iz paragrafa 9(b)(ii) može biti zadovoljen i kada je cilj osiguratelja da maksimalizuje ukupni prinos od sredstava tokom dužeg perioda čak i ako iznosi isplaćeni vlasnicima ugovora zavise od drugih faktora kao što je iznos dobitaka realizovanih tokom kratkog perioda (na primer, jedne godine) ili su predmet diskrecionog prava osiguratelja.

AG4J Kao što je primećeno u prethodnom tekstu, ovaj uslov se oslanja na način na koji entitet upravlja i procenjuje performanse grupe finansijskih instrumenata o kojima je reč. U skladu sa tim, (kao predmet zahteva naznačavanja prilikom početnog priznavanja) entitet koji naznači finansijske instrumente po fer vrednosti kroz bilans uspeha na osnovu ovog uslova treba takođe da naznači sve kvalifikovane finansijske instrumente kojima se zajedno upravlja i koji se zajedno procenjuju.

AG4K Dokumentacija o strategiji entiteta ne mora da bude opširna, ali treba da bude dovoljna da prikaže usklađenost sa paragrafom 9(b)(ii). Takva dokumentacija nije potrebna za svaku pojedinačnu stavku, ali može da bude na osnovu portfelja. Na primer, ako sistem upravljanja performansama za jedno odeljenje - kako odobre ključni rukovodilac entiteta - jasno pokazuje da se njegove performanse procenjuju na osnovu ukupnog prinosa, nije potrebna nikakva dalja dokumentacija da bi se prikazala usklađenost sa paragrafom 9(b)(ii).

Efektivna kamatna stopa
AG5 U nekim slučajevima, finansijska sredstva se stiču uz veliki popust koji odražava pretrpljene kreditne gubitke. Entiteti obuhvataju takve pretrpljene kreditne gubitke u procenjenim tokovima gotovine kada izračunavaju efektivnu kamatnu stopu.

AG6 Kada primenjuje metod efektivne kamate, entitet obično amortizuje svaku nadoknadu, isplaćene ili dobijene stavke, troškove transakcije ili druge premije ili diskonte koji su uključeni u izračunavanje efektivne kamatne stope tokom očekivanog trajanja instrumenta. Međutim, koristi se kraći period ako je ovo period na koji se odnose nadoknade, isplaćene ili dobijene stavke, troškovi transakcije ili druge premije ili diskonti. Ovo će biti slučaj onda kada se varijabli na koju se odnose nadoknade, isplaćene ili dobijene stavke, troškovi transakcija ili druge premije ili diskonti ponovno određuje cena prema tržišnim stopama pre očekivanog dospeća instrumenta. U takvom slučaju, odgovarajući period amortizacije je do sledećeg takvog datuma ponovnog određivanja cene. Na primer, ako premija ili diskont od instrumenta sa fluktuirajućom stopom odražava kamatu koja je prispela od instrumenta od datuma plaćanja poslednje kamate, on će biti amortizovan do sledećeg datuma kada se fluktuirajuća kamata uskladi prema tržišnim stopama. Ovo će biti zbog toga što se premija ili diskont odnose na period do datuma sledećeg usklađivanja kamate zato što se, na taj datum, varijabla na koju se odnose premija ili diskont (to jest kamatne stope) usklađuje prema tržišnim stopama. Ako su, međutim, premija ili diskont rezultat promene u kreditnom rasponu tokom fluktuirajuće stope određene u instrumentu, ili u drugim varijablama koje nisu usklađene prema tržišnim stopama, one se amortizuju tokom očekivanog trajanja instrumenta.

AG7 Za finansijska sredstva i finansijske obaveze sa fluktuirajućom stopom, periodična ponovna procena tokova gotovine da bi se odrazila kretanja u tržišnim stopama kamata menja efektivnu kamatnu stopu. Ako se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza sa fluktuirajućom stopom priznaju na početku u iznosu koji je jednak potraživanju ili dugovanju po osnovu glavnice prilikom dospeća, ponovna procena budućih tokova gotovine obično nema značajnog efekta na knjigovodstvenu vrednost sredstva ili obaveze.

AG8 Ako entitet izmeni svoje procene vezane za isplate ili primanja, entitet treba da koriguje knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (ili grupe finansijskih instrumenata) da bi prikazao stvarne i izmenjene procene tokove gotovine. Entitet ponovo izračunava knjigovodstvenu vrednost izračunavanjem sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog instrumenta. Ovo korigovanje se priznaje kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.

Derivati
AG9 Tipični primeri derivata su fjučers i forvard ugovori, svop ugovori i ugovori o opcijama. Derivat obično ima hipotetički iznos, koji je iznos valute, broj deonica, broj jedinica težine ili obima ili drugih jedinica određenih u ugovoru. Međutim, derivatni instrument ne zahteva od imaoca ili potpisnika da investira ili dobija hipotetički iznos na početku ugovora. Alternativno, derivat može da zahteva fiksnu isplatu ili isplatu iznosa koji se može menjati (ali ne proporcionalno sa promenom osnovnog instrumenta) kao rezultat nekog budućeg događaja koji nije u vezi sa hipotetičkim iznosom. Na primer, ugovor može zahtevati fiksnu isplatu od n.j. 1000 ako se šestomesečni LIBOR poveća za 100 osnovnih poena. Takav ugovor je derivat čak i ako nije određen hipotetički iznos.

AG10 Definicija derivata u ovom standardu obuhvata ugovore koji se izmiruju bruto po isporuci osnovne stavke (na primer, forvard ugovor za kupovinu dužničkog instrumenta sa fiksnom stopom). Entitet može imati ugovor za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke koja se može izmiriti neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu ili razmenom finansijskih instrumenata (na primer, ugovor za kupovinu ili prodaju robe po fiksnoj ceni u budućnosti). Takav ugovor je pod delokrugom ovog standarda osim ako on nije zaključen i ako se ne drži u svrhu isporuke nefinansijske stavke u skladu sa očekivanom kupovinom, prodajom ili zahtevima za korišćenje tog entiteta (videti paragrafe 5-7).

AG11 Jedna od karakteristika koje definišu derivat je ta da on ima početnu neto investiciju koja je manja nego što bi to zahtevali drugi tipovi ugovora za koje bi se očekivalo da imaju sličan odgovor na promene faktora tržišta. Ugovor o opciji zadovoljava definiciju zato što je premija manja od investicije koja bi se zahtevala za nabavku osnovnog finansijskog instrumenta sa kojim bi se opcija povezala. Valutni svop koji zahteva početnu razmenu različitih valuta jednakih fer vrednosti zadovoljava definiciju zato što ima početnu neto investiciju nula.

AG12 Redovan način kupovine ili prodaje uzrokuje da obaveza sa fiksnom cenom između datuma poslovanja i datuma izmirenja zadovoljava definiciju derivata. Međutim, zbog kratkog trajanja obaveze, ona se ne priznaje kao derivatni finansijski instrument. Umesto toga, ovaj standard obezbeđuje posebno računovodstveno obuhvatanje za takve ugovore koji se tiču redovnog načina (videti paragrafe 38 i AG53-AG56).

AG12A Definicija derivata se odnosi na nefinansijke varijable koje nisu specifične za određenu ugovornu stranu. One obuhvataju indeks gubitaka od zemljotresa u određenoj regiji i indeks temperatura u određenom gradu. Nefinansijske varijable specifične za ugovornu stranu obuhvataju činjenicu da li se dogodio ili ne požar koji oštećuje ili uništava sredstvo te ugovorne strane. Promena fer vrednosti nefinansijskog sredstva je specifična za vlasnika ako fer vrednost odražava ne samo promene tržišnih cena za takva sredstva (finansijsku varijablu), već i uslov određenog nefinansijskog sredstva koje se drži (nefinansijska varijabla). Na primer, ako garancija rezidualne vrednosti određenog automobila izlaže garanta riziku od promena fizičkog stanja vozila, promena te rezidualne vrednosti je specifična za vlasnika automobila.

Troškovi transakcije
AG13 Troškovi transakcije obuhvataju nadoknade i provizije koje se isplaćuju agentima koji rade za proviziju (uključujući i zaposlene koji rade kao agenti prodaje), savetnicima, brokerima i dilerima, dažbine kontrolnih organa i berzi hartija od vrednosti, i poreze i takse prenosa. Troškovi transakcije ne obuhvataju dužničke premije ili diskonte, troškove finansiranja ili interne administrativne ili troškove vlasništva.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze koje se drže radi trgovanja
AG14 Trgovanje obično odražava aktivnu i čestu kupovinu i prodaju, i finansijski instrumenti koji se drže radi trgovanja se obično koriste u cilju ostvarivanja dobitaka od kratkoročnih fluktuacija cene dilerove marže.

AG15 Finansijske obaveze koje se drže radi trgovanja obuhvataju:

(a) Derivatne obaveze koje se računovodstveno ne obuhvataju kao instrumenti hedžinga;

(b) Obaveze za isporuku finansijskih sredstava pozajmljenih od strane prodavca koji ih prodaje bez pokrića (to jest entiteta koji prodaje finansijska sredstva koja je pozajmio i još uvek ih ne poseduje);

(c) Finansijske obaveze koje su nastale sa namerom da se ponovo kupe u bliskoj budućnosti (na primer, kotirani dužnički instrument koga emitent može ponovo kupiti u bliskoj budućnosti u zavisnosti od promena njegove fer vrednosti); i

(d) Finansijske obaveze koje su deo portfelja utvrđenih finansijskih sredstava kojima se zajednički upravlja i za koje postoji dokaz nedavnog modela kratkoročnog ostvarenja profita.

Činjenica da se obaveza koristi za finansiranje aktivnosti trgovanja ne čini sama po sebi da obaveza postane obaveza koja se drži radi trgovanja.

Investicije koje se drže do dospeća
AG16 Entitet nema pozitivnu nameru da drži do dospeća investiciju u finansijsko sredstvo sa fiksnim dospećem ako:

(a) Entitet namerava da drži finansijsko sredstvo na neodređeni period;

(b) Entitet je spreman da proda finansijsko sredstvo (osim ako nije reč o situaciji kada je sredstvo nepovratno i kada taj entitet nije mogao da predvidi u nekom razumnom vremenskom periodu) kao odgovor na promene tržišnih kamatnih stopa ili rizika, potrebe likvidnosti, promene raspoloživosti i prinosa od alternativnih investicija, promene izvora i uslova finansiranja ili promene deviznog rizika; ili

(c) Emitent ima pravo da izmiri finansijsko sredstvo po iznosu koji je značajno niži od njegove amortizovane vrednosti.

AG17 Dužnički instrument sa varijabilnom kamatnom stopom može da zadovolji kriterijume za investiciju koja se drži do dospeća. Instrumenti kapitala ne mogu da budu investicije koje se drže do dospeća bilo zato što imaju neograničeno trajanje (kao što su obične akcije) ili zato što iznosi koje imalac može da dobije mogu da variraju na način koji se ne može unapred odrediti (kao što su pravo na povlašćenu kupovinu akcija, garancije i slična prava). U pogledu definicije investicija koje se drže do dospeća, fiksne ili odredive isplate i fiksno dospeće znače da ugovor određuje iznose i datume isplata imaocu, kao što su kamate i isplate glavnice. Značajan rizik neplaćanja ne isključuje klasifikaciju finansijskog sredstva kao onog koje se drži do dospeća sve dok su ugovorne isplate fiksne ili odredive i dok su zadovoljeni drugi kriterijumi za tu klasifikaciju. Ako uslovi trajnog dužničkog instrumenta obezbeđuju isplate kamate na neodređeni period, taj instrument se ne može klasifikovati kao onaj koji se drži do dospeća zato što nema datuma dospeća.

AG18 Kriterijumi za klasifikaciju investicije koja se drži do dospeća su zadovoljeni za finansijsko sredstvo koje emitent može opozvati ako imalac namerava i sposoban je da ga drži do opoziva ili do dospeća i ako bi imalac u velikoj meri povratio celokupnu njegovu knjigovodstvenu vrednost. Kupovna opcija emitenta, ako se izvrši, jednostavno ubrzava dospeće određenog sredstva. Međutim, ako je finansijsko sredstvo opozivo prema osnovi po kojoj bi imalo za rezultat da imalac ne povrati u značajnoj meri celu njegovu knjigovodstvenu vrednost, finansijsko sredstvo ne može da se klasifikuje kao investicija koja se drži do dospeća. Entitet razmatra svaku isplaćenu premiju i kapitalizovane troškove transakcije pri određivanju da li bi se knjigovodstvena vrednost povratila u značajnoj meri.

AG19 Finansijsko sredstvo koje se može prodati (to jest imalac ima pravo da zahteva da emitent ponovo plati ili otkupi finansijsko sredstvo pre dospeća) ne može da se klasifikuje kao investicija koja se drži do dospeća zato što isplata prodajne opcije u finansijskom sredstvu nije u skladu sa izražavanjem namere da se finansijsko sredstvo drži do dospeća.

AG20 Za većinu finansijskih sredstava, fer vrednost je prikladnije merilo od amortizovane vrednosti. Izuzetak je klasifikacija "koji se drži do dospeća", ali samo ako entitet ima pozitivnu nameru i sposobnost da drži investiciju do dospeća. Kada akcije nekog entiteta bace sumnju na njegovu nameru i sposobnost da drži takve investicije do dospeća, paragraf 9 unapred isključuje korišćenje ovog izuzetka na razuman vremenski period.

AG21 Katastrofalni scenario koji je retko moguć, kao što je napad na banku ili slična situacija koja utiče na osiguratelja, nije nešto što entitet procenjuje pri odlučivanju da li ima pozitivnu nameru i sposobnost da drži investiciju do dospeća.

AG22 Prodaje pre dospeća bi mogle da zadovolje uslov u paragrafu 9 - i da se stoga ne javi pitanje o nameri entiteta da drži druge investicije do dospeća - ako se one mogu pripisati nečemu od sledećeg:

(a) Značajno pogoršanje kreditne sposobnosti emitenta. Na primer, prodaja koja usledi posle opadanja kreditne sposobnosti, koju proceni spoljna agencija za ocenu kreditne sposobnosti, ne bi obavezno dovela u pitanje nameru entiteta da drži druge investicije do dospeća ako to opadanje obezbeđuje dokaz o značajnom opadanju kreditne sposobnosti emitenta koja se procenjuje prema kreditnoj sposobnosti prilikom početnog priznavanja. Slično, ako entitet koristi interne ocene za procenu izloženosti, promene tih internih procena mogu da pomognu u utvrđivanju emitenata kod kojih postoji značajno opadanje kreditne sposobnosti, pod uslovom da pristup entiteta prilikom pripisivanja internih procena i promena tih ocena daju dosledno, pouzdano i objektivno merilo kreditnog kvaliteta emitenata. Ako postoji dokaz da je finansijskom sredstvu umanjena vrednost (videti paragrafe 58 i 59), opadanje kreditne sposobnosti se često smatra značajnim.

(b) Promena poreskog zakona koja eliminiše ili značajno smanjuje status "oslobođen od poreza" kamate na investiciju koja se drži do dospeća (ali ne i promena poreskog zakona koja menja poreske stope marže koje se mogu primeniti na prihod od kamate).

(c) Velike poslovne kombinacije ili veliku sklonost (kao što je prodaja segmenta) koje uslovljavaju prodaju ili prenos investicija koje se drže do dospeća da bi se održala postojeća pozicija rizika od kamatne stope entiteta ili politika kreditnog rizika (mada je poslovna kombinacija događaj koji je pod kontrolom entiteta, promene njegovog portfelja investicija da bi se održala pozicija rizika od kamatne stope ili politika kreditnog rizika mogu da uslede kao posledica, pre nego što bi mogle unapred da se predvide).

(d) Promena zakonskih ili regulatornih zahteva koji u značajnoj meri izmenjuju ili ono što čini dozvoljenu investiciju ili maksimalni stepen određenih vrsta investicija, i stoga utiče da entitet otuđi investiciju koja se drži do dospeća.

(e) Značajno povećanje industrijskih regulatornih zahteva u pogledu kapitala koje uzrokuje smanjenje entiteta time što će on prodati investicije koje se drže do dospeća.

(f) Značajno povećanje ozbiljnosti rizika investicija koje se drže do dospeća koje se koriste u svrhe regulisanje kapitala koji se zasniva na riziku.

AG23 Smatra se da entitet nema potvrđenu sposobnost da drži investiciju u finansijsko sredstvo sve do dospeća ako:

(a) On nema finansijske resurse raspoložive za nastavljanje finansiranja investicije do dospeća; ili

(b) Predmet je postojećeg entiteta ili drugog ograničenja koje bi moglo da ugrozi njegovu nameru da drži finansijsko sredstvo do dospeća. (Međutim, kupovna opcija emitenta ne ugrožava obavezno nameru entiteta da drži finansijsko sredstvo do dospeća - videti paragraf AG18.)

AG24 Okolnosti drugačije od onih opisanih u paragrafima AG16-AG23 mogu da naznače da entitet nema pozitivnu nameru ili sposobnost da drži investiciju do dospeća.

AG25 Entitet procenjuje svoju nameru i sposobnost da drži do dospeća svoje investicije koje se drže do dospeća ne samo onda kada se ta finansijska sredstva početno priznaju, već i na svaki naknadni datum bilansa stanja.

Zajmovi i potraživanja

AG26 Svako nederivatno finansijsko sredstvo sa fiksnim ili odredivim isplatama (uključujući i sredstva zajma, robna potraživanja, investicije u dužničke instrumente i depozite koji se drže u bankama) može potencijalno da zadovolji definiciju zajmova i potraživanja. Međutim, finansijsko sredstvo koje je kotirano na aktivnom tržištu (kao što je kotirani dužnički instrument, videti paragraf AG71) se ne kvalifikuje za klasifikaciju kao zajam ili potraživanje. Finansijska sredstva koja ne zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja mogu da se klasifikuju kao investicije koje se drže do dospeća ako zadovoljavaju uslove za tu klasifikaciju (videti paragrafe 9 i AG16-AG25). Prilikom početnog priznavanja finansijskog sredstva koje bi se inače klasifikovalo kao zajam ili potraživanje, entitet može da ga naznači kao finansijsko sredstvo po fer vrednosti kroz bilans uspeha, ili kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju.

Ugrađeni derivati (paragrafi 10-13)
AG27 Ako osnovni ugovor nema izrečeno ili unapred određeno dospeće i ako predstavlja rezidualno učešće u neto sredstvima entiteta, onda su njegove ekonomske karakteristike i rizici oni koji pripadaju dužničkom instrumentu, i ugrađeni derivat bi trebalo da poseduje karakteristike kapitala koje se odnose na isti entitet da bi se moglo smatrati da je u uskoj vezi sa njim. Ako osnovni ugovor nije instrument kapitala i ako zadovoljava definiciju finansijskog instrumenta, onda su njegove ekonomske karakteristike i rizici - karakteristike i rizici dužničkog instrumenta.

AG28 Ugrađeni neopcioni derivat (kao što je ugrađeni forvard ili svop) je odvojen od svog osnovnog ugovora na osnovu njegovih navedenih ili podrazumevanih samostalnih uslova, tako da rezultat u njemu ima fer vrednost nula prilikom početnog priznavanja. Ugrađeni derivat koji se zasniva na opciji (kao što je ugrađena prodajna i kupovna opcija, instrumenti za garantovanje gornje i donje granice kredita ili svop opcije) je odvojen od svog osnovnog ugovora na osnovu naznačenih uslova obeležja opcije. Početna knjigovodstvena vrednost osnovnog instrumenta je iznos preostao posle odvajanja ugrađenog derivata.

AG29 Uopšte, višestruki ugrađeni derivati u jednom instrumentu se tretiraju kao jedan složeni ugrađeni derivat. Međutim, ugrađeni derivati koji se klasifikuju kao kapital (videti MRS 32) se računovodstveno obuhvataju zasebno od onih koji su klasifikovani kao sredstva ili obaveze. Pored toga, ako instrument ima više od jednog ugrađenog derivata i ako se ti derivati odnose na različite izloženosti riziku, ako se mogu odmah odvojiti i ako su nezavisni jedan od drugog, oni se računovodstveno obuhvataju zasebno jedan od drugog.

AG30 Ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata nisu usko povezani sa osnovnim ugovorom (paragraf 11(a)) u sledećim primerima. U ovim primerima, pod pretpostavkom da su zadovoljeni uslovi iz paragrafa 11(b) i (c), entitet računovodstveno obuhvata ugrađeni derivat zasebno od osnovnog ugovora.

(a) Prodajna opcija ugrađena u instrument koja omogućava imaocu da zahteva od emitenta da ponovo stekne instrument za neki iznos u gotovini ili za drugo sredstvo koje varira na osnovu promene u kapitalu ili ceni ili indeksu robe nije usko povezana sa osnovnim dužničkim instrumentom.

(b) Kupovna opcija ugrađena u instrument kapitala koji omogućava emitentu da ponovo stekne taj instrument kapitala po određenoj ceni nije usko povezana sa osnovnim instrumentom kapitala iz perspektive imaoca (iz perspektive emitenta, kupovna opcija je instrument kapitala pod uslovom da zadovoljava uslove za tu klasifikaciju prema MRS 32, u kom slučaju je ona isključena iz delokruga ovog standarda).

(c) Opcija ili automatska odredba da se produži preostalo vreme do dospeća dužničkog instrumenta nije usko povezana sa osnovnim dužničkim instrumentom osim ako ne postoji istovremeno korigovanje aktuelne tržišne stope kamate u vreme produženja. Ako entitet emituje dužnički instrument i ako imalac dužničkog instrumenta upiše kupovnu opciju na dužnički instrument trećoj strani, emitent smatra kupovnu opciju onom koja produžava vreme do dospeća dužničkog instrumenta pod uslovom da se od emitenta može zahtevati da učestvuje ili da omogući ponovni izlazak na tržište dužničkog instrumenta kao rezultat toga što je kupovna opcija izvršena.

(d) Isplate kamate ili glavnice sa indeksom u kapitalu ugrađene u osnovni dužnički instrument ili ugovor o osiguranju - kojim je iznos kamate ili glavnice indeksiran za vrednost instrumenata kapitala - nisu usko povezane sa osnovnim instrumentom zato što rizici svojstveni osnovnom i ugrađenom derivatu nisu slični.

(e) Isplate kamate ili glavnice sa indeksom u robi ugrađene u osnovni dužnički instrument ili ugovor o osiguranju - kojim je iznos kamate ili glavnice indeksiran za cenu robe (kao što je zlato) - nisu usko povezane sa osnovnim instrumentom zato što rizici svojstveni osnovnom i ugrađenom derivatu nisu slični.

(f) Obeležje konverzije kapitala ugrađeno u konvertibilni dužnički instrument nije usko povezano sa osnovnim dužničkim instrumentom iz perspektive imaoca instrumenta (iz perspektive emitenta, opcija konverzije kapitala je instrument kapitala i isključena je iz delokruga ovog standarda pod uslovom da zadovoljava uslove za tu klasifikaciju prema MRS 32).

(g) Kupovna, prodajna ili opcija plaćanja unapred ugrađena u osnovni dužnički instrument ili osnovni ugovor o osiguranju nije usko povezana sa osnovnim ugovorom osim ako cena izvršenja opcije nije približno jednaka na svaki datum izvršenja amortizovanoj vrednosti osnovnog dužničkog instrumenta ili knjigovodstvenoj vrednosti osnovnog ugovora o osiguranju. Iz perspektive emitenta konvertibilnog dužničkog instrumenta sa ugrađenom kupovnom ili prodajnom opcijom, procena toga da li je kupovna ili prodajna opcija usko povezana sa osnovnim dužničkim ugovorom se vrši pre odvajanja elementa kapitala prema MRS 32.

(h) Kreditni derivati koji su ugrađeni u osnovni dužnički instrument i koji dozvoljavaju jednoj strani ("korisniku") da vrši prenos kreditnog rizika određenog sredstva, koje ne mora posedovati, drugoj strani ("garantu") nisu usko povezani sa osnovnim dužničkim instrumentom. Takvi kreditni derivati omogućavaju garantu da preuzme kreditni rizik u vezi sa sredstvom, a da ga direktno ne poseduje.

AG31 Primer hibridnog instrumenta je finansijski instrument koji daje imaocu pravo da proda finansijski instrument nazad emitentu u zamenu za neki iznos u gotovini ili drugom finansijskom sredstvu koji varira na osnovu promene indeksa kapitala ili robe koji se može povećati ili smanjiti ("instrument koji se može ponovo (pro)dati emitentu"). Osim ako emitent prilikom početnog priznavanja ne naznači instrument koji se može ponovo (pro)dati emitentu kao finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha, zahteva se da se odvoji ugrađeni derivat (to jest, indeksirana isplata glavnice) prema paragrafu 11 zato što je osnovni ugovor - dužnički instrument prema paragrafu AG27 i indeksirana isplata glavnice nije usko povezana sa osnovnim dužničkim instrumentom prema paragrafu AG30(a). Zato što se isplata glavnice može povećati ili smanjiti, ugrađeni derivat je neopcioni derivat čija je vrednost indeksirana prema osnovnoj varijabli.

AG32 U slučaju instrumenta koji se može ponovo (pro)dati emitentu koji se može ponovo prodati u bilo koje vreme za gotovinu jednaku proporcionalnom udelu u vrednosti neto sredstva entiteta (kao što su jedinice otvorenog zajedničkog fonda ili neki investicioni proizvodi povezani sa jedinicom), značaj odvajanja ugrađenog derivata i računovodstvenog obuhvatanja svake komponente je da se odmeri kombinovani instrument po iznosu isplate koji se plaća na datum bilansa stanja ako je imalac izvršio svoje pravo da proda taj instrument nazad emitentu.

AG33 Ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata su usko povezani sa ekonomskim karakteristikama i rizicima osnovnog ugovora u sledećim primerima. U ovim primerima, entitet računovodstveno ne obuhvata ugrađeni derivat zasebno od osnovnog ugovora.

(a) Ugrađeni derivat u kom je osnova kamatna stopa ili indeks kamatne stope koji može izmeniti iznos kamate koja bi se inače platila ili dobila od osnovnog dužničkog ugovora koji sadrži kamatu ili ugovora o osiguranju je usko povezan sa osnovnim ugovorom osim ako se kombinovani instrument ne može izmiriti na takav način da imalac ne bi u značajnoj meri povratio svoju celokupnu priznatu investiciju u značajnoj meri ili ako ugrađeni derivat ne bi bar udvostručio početnu stopu prinosa od osnovnog ugovora imaoca i ako ne bi imao za rezultat stopu prinosa koja je bar duplo veća od onoga što bi tržišni prinos bio za ugovor sa istim uslovima koje ima i osnovni ugovor.

(b) Ugrađeni instrumenti za garantovanje donje ili gornje granice kredita za kamatnu stopu na dužnički ugovor ili ugovor o osiguranju su usko povezani sa osnovnim instrumentom, pod uslovom da je instrument za garantovanje gornje granice kredita isti ili veći od tržišne stope kamate i da je instrument za garantovanje donje granice kredita isti ili manji od tržišne stope kredita kada se ugovor emituje, kao i da za instrumente za garantovanje donje ili gornje granice kredita nije izvršen leveridž u odnosu na osnovni ugovor. Slično, odredbe koje su uključene u ugovor za kupovinu ili prodaju sredstva (na primer, robe) koje uspostavljaju instrumente za garantovanje donje ili gornje granice kredita na cenu koja treba da se plati ili koja treba da se dobije od tog sredstva su usko povezane sa osnovnim ugovorom ako su oba instrumenta za garantovanje donje ili gornje granice kredita rezultirala negativnim novčanim tokom na početku i ako nisu bili predmet leveridža.

(c) Ugrađeni devizni derivat koji obezbeđuje protok isplata glavnice ili kamate koje su naznačene u stranoj valuti i koje su ugrađene u osnovni dužnički instrument (na primer, obveznica sa dve valute) je usko povezan sa osnovnim dužničkim instrumentom. Takav derivat se ne odvaja od osnovnog instrumenta zato što MRS 21 zahteva da se devizni dobici i gubici od monetarnih stavki priznaju kroz bilans uspeha.

(d) Ugrađeni devizni derivat u osnovnom ugovoru koji je ugovor o osiguranju i nije finansijski instrument (kao što je ugovor za kupovinu ili prodaju nefinansijske stavke tamo gde je cena naznačena u stranoj valuti) je usko povezan sa osnovnim ugovorom pod uslovom da nije izvršen leveridž, da ne sadrži obeležje opcije, i da zahteva isplate naznačene u jednoj od sledećih valuta:

(i) Funkcionalnoj valuti bilo koje značajne strane u ugovoru;

(ii) Valuti u kojoj se cena stečene ili isporučene robe ili usluge rutinski naznačena u komercijalnim transakcijama širom sveta (kao što je američki dolar za transakcije sa sirovom naftom); ili

(iii) Valuti koja se obično koristi u ugovorima za kupovinu ili prodaju nefinansijskih stavki u ekonomskom okruženju u kom se obavlja transakcija (na primer, relativno stabilnoj i likvidnoj valuti koja se obično koristi u lokalnim poslovnim transakcijama ili u spoljnoj trgovini).

(e) Ugrađena opcija plaćanja unapred u otplati koja nosi samo kamatu ili samo glavnicu je usko povezana sa osnovnim ugovorom pod uslovom da je osnovni ugovor (i) početni rezultat odvajanja prava za dobijanje ugovornih tokova gotovine od finansijskog instrumenta koji, sam po sebi, nije sadržao ugrađeni derivat, i (ii) ne sadrži nikakve uslove koji nisu prisutni u originalnom osnovnom dužničkom ugovoru.

(f) Ugrađeni derivat je osnovni ugovor o lizingu koji je usko povezan sa osnovnim ugovorom ako je ugrađeni derivat (i) indeks koji se odnosi na inflaciju kao što je indeks isplata lizinga za indeks potrošačke cene (pod uslovom da lizing nije predmet leveridža i da se indeks odnosi na inflaciju u ekonomskom okruženju samog entiteta), (ii) potencijalne rente koje se zasnivaju na prodajama ili (iii) potencijalne rente koje se zasnivaju na varijabilnim kamatnim stopama.

(g) Obeležje koje povezuje jedinice ugrađeno u osnovni finansijski instrument ili osnovni ugovor o osiguranju je usko povezano sa osnovnim instrumentom ili osnovnim ugovorom ako se isplate naznačene u jedinici odmeravaju po aktuelnim vrednostima jedinice koje odražavaju fer vrednosti sredstava fonda. Obeležje koje povezuje jedinice je ugovorna obaveza koja zahteva isplate naznačene u jedinicama internog ili eksternog investicionog fonda.

(h) Derivat ugrađen u ugovor o osiguranju je usko povezan sa osnovnim ugovorom o osiguranju ako su ugrađeni derivat i osnovni ugovor o osiguranju toliko međusobno zavisni da entitet ne može da odmeri ugrađeni derivat zasebno (to jest bez razmatranja osnovnog ugovora).

Instrumenti koji sadrže ugrađene derivate
AG33A Kada entitet postane jedna od strana u hibridnom (kombinovanom) instrumentu koji sadrži jedan ili više ugrađenih derivata, paragraf 11 zahteva da entitet utvrdi sve takve ugrađene derivate, proceni da li se zahteva da se odvoje od osnovnog ugovora i, za one za koje se zahteva da budu odvojeni, odmeri derivate po fer vrednosti prilikom početnog priznavanja i naknadno. Ovi zahtevi mogu biti složeniji, ili mogu da imaju za rezultat manje pouzdana odmeravanja, nego što je odmeravanje čitavog instrumenta po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Iz tog razloga ovaj standard dozvoljava da se čitav instrument naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

AG33B Takvo naznačavanje može da se koristi bilo da paragraf 11 zahteva da se ugrađeni derivati odvoje od osnovnog ugovora ili zabranjuje takvo odvajanje. Međutim, paragraf 11A ne bi opravdao naznačavanje hibridnog (kombinovanog) instrumenta po fer vrednosti kroz bilans uspeha u slučajevima izloženim u paragrafu 11A(a) i (b) zato što to ne bi smanjilo složenost ili povećalo pouzdanost.

Priznavanje i prestanak priznavanja (paragrafi 14-42)
Početno priznavanje (paragraf 14)
AG34 Kao posledica principa u paragrafu 14, entitet priznaje sva svoja ugovorna prava i obaveze prema derivatima u svom bilansu stanja kao prava i obaveze, tim redom, osim za derivate koji sprečavaju da se prenos finansijskih sredstava računovodstveno obuhvata kao prodaja (videti paragraf AG49). Ako se prenos finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja, lice na koje se prenosi ne priznaje preneto sredstvo kao svoje sredstvo (videti paragraf AG50).

AG35 Ovo što sledi su primeri primene principa iz paragrafa 14:

(a) Bezuslovna potraživanja i dugovanja se priznaju kao sredstva ili obaveze kada entitet postane ugovorna strana i, kao posledica toga, ima pravnu dozvolu da dobija ili pravnu obavezu da isplaćuje gotovinu.

(b) Sredstva koja treba da se steknu i obaveze koje treba da se izmire kao rezultat utvrđene obaveze za kupovinu ili prodaju robe ili usluga se obično ne priznaju dok bar jedna od strana nije delovala u skladu sa sporazumom. Na primer, entitet koje dobija sigurnu narudžbinu obično ne priznaje sredstvo (i entitet koji vrši narudžbinu ne priznaje obavezu) u vreme obaveze već, radije, odlaže priznavanje dok se naručena roba ili usluge ne otpreme, isporuče ili predaju. Ako je utvrđena obaveza za kupovinu ili prodaju nefinansijskih stavki pod delokrugom ovog standarda prema paragrafima 5-7, njena neto fer vrednost se priznaje kao sredstvo ili obaveza na datum obaveze (videti (c) u daljem tekstu). Pored toga, ako je prethodno nepriznata utvrđena obaveza naznačena kao stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti, svaka promena neto fer vrednosti koja se može pripisati riziku koji se štiti hedžingom se priznaje kao sredstvo ili obaveza posle početka hedžinga (videti paragrafe 93 i 94).

(c) Forvard ugovor koji je pod delokrugom ovog standarda (videti paragrafe 2-7) se priznaje kao sredstvo ili obaveza na datum obaveze, a ne na datum kada se vrši izmirenje. Kada entitet postane jedna od strana u forvard ugovoru, fer vrednosti prava i obaveze su često jednake, tako da je neto fer vrednost forvarda nula. Ako neto fer vrednost prava i obaveze nije nula, ugovor se priznanje kao sredstvo ili obaveza.

(d) Ugovori o opcijama koji su pod delokrugom ovog standarda (videti paragrafe 2-7) se priznaju kao sredstva ili obaveze kada imalac ili potpisnik postane ugovorna strana.

(e) Planirane buduće transakcije, bez obzira na to koliko su verovatne, nisu neto sredstva i obaveze zato što entitet nije postao ugovorna strana.

Prestanak priznavanja finansijskog sredstva (paragrafi 15-37)
AG36 Sledeća tabela ilustruje procenu toga da li je i u kojoj meri finansijsko sredstvo nepriznato.

Sporazumi prema kojima entitet zadržava ugovorna prava da dobija tokove gotovine od finansijskog sredstva, ali preuzima ugovornu obavezu da plaća tokove gotovine jednom ili više primalaca (paragraf 18(b))

AG37 Situacija opisana u paragrafu 18(b) (kada entitet zadržava ugovorna prava da dobija tokove gotovine od finansijskog sredstva, ali preuzima ugovornu obavezu da plaća tokove gotovine jednom ili više primalaca) se dešava, na primer, ako je entitet entitet posebne namene ili povereništvo, i daje investitorima povoljne kamate u osnovnim finansijskim sredstvima koja poseduje i obezbeđuje usluge za ta finansijska sredstva. U tom slučaju, finansijska sredstva se kvalifikuju za prestanak priznavanja ako su zadovoljeni uslovi u paragrafima 19 i 20.

AG38 Prilikom primene paragrafa 19, entitet bi mogao da bude, na primer, tvorac finansijskog sredstva, ili bi to mogla da bude grupa koja obuhvata konsolidovani entitet za posebne namene koji je stekao finansijsko sredstvo i koji prenosi tokove gotovine investitorima koji pripadaju trećoj strani.

Procena prenosa rizika i koristi od vlasništva (paragraf 20)
AG39 Primeri toga kada je entitet preneo u značajnoj meri sve rizike i koristi svojstvene vlasništvu su:

(a) Bezuslovna prodaja finansijskog sredstva;

(b) Prodaja finansijskog sredstva zajedno sa opcijom za ponovnu kupovinu finansijskog sredstva po fer vrednosti u vreme ponovne kupovine; i

(c) Prodaja finansijskog sredstva zajedno sa prodajnom ili kupovnom opcijom koja će rezultirati negativnim novčanim tokom (to jest opcije koja će u tolikoj meri rezultirati negativnim novčanim tokom da je malo verovatno da će rezultirati pozitivnim novčanim tokom pre isteka).

AG40 Primeri toga kada je entitet zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva su:

(a) Transakcija prodaje ili ponovne kupovine tamo gde je cena ponovne kupovine fiksna cena ili cena prodaje plus prihod zajmodavca;

(b) Sporazum o ustupanju hartija od vrednosti;

(c) Prodaja finansijskog sredstva zajedno sa svopom ukupnog prihoda kojim se izloženost tržišnom riziku vraća nazad entitetu;

(d) Prodaja finansijskog sredstva zajedno sa prodajnom ili kupovnom opcijom koja će rezultirati velikim novčanim tokovima (to jest opcija koja je će u tolikoj meri rezultirati pozitivnim novčanim tokom da je malo verovatno da će rezultirati negativnim novčanim tokom pre isteka).

(e) Prodaja kratkoročnih potraživanja u kojima entitet garantuje da nadoknadi licu na koje se prenosi kreditne gubitke za koje je verovatno da će se dogoditi.

AG41 Ako entitet odredi da je kao rezultat prenosa, preneo u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad prenetim sredstvom, ne priznaje preneto sredstvo ponovo u budućnosti, osim ako ponovo ne stekne preneto sredstvo u nekoj novoj transakciji.

Procena prenosa kontrole
AG42 Entitet nije zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom ako lice na koje je preneto ima praktičnu moć da proda preneto sredstvo. Entitet je zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom ako lice na koje je preneto nema praktičnu moć da proda preneto sredstvo. Lice na koje se prenosi ima praktičnu moć da proda preneto sredstvo ako se njim trguje na aktivnom tržištu zato što bi lice na koje je preneto moglo ponovo da kupi preneto sredstvo na tržištu ako mora da vrati sredstvo entitetu. Na primer, lice na koje je preneto može imati praktičnu moć da proda preneto sredstvo ako je preneto sredstvo predmet opcije koja dozvoljava entitetu da ga ponovo kupi, ali lice na koje je preneto može odmah da nabavi preneto sredstvo na tržištu ako se ta opcija izvrši. Lice na koje je preneto nema praktičnu moć da proda preneto sredstvo ako entitet zadrži takvu opciju i lice na koje je preneto ne može odmah da nabavi preneto sredstvo na tržištu ako entitet izvrši tu opciju.

AG43 Lice na koje je preneto ima praktičnu moć da proda preneto sredstvo samo ako lice na koje je preneto može da proda preneto sredstvo u celini nekoj nepovezanoj trećoj strani i ako je sposobno da izvrši tu moć jednostrano i bez nametanja dodatnih ograničenja na prenos. Kritično pitanje je šta je lice na koje je preneto sposobno da uradi u praksi, a ne koja ugovorna prava lice na koje je preneto ima u pogledu toga šta može uraditi sa prenetim sredstvom ili koje ugovorne zabrane postoje. Naročito:

(a) Ugovorno pravo za otuđenje prenetog sredstva ima malo praktičnog uticaja ako nema tržišta za to preneto sredstvo; i

(b) Sposobnost za otuđenje prenetog sredstva ima malo praktičnog uticaja ako se ne može slobodno izvršiti. Iz tog razloga:

(i) sposobnost lica na koje je preneto da otuđi preneto sredstvo mora da bude nezavisna od akcija drugih (to jest mora da bude jednostrana sposobnost); i

(ii) lice na koje je preneto mora da bude sposobno da otuđi preneto sredstvo bez potrebe da nametne dodatne ograničavajuće uslove u prenosu (na primer, uslove u pogledu toga kako se servisira sredstvo zajma ili opcija koja daje licu na koje je preneto pravo da ponovo kupi to sredstvo).

AG44 To da je malo verovatno da lice na koje je preneto proda preneto sredstvo ne znači, samo po sebi, da je prenosilac zadržalo kontrolu nad prenetim sredstvom. Međutim, ako prodajna opcija ili garancija ograničava lice na koje je preneto da proda preneto sredstvo, onda je prenosilac zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom. Na primer, ako su prodajna opcija ili garancija dovoljno vredni onda oni ograničavaju lice na koje je preneto da proda preneto sredstvo zato što lice na koje je preneto ne bi, u praksi, prodalo preneto sredstvo trećoj strani bez dodavanja slične opcije ili drugih ograničavajućih uslova. Umesto toga, lice na koje je preneto bi držalo preneto sredstvo tako da nabavi isplate prema garanciji ili prodajnoj opciji. U ovim okolnostima prenosilac sredstva je zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom.

Prenosi koji se kvalifikuju za prestanak priznavanja
AG45 Entitet može da zadrži pravo na deo isplata kamate na preneta sredstva kao kompenzaciju za servisiranje tih sredstava. Deo isplata kamate kojih bi se entitet odrekao nakon isteka ili prenosa ugovora o servisiranju se raspodeljuje na sredstvo ili obavezu. Deo isplata kamate kojih se entitet ne bi odrekao je potraživanje od dve prodajne i jedne kupovne opcije koje nose samo kamatu. Na primer, ako se entitet ne bi odrekao nijedne kamate nakon isteka ili prenosa ugovora o servisiranju, čitav raspon kamate je potraživanje od dve prodajne i jedne kupovne opcije koje nose samo kamatu. U svrhe primene paragrafa 27, fer vrednost sredstva za servisiranje i potraživanje od dve prodajne i jedne kupovne opcije koje nose samo kamatu se koriste za raspodelu knjigovodstvene vrednosti potraživanja između dela sredstva koji prestaje da se priznaje i dela koji nastavlja da se priznaje. Ako ne postoji određena nadoknada za servisiranje ili ako se ne očekuje da dobijena nadoknada bude adekvatna kompenzacija entitetu za servisiranje, obaveza po osnovu servisiranja se priznaje po fer vrednosti.

AG46 Pri proceni fer vrednosti dela koji nastavlja da se priznaje i dela koji prestaje da se priznaje u svrhu primene paragrafa 27, entitet primenjuje zahteve odmeravanja fer vrednosti iz paragrafa 48, 49 i AG69-AG82, pored onih iz paragrafa 28.

Prenosi koji se ne kvalifikuju za prestanak priznavanja
AG47 Ono što sledi je primena principa predstavljenog u paragrafu 29. Ako garancija koju obezbedi entitet za gubitke zbog neizvršenja obaveze po osnovu prenetog sredstva sprečava da preneto sredstvo prestane da se priznaje zato što je entitet u značajnoj meri zadržao sve rizike i koristi od vlasništva nad prenetim sredstvom, to preneto sredstvo nastavlja da se priznaje u celini i dobijene nadoknade se priznaju kao obaveza.

Stalno učešće u prenetim sredstvima
AG48 Ovo što sledi su primeri toga kako entitet odmerava preneto sredstvo i obavezu koja je u vezi sa njim prema paragrafu 30.

Sva sredstva
(a) Ako garancija koju entitet obezbedi za plaćanje gubitaka zbog neizvršenja obaveze po osnovu prenetog sredstva sprečava da se to sredstvo prestane da se priznaje do stepena stalnog učešća, preneto sredstvo na datum prenosa se odmerava prema nižem iznosu od (i) knjigovodstvene vrednosti sredstva i (ii) maksimalnog iznosa nadoknade dobijene u prenosu koju bi entitet možda morao ponovo da plati ("iznos garancije"). Obaveza u vezi sa tim se inicijalno odmerava prema iznosu garancije plus fer vrednost garancije (što je obično nadoknada dobijena za garanciju). Nakon toga, početna fer vrednost garancije se priznaje kao dobitak ili gubitak blagovremeno (videti MRS 18) i knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje za bilo koji gubitak od umanjenja vrednosti.

Sredstva koja se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti

(b) Ako obaveza prodajne opcije prodate od strane entiteta ili pravo na kupovnu opciju koje drži neki entitet sprečava da se preneto sredstvo prestane da se priznaje i ako entitet odmerava preneto sredstvo po amortizovanoj vrednosti, obaveza koja je u vezi sa njom se odmerava po nabavnoj vrednosti (to jest dobijenoj nadoknadi) korigovanoj za amortizaciju svake razlike između cene i amortizovane vrednosti prenetog sredstva na datum isteka opcije. Na primer, pretpostavimo da je amortizovana vrednost i knjigovodstvena vrednost sredstva na datum prenosa n.j.98 i da je dobijena nadoknada n.j.95. Amortizovana vrednost sredstva na datum izvršenja opcije će biti n.j.100. Početna knjigovodstvena vrednost obaveze koja je u vezi sa njim je n.j.95 i razlika između n.j.95 i n.j.100 se priznaje u bilansu uspeha korišćenjem metoda efektivne kamate. Ako se opcija izvrši, svaka razlika između knjigovodstvene vrednosti obaveze koja je u vezi sa njim i cene prilikom izvršenja se priznaje kao dobitak ili gubitak.

Sredstva koja se odmeravaju po fer vrednosti

(c) Ako pravo na kupovnu opciju koje je entitet zadržao sprečava da preneto sredstvo prestane da se priznaje i da entitet odmerava to sredstvo po fer vrednosti, to sredstvo nastavlja da se odmerava po fer vrednosti. Obaveza koja je u vezi sa njim se odmerava po (i) ceni izvršenja opcije manje vremenska vrednost opcije ako će opcija rezultirati negativnim novčanim tokom, ili (ii) fer vrednost prenetog sredstva manje vremenska vrednost opcije ako će opcija rezultirati negativnim novčanim tokom. Korigovanje odmeravanja obaveze koja je u vezi sa tim obezbeđuje da je neto knjigovodstvena vrednost sredstva i obaveze koja je u vezi sa njim fer vrednost prava na kupovnu opciju. Na primer, ako je fer vrednost osnovnog sredstva n.j.80, cena izvršenja opcije je n.j. 95 i vremenska vrednost opcije je n.j.5, knjigovodstvena vrednost obaveze koja je u vezi sa njim je n.j.75 (n.j.80 - n.j.5) i knjigovodstvena vrednost prenetog sredstva je n.j.80 (to jest njegova fer vrednost).

(d) Ako prodajna opcija prodata od strane entiteta sprečava da preneto sredstvo prestaje da se priznaje i ako entitet odmerava preneto sredstvo po fer vrednosti, obavezu koja je u vezi sa njim se odmerava po nabavnoj vrednosti izvršenja opcije plus vremenska vrednost opcije. Odmeravanje sredstva po fer vrednosti je ograničeno na niži iznos između fer vrednosti i cene izvršenja opcije zato što entitet nema pravo da poveća fer vrednost prenetog sredstva iznad cene izvršenja opcije. Ovo obezbeđuje da je neto knjigovodstvena vrednost sredstva i obaveze koja je u vezi sa njim fer vrednost obaveze prodajne opcije. Na primer, ako je fer vrednost osnovnog sredstva n.j.120, cena izvršenja opcije n.j.100 i vremenska vrednost opcije n.j.5, knjigovodstvena vrednost obaveze koja je u vezi sa njim je n.j.105 (n.j.100 + n.j.5) i knjigovodstvena vrednost sredstva je n.j.100 (u ovom slučaju cena izvršenja opcije).

(e) Ako odstupanje, u obliku kupljene kupovne opcije ili prodate prodajne opcije, sprečava da preneto sredstvo prestaje da se priznaje i da entitet odmerava to sredstvo po fer vrednosti, on nastavlja da odmerava to sredstvo po fer vrednosti. Obaveza koja je u vezi sa njim se odmerava po (i) zbiru cene izvršenja kupovne opcije i fer vrednosti prodajne opcije manje vremenska vrednost kupovne opcije, ako će kupovna opcija rezultirati pozitivnim novčanim tokom, ili (ii) zbira između fer vrednosti sredstva i fer vrednosti prodajne opcije manje vremenska vrednost kupovne opcije ako će kupovna opcija rezultirati negativnim novčanim tokom. Korigovanje obaveze koja je u vezi sa sredstvom obezbeđuje da je knjigovodstvena vrednost sredstva i obaveze koja je u vezi sa njim fer vrednost opcije koju entitet drži ili koja je prodata od strane entiteta. Na primer, pretpostavimo da entitet prenosi finansijsko sredstvo koje se odmerava po fer vrednosti dok istovremeno kupuje kupovnu opciju sa cenom izvršenja od n.j.120 i prodaje prodajnu opciju sa cenom izvršenja od n.j.80. Takođe pretpostavimo da je fer vrednost sredstva n.j.100 na dan prenosa. Vremenska vrednost prodajne i kupovne opcije je n.j.1 i n.j.5, tim redosledom. U ovom slučaju, entitet priznaje sredstvo od n.j.100 (fer vrednost sredstva) i obavezu od n.j.96 ((n.j.100+n.j.1) - n.j.5). Ovo daje neto vrednost sredstva od n.j.4, što je fer vrednost opcija koje drži i prodaje entitet.

Svi prenosi
AG49 Do stepena u kom se prenos finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja, ugovorna prava ili obaveze koje su u vezi sa prenosom se računovodstveno ne obuhvataju zasebno kao derivati ako bi priznavanje i derivata i prenetog sredstva ili obaveze koji nastaju od prenosa imalo za rezultat priznavanje istih prava i obaveza dva puta. Na primer, kupovna opcija koju prenosilac zadrži može da spreči da se prenos finansijskih sredstava računovodstveno obuhvata kao prodaja. U ovom slučaju, kupovna opcija se ne priznaje zasebno kao derivatno sredstvo.

AG50 Do stepena u kom se prenos finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja, lice na koje se prenosi ne priznaje preneto sredstvo kao sredstvo. Lice na koje se prenosi prestaje da priznaje gotovinu ili druge isplaćene nadoknade i priznaje potraživanje od prenosioca. Ako prenosilac ima i pravo i obavezu da ponovo stekne kontrolu nad čitavim prenetim sredstvom za određeni fiksni iznos (kao na primer, prema sporazumu o ponovnoj kupovini), lice na koje se prenosi može da računovodstveno obuhvata svoja potraživanja kao zajam ili kao potraživanja.

Primeri
AG51 Sledeći primeri ilustruju primenu principa prestanka priznavanja ovog standarda.

(a) Sporazumi o ponovnoj kupovini i pozajmljivanju hartija od vrednosti. Ako se finansijsko sredstvo proda prema sporazumu za ponovnu kupovinu po fiksnoj ceni ili po prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca ili, ako je dato u zajam, prema sporazumu o prinosu prenosiocu, ono nije prestalo da se priznaje zato što prenosilac u značajnoj meri zadržava sve rizike i koristi vlasništva. Ako lice na koje se prenosi nabavi pravo da proda ili založi to sredstvo, prenosilac ponovo klasifikuje to sredstvo u bilansu stanja, na primer, kao pozajmljeno sredstvo ili kao potraživanje po osnovu ponovne kupovine.

(b) Sporazumi o ponovnoj kupovini i pozajmljivanju hartija od vrednosti - sredstva koja su suštinski ista. Ako se finansijsko sredstvo proda prema sporazumu o ponovnoj kupovini istog ili suštinski istog sredstva po fiksnoj ceni ili po prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca ili ako je finansijsko sredstvo uzeto ili dato u zajam prema sporazumu o ponovnoj kupovini istog ili suštinski istog sredstva prenosiocu, ono nije ne prestaje da se priznaje zato što prenosilac zadržava u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva.

(c) Sporazumi o ponovnoj kupovini i pozajmljivanju hartija od vrednosti - pravo na zamenu. Ako sporazum o ponovnoj kupovini sa fiksnom cenom ponovne kupovine ili cenom jednakom prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca, ili slična transakcija pozajmljivanja hartija od vrednosti, obezbeđuju licu na koje se prenosi pravo na zamenu sredstava koja su slična i koja imaju jednaku fer vrednost kao i preneto sredstvo na datum ponovne kupovine, sredstvo koje je prodato ili pozajmljeno prema sporazumu o ponovnoj kupovini ili transakciji pozajmljivanja hartija od vrednosti, prestaje da se priznaje zato što prenosilac zadržava u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva.

(d) Pravo ponovne kupovine za prvo odbijanje po fer vrednosti. - Ako entitet proda finansijsko sredstvo i zadrži samo pravo prvog odbijanja za ponovnu kupovinu prenetog sredstva po fer vrednosti ako ga lice na koje je sredstvo preneto ponovo proda, entitet prestaje da priznaje to sredstvo zato što je u značajnoj meri preneo sve rizike i koristi vlasništva.

(e) Transakcija kupovine i prodaje akcije po visokoj ceni da bi se stvorio utisak da je potražnja za tom akcijom velika. Ponovna kupovina finansijskog sredstva ubrzo nakon što je ono bilo prodato se ponekad naziva transakcija kupovine i prodaje akcije po visokoj ceni da bi se stvorio utisak da je potražnja za tom akcijom velika. Takva ponovna kupovina ne isključuje prestanak priznavanja pod uslovom da prvobitna transakcija zadovoljava zahteve prestanka priznavanja. Međutim, ako je sporazum za prodaju finansijskog sredstva zaključen istovremeno sa sporazumom za ponovnu kupovinu istog sredstva po fiksnoj ceni ili po prodajnoj ceni plus prihod zajmodavca, onda sredstvo prestaje da se priznaje.

(f) Prodajne i kupovne opcije koje će rezultirati pozitivnim novčanim tokom. Ako se preneto finansijsko sredstvo može opozvati od strane prenosioca i ako će kupovna opcija rezultirati pozitivnim novčanim tokom, prenos se ne kvalifikuje za prestanak priznavanja zato što je prenosilac u značajnoj meri zadržao sve rizike i koristi vlasništva. Slično, ako se finansijsko sredstvo može opet prodati od strane lica na koje se prenosi i ako će prodajna opcija rezultirati pozitivnim novčanim tokom, prenos se ne kvalifikuje za prestanak priznavanja zato što je prenosilac zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva.

(g) Prodajne i kupovne opcije koje će rezultirati negativnim novčanim tokom. Finansijsko sredstvo koje je preneto isključivo kao predmet prodajne opcije koja će rezultirati negativnim novčanim tokom koju drži lice na koje se prenosi ili kao predmet kupovne opcije koja će rezultirati negativnim novčanim tokom koju drži prenosilac prestaje da se priznaje. Ovo je zbog toga što je prenosilac preneo u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva.

(h) Sredstva koja se mogu odmah nabaviti i koja su predmet kupovne opcije koja neće rezultirati ni pozitivnim ni negativnim novčanim tokom. Ako neki entitet drži kupovnu opciju na sredstvo koje se odmah može nabaviti na tržištu i ako opcija neće rezultirati ni pozitivnim ni negativnim novčanim tokom, to sredstvo prestaje da se priznaje. Ovo je zbog toga što entitet (i) nije niti zadržao niti preneo u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva, i (ii) nije zadržao kontrolu. Međutim, ako se sredstvo ne može odmah nabaviti na tržištu, prestanak priznavanja se isključuje do stepena u kom je iznos sredstva predmet kupovne opcije zato što je entitet zadržao kontrolu nad sredstvom.

(i) Sredstvo koje se ne može odmah nabaviti na tržištu koje je predmet prodajne opcije koju prodaje entitet, a koja neće rezultirati ni pozitivnim ni negativnim novčanim tokom. Ako entitet prenosi finansijsko sredstvo koje se ne može odmah nabaviti na tržištu, i proda prodajnu opciju koja neće rezultirati negativnim novčanim tokom, entitet niti zadržava niti u značajnoj meri prenosi sve rizike i koristi vlasništva zbog prodate prodajne opcije. Entitet zadržava kontrolu nad sredstvom ako je prodajna opcija dovoljno vredna da spreči lice na koje je sredstvo preneto da proda to sredstvo, u kom slučaju sredstvo nastavlja da se priznaje do stepena stalnog učešća prenosioca (videti paragraf AG44). Entitet prenosi kontrolu nad sredstvom ako prodajna opcija nije dovoljno vredna da spreči lice ne koje je sredstvo preneto da proda to sredstvo, u kom slučaju se sredstvo prestaje da priznaje.

(j) Sredstva koja su predmet prodajne ili kupovne opcije sa fer vrednošću ili forvard ugovora o ponovnoj kupovini. Prenos finansijskog sredstva koje je predmet samo prodajne ili kupovne opcije ili forvard ugovora o ponovnoj kupovini koji ima cenu izvršenja ili cenu ponovne kupovine jednaku fer vrednosti finansijskog sredstva u vreme ponovne kupovine imaju za rezultat prestanak priznavanja zbog prenošenja u značajnoj meri svih rizika i koristi vlasništva.

(k) Kupovne ili prodajne opcije koje se izmiruju u gotovini. Entitet procenjuje prenos finansijskog sredstva koje je predmet prodajne ili kupovne opcije ili forvard ugovora o ponovnoj prodaji koji će biti izmiren u gotovini da bi odredio da li je u značajnoj meri zadržao ili preneo sve rizike i koristi vlasništva. Ako entitet nije u značajnoj meri zadržao sve rizike i koristi vlasništva nad prenetim sredstvom, on određuje da li je zadržao kontrolu nad prenetim sredstvom. To da se prodajna ili kupovna opcija ili forvard ugovor o ponovnoj kupovini ne izmiruju neto u gotovini ne znači automatski i da je entitet preneo kontrolu (videti paragrafe AG44 i (g), (h) i (i) u prethodnom tekstu).

(l) Uklanjanje odredbi u vezi sa računom. Uklanjanje odredbi u vezi sa računom je bezuslovna (kupovna) opcija o ponovnoj kupovini koja daje entitetu pravo da ponovo zahteva preneta sredstva koja su bila predmet nekih ograničenja. Pod uslovom da takva opcija ima za rezultat da entitet niti zadrži niti prenese u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva, on isključuje prestanak priznavanja samo do nivoa iznosa koji je predmet ponovne kupovine (pod pretpostavkom da lice na koje se prenosi ne može da proda sredstva). Na primer, ako su knjigovodstvena vrednost i prihodi od prenosa sredstava za pozajmljivanje n.j. 100 000 i ako bi svaki pojedinačni zajam mogao da se opozove, ali ako ukupni iznos zajmova koji bi mogli ponovo da se kupe ne prelazi n.j. 10 000, onda bi se n.j. 90 000 od zajmova kvalifikovalo za prestanak priznavanja.

(m) Kupovna opcija koja ostavlja neto nultu poziciju. Entitet, koji može biti prenosilac, koje vrši usluge nad prenetim sredstvima može da drži kupovnu opciju koja ostavlja neto nultu poziciju za kupovinu ostatka prenetih sredstava kada iznos neizmirenih sredstava padne ispod određenog nivoa na kom cena servisiranja tih sredstava postane teret u odnosu na dobiti od servisiranja. Pod uslovom da takva kupovna opcija koja ostavlja neto nultu poziciju ima za rezultat to da entitet niti zadržava niti prenosi u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva i to da lice na koje se prenosi ne može da proda sredstva, on isključuje prestanak priznavanja samo do nivoa iznosa sredstva koje je predmet kupovne opcije.

(n) Podređena zadržana učešća i kreditne garancije. Entitet može da obezbedi licu kome prenosi sredstva kreditno pojačanje time što će podrediti deo ili celokupno učešće zadržanu u prenetom sredstvu. Ili, entitet može da obezbedi licu kome prenosi kreditno pojačanje u obliku kreditne garancije koja može biti neograničena ili ograničena na određeni iznos. Ako entitet zadrži u značajnoj meri sve rizike i koristi vlasništva nad prenetim sredstvom, to sredstvo nastavlja da se priznaje u potpunosti. Ako entitet zadrži neke, a ne značajan iznos, rizike i koristi vlasništva i ako zadrži kontrolu, prestanak priznavanja se isključuje do nivoa iznosa u gotovini ili u drugim sredstvima koja bi taj entitet morao da plati.

(o) Svop ukupnih prihoda. Entitet može da proda finansijsko sredstvo licu na koje prenosi i da zaključi svop ukupnih prihoda sa licem na koje prenosi, dok su svi tokovi gotovine od isplata kamata za osnovno sredstvo isplaćeni entitetu u zamenu za fiksnu isplatu ili isplate sa promenljivom stopom, a svako povećanje ili smanjenje fer vrednosti osnovnog sredstva će integrisati entitet. U takvom slučaju, zabranjen je prestanak priznavanja celog sredstva.

(p) Svop kamatne stope. Entitet može da izvrši prenos finansijskog sredstva sa fiksnom stopom licu na koje prenosi i da sa njim zaključi svop kamatne stope u kom će lice na koje prenosi dobijati fiksnu kamatnu stopu i plaćati fluktuirajuću kamatnu stopu na osnovu hipotetičkog iznosa koji je jednak iznosu glavnice prenetog finansijskog sredstva. Svop kamatne stope ne isključuje prestanak priznavanja prenetog sredstva pod uslovom da isplate po osnovu svopa nisu uslovljene time da se moraju vršiti samo za preneto sredstvo.

(lj) Svop amortizacione kamatne stope. Entitet može da izvrši prenos finansijskog sredstva sa fiksnom stopom koja se isplaćuje tokom vremena licu na koje prenosi, i da zaključi svop amortizacione kamatne stope u kojoj će lice na koje prenosi primati fiksnu kamatnu stopu i plaćati fluktuirajuću kamatnu stopu zasnovanu na hipotetičkom iznosu. Ako hipotetički iznos svopa vrši amortizaciju na takav način da izjednačava iznos glavnice prenetog sredstva koji je bilo kada neizmiren, svop će obično imati za rezultat to da entitet zadrži značajan rizik od plaćanja unapred, u kom slučaju entitet ili nastavlja da priznaje celo preneto sredstvo ili nastavlja da priznaje preneto sredstvo do stepena stalnog učešća. U suprotnom, ako amortizacija hipotetičkog iznosa svopa nije povezana sa neizmirenim iznosom glavnice prenetog sredstva, takav svop ne bi imao za rezultat da entitet zadrži rizik plaćanja unapred za to sredstvo. Stoga, ne bi isključio prestanak priznavanja prenetog sredstva pod uslovom da isplate svopa nisu uslovljene time da se isplate glavnice vrše na preneto sredstvo i svop ne bi imalo za rezultat to da entitet zadrži bilo koje druge značajne rizike i koristi vlasništva nad prenetim sredstvom.

AG52 Ovaj paragraf ilustruje primenu pristupa stalnog učešća onda kada se radi o stalnom učešću entiteta u delu finansijskog sredstva.

Pretpostavimo da entitet ima portfelj zajmova za plaćanje unapred čija je kuponska i efektivna kamatna stopa 10 procenata i čiji iznos glavnice i amortizovana vrednost iznose n.j. 10.000. On zaključuje transakciju u kojoj, u zamenu za isplatu od n.j. 9.115, lice na koje se prenosi dobija pravo na n.j. 9.000 od svih naplata glavnice plus kamata na to od 9,5 procenata. Entitet zadržava prava na n.j. 1.000 od svih naplata glavnice plus kamata na to od 10 procenata, plus raspon viška od 0,5 procenata na preostalih n.j. 9.000 glavnice. Naplate od isplata unapred se alociraju u razmeri 1:9 između entiteta i lica na koje se prenosi, ali svaka greška se oduzima od učešća entiteta od n.j. 1.000 sve dok se učešće ne potroši. Fer vrednost zajmova na datum transakcije je n.j. 10.100 i procenjena fer vrednost raspona viška od 0,5 procenata je n.j. 40.

Entitet određuje da je preneo neke značajne rizike i koristi vlasništva (na primer, značajan rizik plaćanja unapred), ali je takođe zadržao neke druge značajne rizike i koristi vlasništva (zbog podređenog zadržanog učešća) i zadržao je kontrolu. On stoga primenjuje pristup stalnog učešća.

Da bi primenio ovaj standard, entitet analizira transakciju kao (a) zadržavanje potpuno proporcionalnog zadržanog učešća od n.j. 1 000, plus (b) podređivanje tog zadržanog učešća da bi se obezbedilo pojačanje kredita za kreditne gubitke lica na koje se prenosi.

Entitet izračunava da n.j. 9 090 (90 procenata dž n.j. 10.100) dobijene nadoknade od n.j. 9.115 predstavlja nadoknadu za potpuno proporcionalan udeo od 90 procenata. Preostali deo dobijene nadoknade (n.j. 25) predstavlja nadoknadu dobijenu za podređivanje njegovog zadržanog učešća da bi obezbedio kreditno pojačanje za kreditne gubitke lica na koje prenosi. Pored toga, raspon viška od 0,5 procenata predstavlja nadoknadu dobijenu za kreditno pojačanje. U skladu sa tim,, ukupna dobijena nadoknada za kreditno pojačanje je n.j. 65 (n.j. 25 + n.j. 40).

Entitet izračunava dobitak ili gubitak od prodaje 90 procenata akcija tokova gotovine. Pretpostavljajući da zasebne fer vrednosti 10 procenata dela prenetog sredstva i 90 procenata zadržanog dela nisu raspoložive na datum prenosa, entitet alocira knjigovodstvenu vrednost sredstva u skladu sa paragrafom 28 na sledeći način:



		Procenjena 	Procenat 	Alocirana

		fer vrednost 			knjigovodstvena

						vrednost

Preneti deo 	9.090 		90% 		9.000

Zadržan deo 	1.010 		10% 		1.000

Ukupno 		10.100 				10.000



Entitet izračunava svoj dobitak ili gubitak od prodaje 90 procenata udela u tokovima gotovine oduzimanjem alocirane knjigovodstvene vrednosti prenetog dela od dobijene nadoknade, to jest n.j. 90 (n.j. 9.090 - n.j. 9.000). Knjigovodstvena vrednost dela koji je entitet zadržao je n.j. 1.000.

Pored toga, entitet priznaje stalno učešće koje je rezultat podređivanja njegovih kreditnih gubitaka od zadržanog učešća. U skladu sa tim, on priznaje sredstvo od n.j. 1.000 (maksimalni iznos toka gotovine koji ne bi dobio prema podređivanju) i obavezu koja je u vezi sa njim od n.j. 1.065 (što je maksimalni iznos toka gotovine koje ne bi dobio prema podređivanju, to jest n.j. 1.000 plus fer vrednost podređivanja od n.j. 65).

Entitet koristi sve gore navedene informacije za računovodstveno obuhvatanje transakcije na sledeći način:



					Duguje 	Potražuje

Prvobitno sredstvo 			- 	9.000

Sredstvo priznato za podređivanje ili

rezidualno učešće 			1.000 	-

Sredstvo za nadoknadu dobijeno u

obliku raspona viška 			40 	-

Dobitak ili gubitak

(dobitak od prenosa) 			- 	90

Obaveza 				- 	1.065

Dobijena gotovina 			9.115 	-

Ukupno 					10.155 	10.155



Odmah nakon transakcije, knjigovodstvena vrednost sredstva je n.j. 2.040 i sastoji se od n.j. 1.000 što predstavlja alocirane troškove zadržanog dela, i n.j. 1.040 što predstavlja dodatno stalno učešće entiteta od podređivanja zadržanog učešća usled kreditnih gubitaka (što uključuje raspon viška od n.j. 40).

U narednim periodima entitet priznaje nadoknadu dobijenu za kreditno pojačanje (n.j. 65) prema vremenskoj proporcionalnoj osnovi, računovodstveno obuhvata kamatu na priznato sredstvo koristeći metod efektivne kamate i priznaje svako kreditno umanjenje vrednosti priznatih sredstava. Kao primer ovog drugog, pretpostavimo da će sledeće godine postojati gubitak zbog umanjenja vrednosti osnovnih zajmova od n.j. 300. Entitet smanjuje svoje priznato sredstvo za n.j. 600 (n.j. 300 koji se odnose na njegovo zadržano učešće i n.j. 300 koje se odnose na dodatno stalno učešće koje se javlja od podređivanja zadržanog učešća za kreditne gubitke), i smanjuje svoju priznatu obavezu za n.j. 300. Neto rezultat je potraživanje u dobitku ili gubitku zbog umanjenja vrednosti kredita od n.j. 300.

Redovni način kupovine ili prodaje finansijskog sredstva (paragraf 38)
AG53 Redovni način kupovine ili prodaje finansijskih sredstava se priznaje korišćenjem bilo računovodstvenog obuhvatanja na datum trgovine bilo računovodstvenog obuhvatanja na datum izmirenja kako je opisano u paragrafima AG55 i AG56. Korišćeni metod se primenjuje dosledno za sve kupovine i prodaje finansijskih sredstava koja pripadaju istoj kategoriji finansijskih sredstava definisanih u paragrafu 9. Iz ovog razloga sredstva koja se drže radi trgovanja čine zasebnu kategoriju od sredstava naznačenih po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

AG54 Ugovor koji zahteva ili dozvoljava neto izmirenje promene vrednosti ugovora nije ugovor o redovnom načinu. Umesto toga, takav ugovor se računovodstveno obuhvata kao derivat u periodu između datuma trgovanja i datuma izmirenja.

AG55 Datum trgovanja je datum kada se entitet obaveže na kupovinu ili prodaju nekog sredstva. Računovodstveno obuhvatanje na datum trgovanja se odnosi na (a) priznavanje sredstva koje treba da se dobije i obaveze koja treba da se plati za to sredstvo na datum trgovanja, i (b) prestanka priznavanja sredstva koje je prodato, priznavanje svakog dobitka ili gubitka koji su na raspolaganju i priznavanje potraživanja od kupca za isplatu na datum trgovanja. Uopšte, kamata ne počinje da se pripisuje sredstvu i obavezi koja je sa njim u vezi do datuma izmirivanja kada naznačavanje prestaje.

AG56 Datum izmirivanja je datum kada se sredstvo isporučuje entitetu ili kada entitet isporučuje sredstvo. Računovodstveno obuhvatanje na datum izmirenja se odnosi na (a) priznavanje sredstva na datum kada ga entitet dobije, i (b) prestanka priznavanja sredstva i priznavanje svakog dobitka i gubitka koji su na raspolaganju na datum kada ih entitet isporuči. Kada se primenjuje računovodstveno obuhvatanje na datum izmirenja, entitet računovodstveno obuhvata svaku promenu fer vrednosti sredstva koje treba da se dobije tokom perioda između datuma trgovanja i datuma izmirenja na isti način na koji računovodstveno obuhvata stečeno sredstvo. Drugim rečima, promena vrednosti se ne priznaje za sredstva koja se knjiže po nabavnoj vrednosti ili amortizovanoj vrednosti; ona se priznaje kao dobitak ili gubitak za sredstva klasifikovana kao finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha; i priznaje se u kapital za sredstva klasifikovana kao raspoloživa za prodaju.

Prestanak priznavanja finansijskih obaveza (paragrafi 39-42)
AG57 Finansijska obaveza (ili njen deo) se gasi kada se dužnik ili:

(a) Oslobodi obaveze (ili njenog dela) time što isplati poverioca, obično u gotovini, drugim finansijskim sredstvima, robi ili uslugama; ili

(b) Pravno oslobodi primarne odgovornosti za tu obavezu (ili njen deo) bilo zakonskim procesom bilo od strane poverioca. (Ako je dužnik dao garanciju ovaj uslov bi ipak mogao biti zadovoljen.)

AG58 Ako emitent dužničkog instrumenta ponovo kupi taj instrument, dug nestaje čak i ako je emitent onaj ko pravi tržište za taj instrument ili namerava da ga proda u bliskoj budućnosti.

AG59 Isplata trećoj strani, uključujući povereništvo (što se ponekad naziva "suštinsko poništavanje"), ne oslobađa, sama po sebi, dužnika njegove primarne obaveze prema poveriocu, u nedostatku pravnog oslobađanja.

AG60 Ako dužnik plati trećoj strani da preuzme obavezu i obavesti svog poverioca da je treća strana preuzela obavezu duga, dužnik ne prestaje da priznaje obaveze duga osim ako nije zadovoljen uslov iz paragrafa AG57(b). Ako dužnik plati trećoj strani da preuzme obavezu i nabavi pravno oslobođenje od svog poverioca, onda je dužnik ugasio svoj dug. Međutim, ako se dužnik složi da vrši isplate duga trećoj strani i da ih usmerava ka prvobitnom poveriocu, onda dužnik priznaje novu dužničku obavezu trećoj strani.

AG61 Mada pravno oslobođenje, bilo od strane suda, bilo od strane poverioca, ima za rezultat prestanak priznavanja obaveze, entitet može da prizna novu obavezu ako nisu zadovoljeni kriterijumi prestanka priznavanja za preneta finansijska sredstva u paragrafima 15-37. Ako ti kriterijumi nisu zadovoljeni, ne dolazi do prestanka priznavanja prenetih sredstava se ne priznaju, i entitet priznaje novu obavezu koja se odnosi na preneta sredstva.

AG62 U svrhu paragrafa 40, uslovi su u velikoj meri različiti ako je diskontovana sadašnja vrednost toka gotovine prema novim uslovima, uključujući i sve neto plaćene nadoknade od svih dobijenih nadoknada i diskontovane korišćenjem prvobitne efektivne kamatne stope, bar 10 procenata različita od diskontovane sadašnje vrednosti preostalih tokova gotovine od prvobitne finansijske obaveze. Ako se razmena dužničkih instrumenata ili izmena uslova računovodstveno obuhvataju kao gašenje, svi pretrpljeni troškovi ili nadoknade se priznaju kao deo dobitka ili gubitka od gašenja. Ako se razmena ili modifikacija računovodstveno ne obuhvataju kao gašenje, svi pretrpljeni troškovi ili nadoknade koriguju knjigovodstvenu vrednost obaveze i amortizuju se tokom preostalog trajanja izmenjene obaveze.

AG63 U nekim slučajevima, poverilac oslobađa dužnika njegove sadašnje obaveze da vrši isplate, ali dužnik preuzima obavezu iz garancije da izvrši isplatu ako ta strana koja preuzima primarnu odgovornost ne ispuni svoju obavezu. U ovom slučaju dužnik:

(a) Priznaje novu finansijsku obavezu na osnovu fer vrednosti svoje obaveze iz garancije; i

(b) Pretpostavlja dobitak ili gubitak na osnovu razlike između (i) svih isplaćenih prihoda i (ii) knjigovodstvene vrednosti prvobitne finansijske obaveze umanjene za fer vrednost nove finansijske obaveze.

Odmeravanje (paragrafi 43-70)
Početno odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (paragraf 43)
AG64 Fer vrednost finansijskog instrumenta posle početnog priznavanja je obično cena transakcije (to jest fer vrednost date ili dobijene nadoknade, videti takođe paragraf AG76). Međutim, ako je deo date ili dobijene nadoknade za nešto drugo osim finansijskog instrumenta, fer vrednost finansijskog instrumenta se procenjuje korišćenjem tehnike procene (videti paragrafe AG74-AG79). Na primer, fer vrednost dugoročnog zajma ili potraživanja koje ne nosi kamatu može da se procenjuje po sadašnjoj vrednosti svih budućih dobitaka u gotovini diskontovanih korišćenjem preovladavajućih(e) tržišnih(e) kamatnih(e) stopa(e) za slične instrumente (slične u pogledu valute, uslova, vrste kamatne stope i drugih faktora) sa sličnom kreditnom sposobnošću. Svaki dodatni pozajmljeni iznos je rashod ili smanjenje prihoda osim ako se ne kvalifikuje za priznavanje kao neka druga vrsta sredstva.

AG65 Ako entitet stvori zajam koji nosi vantržišnu kamatnu stopu (na primer, 5 procenata kada je tržišna stopa za slične zajmove 8 procenata), i unapred dobije nadoknadu kao kompenzaciju, entitet priznaje zajam po njegovoj fer vrednosti, to jest neto od nadoknade koju dobija. Entitet dodaje diskont u dobitak ili gubitak koristeći metod efektivne kamatne stope.

Naknadno odmeravanje finansijskih sredstava (paragraf 45 i 46)
AG66 Ako se finansijski instrument koji je ranije priznavan kao finansijsko sredstvo odmerava po fer vrednosti i ako njegova fer vrednost padne ispod nule, on je finansijska obaveza u skladu sa paragrafom 47.

AG67 Sledeći primer ilustruje računovodstveno obuhvatanje troškova transakcije prilikom početnog i naknadnih odmeravanja finansijskog sredstva raspoloživog za prodaju. Sredstvo se stiče za n.j.100 plus nadoknada za kupovinu od n.j.2. Na početku, sredstvo se priznaje po n.j.102. Sledeći datum finansijskog izveštavanja se dešava dan kasnije, kada je kotirana tržišna cena sredstva n.j.100. Ako se sredstvo proda, platila bi se nadoknada od n.j.3. Na taj datum, sredstvo se odmerava po n.j.100 (bez razmatranja moguće nadoknade posle prodaje) i gubitak od n.j.2 se priznaje u kapital. Ako finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju ima fiksne ili odredive isplate, troškovi transakcije se amortizuju kroz dobitak ili gubitak korišćenjem metoda efektivne kamate. Ako finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju nema fiksne ili odredive isplate, troškovi transakcije se priznaju u bilansu uspeha kada sredstvo prestane da se priznaje ili kada mu se umanji vrednost.

AG68 Instrumenti klasifikovani kao zajmovi i potraživanja se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti bez razmatranja namere entiteta da ih drži do dospeća.

Razmatranja odmeravanja fer vrednosti (paragrafi 48 i 49)
AG69 U osnovi definicije fer vrednosti je pretpostavka da entitet ima stalnost poslovanja i nema nameru i potrebu da izvrši likvidaciju imovine, da smanji materijalno svoj obim poslovanja ili da vrši transakcije pod nepovoljnim uslovima. Fer vrednost nije, stoga, iznos koje bi entitet dobio ili platio u prisilnoj transakciji, iznuđenoj likvidaciji ili prodaji iz nužde. Međutim, fer vrednost odražava kreditni kvalitet instrumenta.

AG70 Ovaj standard koristi termine "kupovna cena" i "prodajna cena" (nešto što se ranije nazivalo "cena aktuelne ponude") u kontekstu kotiranih tržišnih cena, i termin "razlika između kupovne i prodajne cene" za obuhvatanje samo troškova transakcije. Druga korigovanja za dolaženje do fer vrednosti (na primer, za kreditni rizik suprotne strane) nisu uključena u termin "razlika između kupovne i prodajne cene".

Aktivno tržište: kotirana cena
AG71 Finansijski instrument se smatra kotiranim na aktivnom tržištu ako se kotirane cene mogu odmah i redovno dobijati sa berze, od dilera, brokera, industrijske grupe, službe za određivanje cena ili regulatorne agencije, i te cene predstavljaju aktuelne tržišne transakcije koje se redovno odvijaju u okviru nezavisne transakcije. Fer vrednost se definiše pomoću cene oko koje su se složili voljni kupac i voljni prodavac u nezavisnoj transakciji. Cilj određivanja fer vrednosti za finansijski instrument kojim se trguje na aktivnom tržištu je da se dođe do cene po kojoj bi se transakcija tog instrumenta odigrala na datum bilansa stanja (to jest bez modifikovanja ili ponovnog pakovanja tog instrumenta) na najpovoljnijem aktivnom tržištu kom entitet ima neposredni pristup. Međutim, entitet koriguje cenu na povoljnijem tržištu da bi odrazio svaku razliku sa kreditnim rizikom suprotne strane između instrumenata kojima se trguje na tom tržištu i instrumenta koji se procenjuje. Postojanje objavljenih kotacija cene na aktivnom tržištu je najbolji dokaz fer vrednosti i kada one postoje, koriste se za odmeravanje finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

AG72 Odgovarajuća kotirana tržišna cena za sredstvo koje se drži ili obavezu koja treba da se emituje je obično aktuelna prodajna cena i, za sredstvo koje treba da se stekne ili obavezu koja treba da se drži, to je kupovna cena. Kada entitet ima sredstva i obaveze sa tržišnim rizicima koji se prebijaju, on može da koristi srednje tržišne cene kao osnovu za ustanovljavanje fer vrednosti za pozicije rizika koje se prebijaju i da primeni kupovnu ili prodajnu cenu na neto otvorenu poziciju kao odgovarajuću cenu. Kada aktuelna kupovna ili prodajna cena nisu raspoložive, cena najkasnije transakcije pruža dokaz o aktuelnoj fer vrednosti sve dok se ne dogodi značajna promena ekonomskih okolnosti od vremena transakcije. Ako su se uslovi promenili od vremena transakcije (na primer, promena kamatne stope oslobođene rizika nakon poslednje cene kotirane za korporativne obveznice), fer vrednost odražava promenu uslova po ugledu na aktuelne cene ili stope za slične finansijske instrumente, kako je prikladno. Slično, ako entitet može da prikaže da cena poslednje transakcije nije fer vrednost (na primer, zato što odražava iznos koji bi entitet dobio ili platio u prisilnoj transakciji, iznuđenoj likvidaciji ili prodaji iz nužde), ta cena se koriguje. Fer vrednost portfelja finansijskih instrumenata je proizvod broja jedinica instrumenta i njegove kotirane tržišne cene. Ako objavljena kotacija cena na aktivnom tržištu ne postoji za finansijski instrument u celini, već aktivno tržište postoji za njegove sastavne delove, fer vrednost se određuje na osnovu relevantnih tržišnih cena za te sastavne delove.

AG73 Ako je stopa (a ne cena) kotirana na aktivnom tržištu, entitet koristi tu stopu kotiranu na tržištu kao informaciju za tehniku procene pomoću koje određuje fer vrednost. Ako stopa kotirana na tržištu ne obuhvata kreditni rizik ili druge faktore koje bi učesnici na tržištu obuhvatili prilikom procene instrumenta, onda entitet koriguje te faktore.

Odsustvo aktivnog tržišta: tehnika procene
AG74 Ako ne postoji aktivno tržište za finansijski instrument, entitet ustanovljava fer vrednost korišćenjem tehnike procene. Tehnike procene obuhvataju korišćenje poslednjih nezavisnih tržišnih transakcija između obaveštenih, voljnih strana, ako su dostupne, poređenje sa aktuelnom fer vrednošću drugog instrumenta koji je u značajnoj meri isti, analizu diskontovanog toka gotovine i modele određivanja cena opcija. Ako postoji tehnika procene koju učesnici na tržištu obično koriste za određivanje cene instrumenta i ako se pokazalo da ta tehnika obezbeđuje pouzdane procene cena koje se mogu naći u transakcijama na stvarnom tržištu, onda entitet koristi tu tehniku.

AG75 Cilj korišćenja tehnike procene je da se ustanovi ono što bi činilo cenu transakcije na dan odmeravanja u nezavisnoj razmeni motivisanoj uobičajenim poslovnim razmatranjima. Fer vrednost se procenjuje na osnovu rezultata tehnike procene koja maksimalno koristi informacije sa tržišta, i oslanja se što je manje moguće na informacije koje su specifične za pojedinačni entitet. Očekivalo bi se da se tehnikom procene dođe do realne procene fer vrednosti ako (a) ona razumno odražava kako bi se očekivalo da tržište odredi cenu instrumenta i (b) informacije za tehniku procene razumno predstavljaju tržišna očekivanja i odmeravaju faktore prihoda od izloženosti riziku svojstvene za finansijski instrument.

AG76 Stoga, tehnika procene (a) obuhvata sve faktore koje bi učesnici na tržištu razmatrali pri određivanju cene i (b) dosledna je prihvaćenim ekonomskim metodologijama za određivanje cena finansijskih instrumenata. Periodično, entitet podešava tehniku procene i testira da li je validna korišćenjem cena svih uočljivih aktuelnih tržišnih transakcija sa istim instrumentom (to jest bez modifikacije ili ponovnog pakovanja) ili na osnovu svih uočljivih dostupnih tržišnih podataka. Entitet sakuplja podatke sa tržišta dosledno na istom tržištu sa kog je instrument potekao ili na kom je kupljen. Najbolji dokaz fer vrednosti finansijskog instrumenta prilikom početnog priznavanja je cena transakcije (to jest fer vrednost date ili dobijene nadoknade) osim ako se fer vrednost tog instrumenta ne može dokazati poređenjem sa drugim uočljivim aktuelnim tržišnim transakcijama sa istim instrumentom (to jest bez modifikacije ili ponovnog pakovanja) ili na osnovu tehnike procene čije varijable obuhvataju samo podatke sa uočljivih tržišta.

AG76A Naknadno odmeravanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza i naknadno priznavanje dobitaka ili gubitaka treba da bude dosledno zahtevima ovog standarda. Primena paragrafa AG76 može rezultirati nepriznavanjem dobitka ili gubitka prilikom početnog priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. U takvim slučajevima, MRS 39 zahteva da dobitak ili gubitak bude priznat nakon početnog priznavanja do obima koji nastaje usled promene faktora (uključujući vreme) koje tržišni učesnici uzimaju u obzir prilikom formiranja cene.

AG77 Početno sticanje ili nastanak finansijskog sredstva ili nastanak finansijske obaveze je tržišna transakcija koja obezbeđuje osnovu za procenu fer vrednosti finansijskog instrumenta. Naročito, ako je finansijski instrument dužnički instrument (kao što je zajam), njegova fer vrednost se može odrediti po ugledu na tržišne uslove koji su postojali prilikom njegove akvizicije ili datuma nastanka, i aktuelne tržišne uslove ili kamatne stope koje trenutno potražuje taj ili neki drugi entitet za slične dužničke instrumente (to jest slično preostalo dospeće, model tokova gotovine, valuta, kreditni rizik, garancija zajma i kamatna osnova). Ili, pod uslovom da nema promene kreditnog rizika dužnika i primenljivog raspona kredita posle nastanka dužničkog instrumenta, procena aktuelne tržišne kamatne stope može da se izvede korišćenjem benčmark kamatne stope koja odražava bolju kreditnu sposobnost od osnovnog dužničkog instrumenta, čineći kreditni raspon konstantnim, i korigovanjem promene benčmark kamatne stope od datuma nastanka. Ako su se uslovi promenili od poslednje tržišne transakcije, odgovarajuća promena fer vrednosti finansijskog instrumenta koji se procenjuje se određuje po ugledu na aktuelne cene ili stope za slične finansijske instrumente, korigovane kada je to prikladno, za sve razlike u odnosu na instrument koji je predmet procene.

AG78 Iste informacije možda ne mogu biti dostupne na svaki datum odmeravanja. Na primer, na datum kada entitet daje zajam ili stiče dužnički instrument kojim se ne posluje aktivno, entitet ima cenu transakcije koja je takođe i tržišna cena. Međutim, nijedna nova informacija o transakciji možda ne može biti dostupna na sledeći datum odmeravanja i, mada entitet može da odredi opšti nivo tržišnih kamatnih stopa, možda neće znati koji nivo kreditnog ili drugog rizika bi učesnici na tržištu razmatrali prilikom određivanja cene instrumenta na taj dan. Entitet možda neće imati informacije u vezi sa nedavnim transakcijama da bi odredilo odgovarajući raspon kredita u vezi sa osnovnom kamatnom stopom koju treba da koristi prilikom određivanja diskontne stope za izračunavanje sadašnje vrednosti. Bilo bi razumno pretpostaviti, u nedostatku dokaza za suprotno, da se nije dogodila nikakva promena raspona koji je postojao na datum kada je dat zajam. Međutim, od entiteta bi se očekivalo da učini razumne napore pri određivanju toga da li postoje dokazi da je bilo promene tih faktora. Kada postoji dokaz promene, entitet bi razmatrao uticaje te promene pri određivanju fer vrednosti finansijskog instrumenta.

AG79 Prilikom primene analize diskontovanog toka gotovine, entitet koristi jednu ili više diskontnih stopa jednakih preovladavajućim stopama prinosa za finansijske instrumente koji imaju u značajnoj meri iste uslove i karakteristike, uključujući i kreditnu sposobnost instrumenta, preostalo vreme tokom kog su ugovorne kamate fiksne, preostalo vreme za ponovnu isplatu glavnice i valutu u kojoj treba da se izvrše isplate. Kratkoročna potraživanja i potraživanja bez naznačene kamatne stope mogu da se odmeravaju prema iznosu prvobitne fakture ako je uticaj diskontovanja neznatan.

Odsustvo aktivnog tržišta: instrumenti kapitala
AG80 Fer vrednost investicija u instrumente kapitala koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i derivata koji su sa njima u vezi i koji moraju biti izmireni isporukom takvog nekotiranog instrumenta kapitala (videti paragrafe 46(c) i 47) se može pouzdano odmeriti ako (a) varijabilnost raspona razumnih procena fer vrednosti nije značajna za taj instrument ili (b) verovatnoća različitih procena u tom rasponu može razumno da se proceni i koristi pri ocenjivanju fer vrednosti.

AG81 Postoje mnoge situacije u kojima varijabilnost raspona razumnih procena fer vrednosti investicija u instrumente kapitala koji nemaju kotiranu tržišnu cenu i derivata koji su sa njima u vezi i koji moraju biti izmireni isporukom takvog nekotiranog instrumenta kapitala (videti paragrafe 46(c) i 47) verovatno neće biti značajna. Obično je moguće proceniti fer vrednost finansijskog sredstva koje je entitet stekao od spoljne strane. Međutim, ako je raspon razumnih procena fer vrednosti značajan i ako se verovatnoća različitih procena ne može razumno proceniti, entitet se isključuje iz odmeravanja instrumenta po fer vrednosti.

Informacije za tehnike procene
AG82 Odgovarajuća tehnika za procenu fer vrednosti određenog finansijskog sredstva bi obuhvatala uočljive tržišne podatke o uslovima na tržištu i drugim faktorima koji će verovatno uticati na fer vrednost instrumenta. Fer vrednost finansijskog sredstva će se zasnivati na jednom ili više sledećih faktora (i možda nekih drugih).

(a) Vremenska vrednost novca (to jest kamata po osnovnoj stopi ili stopi oslobođenoj rizika). Osnovne kamatne stope mogu obično da se izvedu iz uočljivih cena državnih obveznica i često su kotirane u finansijskim izdanjima. Ove stope obično variraju sa očekivanim datumima predviđenih tokova gotovine duž krivulje prinosa od kamatnih stopa za različite vremenske vrednosti. Iz praktičnih razloga, entitet može da koristi široko prihvaćene i neposredno uočljive opšte stope, kao što je LIBOR ili stopa svopa, kao benčmark stopu. (Zato što stopa kao što je LIBOR nije kamatna stopa oslobođena rizika, korigovanje kreditnog rizika koje odgovara određenom finansijskom instrumentu se određuje na osnovu njegovog kreditnog rizika u odnosu na kreditni rizik u ovoj benčmark stopi.) U nekim zemljama, centralne državne obveznice mogu da nose značajan kreditni rizik i ne moraju da obezbeđuju stabilnu benčmark osnovnu kamatnu stopu za instrumente naznačene u toj valuti. Neki entiteti u ovim zemljama mogu da imaju bolji kreditni položaj i nižu stopu za zajmove nego centralne državne obveznice. U takvom slučaju, osnovne kamatne stope mogu biti prikladnije određene po ugledu na kamatne stope za korporativne obveznice sa najvišim stopama koje su emitovane u toj valuti i pod tim zakonodavnim sistemom.

(b) Kreditni rizik. Uticaj na fer vrednost kreditnog rizika (to jest premija za osnovnu kamatnu stopu za kreditni rizik) može da se izvede iz uočljivih tržišnih cena za instrumente kojima se posluje sa različitom kreditnim kvalitetom ili iz uočljivih kamatnih stopa koje potražuju zajmodavci za zajmove sa različitim kreditnim rejtingom.

(c) Cene deviznih berzi. Tržišta aktivnih deviznih berzi postoje za većinu glavnih valuta, i cene se kotiraju dnevno u finansijskim izdanjima.

(d) Cene robe. Postoje uočljive tržišne cene za mnogu robu.

(e) Cene kapitala. Cene (i indeksi cena) instrumenata kapitala kojima se trguje se mogu neposredno videti na mnogim tržištima. Tehnike zasnovane na sadašnjoj vrednosti mogu da se koriste za procenu aktuelne tržišne cene instrumenata kapitala za koje nema uočljivih cena.

(f) Kolebljivost (to jest obim budućih promena cena finansijskog instrumenta ili druge stavke). Merila kolebljivosti stavki kojima se aktivno trguje mogu obično da se razumno procene na osnovu prethodnih tržišnih podataka ili korišćenjem kolebljivosti koje su nagoveštene aktuelnim tržišnim cenama.

(g) Rizik od plaćanja unapred i rizik od predaje. Očekivani modeli plaćanja unapred za finansijska sredstva i očekivani modeli predaje za finansijske obaveze se mogu proceniti na osnovu prethodnih podataka. (Fer vrednost finansijske obaveze koju suprotna strana može predati ne može da bude manja od sadašnje vrednosti iznosa predaje - videti paragraf 49.)

(h) Troškovi servisiranja finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Troškovi servisiranja mogu da se procene korišćenjem aktuelnih naknada koje potražuju drugi učesnici na tržištu. Ako su troškovi servisiranja finansijskog sredstva ili finansijske obaveze značajni i ako bi se drugi učesnici na tržištu suočili sa uporedivim troškovima, emitent će ih razmatrati pri određivanju fer vrednosti tog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Verovatno je da fer vrednost na početku ugovornog prava na buduće naknade bude jednaka troškovima stvaranja koji su isplaćeni za njih, osim ako buduće naknade i troškovi u vezi sa njima nisu uporedive sa tržištem.

Dobici i gubici (paragrafi 55-57)
AG83 Entitet primenjuje MRS 21 na finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su monetarne stavke u skladu sa MRS 21 i koje su naznačene u stranoj valuti. Prema MRS 21, svi devizni dobici i gubici od monetarnih sredstava i monetarnih obaveza se priznaju u bilansu uspeha. Izuzetak je monetarna stavka naznačena kao instrument hedžinga bilo u hedžingu toka gotovine (videti paragrafe 95-101) ili u hedžingu neto investicije (videti paragraf 102). U svrhu priznavanja deviznih dobitaka i gubitaka prema MRS 21, monetarno finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju se tretira kao da je preneto po amortizovanoj vrednosti u stranoj valuti. U skladu sa tim, za takvo finansijsko sredstvo, razlike u zameni valute koje su rezultat promena amortizovane vrednosti se priznaju u bilansu uspeha i druge promene knjigovodstvene vrednosti se priznaju u skladu sa paragrafom 55(b). Za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju koja nisu monetarne stavke prema MRS 21 (na primer, instrumenti kapitala), dobitak ili gubitak koji se priznaju direktno u kapital prema paragrafu 55(b) obuhvataju svaku deviznu komponentu koja je u vezi sa njima. Ako postoji odnos hedžinga između nederivatnog monetarnog sredstva i nederivatne monetarne obaveze, promene devizne komponente tih finansijskih instrumenata se priznaju u bilansu uspeha.

Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava (paragrafi 58-70)
Finansijska sredstva koja se knjiže po amortizovanoj vrednosti (paragrafi 63-65)

AG84 Umanjenje vrednosti finansijskog sredstva koje se knjiži po amortizovanoj vrednosti se odmerava korišćenjem prvobitne efektivne kamatne stope finansijskog instrumenta zato što bi diskontovanje po aktuelnoj tržišnoj kamatnoj stopi, u stvari, nametnulo odmeravanje fer vrednosti za finansijska sredstva koja bi se inače odmeravala po amortizovanoj vrednosti. Ako se o uslovima zajma, potraživanja ili investicije koja se drži do dospeća ponovo pregovara ili ako se na neki drugi način modifikuju zbog finansijskih teškoća zajmoprimca ili emitenta, umanjenje vrednosti se odmerava koristeći prvobitnu efektivnu kamatnu stopu pre modifikacije uslova. Tokovi gotovine koji se odnose na kratkoročna potraživanja se ne diskontuju ako je efekat diskontovanja neznatan. Ako zajam, potraživanje ili investicija koja se drži do dospeća imaju fluktuirajuću kamatnu stopu, diskontna stopa za odmeravanja svakog gubitka zbog umanjenja vrednosti prema paragrafu 63 je aktuelna efektivna kamatne stopa/stope koje su određene ugovorom. Kao praktični primer, poverilac može da odmerava finansijsko sredstvo koje se knjiži po amortizovanoj vrednosti na osnovu fer vrednosti instrumenta korišćenjem uočljive tržišne cene. Izračunavanje sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine obezbeđenog finansijskog sredstva odražava tokove gotovine koji mogu biti rezultat isključivanja umanjen za troškove sticanja i prodaje garancije zajma, bilo da je isključivanje verovatno ili ne.

AG85 U procesu za procenu umanjenja vrednosti razmatraju se sve kreditne izloženosti, ne samo one koje imaju malu kreditnu sposobnost. Na primer, ako entitet koristi interni sistem za vrednovanje kredita ono razmatra sve kreditne vrednosti, a ne samo one koji odražavaju ozbiljno pogoršanje kredita.

AG86 Proces procene iznosa gubitka zbog umanjenja vrednosti može da ima za rezultat ili jedan iznos ili niz mogućih iznosa. U ovom drugom slučaju, entitet priznaje gubitak zbog umanjenja vrednosti jednak najboljoj proceni iz niza. uzimajući u obzir sve relevantne informacije dostupne pre objavljivanja finansijskih izveštaja o uslovima koji su postojali na datum bilansa stanja. MRS 37, paragraf 39 sadrži uputstvo o tome kako odrediti najbolju procenu u nizu mogućih ishoda.

AG87 U svrhe zajedničke procene umanjenja vrednosti, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika koje su pokazatelji sposobnosti dužnika da plati sve iznose dospele prema uslovima iz ugovora (na primer, na osnovu procene kreditnog rizika ili procesa vrednovanja koji uzimaju u razmatranje vrstu sredstva, delatnost, geografski položaj, vrstu garancije zajma, status prethodnih obaveza i druge relevantne faktore). Odabrane karakteristike su relevantne za procenu budućih tokova gotovine za grupe takvih sredstava time što pokazuju sposobnost dužnika da isplati sve iznose koji su dospeli prema uslovima iz ugovora za sredstva koja se procenjuju. Međutim, verovatnoće gubitka i druge statistike o gubitku se razlikuju na nivou grupe između (a) sredstava koja se procenjuju pojedinačno zbog umanjenja vrednosti i za koja se otkrije da im vrednost nije umanjena i (b) sredstva koja se ne procenjuju pojedinačno za umanjenje vrednosti, sa rezultatom da se može zahtevati različit iznos umanjenja vrednosti. Ako entitet nema grupu sredstava sa sličnim karakteristikama rizika, on ne vrši dodatnu procenu.

AG88 Gubici zbog umanjenja vrednosti koji se priznaju grupno predstavljaju međukorak do utvrđivanja gubitaka zbog umanjenja vrednosti pojedinačnih sredstava u grupi finansijskih sredstava koja se zajednički procenjuju na umanjenje vrednosti. Ubrzo nakon što je dostupna informacija koja posebno određuje gubitke od pojedinačnih sredstava u grupi kojima je umanjena vrednost, ta sredstva se uklanjaju iz grupe.

AG89 Budući tokovi gotovine u grupi finansijskih sredstava koja se zajednički procenjuju zbog umanjenja vrednosti se procenjuju na osnovu prethodnih iskustava u vezi sa gubitkom za sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika koja su slična onima u grupi. Entiteti koji nemaju iskustvo ili imaju nedovoljno iskustva u pogledu gubitaka specifičnih za taj entitet, koriste iskustvo srodne grupe za uporedive grupe finansijskih sredstava. Iskustvo prethodnih gubitaka se koriguje na osnovu aktuelnih uočljivih podataka da bi se odrazili uticaji aktuelnih uslova koji nisu uticali na period na kom se zasniva iskustvo prethodnih gubitaka i da bi se uklonili uticaji uslova iz prethodnog perioda koji ne postoje u sadašnjosti. Procene promena budućih tokova gotovine odražavaju i u skladu su sa promenama uočljivih podataka koji su za njih vezani od perioda do perioda (kao što su promene stopa nezaposlenosti, cena nekretnina, cena robe, statusa isplata ili drugih faktora koji pokazuju pretrpljene gubitke u grupi i njihov obim). Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile sve razlike između procena gubitka i stvarnog iskustva gubitka.

AG90 Kao primer primene paragrafa 89, entitet može da odredi, na osnovu prethodnog iskustva, da je jedan od glavnih uzroka neispunjenja obaveza u zajmovima na kreditnim karticama smrt zajmoprimca. Entitet može da primeti da je stopa smrtnosti nepromenjena tokom godina. Ipak, neki zajmoprimci u grupi zajmova na kreditnim karticama tog entiteta su možda umrli te godine, što pokazuje da se gubitak zbog umanjenja vrednosti dogodio za te zajmove, čak i ako, na kraju godine, entitet još uvek nije svestan tačno koji zajmoprimac je umro. Bilo bi prikladno za gubitak od umanjenja vrednosti da se priznaje za te "pretrpljene, ali neizveštavane" gubitke. Međutim, ne bi bilo prikladno priznavati kao gubitak zbog umanjenja vrednosti smrtne slučajeve koji se očekuju u budućem periodu, zato što se neophodni događaj koji uzrokuje gubitak (smrt zajmoprimca) još uvek nije dogodio.

AG91 Kada se koriste prethodne stope gubitka u proceni budućih tokova gotovine, važno je da se informacije o prethodnim stopama gubitka primenjuju na grupe koje su definisane na način koji je u skladu sa grupama za koje su se pratile prethodne stope gubitka. Stoga, metod koji se koristi treba da omogući svakoj grupi da se upozna sa informacijama o iskustvima prethodnih gubitaka u grupama sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i sa relevantnim uočljivim podacima koji odražavaju sadašnje uslove.

AG92 Pristupi koji se zasnivaju na formulama ili statistički metodi mogu da se koriste za određivanje gubitaka od umanjenja vrednosti u grupi finansijskih sredstava (na primer, za zajmove sa manjim bilansom) sve dok su oni u skladu sa zahtevima u paragrafima 63-65 i AG87-AG91. Bilo koji model koji bi se koristio bi obuhvatao uticaje vremenske vrednosti novca, razmatrao tokove gotovine za čitavo preostalo trajanje sredstva (ne samo za sledeću godinu), razmatrao starost zajmova unutar portfelja i ne bi uzrokovao gubitak od umanjenja vrednosti nakon početnog priznavanja finansijskog sredstva.

Prihod od kamate posle priznavanja umanjenja vrednosti
AG93 Onda kada se finansijsko sredstvo ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka zbog umanjenja vrednosti, prihod od kamate se potom priznaje korišćenjem kamatne stope koja se koristila za diskontovanje budućih tokova gotovine u svrhu odmeravanja gubitka od umanjenja vrednosti.

Hedžing (paragrafi 71-102)
Instrumenti hedžinga (paragrafi 72-77)
Instrumenti koji se kvalifikuju (paragrafi 72 i 73)
AG94 Potencijalni gubitak od opcije koju entitet proda bi mogao da bude u značajnoj meri veći od potencijalnog dobitka u vrednosti od stavke hedžinga koja je u vezi sa njim. Drugim rečima, prodata opcija nije efektivna u smanjenju izloženosti stavke hedžinga dobitku ili gubitku. Stoga, prodata opcija se ne kvalifikuje kao instrument hedžinga osim ako nije naznačena kao prebijanje kupljene opciji, uključujući i onu koja je ugrađena u drugi finansijski instrument (na primer, prodata kupovna opcija koja se koristi za hedžing iskupive obaveze). Nasuprot tome, kupljena opcija ima potencijalne dobitke jednake ili veće od gubitaka i stoga ima potencijal da smanji izloženost dobitku ili gubitku od promena fer vrednosti ili tokova gotovine. U skladu sa tim, ona može da se kvalifikuje kao instrument hedžinga.

AG95 Investicija koja se drži do dospeća koja se knjiži po amortizovanoj vrednosti može da se naznači kao instrument hedžinga u hedžingu deviznog rizika.

AG96 Investicija u nekotirani instrument kapitala koja se ne knjiži po fer vrednosti zato što se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti ili derivat koji je povezan sa njom i mora biti izmiren isporukom takvog nekotiranog instrumenta kapitala (videti paragrafe 46(c) i 47) ne mogu da se naznače kao instrument hedžinga.

AG97 Instrumenti sopstvenog kapitala nekog entiteta nisu finansijska sredstva ili finansijske obaveze tog entiteta i stoga ne mogu da se naznačavaju kao instrumenti hedžinga.

Stavke hedžinga (paragrafi 78-84)
Stavke koje se kvalifikuju (paragrafi 78-80)
AG98 Utvrđena obaveza za sticanje posla u poslovnom spajanju ne može biti stavka hedžinga, osim za devizni rizik, zato što nijedan drugi rizik koji je predmet hedžinga ne može posebno da se utvrdi i odmeri. Ti drugi rizici su opšti poslovni rizici.

AG99 Investicija po metodu udela ne može da bude stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti zato što metod udela priznaje kroz dobitak ili gubitak udeo investitora u dobitku ili gubitku partnera, a ne promene fer vrednosti investicije. Iz sličnog razloga, investicija u konsolidovani zavisni entitet ne može da bude stavka hedžinga u hedžingu fer vrednosti zato što konsolidovanje priznaje u bilansu uspeha podružnice, a ne promene fer vrednosti investicije. Hedžing neto investicije u inostrano poslovanje je različit zato što je to hedžing devizne izloženosti, a ne hedžing fer vrednosti promene vrednosti investicije.

AG99A U paragrafu 80 se navodi da u konsolidovanim finansijskim izveštajima devizni rizik vrlo verovatne predviđene transakcije unutar grupe može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga u hedžingu tokova gotovine, pod uslovom da je transakcija iskazana u valuti koja nije funkcionalna valuta entiteta koji učestvuje u transakciji i da devizni rizik utiče na konsolidovani dobitak ili gubitak. U svrhu ovoga, entitet može da bude matični entitet, zavisni entitet, pridruženi entitet, zajednički poduhvat ili podružnica. Ako devizni rizik predviđene transakcije unutar grupe ne utiče na konsolidovani dobitak ili gubitak, transakcija unutar grupe ne može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga. Ovo je obično slučaj kod isplata tantijema, isplate kamata ili troškova rukovodstva među članicama iste grupe osim ako ne postoji odgovarajuća spoljna transakcija. Međutim, kada devizni rizik predviđene transakcije unutar grupe utiče na konsolidovani dobitak ili gubitak, transakcija unutar grupe može da se kvalifikuje kao stavka hedžinga. Primer su predviđene prodaje ili kupovine zaliha između članica iste grupe ako je u toku prodaja zaliha spoljnoj strani. Slično, predviđena prodaja unutar grupe postrojenja i opreme od strane entiteta koje ih je proizveo entitetu koje će koristiti postrojenja i opremu za svoje poslovanje može da utiče na konsolidovani dobitak ili gubitak. Ovo bi moglo da se dogodi, na primer, zato što će postrojenje i oprema biti amortizovani od strane entiteta koji ih kupuje i iznos priznat na početku za postrojenje i opremu može da se promeni ako je predviđena transakcija unutar grupe iskazana u valuti koja nije funkcionalna valuta entiteta koji kupuje.

AG99B Ako se hedžing predviđene transakcije unutar grupe kvalifikuje za računovodstvo hedžinga, svaki dobitak ili gubitak koji se priznaje direktno u kapital u skladu sa paragrafom 95(a) treba ponovo da se klasifikuje u dobitak ili gubitak za isti period ili periode tokom kojih devizni rizik transakcije koja je predmet hedžinga utiče na konsolidovani dobitak ili gubitak.

Naznačavanje finansijskih stavki kao stavki hedžinga (paragrafi 81 i 81A)
AG99C Ako se deo tokova gotovine od finansijskog sredstva ili finansijske obaveze naznači kao stavka hedžinga, onda taj naznačeni deo mora da bude manji od ukupnih tokova gotovine od tog sredstva ili te obaveze. Na primer, u slučaju obaveze čija je efektivna kamatna stopa ispod LIBOR-a, entitet ne može da naznači (a) deo obaveze jednak iznosu glavnice plus kamata po LIBOR-u i (b) negativni preostali deo. Međutim, entitet može da naznači sve tokove gotovine od čitavog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze kao stavku hedžinga i da ih podvrgne hedžingu samo za jedan određeni rizik (na primer, samo za promene koje se mogu pripisati promenama u LIBOR-u). Na primer, u slučaju finansijske obaveze čija je efektivna kamatna stopa 100 osnovnih poena ispod LIBOR-a, entitet može da naznači kao stavku hedžinga čitavu obavezu (to jest glavnicu plus kamatu po LIBOR-u minus 100 osnovnih poena) i da podvrgne hedžingu promenu fer vrednosti ili tokova gotovine čitave obaveze koji se mogu pripisati promenama u LIBOR-u. Entitet takođe može da odabere koeficijent hedžinga koji nije jedan prema jedan da bi poboljšao efektivnost hedžinga kako je opisano u paragrafu AG100.

AG99D Pored toga, ako je finansijski instrument sa fiksnom stopom podvrgnut hedžingu neko vreme posle svog nastanka i ako su se u međuvremenu promenile kamatne stope, entitet može da naznači deo jednak osnovnoj stopi koji je veći od ugovorne stope plaćene za tu stavku. Entitet može to da uradi pod uslovom da je osnovna stopa manja od efektivne kamatne stope izračunate pod pretpostavkom da je entitet kupio instrument na dan kada je po prvi put naznačio stavku hedžinga. Na primer, pretpostavimo da entitet stvara finansijsko sredstvo sa fiksnom stopom od n.j.100 koje ima efektivnu kamatnu stopu od 6 procenata u vreme kada je LIBOR 4 procenata. On počinje da štiti hedžingom to sredstvo neko vreme pošto LIBOR poraste na 8 procenata i fer vrednost sredstva se smanji na n.j.90. Entitet izračunava da ako je kupio sredstvo na datum kada ga je po prvi put naznačio kao stavku hedžinga za njegovu tadašnju vrednost od n.j.90, efektivni prinos bi bio 9,5 procenata. Zato što je LIBOR manji od ovog efektivnog prinosa, entitet može da naznači deo LIBOR-a od 8 procenata koji se sastoji delimično od ugovornih tokova gotovine od kamate i delimično od razlike između sadašnje fer vrednosti (to jest, n.j.90) i iznosa koji se može ponovo platiti po dospeću (to jest, n.j.100).

Naznačavanje nefinansijskih stavki kao stavki hedžinga (paragraf 82)
AG100 Promene cene sastojka ili komponenti nefinansijskog sredstva ili nefinansijske obaveze obično nema predvidivi, zasebno merljiv uticaj na cenu stavke koji se može uporediti sa uticajem, recimo, promene tržišnih kamatnih stopa na cenu obveznice. Na ovaj način, nefinansijsko sredstvo ili nefinansijska obaveza je stavka hedžinga samo u svojoj celini ili za devizni rizik. Ako postoji razlika između uslova instrumenta hedžinga i stavke hedžinga (kao za hedžing predviđene kupovine brazilske kafe korišćenjem forvard ugovora za kupovinu kolumbijske kafe po inače sličnim uslovima), odnos hedžinga ipak može da se kvalifikuje kao odnos hedžinga pod uslovom da su zadovoljeni svi uslovi iz paragrafa 88, uključujući i to da se očekuje da hedžing bude veoma uspešan. U svrhu ovoga, iznos instrumenta hedžinga može biti veći ili manji od iznosa stavke hedžinga ako ovo poboljša efektivnost odnosa hedžinga. Na primer, može da se izvrši analiza regresije da bi se utvrdio statistički odnos između stavke hedžinga (na primer, transakcije sa brazilskom kafom) i instrumenta hedžinga (na primer, transakcije sa kolumbijskom kafom). Ako postoji validan statistički odnos između ove dve varijable (to jest između cena jedinica brazilske i kolumbijske kafe), nagib linije regresije može da se koristi za utvrđivanje koeficijenta hedžinga koji će maksimizovati očekivanu efektivnost. Na primer, ako je nagib linije regresije 1,02, koeficijent hedžinga na osnovu 0,98 stavki hedžinga prema 1 instrumentu hedžinga maksimizuje očekivanu efektivnost. Međutim, odnos hedžinga može da ima za rezultat i neefektivnost koja se priznaje kroz dobitak ili gubitak tokom odnosa hedžinga.

Naznačavanje grupe stavki kao stavki hedžinga (paragrafi 83 i 84)
AG101 Hedžing ukupne neto pozicije (na primer, neto svih sredstava i obaveze sa fiksnom stopom i sa sličnim dospećima), a ne određene stavke hedžinga, se ne kvalifikuje za računovodstvo hedžinga. Međutim, skoro isti uticaj na dobitak ili gubitak računovodstva hedžinga za ovu vrstu odnosa hedžinga može da se postigne naznačavanjem dela osnovnih stavki kao stavke hedžinga. Na primer, ako banka ima n.j. 100 od sredstava i n.j. 90 od obaveze sa rizicima i uslovima slične prirode i ako vrši hedžing za neto izloženost od n.j. 10, on može da naznači n.j. 10 tih sredstava kao stavku hedžinga. Ovo naznačavanje može da se koristi ako su ta sredstva i obaveze instrumenti sa fiksnom stopom, u kom slučaju je to hedžing fer vrednosti, ili ako su to instrumenti sa promenljivom stopom, to je hedžing tokova gotovine. Slično, ako entitet ima utvrđenu obavezu da izvrši kupovine strane valute od n.j. 100 i utvrđenu obavezu da izvrši prodaju strane valute od n.j. 90, on može da zaštiti hedžingom neto iznos od n.j. 10 time što će steći derivat i naznačiti ga kao instrument hedžinga povezan sa n.j. 10 utvrđene obaveze o kupovini n.j. 100.

Računovodstvo hedžinga (paragrafi 85-102)
AG102 Primer hedžinga fer vrednosti je hedžing izloženosti promenama fer vrednosti dužničkog instrumenta sa fiksnom stopom kao rezultat promena kamatnih stopa. Takav hedžing bi mogao da zaključi emitent ili imalac.

AG103 Primer hedžinga tokova gotovine je korišćenje svopa da se promeni dug sa fluktuirajućom stopom u dug sa fiksnom stopom (to jest hedžing buduće transakcije u kojoj su budući tokovi gotovine koji se štite hedžingom buduće isplate kamate).

AG104 Hedžing utvrđene obaveze (na primer hedžing promene cene goriva koja se odnosi na nepriznatu ugovornu obavezu elektrodistribucije da kupuje gorivo po fiksnoj stopi) je hedžing izloženosti promenama fer vrednosti. U skladu sa tim, takav hedžing je hedžing fer vrednosti. Međutim, prema paragrafu 87 hedžing deviznog rizika utvrđene obaveze bi mogao alternativno da se računovodstveno obuhvata i kao hedžing tokova gotovine.

Procena efektivnosti hedžinga
AG105 Hedžing se smatra veoma uspešnim samo ako su zadovoljena oba sledeća uslova:

(a) Na početku hedžinga i u narednim periodima, očekuje se da će hedžing biti jako uspešan u postizanju prebijanja promena fer vrednosti ili tokova gotovine koji se mogu pripisati riziku koji je bio predmet hedžinga tokom perioda za koji je hedžing naznačen. Takvo očekivanje se može prikazati na različite načine, uključujući i poređenje prošlih promena fer vrednosti ili tokova gotovine stavke hedžinga koje se mogu pripisati riziku koji je predmet hedžinga sa prošlim promenama fer vrednosti ili tokova gotovine instrumenta hedžinga, ili prikazivanjem velike statističke veze između fer vrednosti ili tokova gotovine stavke hedžinga i fer vrednosti ili tokova gotovine instrumenta hedžinga. Entitet može da izabere koeficijent hedžinga koji nije jedan prema jedan da bi poboljšao efektivnost hedžinga kao što je opisano u paragrafu AG100.

(b) Stvarni rezultati hedžinga su u okviru od 80 do 125 procenata. Na primer, ako su stvarni rezultati takvi da je gubitak od instrumenta hedžinga n.j. 120 i da je dobitak od takvog instrumenta n.j. 100, prebijanje može da se odmeri sa 120/100, što je 120 procenata, ili sa 100/120, što je 83 procenata. U ovom primeru, pod pretpostavkom da hedžing zadovoljava uslov pod (a), entitet bi zaključio da je hedžing bio veoma uspešan.

AG106 Uspešnost se procenjuje, što je minimalan broj puta, u vreme kada entitet sastavlja svoje godišnje ili periodične finansijske izveštaje.

AG107 Ovaj standard ne određuje jedan metod za procenu efektivnosti hedžinga. Metod koji entitet usvoji za procenu efektivnosti hedžinga zavisi od njegove strategije upravljanja rizikom. Na primer, ako je strategija za upravljanje rizikom nekog entiteta periodično korigovanje iznosa instrumenta hedžinga da bi se odrazile promene u hedžing poziciji, entitet treba da prikaže da se očekuje da će hedžing biti uspešan samo za period dok iznos instrumenta hedžinga ne bude korigovan sledeći put. U nekim slučajevima, entitet usvaja različite metode za različite vrste hedžinga. Dokumentacija nekog entiteta o njegovoj strategiji hedžinga obuhvata njegove procedure za procenu efektivnosti. Te procedure navode da li procena obuhvata sve dobitke ili gubitke od instrumenta hedžinga ili da li je isključena vremenska vrednost instrumenta.

AG107A Ako entitet štiti hedžingom manje od 100 procenata izloženosti neke stavke, kao što je 85 procenata, on će naznačiti stavku hedžinga kao 85 procenata izloženosti i odmeravaće neefektivnost na osnovu promene tih naznačenih 85 procenata izloženosti. Međutim, kada se hedžingom štiti naznačenih 85 procenata izloženosti, entitet može da koristi koeficijent hedžinga koji nije jedan prema jedan ako to poboljšava očekivanu efektivnost hedžinga, kako je opisano u paragrafu AG100.

AG108 Ako su glavni uslovi instrumenta hedžinga i stavke hedžinga, obaveze, utvrđene obaveze ili vrlo verovatne predviđene transakcije isti, promene fer vrednosti i tokova gotovine koji se mogu pripisati riziku koji je predmet hedžinga mogu verovatno u potpunosti da se prebiju, i kada se hedžing zaključi i posle. Na primer, svop kamatne stope će verovatno biti uspešan hedžing ako su hipotetički i iznosi glavnice, uslovi, datumi ponovnog određivanja cena, datumi kamata i isplata i dobijanja glavnice, kao i osnova za odmeravanje kamatnih stopa iste za instrument hedžinga i stavku hedžinga. Pored toga, hedžing vrlo verovatne predviđene kupovine robe sa forvard ugovorom će verovatno biti vrlo uspešan ako je:

(a) forvard ugovor za kupovinu iste količine iste robe u isto vreme i na istom mestu kao i predviđena kupovina koja je predmet hedžinga;

(b) fer vrednost forvard ugovora na početku nula; i

(c) ili promena diskonta ili premije od forvard ugovora isključena iz procene efektivnosti i priznaje se kroz dobitak ili gubitak ili se promena očekivanih tokova gotovine od veoma verovatne predviđene transakcije zasniva na forvard ceni robe.

AG109 Ponekad instrument hedžinga prebija samo deo rizika koji je predmet hedžinga. Na primer, hedžing ne bi bio u potpunosti uspešan ako su instrument hedžinga i stavka hedžinga naznačeni u različitim valutama koje ne idu u tandemu. Takođe, hedžing rizika od kamatne stope koji koristi derivat ne bi bio u potpunosti uspešan ako se deo promene fer vrednosti derivata može pripisati kreditnom riziku suprotne strane.

AG110 Da bi se kvalifikovao za računovodstvo hedžinga, hedžing mora da se odnosi na određeni utvrđeni i naznačeni rizik, a ne samo na opšte poslovne rizike entiteta, i mora na kraju da utiče na dobitak ili gubitak entiteta. Hedžing rizika od zastarelosti fizičkog sredstva ili rizika od eksproprijacije imovine od strane vlade nisu prikladni za računovodstvo hedžinga; efektivnost ne može da se odmeri zato što ti rizici ne mogu pouzdano da se odmere.

AG111 U slučaju rizika od kamatne stope, efektivnost hedžinga može da se proceni sastavljanjem tabele dospeća za finansijska sredstva i finansijske obaveze koja pokazuje neto izloženost kamatne stope za svaki vremenski period, pod uslovom da je neto izloženost u vezi sa određenim sredstvom ili obavezom (ili za određenu grupu sredstava ili obaveza ili za njihov određeni deo) što uzrokuje neto izloženost, i efektivnost hedžinga se procenjuje prema tom sredstvu ili obavezi.

AG112 Prilikom procene uspešnosti hedžinga, entitet obično uzima u razmatranje vremensku vrednost novca. Fiksna kamatna stopa na stavku hedžinga ne mora tačno da odgovara fiksnoj kamatnoj stopi svopa naznačenog kao hedžing fer vrednosti. Niti fluktuirajuća kamatna stopa na sredstvo ili obavezu koji nose kamatu mora da bude ista kao fluktuirajuća kamatna stopa svopa naznačenog kao hedžing tokova gotovine. Fer vrednost svopa proizlazi iz njegovih neto izmirenja. Fiksne i flukutirajuće stope svopa mogu da se promene bez uticaja na neto izmirenja ako se obe menjaju sa istog računa.

AG113 Ako entitet ne zadovolji kriterijume efektivnosti hedžinga, entitet prekida računovodstvo hedžinga od poslednjeg datuma kada je prikazano poklapanje sa efektivnošću hedžinga. Međutim, ako entitet utvrdi događaj ili promenu u okolnostima koje su prouzrokovale da odnos hedžinga ne zadovolji kriterijume efektivnosti, i pokaže da je hedžing bio uspešan pre tog događaja ili ako se dogodila promena okolnosti, entitet prekida računovodstvo hedžinga od datuma događaja ili promene okolnosti.

Računovodstvo hedžinga fer vrednosti za portfelj hedžinga rizika od kamatnih stopa
AG114 Za hedžing fer vrednosti rizika od kamatne stope u vezi sa portfeljom finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza, entitet bi zadovoljio zahteve ovog standarda ako je usklađen sa procedurama izloženim pod (a)-(i) i paragrafima AG115-AG132 u daljem tekstu.

(a) Kao deo svog procesa za upravljanje rizikom entitet utvrđuje portfelj stavki čiji rizik od kamatne stope želi da zaštiti hedžingom. Portfelj može da se sastoji samo od sredstava, samo od obaveza ili od sredstava i od obaveza. Entitet može da utvrdi dva ili više portfelja (na primer, entitet može da grupiše svoja sredstva raspoloživa za prodaju u poseban portfelj), u kom slučaju primenjuje uputstvo iz daljeg teksta za svaki portfelj posebno.

(b) Entitet analizira portfelj u periodima za ponovno određivanje cena na osnovu očekivanih, a ne ugovornih datuma za ponovno određivanje cena. Analiza vremenskih perioda za ponovno određivanje cena može da se izvrši na različite načine uključujući i raspoređivanje tokova gotovine na periode u kojima se očekuje da se oni dogode, ili raspoređivanje hipotetičkih iznosa glavnice na sve periode do datuma kada se očekuje da se dogodi ponovno određivanje cena.

(c) Na osnovu ove analize, entitet odlučuje o iznosu koji želi da zaštiti hedžingom. Entitet naznačava kao stavku hedžinga iznos sredstava ili obaveza (ali ne neto iznos) iz utvrđenog portfelja koji je jednak iznosu koji želi da naznači kao onaj koji se štiti hedžingom. Ovaj iznos takođe određuje procenat merila koja se koriste za testiranje efektivnosti u skladu sa paragrafom AG126(b).

(d) Entitet naznačava rizik od kamatne stope koji je predmet hedžinga. Ovaj rizik može da bude deo rizika od kamatne stope u svakoj stavki koja je u poziciji hedžinga, kao što je benčmark kamatna stopa (na primer LIBOR).

(e) Entitet naznačava jedan ili više instrumenata hedžinga za svaki vremenski period ponovnog određivanja cena.

(f) Koristeći naznačavanja nabrojana od (c) do (e) u prethodnom tekstu, entitet procenjuje na početku i u narednim periodima, da li se očekuje da hedžing bude veoma uspešan tokom perioda za koji je naznačen.

(g) Periodično, entitet odmerava promenu fer vrednosti stavke hedžinga (kako je naznačeno pod (c)) koja se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga (kako je naznačeno pod (d)), na osnovu očekivanih datuma za ponovno određivanje cena određenih pod (b). Pod uslovom da je određeno da je hedžing bio veoma uspešan kada je izvršena procena korišćenjem dokumentovanog metoda procene efektivnosti entiteta, entitet priznaje promenu fer vrednosti stavke hedžinga kao dobitak ili gubitak u bilansu uspeha i u jednoj od dve linijske stavke u bilansu stanja kako je opisano u paragrafu 89A. Promena fer vrednosti ne treba da se raspodeljuje na pojedinačna sredstva ili obaveze.

(h) Entitet odmerava promenu fer vrednosti instrumenta / instrumenata hedžinga (kako je naznačeno pod (e)) i priznaje je kao dobitak ili gubitak u bilansu uspeha. Fer vrednost instrumenta / instrumenata hedžinga se priznaje kao sredstvo ili obaveza u bilansu stanja.

(i) Svaka neefektivnost će se priznavati kroz dobitak ili gubitak kao razlika između promene fer vrednosti pomenute pod (g) i pod (h).

AG115 Ovaj pristup je detaljnije opisan u daljem tekstu. Ovaj pristup se primenjuje samo na hedžing fer vrednosti rizika od kamatne stope koji je u vezi sa portfeljom finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

AG116 Portfelj određen u paragrafu AG114(a) bi mogao da sadrži sredstva i obaveze. Ili, može da bude portfelj koji sadrži samo sredstva, ili samo obaveze. Portfelj se koristi za određivanje iznosa sredstava ili obaveza koje entitet želi da zaštiti hedžingom. Međutim, portfelj sam po sebi nije naznačen kao stavka hedžinga.

AG117 Prilikom primene paragrafa 114(b), entitet određuje očekivani datum ponovnog određivanja cena stavke kao raniji od datuma kada se očekuje da ta stavka dospe za naplatu ili da se ponovo odrede tržišne stope. Očekivani datumi ponovnog određivanja cena se procenjuju na početku hedžinga i tokom trajanja hedžinga, na osnovu prethodnog iskustva i drugih dostupnih informacija, uključujući i informacije u pogledu stopa plaćanja unapred, kamatnih stopa i njihove interakcije. Entiteti koji nemaju iskustva ili imaju nedovoljno iskustva koriste iskustva srodne grupe za uporedive finansijske instrumente. Ove procene se periodično pregledaju i dopunjavaju u svetlu novog iskustva. U slučaju stavke sa fiksnom stopom koja se plaća unapred, očekivani datum ponovnog određivanja cena je datum na koji se očekuje da stavka bude plaćena unapred osim ako se tržišnim stopama ne određuje cena ranije. Za grupu sličnih stavki, analiza vremenskih perioda koja se zasniva na očekivanim datumima ponovnog određivanja cena može da dobije formu raspodele procenata grupe, a ne pojedinačnih stavki, na svaki vremenski period. Entitet može da primeni druge metodologije u svrhe takve raspodele. Na primer, može da koristi multiplikator stope plaćanja unapred za alokaciju amortizujućih zajmova na vremenske period koji se zasnivaju na očekivanim datumima ponovnog određivanja cena. Međutim, metodologija za takvu alokaciju treba da bude u skladu sa procedurama i ciljevima tog entiteta za upravljanje rizikom.

AG118 Kao primer naznačavanja iznet u paragrafu AG114(c), ako u određenom vremenskom periodu za ponovno određivanje cena entitet proceni da ima sredstva sa fiksnom stopom od n.j. 100 i obaveze sa fiksnom stopom od n.j. 80 i odluči da zaštiti hedžingom čitavu neto poziciju od n.j. 20, on naznačava kao stavku hedžinga sredstva u iznosu od n.j. 20 (deo sredstava).Ovaj standard dozvoljava entitetu da naznači svaki iznos raspoloživih sredstava ili obaveza koji se kvalifikuju, to jest, u ovom primeru, svaki iznos sredstava između n.j. 0 i n.j. 100. Naznačavanje se izražava kao "iznos valute" (na primer iznos u dolarima, evrima, funtama ili randima), a ne kao pojedinačna sredstva. Proističe da sva sredstva (ili obaveze) od kojih se uzima iznos hedžinga - to jest svih n.j. 100 sredstava iz prethodnog primera - moraju biti:

(a) Stavke čija se fer vrednost menja kao odgovor na promene kamatne stope koja je predmet hedžinga; i

(b) Stavke koje bi mogle da se kvalifikuju za računovodstvo hedžinga fer vrednosti da su pojedinačno naznačene kao predmet hedžinga. Naročito, zato što ovaj standard određuje da fer vrednost finansijske obaveze sa obeležjem potražnje (kao što su depoziti po viđenju ili neke druge vrste vremenskih depozita) nije manja od iznosa koji se može platiti po viđenju, diskontovanog od prvog dana kada se može tražiti da se iznos isplati, takva stavka ne može da se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga fer vrednosti za bilo koji vremenski period posle najkraćeg perioda u kom imalac može da potražuje isplatu. U prethodnom primeru, pozicija koja se štiti hedžingom je iznos sredstava. Stoga, takve obaveze nisu deo naznačene stavke hedžinga, već ih entitet koristi za određivanje iznosa sredstva koje je naznačeno kao predmet hedžinga. Ako je pozicija koju je entitet želelo da zaštiti hedžingom bio iznos obaveze, iznos koji predstavlja naznačenu stavku hedžinga mora da se uzme iz obaveza sa fiksnom stopom koje nisu obaveze za koje je moglo da se zahteva ponovno plaćanje u ranijem vremenskom periodu, i procentualno merilo korišćeno za procenu efektivnosti hedžinga u skladu sa paragrafom AG126(b) bi se izračunalo kao procenat tih drugih obaveza. Na primer, pretpostavimo da entitet proceni da u određenom vremenskom periodu za ponovno određivanje cena on ima obavezu sa fiksnom stopom od n.j. 100 koje sačinjavaju n.j. 40 depozita po viđenju i n.j. 60 obaveze bez obeležja potražnje, i n.j. 70 sredstava sa fiksnom stopom. Ako entitet odluči da zaštiti hedžingom čitavu neto poziciju od n.j. 30, on naznačava kao stavku hedžinga obaveza od n.j. 30 ili 50 procenata obaveza bez obeležja potražnje.

AG119 Entitet se takođe suočava sa drugim zahtevima naznačavanja i dokumentacije iznetim u paragrafu 88(a). Za portfelj hedžinga rizika od kamatnih stopa, ovo naznačavanje i dokumentacija određuju da politika entiteta za sve varijable koje se koriste za utvrđivanje iznosa koji je predmet hedžinga i toga kako se odmerava efektivnost, obuhvata sledeće:

(a) Koja sredstva i obaveze treba da se uključe u portfelj hedžinga i koja osnova treba da se koristi za njihovo uklanjanje iz portfelja.

(b) Kako entitet procenjuje datume ponovnog određivanja cena, uključujući i to koje pretpostavke u vezi sa kamatnom stopom leže u osnovi procena stopa plaćanja unapred i osnovu za promenu tih procena. Isti metod se koristi i za početne procene koje se prave u vreme kada se sredstvo ili obaveza uključe u portfelj hedžinga i za sve kasnije izmene tih procena.

(c) Broj i trajanje vremenskih perioda ponovnog određivanja cena.

(d) Koliko često će entitet testirati efektivnost i koji od dva metoda iz paragrafa AG126 će koristiti.

(e) Metodologiju koju je entitet koristio za određivanje iznosa sredstava ili obaveza koje su naznačene kao stavka hedžinga i, u skladu sa tim, procentualna merila koja su korišćena kada je entitet testirao efektivnost koristeći metod opisan u paragrafu AG126(b).

(f) Kada entitet testira efektivnost korišćenjem metoda opisanog u paragrafu AG126(b), da li će entitet testirati efektivnost za svaki vremenski period ponovnog određivanja cena pojedinačno, za sve vremenske periode ukupno, ili korišćenjem neke kombinacije ove dve mogućnosti.

Politike određene za naznačavanje i dokumentaciju odnosa hedžinga treba da budu u skladu sa procedurama i ciljevima entiteta za upravljanje rizikom. Promene politika ne treba da se vrše proizvoljno. One treba da se opravdaju na osnovu promena tržišnih uslova i drugih faktora i zasnivaju i budu u skladu sa procedurama i ciljevima entiteta za upravljanje rizikom.

AG120 Instrument hedžinga pomenut u paragrafu AG114(e) može biti pojedinačni derivat ili portfelj derivata od kojih svi sadrže izloženost riziku od kamatne stope koji je predmet hedžinga naznačenom u paragrafu AG114(d) (na primer portfelj svopova kamatne stope od kojih svi sadrže izloženost LIBOR-u). Takav portfelj derivata može da sadrži pozicije rizika koje se prebijaju. Međutim, možda neće uključivati prodate opcije ili neto prodate opcije, zato što ovaj standard ne dozvoljava da se takve opcije naznače kao instrumenti hedžinga (osim kada je prodata opcija naznačena za prebijanje kupljene opcije). Ako instrument hedžinga vrši hedžing iznosa naznačenog u paragrafu AG114(c) za više od jednog vremenskog perioda za ponovno određivanje cena, on se alocira na sve vremenske periode koji su predmet hedžinga. Međutim, čitav instrument hedžinga mora da se alocira na te vremenske periode za ponovno određivanje cena zato što ovaj standard ne dozvoljava da se odnos hedžinga naznači samo za deo vremenskog perioda tokom kog instrument hedžinga ostaje neizmiren.

AG121 Kada entitet odmerava promenu fer vrednosti stavke koja se može platiti unapred u skladu sa paragrafom AG114(g), promena kamatnih stopa utiče na fer vrednost stavke koja se može platiti unapred na dva načina: ona utiče na fer vrednost ugovornih tokova gotovine i na fer vrednost opcije plaćanja unapred koju sadrži stavka za plaćanje unapred. Paragraf 81 standarda dozvoljava entitetu da naznači deo finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, deleći zajedničku izloženost riziku, kao stavku hedžinga, pod uslovom da se može odmeriti efektivnost. Za stavke koje se mogu platiti unapred, paragraf 81A dozvoljava da se ovo postigne naznačavanjem stavke hedžinga pomoću promene fer vrednosti koja se može pripisati promenama naznačene kamatne stope na osnovu očekivanih, a ne ugovornih, datuma za ponovno određivanje cena. Međutim, uticaj koji promene kamatne stope koja je predmet hedžinga imaju na te očekivane datume ponovnog određivanja cena se uključuju u određivanje fer vrednosti stavke hedžinga. U skladu sa tim, ako se očekivani datumi ponovnog određivanja cena izmene (na primer da bi se odrazila promena očekivanih isplata unapred), ili ako se stvarni datumi ponovnog određivanja cena razlikuju od onih očekivanih, povećava se neefektivnost kao što je opisano u paragrafu AG126. Za razliku od toga, promene očekivanih datuma ponovnog određivanja cena koji se (a) jasno javljaju zbog faktora, a ne zbog promena kamatne stope koja je predmet hedžinga, (b) nisu u vezi sa promenama kamatne stope koja je predmet hedžinga i (c) mogu se pouzdano odvojiti od promena koje se mogu pripisati kamatnoj stopi koja je predmet hedžinga (na primer promene stopa plaćanja unapred koje se jasno javljaju zbog promena demografskih faktora ili poreskih propisa, a ne zbog promena kamatne stope) se isključuju kada se određuje promena fer vrednosti stavke hedžinga, zato što se one ne mogu pripisati riziku koji se štiti hedžingom. Ako postoji neizvesnost u vezi sa faktorima zbog kojih se javlja promena očekivanih datuma ponovnog određivanja cena ili ako entitet nije sposoban da pouzdano odvoji promene koje se javljaju zbog kamatne stope koja je predmet hedžinga od onih promena koje se javljaju zbog drugih faktora, onda se pretpostavlja da se promena javlja zbog promena kamatne stope koja je predmet hedžinga.

AG122 Ovaj standard ne određuje tehnike koje se koriste za određivanje iznosa pomenutog u paragrafu AG114(g), naime promene fer vrednosti stavke hedžinga koja se može pripisati riziku koji se štiti hedžingom. Ako se statističke ili druge tehnike procene koriste za takvo odmeravanje, rukovodstvo mora da očekuje da rezultat bude približan onom koji bi se dobio odmeravanjem svih pojedinačnih sredstava ili obaveza koje čine stavku hedžinga. Nije prikladno pretpostaviti da su promene fer vrednosti stavke hedžinga jednake promenama i vrednosti instrumenta hedžinga.

AG123 Paragrafu 89A zahteva da ako je stavka hedžinga za određeni vremenski period ponovnog određivanja cena sredstvo, onda se promena njene vrednosti predstavlja kao zasebna linijska stavka u okviru sredstava. Nasuprot tome, ako je stavka hedžinga za određeni vremenski period ponovnog određivanja cena obaveza, promena njene vrednosti se predstavlja kao zasebna linijska stavka u okviru obaveza. Ovo su zasebne linijske stavke pomenute u paragrafu AG114(g). Određena alokacija na pojedinačna sredstva (ili obaveze) se ne zahteva.

AG124 U paragrafu AG114(i) se primećuje da se neefektivnost javlja do stepena kada se promena fer vrednosti stavke hedžinga koja se može pripisati riziku koji je predmet hedžinga razlikuje od promene fer vrednosti hedžing derivata. Takva razlika se može javiti iz određenog broja razloga, koji obuhvataju sledeće:

(a) Stvarni datumi ponovnog određivanja cena su različiti od onih očekivanih, ili su očekivani datumi ponovnog određivanja cena izmenjeni;

(b) Stavkama u portfelju hedžinga je umanjena vrednost ili su prestale da se priznaju;

(c) Datumi isplate instrumenta hedžinga i stavke hedžinga su različiti; i

(d) Drugi uzroci (na primer kada nekoliko stavki hedžinga nosi kamate po stopi koja je niža od benčmark stope za koju je stavka naznačena kao stavka hedžinga, i kada neefektivnost koja je rezultat toga nije toliko velika da se portfelj u celini ne kvalifikuje za računovodstvo hedžinga).

Takva neefektivnost treba da se utvrdi i prizna u bilansu uspeha.

AG125 Uopšteno, efektivnost hedžinga će se poboljšati:

(a) Ako entitet alocira stavke sa različitim karakteristikama plaćanja unapred na način koji uzima u obzir razlike u ponašanju plaćanja unapred.

(b) Kada je broj stavki u portfelju veći. Kada se samo nekoliko stavki sadrži u portfelju, verovatna je relativno visoka neefektivnost ako se jedna od stavki plati unapred ranije ili kasnije nego što se očekivalo. Nasuprot tome, kada portfelj sadrži mnogo stavki, može se tačnije predvideti ponašanje plaćanja unapred.

(c) Kada su kraći vremenski periodi ponovnog određivanja cena (na primer jednomesečni nasuprot tromesečnom vremenskom periodu za ponovno određivanje cena). Kraći periodi za ponovno određivanje cena smanjuju uticaj neslaganja između datuma ponovnog određivanja cena i datuma isplate (u okviru vremenskog perioda ponovnog određivanja cena) stavku hedžinga i instrument hedžinga.

(d) Veća učestalost korigovanja iznosa instrumenta hedžinga da bi se odrazile promene stavki hedžinga (na primer zbog promena očekivanja plaćanja unapred).

AG126 Entitet periodično testira svoju efektivnost. Ako se procene datuma ponovnog određivanja cena menjaju između jednog datuma kada entitet vrši procenu efektivnosti i sledećeg datuma, on izračunava iznos efektivnosti ili:

(a) kao razliku između promene fer vrednosti instrumenta hedžinga (videti paragraf AG114(h) i promene fer vrednosti čitave stavke hedžinga koja se može pripisati promenama kamatne stope koja je predmet hedžinga (uključujući i uticaj koji ta promena kamatne stope koja je predmet hedžinga ima na fer vrednost bilo koje ugrađene opcije plaćanja unapred), ili

(b) korišćenjem sledećeg zaokruživanja. Entitet:

(i) izračunava procenat sredstava (ili obaveza) u svakom vremenskom periodu ponovnog određivanja cena koje je bilo predmet hedžinga na osnovu procenjenih datuma ponovnog određivanja cena napravljenih poslednjeg dana kada je testirana efektivnost.

(ii) primenjuje ovaj procenat na svoje izmenjene procene iznosa u tom vremenskom periodu ponovnog određivanja cena da bi izračunao iznos stavke hedžinga na osnovu njegove izmenjene procene.

(iii) izračunava promenu fer vrednosti svojih izmenjenih procena stavke hedžinga koja se može pripisati riziku koji se štiti hedžingom i predstavi je kako je izneto u paragrafu AG114(g)).

(iv) priznaje neefektivnost jednaku razlici između iznosa određenog pod (iii) i promene fer vrednosti instrumenta hedžinga (videti paragraf AG114(h)).

AG127 Kada odmerava efektivnost, entitet pravi razliku između izmena procenjenih datuma ponovnog određivanja cena postojećih sredstava (ili obaveza) i stvaranja novih sredstava (ili obaveza), od čega samo ovo prethodno uzrokuje neefektivnost. Sve revizije procene datuma ponovnog određivanja cena (koji nisu oni isključeni u skladu sa paragrafom AG121), uključujući svaku ponovnu alokaciju postojećih stavki na vremenske periode, se obuhvataju kada se menja procenjeni iznos u vremenskom periodu u skladu sa paragrafom AG126(b)(ii), pa stoga, i onda kada se odmerava efektivnost. Onda kada se neefektivnost priznaje kako je izloženo u prethodnom tekstu, entitet ustanovljava novu procenu ukupnih sredstava (ili obaveza) u svakom vremenskom periodu ponovnog određivanja cena, uključujući i nova sredstva (ili obaveze) koji su nastali posle poslednjeg testa efektivnosti, i naznačava novi iznos kao stavku hedžinga i novi procenat kao procenat hedžinga. Procedura izložena u paragrafu AG126(b) se onda ponavlja do sledećeg datuma kada se testira efektivnost.

AG128 Stavke koje su prvobitno alocirane u vremenski period ponovnog određivanja cena mogu da prestanu da se priznaju zbog isplate unapred koja je ranija od očekivane ili zbog otpisivanja uzrokovanog umanjenjem vrednosti ili prodajom. Kada se ovo dogodi, iznos promene fer vrednosti se uključuje u zasebnu linijsku stavku pomenutu u paragrafu AG114(g) koja se odnosi na to da stavka čije je priznavanje prestalo treba da se ukloni iz bilansa stanja, i uključi u dobitak ili gubitak koji se javlja posle prestanka priznavanja stavke. U svrhu ovoga, neophodno je znati vremenske/i period(e) ponovnog određivanja cena u koje je stavka čije je priznavanje prestalo alocirana, zato što ovo određuje vremenske/i period(e) ponovnog određivanja cena iz kojih stavka treba da se ukloni i stoga i iznos koji treba da se ukloni iz zasebne linijske stavke pomenute u paragrafu AG114(g). Kada stavka prestaje da se priznaje, ako se može odrediti u kom vremenskom periodu je ona uključena), ona se uklanja iz tog vremenskog perioda. Ako ne, ona se uklanja iz najranijeg vremenskog perioda ako su rezultat prestanka priznavanja bile isplate unapred više od očekivanih, ili se alocira na sve periode koji sadrže stavku čije je priznavanje prestalo po sistematskom ili racionalnom osnovu ako je stavka prodata ili joj je umanjena vrednost.

AG129 Pored toga, svaki iznos koji se odnosi na određeni vremenski period, čije priznavanje ne prestaje kada vremenski period istekne, se priznaje kroz dobitak ili gubitak u to vreme (videti paragraf 89A). Na primer, pretpostavimo da entitet alocira stavke na tri vremenska perioda ponovnog određivanja cena. Prilikom prethodnog ponovnog naznačavanja, promena fer vrednosti koja je izveštavana u jednoj linijskoj stavki u bilansu stanja je bilo sredstvo od n.j. 25. Taj iznos predstavlja iznos koji se može pripisati periodima 1, 2 i 3 od n.j. 7, n.j. 8 i n.j. 10, tim redosledom. U vreme sledećeg ponovnog naznačavanja, sredstva koja se mogu pripisati periodu 1 su bila ili realizovana ili ponovno alocirana na druge periode. Stoga, n.j. 7 prestaje da se priznaje u bilansu stanja i priznaje se kroz bilans uspeha. n.j. 8 i n.j. 10 se sada mogu pripisati na periode 1 i 2, tim redosledom. Ovi preostali periodi se onda koriguju, kako je neophodno, za promene fer vrednosti kako je opisano u paragrafu AG114(g).

AG130 Kao ilustracija zahteva prethodna dva paragrafa, pretpostavimo da je entitet rasporedio sredstva alokacijom procenta portfelja na svaki vremenski period ponovnog određivanja cena. Pretpostavimo takođe da je mogao da rasporedi n.j. 100 u svaki od prva dva vremenska perioda. Kada istekne prvi vremenski period, n.j. 110 sredstava prestaje da se priznaje zbog očekivanih i neočekivanih ponovnih isplata. U ovom slučaju, ceo iznos koji se sadrži u zasebnoj linijskoj stavki pomenutoj u paragrafu AG114(g) koji se odnosi na prvi vremenski period se uklanja iz bilansa stanja, plus 10 procenata iznosa koji se odnosi na drugi vremenski period.

AG131 Ako se iznos koji je predmet hedžinga za vremenski period ponovnog određivanja cena smanji, a da ne prestane priznavanje sredstava (i obaveza) koja se na njega odnose, iznos koji se uključuje u zasebnu linijsku stavku pomenutu u paragrafu AG114(g) koji se odnosi na smanjenje se amortizuje u skladu sa paragrafom 92.

AG132 Entitet može poželeti da primeni pristup iznet u paragrafima AG114-AG131 na portfelj hedžinga koji se prethodno računovodstveno obuhvatao kao hedžing tokova gotovine u skladu sa MRS 39. Takav entitet bi povukao prethodno naznačavanje hedžinga toka gotovine u skladu sa paragrafom 101(d), i primenio bi zahteve iznete u tom paragrafu. On bi takođe ponovno naznačio hedžing kao hedžing fer vrednosti i primenio pristup iznet u paragrafima AG114-AG131 na potencijalne naredne računovodstvene periode.

Prelazne odredbe (paragrafi od 103 do 108B)
AG133 Entitet može da nanaznači predviđenu transakciju unutar grupe kao stavku hedžinga na početku godišnjeg perioda koji počinje 1. januara 2005. godine ili kasnije (ili, u svrhe prepravljanja komparativnih informacija, na početku ranijeg perioda poređenja) u hedžingu koji bi se kvalifikovao za računovodstvo hedžinga u skladu sa ovim standardom (kako je izmenjeno u poslednjoj rečenici paragrafa 80). Takav entitet može da koristi naznačavanje za primenu računovodstva hedžinga u konsolidovanim finansijskim izveštajima od početka godišnjeg perioda koji počinje 1. januara 2005. godine ili kasnije (ili na početku ranijeg perioda poređenja). Takav entitet treba takođe da primenjuje paragrafe AG99A i AG99B od početka godišnjeg perioda koji počinje 1. januara 2005. godine ili kasnije. Međutim, u skladu sa paragrafom 108B, ne mora da primenjuje paragraf AG99B na komparativne informacije za ranije periode.

MRS 40 Investicione nekretnine
MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 40
Investicione nekretnine


Sadržaj 							Paragrafi

CILj 								1

DELOKRUG 							2-4

DEFINICIJE 							5-15

PRIZNAVANjE 							16-19

ODMERAVANjE PRILIKOM PRIZNAVANjA 					20-29

ODMERAVANjE POSLE POČETNOG PRIZNAVANjA 				30-56

Računovodstvena politika 					30-32

Metod fer vrednosti 						33-35

Nemogućnost pouzdanog utvrđivanja fer vrednosti 			53-55

Metod nabavne vrednosti 					56

PRENOSI 							57-65

OTUĐENjE 							66-73

OBELODANjIVANjE 							74-79

Metod fer vrednosti i metod nabavne vrednosti 			74-75

Metod fer vrednosti 						76-78

Metod nabavne vrednosti 					79

PRELAZNE ODREDBE 						80-84

Metod fer vrednosti 						80-82

Metod nabavne vrednosti 					83-84

DATUM STUPANjA NA SNAGU 						85

POVLAČENjE MRS-A 40 (2000.) 					86



Cilj
1 Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveni tretman za investicione nekretnine i odgovarajuće zahteve za obelodanjivanjem.

Delokrug
2 Ovaj Standard se primenjuje u priznavanju, odmeravanju i obelodanjivanju investicionih nekretnina.

3 Između ostalog, ovaj Standard primenjuje se na odmeravanje, u finansijskim izveštajima korisnika lizinga, učešća u investicionim nekretninama pod lizingom koja se obuhvataju računovodstveno kao finansijski lizing, kao i na odmeravanje, u finansijskim izveštajima davaoca lizinga, investicionih nekretnina datih korisniku lizinga kroz aranžman poslovnog lizinga. Ovaj Standard se ne bavi pitanjima koja su obuhvaćena Standardom 17 - Lizing, uključujući:

(a) klasifikaciju lizinga na finansijski lizing i poslovni lizing;

(b) priznavanje prihoda od lizinga investicionih nekretnina (takođe videti MRS 18 - Prihod);

(c) odmeravanje dela nekretnine pod poslovnim lizingom u finansijskim izveštajima korisnika lizinga;

(d) odmeravanje neto investicionih ulaganja u finansijski lizing u finansijskim izveštajima davaoca lizinga;

(e) računovodstveno obuhvatanje transakcija prodaje i povratnog lizinga; i

(f) obelodanjivanja vezana za finansijski lizing i poslovni lizing.

4 Ovaj Standard se ne primenjuje na:

(a) biološka sredstva povezana sa poljoprivrednom delatnošću (videti MRS 41 Poljoprivreda); i

(b) prava na minerale i nalazišta mineralnih rezervi kao što su nafta, prirodni gas i sličnih neobnovljivi resursi.

Definicije
5 Termini korišćeni u ovom Standardu imaju sledeća značenja:

Knjigovodstvena vrednost je iznos po kom se imovina (sredstvo) priznaje u bilansu stanja.

Nabavna vrednost je iznos gotovine ili gotovinskog ekvivalenta koji je plaćen ili fer vrednost druge nadoknade date za potrebe sticanja sredstva u vreme sticanja ili izgradnje ili ukoliko je primenljivo iznos pripisan tom sredstvu kada je početno priznato u skladu sa posebnim zahtevima drugih MSFI-ova npr. MSFI-a 2 Plaćanje akcijama.

Fer vrednost predstavlja iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti između informisanih , voljnih strana u okviru nezavisne transakcije.

Investiciona nekretnina je nekretnina (zemljište ili objekat - ili deo objekta ili oboje) koju drži (vlasnik ili korisnik lizinga u okviru finansijskog lizinga) u cilju ostvarivanja prihoda od zakupnine ili porasta vrednosti kapitala ili i jednog i drugog, a ne za:

(a) korišćenje u proizvodnji ili nabavci dobara ili usluga ili u administrativne svrhe; ili

(b) prodaju u redovnom toku poslovanja.

Nekretnina koju koristi vlasnik je nekretnina koja se (od strane vlasnika ili korisnika po osnovu finansijskog lizinga) drži radi korišćenja u proizvodnji ili nabavci dobara ili usluga ili za administrativne svrhe.

6 Učešće u nekretnini koju drži korisnik lizinga u okviru poslovnog lizinga se može klasifikovati i računovodstveno obuhvatiti kao investiciona nekretnina, ako, i samo ako, bi nekretnina na neki drugi način zadovoljila definiciju investicione nekretnine, a korisnik lizinga primenjuje metod fer vrednosti izložen u paragrafima 33-55 za priznato sredstvo. Ova alternativa klasifikacije je raspoloživa na bazi nekretnina-po-nekretnina. Međutim, jednom kada je alternativa klasifikacije odabrana za jednu takvu nekretninu u okviru poslovnog lizinga, sve nekretnine klasifikovane kao investicione nekretnine se obračunavaju primenom metoda fer vrednosti. Kada se izabere ova alternativa klasifikacije, svako tako klasifikovano učešće se uključuje u obelodanjivanja koja se nalažu paragrafima 74-78.

7 Investiciona nekretnina se drži u cilju ostvarivanja prihoda od zakupnine ili porasta vrednosti kapitala ili i jednog i drugog. Stoga, investicione nekretnine generišu tokove gotovine uglavnom nezavisno od drugih sredstava entiteta. Ovim se pravi razlika između investicionih nekretnina i nekretnina koje koristi vlasnik. Proizvodnja ili nabavka robe ili usluga (ili korišćenje nekretnine u administrativne svrhe) generiše tokove gotovine koji se mogu pripisati ne samo nekretninama, nego i drugim sredstvima koja se koriste u procesu proizvodnje ili nabavke. MRS 16 - Nekretnine, postrojenja i oprema se, primenjuje na nekretnine koje koristi vlasnik.

8 Slede primeri investicionih nekretnina:

(a) zemljište koje se drži u cilju dugoročnog porasta vrednosti kapitala, a ne u cilju kratkoročne prodaje u redovnom poslovanju;

(b) zemljište koje se drži za trenutno nepoznatu buduću upotrebu. (Ukoliko entitet nije utvrdio da će koristiti zemljište bilo kao nekretninu koju koristi vlasnik ili za kratkoročnu prodaju u redovnom poslovanju, smatra se da se zemljište drži u cilju povećanja vrednosti kapitala);

(c) objekat u vlasništvu entiteta (ili ga entitet drži pod finansijskim lizingom) i iznajmljen u okviru jednog ili više poslovnih lizinga; i

(d) objekat koji nije iznajmljen, ali se drži radi iznajmljivanja u okviru jednog ili više poslovnih lizinga.

9 Slede primeri stavki koje ne predstavljaju investicione nekretnine te stoga nisu predmet ovog Standarda:

(a) nekretnine namenjene za prodaju u okviru redovnog poslovanja ili u procesu izgradnje ili razvoja u cilju takve prodaje (videti MRS 2 - Zalihe), na primer, nekretnine stečene isključivo u cilju naknadnog otuđenja u bliskoj budućnosti, ili u cilju razvoja i dalje prodaje;

(b) nekretnine koje su u procesu izgradnje ili razvoja za treća lica (videti MRS 11 - Ugovori o izgradnji);

(c) nekretnine koje koristi vlasnik (videti MRS 16), uključujući (između ostalog) nekretnine koje se drže da bi se u budućnosti koristile kao nekretnine koje koristi vlasnik (u svojstvu osnovnog sredstva), nekretnine koje se drže radi budućeg razvoja i kasnijeg korišćenja kao nekretnine koje koristi vlasnik, nekretnine koje koriste zaposleni (bilo da zaposleni plaćaju zakupninu po tržišnim cenama ili ne) i nekretnina koju koristi vlasnik, a koja čeka da bude otuđena;

(d) nekretnine u procesu izgradnje ili razvoja za buduće korišćenje kao investicione nekretnine. Na ovakve nekretnine se do završetka njihove izgradnje ili razvoja primenjuje MRS 16, nakon čega one postaju investicione nekretnine i počinje primena ovog Standarda. Međutim, ovaj Standard se primenjuje na postojeće investicione nekretnine koje se obnavljaju za kontinuiranu buduću upotrebu u vidu investicione nekretnine (vidi paragraf 58);

(e) nekretnine koje su iznajmljene nekom drugom entitetu u okviru finansijskog lizinga.

10 Neke nekretnine obuhvataju deo koji se drži za ostvarivanje prihoda od zakupnine ili za povećanje vrednosti kapital a drugi deo se drži za korišćenje u proizvodnji i isporuci robe ili usluga ili u administrativne svrhe. Ako ovi delovi mogu zasebno da se prodaju (ili zasebno daju pod finansijski lizing) entitet odvojeno obračunava ove delove. Ukoliko se delovi ne mogu zasebno prodati, nekretnina će predstavljati investicionu nekretninu samo ako je beznačajan deo te nekretnine namenjen za korišćenje u proizvodnji ili nabavci proizvoda ili usluga ili u administrativne svrhe.

11 U nekim slučajevima, entitet pruža pomoćne usluge korisnicima nekretnine koja je vlasništvo entiteta. Ovakvu nekretninu entitet tretira kao investicionu u nekretninu pod uslovom da su te usluge relativno beznačajna komponenta celokupnog ugovora. Kao primer bi mogao poslužiti slučaj kada vlasnik poslovnog objekta korisniku lizinga koji koristi objekat pruža usluge čuvanja i održavanja objekta.

12. U drugim slučajevima, pružene usluge su značajnija komponenta. Na primer, ukoliko je entitet vlasnik hotela i upravlja tim hotelom, usluge koje taj entitet pruža gostima se smatraju značajnom komponentom celokupnog ugovora. Dakle, hotel kojim upravlja vlasnik je nekretnina koju koristi vlasnik (osnovno sredstvo), a ne investiciona nekretnina.

13 Može biti teško utvrditi da li su pomoćne usluge toliko značajne da nekretnina ne ispunjava uslove da se smatra investicionom nekretninom. Na primer, vlasnik hotela ponekad prenosi određene odgovornosti na treća lica na osnovu ugovora o upravljanju. Uslovi ovih ugovora o upravljanju su veoma različiti. Na jednom kraju spektra vlasnik može u suštini imati ulogu pasivnog investitora. Na drugom kraju spektra vlasnik jednostavno može naručivati od spoljnih saradnika svakodnevne funkcije, pri čemu međutim zadržava značajnu izloženost promenama tokova gotovine generisanih poslovanjem hotela.

14 Za utvrđivanje da li određena nekretnina ispunjava uslove da se smatra investicionom nekretninom ili ne je potrebno rasuđivanje. Entitet postavlja kriterijume kako bi mogao primeniti takvo rasuđivanje u saglasnosti sa definicijom investicione nekretnine i sa odgovarajućim uputstvima iz paragrafa 7-13. Paragraf 75(c) zahteva od entiteta da obelodani ove kriterijume u slučajevima kada je teško izvršiti klasifikaciju.

15 U nekim slučajevima, entitet poseduje nekretnine koje su iznajmljene njegovom matičnom entitetu ili nekom od zavisnih entiteta i oni ih koriste. Ove nekretnine se ne mogu kvalifikovati kao investicione nekretnine u konsolidovanim finansijskim izveštajima, s obzirom da, sa aspekta grupe, nekretnine koristi vlasnik. Međutim, sa aspekta entiteta koji je vlasnik ovakvih nekretnina, iste predstavljaju investicione nekretnine ukoliko ispunjavaju uslove definicije iz paragrafa 5. Stoga, u svojim pojedinačnim finansijskim izveštajima, davalac lizinga tretira ovu nekretninu kao investicionu nekretninu.

Priznavanje
16

Investicione nekretnine se priznaju kao sredstvo ako i samo ako:

(a) je verovatno da će entitet u budućnosti ostvariti ekonomsku korist od te investicione nekretnine; i

(b) se nabavna vrednost investicione nekretnine može pouzdano odmeriti.

17

Prema ovom principu priznavanja, entitet procenjuje troškove pribavljanja svih svojih investicionih nekretnina u vreme kada nastanu. U te troškove spadaju troškovi prvobitno nastali u cilju sticanja investicione nekretnine i troškovi nastali naknadno kako bi se nekretnina proširila, zamenio neki njen deo ili se ona servisirala.

18

Prema principu priznavanja iz paragrafa 16, entitet u okviru knjigovodstvene vrednosti investicione nekretnine ne priznaje troškove svakodnevnog servisiranja te nekretnine. Zapravo, ti troškovi se priznaju u bilansu uspeha kada nastanu. Troškovi svakodnevnog servisiranja su prvenstveno trošak rada i potrošnog materijala, i mogu još uključivati i troškove sitnijih delova. Svrha tih izdataka se često opisuje kao "popravke i održavanje" nekretnine.

19

Delovi investicione nekretnine mogu biti stečeni zamenom. Na primer, unutrašnji zidovi mogu biti zamena prvobitnih zidova. Prema principu priznavanja, entitet priznaje u knjigovodstvenoj vrednosti trošak zamene dela postojeće investicione nekretnine u vreme kad se taj trošak nastane , ako su zadovoljeni uslovi priznavanja. Knjigovodstvena vrednost tih delova koji su zamenjeni prestaje da se priznaje u skladu sa odredbama o prestanku priznavanja iz ovog Standarda.

Odmeravanje prilikom priznavanja
20

Investiciona nekretnina se u početku odmerava po nabavnoj vrednosti/ceni koštanja. Troškovi transakcije se uključuju u početno odmeravanje.

21

Nabavna vrednost kupljene investicione nekretnine obuhvata njenu kupovnu cenu i sve direktno pripisive izdatke. Direktno pripisive izdatke predstavljaju, na primer, naknade za profesionalne pravne usluge, takse za prenos imovine i ostali troškovi transakcija.

22

Nabavna vrednost investicione nekretnine izgrađene u sopstvenoj režiji, je nabavna vrednost na dan završetka izgradnje ili kapitalnog naknadnog izdatka. Do tog datuma, entitet primenjuje MRS 16. Na taj datum, nekretnina postaje investiciona nekretnina i počinje primena ovog Standarda (vidi paragrafe 57(e) i 65).

23.

Nabavna vrednost investicione nekretnine se ne uvećava za:

(a) troškove započinjanja poslovanja (osim ako nisu neophodni za dovođenje nekretnine u stanje neophodno da bi mogla poslovati na način na koji je to menadžment predvideo),

(b) poslovne gubitke koji su nastanu nego što se dostigne planirani nivo korišćenja investicione nekretnine,

(c) prekomerno utrošene količine materijala, rada ili drugih resursa prilikom izgradnje nekretnine ili kapitalnog naknadnog izdatka vezanog za istu.

24

Ukoliko je plaćanje investicione nekretnine odloženo, njena nabavna vrednost je ekvivalentna ceni za gotovinu. Razlika između ovog iznosa i ukupnog plaćanja se priznaje kao rashod kamate u toku kreditnog perioda.

25

Početna nabavna vrednost investicione nekretnine koja se drži pod lizingom i koja je klasifikovana kao investiciona nekretnina je kao što je propisano za finansijski lizing paragrafom 20 MRS-a 17, tj. sredstvo se priznaje po nižoj od sledeće dve vrednosti: fer vrednosti nekretnine i sadašnje vrednosti minimalnih plaćanja lizinga. Ekvivalentan iznos se priznaje kao obaveza u skladu sa istim tim paragrafom.

26

Eventualne premije plaćene za lizing tretiraju se kao deo minimalnih plaćanja lizinga za ove potrebe, i stoga se uključuju u nabavnu vrednost sredstva, ali se isključuju iz obaveze. Ako je učešće u nekretnini koja je pod lizingom klasifikovano kao investiciona nekretnina, stavka koja se obračunava po fer vrednosti je to učešće, a ne odgovarajuća nekretnina. Uputstva za utvrđivanje fer vrednosti učešća u nekretnine su data za metod fer vrednosti u paragrafima 33-52. Ta uputstva su takođe relevantna za utvrđivanje fer vrednosti kada se ta vrednost koristi kao nabavna vrednost za potrebe početnog priznavanja.

27

Jedna ili više investicionih nekretnina mogu biti stečene razmenom za nemonetarno sredstvo ili sredstva, ili za kombinaciju monetarnih i nemonetarnih sredstava. Sledeća diskusija se odnosi na razmenu jednog nemonetarnog sredstva za drugo, ali se takođe primenjuje i na sve razmene opisane u prethodnoj rečenici. Nabavna vrednost takve investicione nekretnine se odmerava po fer vrednosti osim ako (a) transakciji razmene ne nedostaje komercijalna suština ili (b) se fer vrednost dobijenog i ustupljenog sredstva ne može pouzdano odmeriti. Stečeno sredstvo se odmerava na ovaj način čak i ako entitet ne može odmah da prestane da priznaje sredstvo koje je ustupilo. Ako se stečeno sredstvo ne odmerava po fer vrednosti, njegova se nabavna vrednost odmerava po knjigovodstvenoj vrednosti ustupljenog sredstva.

28

Entitet utvrđuje da li transakcija razmene ima komercijalnu suštinu razmatranjem stepena u kojem se očekuje da će njegovi budući tokovi gotovine da se promene kao rezultat transakcije. Transakcija razmene ima komercijalnu suštinu ako:

(a) se struktura (rizik, vremenski raspored i iznos) tokova gotovine od sredstva primljenog razlikuje od strukture tokova gotovine prenesenog sredstva, ili

(b) se specifična vrednost dela poslovanja entiteta na koji utiče transakcija promeni kao rezultat razmene, i

(c) je razlika pod (a) ili (b) značajna u odnosu na fer vrednost razmenjenih sredstava.

Za potrebe utvrđivanja da li transakcija razmene ima komercijalnu suštinu, specifična vrednost dela poslovanja entiteta na koji utiče transakcija odražava tokove gotovine nakon oporezivanja. Rezultat tih analiza može biti jasan i bez obaveze entiteta da vrši detaljne kalkulacije.

29

Fer vrednost sredstva za koje ne postoje uporedive tržišne transakcije se može pouzdano odmeravati ako (a) varijabilnost u rasponu razumnih procena fer vrednosti za to sredstvo nije značajna, ili (b) se verovatnoće raznih procena u okviru raspona mogu razumno proceniti i koristiti pri proceni fer vrednosti. Ako entitet može pouzdano utvrditi fer vrednost ili primljenog sredstva ili ustupljenog sredstva, onda se fer vrednost ustupljenog sredstva koristi za odmeravanje nabavne vrednosti, osim ako fer vrednost primljenog sredstva nije evidentnija.

Odmeravanje posle početnog priznavanja
Računovodstvena politika
30

Uz izuzetke napomenute u paragrafima 32A i 34, entitet bira ili metod fer vrednosti iz paragrafa 33-55 ili metod nabavne vrednosti iz paragrafa 56 kao svoju računovodstvenu politiku i tu politiku primenjuje na sve svoje investicione nekretnine.

31

U MRS-u 8 - Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške, se navodi da se dobrovoljna promena računovodstvene politike vrši samo ako takva promena ima za rezultat bolje prikazivanje transakcija, drugih događaja ili uslova u finansijskim izveštajima entiteta. Malo je verovatno da će prelazak sa metoda fer vrednosti na metod nabavne vrednosti imati za rezultat bolje prikazivanje.

32

Ovim Standardom se zahteva od svih entiteta da utvrde fer vrednost investicione nekretnine, za potrebe ili odmeravanja (ukoliko koristi metod fer vrednosti) ili obelodanjivanja (ukoliko koristi metod nabavne vrednosti). Entitet se podstiče, ali se od njega ne zahteva da utvrdi fer vrednost investicione nekretnine na osnovu procene nezavisnog procenitelja koji je profesionalno lice sa priznatim i relevantnim stručnim kvalifikacijama i skorijim iskustvom na lokaciji i kategoriji investicione nekretnine čija se vrednost procenjuje.

32A Entitet može:

(a) izabrati ili metod fer vrednosti ili metod nabavne vrednosti za sve obaveze koje se odnose na investicione nekretnine koje nose prinos povezan direktno sa fer vrednošću ili sa prinosima od tih sredstava, uključujući i te investicione nekretnine;

(b) izabrati ili metod fer vrednosti ili metod nabavne vrednosti za svu drugu investicionu nekretninu, bez obzira koji je metod izabran pod (a).

32B Neka osiguravajuća društva i drugi entiteti imaju interni fond nekretnina koji emituje jedinice čije je vrednosti teško utvrditi, pri čemu su neke od tih jedinica u vlasništvu investitora u skladu sa povezanim ugovorima, a druge u vlasništvu samog entiteta. Paragraf 32A ne dozvoljava da entitet odmerava nekretnine koje su u vlasništvu fonda delimično po nabavnoj vrednosti, a delimično po fer vrednosti.

32C Ako entitet izabere različite metode za dve kategorije opisane u paragrafu 32A, prodaja investicione nekretnine između grupa sredstava koje se vrednuju primenom različitih metoda treba priznaje po fer vrednosti, a kumulativna promena fer vrednosti se priznaje u bilansu uspeha. U skladu s tim, ako se investiciona nekretnina proda iz grupe na koju se primenjuje metod fer vrednosti u grupu za koju se koristi metod nabavne vrednosti, fer vrednost nekretnine na datum prodaje postaje njena pretpostavljena nabavna vrednost.

Metod fer vrednosti
33

Nakon početnog priznavanja, entitet koji je se opredeli za metod fer vrednosti za odmeravanje svih svojih investicionih nekretnina po fer vrednosti, osim u slučajevima opisanim u paragrafu 53.

34

Kada se učešće u nekretnini koju korisnik lizinga ima u okviru poslovnog lizinga klasifikuje kao investiciona nekretnina prema paragrafu 6, paragraf 30 je obavezan: mora se primenjivati metod fer vrednosti.

35

Dobitak ili gubitak koji proizilazi iz promene fer vrednost investicione nekretnine se priznaje u bilansu uspeha za period u kom je nastao.

36

Fer vrednost investicione nekretnine je cena po kojoj bi se nekretnina mogla razmeniti između obaveštenih, voljnih strana u nezavisnoj transakciji (videti paragraf 5). Fer vrednost posebno isključuje procenjenu cenu koja je povećana ili umanjena posebnim uslovima ili okolnostima koje su netipične finansiranju, aranžmani prodaje i povratnog lizinga, posebne naknade ili koncesije date od strane bilo koga ko je povezan sa prodajom.

37

Entitet određuje fer vrednost bez odbijanja troškova transakcije koje možda napravi prilikom prodaje ili druge vrste otuđenja.

38

Fer vrednost investicione nekretnine odražava uslove tržišta na datum bilansa stanja.

39

Fer vrednost je vremenski specifična kategorija za određeni datum. S obzirom da se tržišni uslovi mogu promeniti, vrednost utvrđena kao fer vrednost može biti netačna ili neodgovarajuća na neki drugi dan. Definicija fer vrednosti takođe podrazumeva istovremenu razmenu i izvršavanje ugovora o prodaji, bez bilo kakvih promena u ceni do kojih bi moglo doći u nezavisnoj transakciji između obaveštenih, voljnih strana u slučaju da se razmena i izvršenje ugovora ne dešavaju istovremeno.

40

Fer vrednost investicione nekretnine odražava, između ostalog, prihod od zakupnine po tekućim ugovorima o lizingu, kao i opravdane i održive pretpostavke koje predstavljaju mišljenje obaveštenih i voljnih strana o prihodu od zakupnine od budućih lizinga u svetlu postojećih uslova. Ona takođe odražava, na sličnoj osnovi, sve eventualne odlive gotovine (uključujući plaćanja zakupnina i druge odlive) koji bi se mogli očekivati u vezi sa nekretninom. Neki od tih odliva odražavaju se u obavezama, dok se drugi odnose na odlive koji se ne priznaju u finansijskim izveštajima sve do nekog kasnijeg datuma (npr. periodična plaćanja kao što su potencijalne zakupnine).

41

U paragrafu 25 se navodi osnova za početno priznavanje nabavne vrednosti učešća u nekretnini pod lizingom. Paragrafom 33 se zahteva da se učešće u nekretnini pod lizingom ponovo odmeri, ako je neophodno, do fer vrednosti. Kod lizinga koji je ugovoren po tržišnim cenama, fer vrednost učešća u nekretnini pod lizingom prilikom sticanja, umanjena za sva očekivana plaćanja lizinga (uključujući i ona koja se odnose na priznate obaveze), treba da bude jednaka nuli. Ta fer vrednost se ne menja bez obzira da li se, za potrebe računovodstva, zakupljeno sredstvo i obaveza priznaju po fer vrednosti ili po sadašnjoj vrednosti minimalnih plaćanja lizinga, u skladu sa paragrafom 20 MRS-a 17. Stoga, ponovno odmeravanje zakupljenog sredstva, tj. prelazak sa nabavne vrednosti u skladu sa paragrafom 25 na fer vrednost u skladu sa paragrafom 33 ne bi trebalo da dovede do bilo kakvog početnog dobitka ili gubitka, osim ako se fer vrednost nije odmeravala u različito vreme. To bi se moglo desiti ako se primena metoda fer vrednosti izabere nakon početnog priznavanja.

42

Definicija fer vrednosti se odnosi na "obaveštene, voljne strane." U ovom kontekstu "obavešten" znači da su i voljan kupac i voljan prodavac u razumnoj meri upoznati sa prirodom i karakteristikama investicione nekretnine, njenim stvarnim i mogućim upotrebama i sa stanjem na tržištu na datum bilansa stanja. Voljan kupac je motivisan, ali ne i prisiljen da kupi. Taj kupac nije ni preterano zainteresovan, niti odlučan da kupi po bilo kojoj ceni. Pretpostavljeni kupac ne bi platio cenu veću od one koju bi zahtevalo tržište koje se sastoji od obaveštenih, voljnih kupaca i prodavaca.

43

Voljan prodavac nije ni preterano zainteresovan, niti je neko ko je prisiljen da proda po bilo kojoj ceni, a niti je neko ko je spreman da čeka na cenu koja nije razumna prema trenutnim tržišnim uslovima. Voljan prodavac je motivisan da proda nekretninu pod tržišnim uslovima za najbolju moguću cenu koja se može postići. Činjenično stanje trenutnog vlasnika investicione nekretnine nije predmet ovog razmatranja s obzirom da je voljan prodavac hipotetički vlasnik (na primer voljan prodavac ne bi uzeo u obzir određene poreske okolnosti stvarnog vlasnika investicione nekretnine).

44

Definicija fer vrednosti se odnosi na transakciju koja se obavlja između strana koje deluju nezavisno i u svom najboljem interesu. Takva transakcija se dešava između strana koje nemaju neku posebnu ili određenu vezu koja bi cenu transakcije učinila nekarakterističnom za tržište. Pretpostavlja se da se transakcija odvija između nepovezanih strana, gde svaka strana deluje nezavisno.

45

Najbolji dokaz fer vrednosti su obično trenutne cene na aktivnom tržištu za sličnu nekretninu na istoj lokaciji i pod istim uslovima, koja je predmet ugovora o lizingu ili ugovora slične vrste. Entitet se stara o prepoznavanju razlika u prirodi, mestu ili stanju nekretnine, ili u uslovima iz ugovora o lizingu ili drugih ugovora vezanih za nekretninu.

46

Ukoliko na aktivnom tržištu nema tekućih cena kakve su opisane u paragrafu 45, entitet razmatra informacije iz raznih izvora, uključujući:

(a) trenutne cene na aktivnom tržištu za nekretnine čiji su priroda, stanje ili lokacija različiti ( ili one koje su predmet različitih ugovora o lizingu ili druge vrste ugovora) korigovane da odražavaju ove razlike;

(b) na manje aktivnim tržištima cene iz bliske prošlosti korigovane da odraze sve promene ekonomskih uslova od dana kada se desila transakcija po tim cenama; i

(c) projekcije diskontovanog toka gotovine na osnovu pouzdanih procena budućih tokova gotovine podržanih uslovima u postojećim ugovorima o lizingu i drugim ugovorima i (tamo gde je to moguće) eksternim dokazima, kao što su iznosi trenutnih tržišnih zakupnina za slične nekretnine na istoj lokaciji i u istom stanju, te korištenjem diskontnih stopa koje odražavaju tekuće tržišne procene neizvesnosti iznosa i vremena tokova gotovine.

47

U nekim slučajevima, raznovrsni izvori nabrojani u prethodnom paragrafu mogu sugerisati različite zaključke o fer vrednosti investicione nekretnine. Entitet razmatra razloge tih razlika u cilju postizanja najpouzdanije procene fer vrednosti u okviru spektra razumnih procena fer vrednosti.

48

U izuzetnim slučajevima, postoje jasni dokazi, kada entitet prvi put stekne investicionu nekretninu (ili kada postojeća nekretnina prvi put postane investiciona nekretnina nakon završetka izgradnje ili kapitalnog naknadnog izdataka, ili nakon promene načina upotrebe) da će promenljivost u spektru razumnih procena fer vrednosti biti tako velika, a verovatnoće raznih ishoda toliko teško procenjive, da se korisnost jedne procene fer vrednosti negira. Ovo može ukazati na činjenicu da se fer vrednost nekretnine neće moći kontinuirano pouzdano određivati (videti paragraf 53).

49.

Fer vrednost se razlikuje od upotrebne vrednosti kako je definisana u MRS-u 36 - Umanjenje vrednosti imovine. Fer vrednost odražava znanje i procene obaveštenih, voljnih kupaca i prodavaca. Suprotno, upotrebna vrednost odražava znanje i procene entiteta, uključujući efekte faktora koji mogu biti specifični za određeni entitet, a koji se možda ne mogu primenjivati na entitete generalno. Na primer, fer vrednost ne odražava ni jedan od sledećih faktora u meri u kojoj oni ne bi generalno bili na raspolaganju obaveštenim, voljnim kupcima i prodavcima:

(a) dodatnu vrednost izvedenu iz sastavljanja portfelja nekretnina na različitim lokacijama;

(b) sinergije između investicione nekretnine i drugih sredstava:

(c) zakonska prava ili zakonska ograničenja koja su specifična samo za trenutnog vlasnika; i

(d) poreske olakšice ili poreska opterećenja koja su specifična samo za trenutnog vlasnika.

50

Prilikom utvrđivanja fer vrednosti investicione nekretnine entitet sredstva ili obaveze priznate kao odvojena sredstva ili obaveze ne računa duplo. Na primer:

(a) oprema poput liftova ili klima uređaja je često sastavni deo objekta i generalno se uključuje u fer vrednost investicione nekretnine, a ne priznaje se zasebno kao nekretnina, postrojenje i oprema;

(b) ako se kancelarija izdaje nameštena, u fer vrednosti kancelarije generalno ulazi i fer vrednost nameštaja, zato što je prihod od zakupnine prihod od nameštene kancelarije. Kada u fer vrednost investicione nekretnine ulazi vrednost nameštaja, onda entitet ne priznaje nameštaj kao zasebno sredstvo;

(c) fer vrednost investicione nekretnine isključuje unapred naplaćeni ili obračunati poslovni prihod od zakupnine, jer ga entitet priznaje kao zasebnu obavezu, odnosno sredstvo;

(d) fer vrednost investicionih nekretnina koje su pod lizingom, odražava očekivane tokove gotovine (uključujući potencijalnu zakupninu za koju se očekuje da dospe za naplatu). U skladu s tim, ako izračunata vrednost nekretnine ne uključuje plaćanja za koja se očekuje da će biti izvršena, neophodno je ponovo dodati sve priznate obaveze po osnovu lizinga kako bi se izračunala fer vrednost investicione nekretnine u računovodstvene svrhe.

51

Fer vrednost investicione nekretnine ne odražava buduće kapitalne izdatke za razvoj i poboljšanje stanja nekretnine, niti odražava odgovarajuće buduće koristi od ovih budućih izdataka.

52

U nekim slučajevima entitet očekuje da će sadašnja vrednost njegovih plaćanja koja se odnose na investicione nekretnine (osim plaćanja za priznate obaveze) premašiti sadašnju vrednost odgovarajućeg priliva novca. Entitet koristi MRS 37 - Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina za utvrđivanje da li da priznaje obavezu i kako da je odmerava.

Nemogućnost pouzdanog utvrđivanja fer vrednosti
53

Diskutabilna je pretpostavka da će entitet biti u mogućnosti da pouzdano utvrdi fer vrednost investicione nekretninu na kontinuiranoj osnovi. Međutim, u izuzetnim slučajevima, postoje jasni dokazi da, kada entitet prvi put stekne nekretninu (ili kada se postojeća nekretnina po prvi put koristi kao investiciona nekretnina nakon završetka izgradnje ili kapitalnog naknadnog izdatka, ili nakon promene u načinu korišćenja) on neće biti u mogućnosti da pouzdano utvrđuje fer vrednost nekretnine na kontinuiranoj osnovi. Ovo se događa onda, i samo onda, kada uporedive tržišne transakcije nisu česte i alternativne pouzdane procene fer vrednosti (na primer na osnovu predviđanja diskontovanih tokova gotovine) nisu dostupne. U takvim slučajevima, entitet odmerava nekretninu primenom osnovnog postupka - metoda nabavne vrednosti iz MRS-a 16. Polazi se od pretpostavke da je rezidualna vrednost te nekretnine jednaka nuli. Entitet primenjuje MRS 16 sve do otuđenja investicione nekretnine.

54

U izuzetnim slučajevima, kada je entitet prisiljen da iz razloga navedenih u prethodnom paragrafu odmerava investicionu nekretninu koristeći se metodom nabavne vrednosti - osnovnim postupkom iz MRS-a 16, sve svoje druge investicione nekretnine odmerava po fer vrednosti. U tim slučajevima, iako entitet može da primenjuje metod nabavne vrednosti za jednu investicionu nekretninu, on i dalje obračunava sve preostale nekretnine primenom metode fer vrednosti.

55

Ukoliko je entitet prethodno odmeravao svoje investicione nekretnine po fer vrednosti, i dalje odmerava nekretninu po fer vrednosti sve dok se ta nekretnina ne otuđi (ili do trenutka kada nekretnina postaje nekretnina koju koristi vlasnik ili entitet započne sa procesom kapitalnih naknadnih izdataka u nekretnine u cilju naknadne prodaje u okviru redovnog poslovanja), čak i u slučaju da su uporedive tržišne transakcije postale manje učestale ili tržišne cene manje raspoložive.

Metod nabavne vrednosti
56

Nakon početnog priznavanja, entitet koji izabere metod nabavne vrednosti, odmerava sve svoje investicione nekretnine u skladu sa zahtevima MRS-a 16 za taj metod, osim one koje ispunjavaju uslove da se klasifikuju kao nekretnine koje se drže radi prodaje (ili su uključene u grupu za otuđivanje koja je klasifikovana kao grupa koja se drži radi dalje prodaje) prema MSFI-u 5 Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju. Investicione nekretnine koje ispune uslove da se klasifikuju kao nekretnine koje se drže radi prodaje (ili su uključene u grupu za otuđivanje koja je klasifikovana kao grupa koja se drži radi prodaje) treba da se odmeravaju u skladu sa MSFI-om 5.

Prenosi
57.

Prenos investicione nekretnine ili sa njih se vrše onda i samo onda dođe do promene u nameni, dokazane sledećim:

(a) početkom korišćenja nekretnine od strane vlasnika, za prenos sa investicione nekretnine na nekretnine koje koristi vlasnik;

(b) početkom kapitalnog naknadnog izdatka u nekretninu u cilju njene prodaje - za prenos sa investicione nekretnine na zalihe;

(c) prestankom korišćenja nekretnine od strane vlasnika, za prenos sa nekretnine koju koristi vlasnik (građevinskih objekata) na investicione nekretnine;

(d) početkom poslovnog lizinga nekoj drugoj strani - za prenos sa zaliha na investicione u nekretnine; ili

(e) završetkom izgradnje ili kapitalnog naknadnog izdatka-za prenos sa nekretnina na kojima je u toku izgradnja ili kapitalni naknadni izdaci kojima se bavi MRS 16 na investicione nekretnine.

58

Gornji paragraf 57 (b) zahteva da entitet prenese nekretninu sa investicione nekretnine na zalihe onda, i samo onda, kada je došlo do promene namene, dokazane početkom kapitalnog naknadnog izdatka u cilju prodaje. Kada entitet odluči da otuđi investicionu nekretninu bez daljeg kapitalnog naknadnog izdatka, on nastavlja da je tretira kao investicionu nekretninu sve dok ne dođe do prestanka priznavanja (eliminisanja iz bilansa stanja), a ne tretira je kao zalihe. Slično tome, ako entitet počne sa kapitalnim naknadnim izdacima vezano za postojeću investicionu nekretninu u cilju daljeg budućeg korišćenja kao investicione nekretnine, ta nekretnina ostaje investiciona nekretnina i ne vrši se njegova ponovna klasifikacija na sredstvo koje koristi vlasnik u toku perioda kapitalnog naknadnog izdatka.

59

Paragrafi 60 do 65 se bave pitanjima priznavanja i odmeravanja koja se javljaju kada entitet koristi metod fer vrednosti za investicione nekretnine. Kada entitet koristi metod nabavne vrednosti, prenosi koji se vrše između investicionih nekretnina, nekretnina koje koristi vlasnik i zaliha ne menjaju knjigovodstvenu vrednost prenetih nekretnina i ne menjaju nabavnu vrednost tih nekretnina za potrebe odmeravanja ili obelodanjivanja.

60

Kod prenosa nekretnine sa investicione nekretnine uknjižene po fer vrednosti, na nekretninu koju koristi vlasnik ili zalihe, pretpostavljena nabavna vrednost nekretnine za kasniji obračun u skladu sa MRS-om 16 ili MRS-om 2 je njena fer vrednost na datum promene namene.

61

Ako nekretnina koju koristi vlasnik postane investiciona nekretnina koja će se knjižiti po fer vrednosti, entitet primenjuje MRS 16 sve do datuma promene namene Entitet tretira bilo kakvu razliku na taj datum između knjigovodstvene vrednosti nekretnine po MRS-u 16 i njene fer vrednosti na isti način kao revalorizaciju prema MRS-u 16.

62

Sve do dana kada nekretnina koju koristi vlasnik postane investiciona nekretnina knjižena po fer vrednosti, entitet amortizuje tu nekretninu i priznaje sve imparitetne gubitke koju su pretrpljeni. Entitet tretira bilo koju razliku između knjigovodstvene vrednosti nekretnine po MRS-u 16 i njene fer vrednosti na taj datum na isti način kao i revalorizaciju prema MRS-u 16. Drugim rečima:

(a) eventualno smanjenje knjigovodstvene vrednosti nekretnine se priznaje u bilansu uspeha. Međutim, u onoj meri u kojoj je iznos uključen u revalorizacione rezerve za tu nekretninu, smanjenje se knjiži na teret revalorizacionih rezervi; i

(b) eventualno povećanje knjigovodstvene vrednosti se tretira na sledeći način:

(i) u meri u kojoj povećanje stornira raniji imparitetni gubitak za tu nekretninu, povećanje se priznaje u bilansu uspeha. Iznos priznat u bilansu uspeha ne premašuje iznos koji je potreban da se knjigovodstvena vrednost vrati na onu knjigovodstvenu vrednost koja bi bila utvrđena (bez amortizacije) da nije bilo priznavanja imparitetnog gubitka.

(ii) eventualni preostali deo povećanja se knjiži direktno u korist revalorizacione rezerve. Po kasnijem otuđenju investicione nekretnine, revalorizacione rezerve uključene u kapital mogu se preneti na neraspoređenu dobit. Prenos sa revalorizacione rezerve na neraspoređenu dobit se ne vrši kroz bilans uspeha.

63

Za prenos sa zaliha na investicione nekretnine koje će se knjižiti po fer vrednosti, bilo koja razlika između fer vrednosti nekretnine na dan prenosa i njene ranije knjigovodstvene vrednosti se priznaje u bilansu uspeha.

64

Postupak sa prenosima sa zaliha na investicione nekretnine koje će se knjižiti po fer vrednosti, konzistentan je sa tretmanom prodaje zaliha.

65

Kada entitet završi izgradnju ili kapitalne naknadne izdatke u investicione nekretnine u sopstvenoj režiji koje će se knjižiti po fer vrednosti, bilo koja razlika između fer vrednosti nekretnine na taj dan i njene ranije knjigovodstvene vrednosti se priznaje u bilansu uspeha.

Otuđenje
66

Investicione nekretnine prestaju da se priznaju (eliminišu se iz bilansa stanja) po otuđenju ili kada se investiciona nekretnina trajno povuče iz upotrebe i ne očekuju se nikakve buduće ekonomske koristi od njegovog otuđenja.

67

Otuđenje investicione nekretnine se može izvršiti prodajom ili zaključenjem finansijskog lizinga. Za utvrđivanje datuma otuđenja investicione nekretnine, entitet primenjuje kriterijume iz MRS-a 18 za priznavanje prihoda od prodaje robe i usluga i uzima u obzir odgovarajuća uputstva iz Dodatka uz MRS 18. MRS 17 se primenjuje na otuđenje nastalo zaključivanjem finansijskog lizinga i na prodaju i povratni lizing.

68

Ako, u skladu sa principom priznavanja iz paragrafa 16, entitet u knjigovodstvenoj vrednosti sredstva prizna nabavnu vrednost zamenjenog dela investicione nekretnine, on prestaje da priznaje knjigovodstvenu vrednost zamenjenog dela. Za investicione nekretnine obračunate primenom metoda nabavne vrednosti, može se desiti da zamenjeni deo nije odvojeno amortizovan. Ako entitetu nije izvodljivo utvrđivanje knjigovodstvene vrednosti zamenjenog dela, on može da koristi troškove zamene kao pokazatelj iznosa nabavne vrednosti zamenjenog dela u vreme kad je isti stečen ili izgrađen. Kod metoda fer vrednosti, može se desiti da fer vrednost investicione nekretnine već odražava da je deo koji treba da se zameni izgubio svoju vrednost. U drugim slučajevima može biti teško utvrditi koliko treba umanjiti fer vrednost dela koji se zamenjuje. Alternativa smanjenju fer vrednosti za zamenjeni deo, kada to nije izvodljivo, je da se troškovi zamene uključe u knjigovodstvenu vrednost sredstva i da se zatim ponovo proceni fer vrednost, kao što bi se zahtevalo u slučaju dodataka koji ne podrazumevaju zamenu.

69

Dobici ili gubici koji nastaju usled povlačenja ili otuđenja investicione nekretnine se utvrđuju kao razlika između neto prihoda od otuđenja i knjigovodstvene vrednosti sredstva i priznaju u bilansu uspeha (osim ako MRS 17 ne propisuje druge zahteve za aranžmane prodaje i povratnog lizinga) u periodu povlačenja ili otuđenja.

70

Iznos potraživanja za otuđenu investicionu nekretninu se inicijalno priznaje po njenoj fer vrednosti. Konkretno, ako je plaćanje za neku investicionu nekretninu odloženo, primljena naknada se početno priznaje po iznosu ekvivalentnom ceni za gotovinu. Razlika između nominalnog iznosa i iznosa ekvivalentnom ceni za gotovinu se priznaje kao prihod od kamate prema MRS-u 18, primenom metoda efektivne kamatne stope.

71

Entitet primenjuje MRS 37 ili druge standarde, gde je to odgovarajuće, na bilo kakve obaveze koje mu eventualno preostanu po otuđenju investicione nekretnine.

72

Nadoknada od trećih strana za investicionu nekretninu čija je vrednost umanjena, koja je izgubljena ili ustupljena, priznaje se u bilansu uspeha kada ta nadoknada postane potraživanje.

73

Umanjenje vrednosti ili gubici investicionih nekretnina, povezani zahtevi za naknadama ili plaćanjem naknada od trećih strana, kao i svaka eventualna kupovina ili izgradnja sredstava za zamenu, predstavljaju zasebne ekonomske događaje i obračunavaju se zasebno na sledeći način:

(a) umanjenja vrednosti investicionih nekretnina se priznaju u skladu sa MRS-om 36,

(b) povlačenja ili otuđenja investicione nekretnine priznaju se u skladu sa paragrafima 66-71 ovog Standarda,

(c) nadoknada od trećih strana za investicione nekretnine čija je vrednost umanjena, koje su izgubljene ili ustupljene, priznaju se u bilansu uspeha kada postanu potraživanja, i

(d) nabavna vrednost sredstava koja su na ime zamene vraćena, kupljena ili izgrađena određuje se u skladu sa paragrafima 20-29 ovog Standarda.

Obelodanjivanje
Metod fer vrednosti i metod nabavne vrednosti
74

Obelodanjivanja navedena u nastavku se primenjuju uz obelodanjivanja koja propisuje MRS 17. Prema MRS-u 17, vlasnik investicione nekretnine obezbeđuje obelodanjivanja davaoca lizinga o zaključenim lizinzima. Entitet koji drži investicionu nekretninu pod finansijski ili poslovni lizing, obezbeđuje obelodanjivanja korisnika lizinga za finansijske lizinge i obelodanjivanja davaoca lizinga za sve zaključene poslovne lizinge.

75

Entitet obelodanjuje:

(a) da li primenjuje metod fer vrednosti ili metod nabavne vrednosti.

(b) ako primenjuje metod fer vrednosti, da li se, i u kojim okolnostima, učešća u nekretninama pod poslovnim lizingom klasifikuju i obračunavaju kao investicione nekretnine.

(c) kada je klasifikacija otežana (videti paragraf 14), kriterijume koje entitet koristi za razlikovanje investicione nekretnine od nekretnine koju koristi vlasnik, i od nekretnine koja se drže radi prodaje u okviru redovnog poslovanja;

(d) metode i važne pretpostavke korišćene za određivanje fer vrednosti investicione nekretnine, uključujući izjavu o tome da li je utvrđivanje fer vrednosti podržano dokazima sa tržišta ili je više zasnovano na drugim faktorima (koje entitet obelodanjuje) zbog prirode nekretnine i nedostatka uporedivih podataka sa tržišta;

(e) u kojoj meri je fer vrednost investicione nekretnine (odmerene ili obelodanjene u finansijskim izveštajima) zasnovana na proceni nezavisnog procenjivača koji ima priznate i relevantne stručne kvalifikacije, i nedavno iskustvo sa lokacijom i kategorijom investicione nekretnine koja se procenjuju. Ako takve procene nije bilo, tu činjenicu treba obelodaniti;

(f) iznose priznate u bilansu uspeha za:

(i) prihod od zakupa investicione nekretnine;

(ii) direktne poslovne rashode (uključujući popravke i održavanje) koji proizilaze iz investicione nekretnine koja je generisala prihod od zakupa tokom perioda; i

(iii) direktne poslovne rashode (uključujući popravke i održavanje) koji proizilaze iz investicione nekretnine koja je generisala prihod od zakupa tokom perioda;

(iv) kumulativne izmene fer vrednosti priznate u bilansu uspeha pri prodaji investicione nekretnine iz skupa sredstava na koja se primenjuje metod nabavne vrednosti u skup na koji se primenjuje metod fer vrednosti (videti paragraf 32C)

(g) postojanje i iznose ograničenja koja se odnose na mogućnost prodaje investicione nekretnine ili doznake prihoda i novčanih primitaka od otuđenja; i

(h) ugovorne obaveze kupovine, izgradnje ili kapitalnih naknadnih izdataka u investicione nekretnine ili popravke, održavanja ili poboljšanja.

Metod fer vrednosti
76

Pored obelodanjivanja propisanih paragrafom 75, entitet koji primenjuje metod fer vrednosti iz paragrafa 33-55 obelodanjuje usklađivanje knjigovodstvene vrednosti investicione nekretnine na početku i na kraju perioda, prikazujući sledeće:

(a) dodatke, obelodanjujući odvojeno one dodatke koji su rezultat sticanja i one koji su rezultat naknadnih izdataka priznatih u knjigovodstvenoj vrednosti sredstva;

(b) dodatke koji su rezultat sticanja kroz poslovne kombinacije;

(c) sredstva klasifikovana kao sredstva koja se drže za prodaju ili su uključena u grupu sredstava klasifikovanu kao grupa koja se drži za prodaju u skladu sa MSFI-om 5 i druga otuđenja;

(d) neto dobitke ili gubitke od korigovanja fer vrednosti;

(e) neto kursne razlike koje proizilaze iz prevođenja finansijskih izveštaja u različite valute prezentacije i iz prevođenja inostranog poslovanja u valutu prezentacije entiteta koji sastavlja finansijske izveštaje;

(f) prenose na zalihe i sa zaliha i na nekretnine koje koristi vlasnik i sa njih; i

(g) ostale promene.

77

Kada se vrednovanje dobijeno za investicione nekretnine znatno koriguje za potrebe finansijskih izveštaja, na primer da bi se izbeglo duplo obračunavanje sredstava ili obaveza koje se priznaju kao odvojena sredstva i obaveze kao što je opisano u paragrafu 50, entitet obelodanjuje usklađivanje dobijenog vrednovanja i korigovanog vrednovanja uključenog u finansijske izveštaje, prikazujući odvojeno zbirni iznos svih priznatih obaveza po osnovu lizinga koje su ponovo dodate, i sva druga značajna korigovanja.

78

U izuzetnim slučajevima, kojima se bavi paragraf 53, kada entitet odmerava investicione nekretnine koristeći metod nabavne vrednosti iz MRS-a 16, usklađivanjem koje se zahteva u paragrafu 76 se obelodanjuju iznose koji se odnose na tu investicionu nekretninu odvojeno od iznosa koji se odnose na druge investicione nekretnine. Pored toga, entitet obelodanjuje:

(a) opis investicione nekretnine;

(b) objašnjenje razloga iz kog se fer vrednost ne može pouzdano odrediti;

(c) ako je moguće, raspon procena u kom će se fer vrednost vrlo verovatno nalaziti; i

(d) po otuđenju investicione nekretnine koja nije knjižena po fer vrednosti:

(i) činjenicu da je entitet otuđio investicionu nekretninu koja nije knjižena po fer vrednosti;

(ii) knjigovodstvenu vrednost te investicione nekretnine u vreme prodaje; i

(iii) iznos priznatog dobitka ili gubitka.

Metod nabavne vrednosti
79

Pored zahtevanih obelodanjivanja u paragrafu 75, entitet koji primenjuje metod nabavne vrednosti iz paragrafa 56 takođe obelodanjuje:

(a) korišćene metode amortizacije;

(b) korišćene korisne vekove trajanja ili stope amortizacije;

(c) bruto knjigovodstvenu vrednost i akumuliranu amortizaciju (udruženu sa akumuliranim imparitetnim gubicima) na početku i na kraju perioda;

(d) usklađivanje knjigovodstvene vrednosti investicione nekretnine na početku i na kraju perioda, prikazujući sledeće:

(i) dodatke, obelodanjujući odvojeno one dodatke koji su rezultat sticanja i one koji su rezultat naknadnih izdataka priznatih kao sredstvo;

(ii) dodatke koji su rezultat sticanja kroz poslovne kombinacije;

(iii) sredstva klasifikovana kao sredstva koja se drže za prodaju ili su uključena u grupu sredstava klasifikovanu kao grupa koja se drži za otuđivanje u skladu sa MSFI-om 5 i druga otuđenja;

(iv) amortizaciju;

(v) iznos priznatih imparitetnih gubitaka, kao i iznos storniranih imparitetnih gubitaka tokom perioda, u skladu sa MRS-om 36;

(vi) neto kursne razlike koje proizilaze iz prevođenja finansijskih izveštaja na različite valute prezentacije i iz prevođenja inostranog poslovanja na valutu prezentacije entiteta koji sastavlja finansijske izveštaje;

(vii) prenose na zalihe i sa zaliha i na nekretnine koje koristi vlasnik i sa njih; i

(viii) druge promene; i

(e) fer vrednost investicione nekretnine. U izuzetnim slučajevima, opisanim u paragrafu 53, kada entitet ne može pouzdano da odredi fer vrednost investicione nekretnine, entitet obelodanjuje:

(i) opis investicione nekretnine;

(ii) objašnjenje razloga iz kog se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi; i

(iii) ako je moguće, raspon procena u kome će se fer vrednost najverovatnije nalaziti;

Prelazne odredbe
Metod fer vrednosti
80

Entitet koji je ranije primenjivao MRS 40 (2000.) i izabere da po prvi put klasifikuje i obračunava kao investicione nekretnine deo ili celokupno učešće u nekretninama koje je pod poslovnim lizingom, koje zadovoljava za to propisane uslove, priznaje efekat tog izbora kao korigovanje početnog stanja neraspoređene dobiti za period u kojem se prvi put napravi taj izbor. Pored toga:

(a) ako je entitet ranije javno obelodanio (u finansijskim izveštajima ili na drugi način) fer vrednost svojih učešća u nekretninama u ranijim periodima (određenu na osnovi koja odgovara definiciji fer vrednosti iz paragrafa 5 i uputstvima iz paragrafa 36 do 52), entitetu se podstiče, ali se od njega ne zahteva:

(i) koriguje početno stanje neraspoređene dobiti za najraniji predstavljeni period za koji je takva fer vrednost javno obelodanjena; i

(ii) prepravi uporedne informacije za ove periode; i

(b) ako entitet nije ranije javno obelodanio informacije opisane pod (a), on ne prepravlja uporedne informacije i obelodanjuje tu činjenicu.

81

Ovaj Standard zahteva postupak različit od onog iz MRS-a 8. MRS 8 zahteva prepravljanje uporednih informacija, osim ako to nije neizvodljivo.

82

Kada entitet primenjuje ovaj Standard po prvi put, korigovanje početnog stanja neraspoređene dobiti uključuje reklasifikaciju bilo kog iznosa koji se drži u revalorizacionim rezervama za investicione nekretnine.

Metod nabavne vrednosti
83

Na sve promene u računovodstvenim politikama do kojih dođe kada entitet prvobitno primenjuje ovaj Standard i izabere da koristi metod nabavne vrednosti, primenjuje se MRS 8. Efekat promene računovodstvenih politika uključuje reklasifikaciju svih iznosa koji se drže u revalorizacionim rezervama za investicione nekretnine.

84

Zahtevi paragrafa 27-29 u vezi sa početnim odmeravanjem investicionih nekretnina stečenih u okviru transakcije razmene sredstava se primenjuju samo na buduće transakcije.

Datum stupanja na snagu
85

Ovaj standard se primenjuje za godišnje prihode počev od 1. januara 2005. ili kasnije Ranija primena se preporučuje. Ako entitet počne da primenjuje ovaj Standard za periode pre 1. januara 2005. godine, on obelodanjuje tu činjenicu.

Povlačenje MRS-a 40 (2000.)
86

Ovaj Standard zamenjuje MRS 40 - Investicione nekretnine (objavljen 2000. godine).

MRS 41 Poljoprivreda
MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD 41
Poljoprivreda


Sadržaj 							Paragrafi

Cilj

Delokrug 							1-4

Definicije 							5-9

Definicije koje se odnose za poljoprivredu 			5-7

Opšte definicije 						8-9

Priznavanje i odmeravanje 					10-33

Dobici i gubici 						26-29

Nemogućnost pouzdanog odmeravanja fer vrednosti 			30-33

Državna davanja 							34-38

Obelodanjivanje 							40-57

Opšte napomene 							40-53

Dodatna obelodanjivanja za biološka sredstva kada se

fer vrednost ne može pouzdano odmeriti 				54-56

Državna davanja 							57

Datum stupanja na snagu i prelazne odredbe 			58-59



Cilj

Cilj ovog standarda je propisivanje računovodstvenog tretmana i obelodanjivanja koja se odnose na poljoprivrednu delatnost.

Delokrug

1 Ovaj standard se primenjuje na računovodstveno obuhvatanje sledećih stavki, kada su povezane sa poljoprivrednom delatnošću:

(a) bioloških sredstva;

(b) poljoprivrednih proizvoda u momentu ubiranja; i

(c) državnih davanja na koja se odnose paragrafi 34-35.

2 Ovaj standard se ne primenjuje na:

(a) zemljište povezano sa poljoprivrednom delatnošću (videti MRS 16 - Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 40 - Investicione nekretnine); i

(b) nematerijalnu imovinu koja je povezana sa poljoprivrednom delatnošću (videti MRS 38 - Nematerijalna imovina).

3 Ovaj standard se primenjuje na poljoprivredni proizvod, to jest na ubrani proizvod bioloških sredstava entiteta, samo u momentu ubiranja. Nakon toga, primjenjuje se MRS 2 - Zalihe ili drugi primenjivi standard. U skladu sa tim, ovaj Standard se ne bavi preradom poljoprivrednih proizvoda nakon ubiranja, na primer, preradom grožđa u vino od strane vinara koji je uzgajio grožđe. Iako ovakva prerada može biti logičan i prirodan nastavak poljoprivredne delatnosti i događaji koji se dešavaju mogu imati sličnosti sa biološkom transformacijom, ovakva prerada nije uključena u definiciju poljoprivredne delatnosti koja je data u ovom Standardu.

4 U sledećoj tabeli se navode primeri bioloških sredstava, poljoprivrednih proizvoda i proizvoda koji su rezultat prerade nakon ubiranja:



Biološka sredstva 	Poljoprivredni			Proizvodi koji su

			proizvod 			rezultat prerade nakon

			ubiranja

Ovce 			Vuna 				Pređa, tepisi

Drveće u šumskom 	Trupci 				Drvna građa

zasadu

Industrijske biljke 	- Pamuk 			Konac, odeća

			- Posečena šećerna trska 	Šećer

Domaće životinje 	Mleko 				Sir

za proizvodnju mleka

Svinje 			Meso, 				Kobasice, sušene šunke

Vinova loza 		Grožđe 				Vino

Voćke 			Ubrano voće 			Prerađeno voće



Definicije
Definicije koje se odnose za poljoprivredu
5 Sledeći termini se koriste u ovom Standardu sa definisanim značenjima:

Poljoprivredna delatnost je Upravljanje entiteta biološkom transformacijom bioloških sredstava za prodaju, u poljoprivredne proizvode ili za stvaranje dodatnih bioloških sredstava.

Poljoprivredni proizvod je ubrani (sakupljeni) proizvod bioloških sredstava datog entiteta.

Biološko sredstvo je živa životinja ili biljka.

Biološka transformacija obuhvata proces rasta, promene osobina, proizvodnju i reprodukciju koji dovode do kvalitativnih i kvantitativnih promena na biološkom sredstvu.

Grupa bioloških sredstava je skup sličnih živih životinja ili biljaka.

Ubiranje/sakupljanje je odvajanje proizvoda od biološkog sredstva ili prestanak životnih procesa nekog biološkog sredstva.

6 Poljoprivredna delatnost obuhvata raznovrsne aktivnosti, na primer, uzgoj stoke, šumarstvo, uzgajanje godišnjih ili višegodišnjih useva, obradu voćnjaka i plantaža, hortikulturu i akvakulturu (uključujući gajenje riba). I pored ove raznovrsnosti postoje određene zajedničke karakteristike:

(a) Sposobnost menjanja. Žive životinje i biljke su sposobne da se biološki transformišu;

(b) Upravljanje promenama. Upravljanje olakšava biološku transformaciju unapređivanjem ili barem stabilizovanjem uslova koji su neophodni za odvijanje procesa (na primer, nivo hranljivih sastojaka, vlažnost, temperatura, plodnost i svetlost). Ovakvim upravljanjem se pravi razlika između poljoprivredne delatnosti i ostalih delatnosti. Na primer, sakupljanje plodova iz izvora kojima se ne upravlja (kao što je okeanski ribolov i krčenje šuma) nije poljoprivredna delatnost; i

(c) Merenje promene. Promena kvaliteta (na primer, genetska svojstva, gustina, zrelost, masna skrama, sadržaj proteina i jačina vlakana) ili promena kvantiteta (na primer priplod, težine, zapremina, dužina ili prečnik vlakana i broj pupoljaka) nastala biološkom transformacijom, se meri i nadgleda kao rutinska funkcija upravljanja.

7 Biološka transformacija dovodi do sledećih rezultata:

(a) promene sredstava kroz (i) rast (povećanje kvantiteta ili poboljšanje kvaliteta životinje ili biljke); (ii) pogoršanje (smanjenje kvantiteta ili opadanje kvaliteta životinje ili biljke); ili (iii) reprodukcija (stvaranje novih živih životinja ili biljaka); ili

(b) proizvodnje poljoprivrednih proizvoda kao što su kaučuk, čaj, vuna i mleko.

Opšte definicije
8 Termini korišćeni u ovom standardu imaju sledeća značenja:

Aktivno tržište je tržište na kome postoje svi sledeći uslovi:

(a) stavke kojima se trguje u okviru tržišta su homogene;

(b) kupci i prodavci sa izraženom slobodnom voljom se obično mogu naći u svakom trenutku; i

(c) cene su dostupne javnosti.

Knjigovodstvena vrednost je iznos po kome se imovina (sredstvo) priznaje u bilansu stanja.

Fer vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza izmiriti između obaveštenih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije.

Državna davanja se definišu u MRS-u 20 - Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći.

9 Fer vrednost sredstva se zasniva na njegovoj sadašnjoj lokaciji i stanju. Kao rezultat toga, na primer, fer vrednost stoke na farmi je cena za stoku na odgovarajućem tržištu umanjena za troškove transporta i druge troškove dopremanja stoke na to tržište.

Priznavanje i odmeravanje
10 Entitet priznaje biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod samo onda:

(a) kada entitet kontroliše sredstvo kao rezultat prethodnih događaja;

(b) kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom priticati u entitet; i

(c) kada se fer vrednost ili nabavna vrednost sredstva može pouzdano odmeriti.

11 U poljoprivrednoj delatnosti, kontrola može biti dokazana, na primer, pravnim vlasništvom nad stokom i žigosanjem ili sličnim označavanjem stoke nakon sticanja, rađanja ili zalučivanja. Buduće koristi se obično procenjuju odmeravanjem značajnih fizičkih karakteristika.

12 Biološko sredstvo se odmerava prilikom početnog priznavanja i na datum svakog bilansa stanja po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje, osim u slučaju opisanom u paragrafu 30, kada se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti.

13 Poljoprivredni proizvodi ubrani od bioloških sredstava entiteta odmeravaju se po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje u momentu ubiranja. Ovakvo odmeravanje predstavlja nabavnu vrednost na taj datum kada se primenjuje MRS 2 - Zalihe, ili neki drugi primenljivi MRS.

14 Troškovi prodaje uključuju provizije brokerima i dilerima, takse regulatornim telima i robnim berzama, porezi i takse na prenos. Troškovi prodaje ne uključuju troškove transporta i druge troškove neophodne da se sredstva dopreme do tržišta.

15 Određivanje fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda se može olakšati grupisanjem bioloških sredstava ili poljoprivrednih proizvoda prema značajnim karakteristikama, na primer, prema starosti ili kvalitetu. Kao osnovu za određivanje cene, entitet bira karakteristike koje odgovaraju onima koje se koriste na tržištu.

16 Entiteti često zaključuju ugovore o prodaji svojih bioloških sredstava ili poljoprivrednih proizvoda na neki budući datum. Ugovorne cene ne moraju biti značajne za određivanje fer vrednosti, budući da fer vrednost održava sadašnje uslove na tržištu na kom bi se transakcija obavila između voljnog kupca i voljnog prodavca. Prema tome, fer vrednost biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda se ne koriguje zbog postojanja ugovora. U nekim slučajevima, ugovor o prodaji biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda može biti štetan (onerozan), u smislu definicije iz MRS 37 - Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina. MRS 37 se primenjuje na štetne (onerozne) ugovore.

17 Ako postoji aktivno tržište bioloških sredstava ili poljoprivrednih proizvoda, cena koja se kotira na tom tržištu je odgovarajuća osnova za određivanje fer vrednosti tog sredstva. Ako entitet ima pristup različitim aktivnim tržištima, entitet koristi najrelevantnije tržište. Na primer, ako entitet ima pristup na dva aktivna tržišta, koristi cene sa onog tržišta koje planira da koristi.

18 Ako ne postoji aktivno tržište, entitet pri određivanju fer vrednosti koristi jednu ili, kada je to moguće, više sledećih alternativa:

(a) cenu poslednje tržišne transakcije, pod uslovom da nije bilo značajne promene ekonomskih okolnosti od datuma te transakcije do datuma bilansa stanja;

(b) tržišne cene za slična sredstva koje se koriguju kako bi se odrazile razlike; i

(c) sektorske repere, kao što je vrednost voćnjaka izražena po gajbi, bušelu (merici, vagonu) ili hektaru prinosa i vrednost stada izražena po kilogramu mesa.

19 U nekim slučajevima, izvori informacija navedeni u paragrafu 18 mogu navoditi na različite zaključke o fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda. Entitet razmatra uzroke postojanja ovih razlika, kako bi došao do najpouzdanije procene fer vrednosti u relativno uskom rasponu razumnih procena.

20 U nekim okolnostima, tržišno utvrđene cene ili vrednosti za biološko sredstvo u njegovom trenutnom stanju nisu dostupne. U takvim okolnostima, entitet pri utvrđivanju fer vrednosti koristi sadašnju vrednost očekivanih neto tokova gotovine od datog sredstva, diskontovanu po tekućoj tržišno utvrđenoj stopi pre oporezivanja.

21 Cilj kalkulacije sadašnje vrednosti očekivanih neto tokova gotovine je da se utvrdi fer vrednost biološkog sredstva na njegovoj sadašnjoj lokaciji i u njegovom sadašnjem stanju. Entitet ovo razmatra pri utvrđivanju odgovarajuće stope diskontovanja koja će se koristiti kao i pri procenjivanju očekivanih neto tokova gotovine. Sadašnje stanje biološkog sredstva isključuje bilo kakva povećanja vrednosti kao rezultat dodatne biološke transformacije i budućih aktivnosti entiteta, na primer onih povezanih sa poboljšanjem buduće biološke transformacije, ubiranja i prodaje.

22 Entitet ne uključuje nikakve tokove gotovine za finansiranje sredstava, oporezivanje ili ponovno stvaranje bioloških sredstava nakon ubiranja (na primer, trošak ponovnog sađenja drveća u šumskom zasadu nakon seče).

23 Prilikom određivanja cene nezavisne transakcije, obavešteni, voljni kupci i prodavci razmatraju mogućnost varijacija tokova gotovine. Iz toga proizilazi da fer vrednost odražava mogućnost takvih varijacija. U skladu s tim, entitet uključuje očekivanja mogućih varijacija tokova gotovine u očekivane tokove gotovine ili u diskontnu stopu ili neku njihovu kombinaciju. Pri utvrđivanju diskontne stope, entitet koristi pretpostavke dosledne onima korišćenim kod procene očekivanih tokova gotovine, kako bi izbegao efekat dvostrukog obračunavanja ili izostavljanja nekih pretpostavki.

24 Nabavna vrednost može ponekad biti približna fer vrednosti, naročito:

(a) kada je došlo samo do neznatne biološke transformacije od početnog nastanka troškova (na primer, voćke posađene neposredno pre datuma bilansa stanja); ili

(b) kada se ne očekuje da će uticaj biološke transformacije na cenu biti materijalno značajan (na primer, za početni rast u 30-godišnjem proizvodnom ciklusu plantaže borova).

25 Biološka sredstva su često fizički vezana za zemljište (na primer, drveće u šumskom zasadu). Moguća je situacija da nema posebnog tržišta za biološka sredstva koja su vezana za zemljište, ali može postojati aktivno tržište za kombinovana sredstva, to jest, za kombinaciju bioloških sredstava, neobrađenog zemljišta i poboljšanja zemljišta. Entitet može iskoristiti informacije u vezi sa kombinovanim sredstvima da bi odredio fer vrednost bioloških sredstava. Na primer, fer vrednost neobrađenog zemljišta i poboljšanja na zemljištu se može oduzeti od fer vrednosti kombinovanih sredstava, kako bi se došlo do fer vrednost bioloških sredstava.

Dobici i gubici
26 Dobitak ili gubitak koji nastaje pri početnom priznavanju biološkog sredstva po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje, kao i dobitak ili gubitak koji nastaje kao rezultat promene fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje biološkog sredstva, uključuje se u dobitak ili gubitak za perioda u kom je nastao.

27 Gubitak može nastati pri početnom priznavanju biološkog sredstva, jer se prilikom utvrđivanja fer vrednosti umanjene za troškove prodaje biološkog sredstva vrši umanjenje za procenjene troškove prodaje. Dobitak može nastati pri početnom priznavanju biološkog sredstva, na primer kada se rodi tele.

28 Dobitak ili gubitak koji nastaje pri početnom priznavanju poljoprivrednog proizvoda po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje uključuje se u dobitak ili gubitak za period u kom nastaje.

29 Dobitak ili gubitak može nastati pri početnom priznavanju poljoprivrednog proizvoda kao rezultat ubiranja.

Nemogućnost pouzdanog odmeravanja fer vrednosti
30 Postoji pretpostavka da se fer vrednost biološkog sredstva može pouzdano odmeravati. Međutim, ta pretpostavka se može osporiti prilikom početnog priznavanja bioloških sredstava za koja tržišno utvrđene cene ili vrednosti nisu dostupne, i za koja se utvrdi da su alternativne procene fer vrednosti potpuno nepouzdane. U takvom slučaju, biološko sredstvo treba odmeravati po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti. Onda kada fer vrednost takvog biološkog sredstva postane pouzdano merljiva, entitet to sredstvo treba da odmeri po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. Onda kada stalno biološko sredstvo ispunjava kriterijume da se klasifikuje kao sredstvo namenjeno prodaji (ili je uključeno u grupu za otuđenje koja je klasifikovana kao grupa namenjena prodaji) u skladu sa MSFI 5 Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju, pretpostavlja se da fer vrednost može biti pouzdano odmerena.

31 Pretpostavka iz paragrafa 30 se može osporiti samo kod početnog priznavanja. Entitet koje je ranije odmeravao biološko sredstvo po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje nastavlja da isto sredstvo odmerava po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje do otuđenja.

32 U svim slučajevima, entitet odmerava poljoprivredne proizvode u momentu ubiranja po njihovoj fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje. Ovaj standard odražava stanovište da se fer vrednost poljoprivrednih proizvoda u momentu ubiranja uvek može pouzdano odmeriti.

33 Pri utvrđivanju nabavne vrednosti, akumulirane amortizacije i akumuliranih gubitaka od umanjenja vrednosti, entitet uzima u obzir MRS 2 - Zalihe, MRS 16 - Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 36 - Umanjenje vrednosti imovine.

Državna davanja
34 Bezuslovna državna davanja povezana sa biološkim sredstvima odmeravanim po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje se priznaju kao prihod samo onda kada državno davanje postane potraživanje entiteta.

35 Ako je državno davanje povezano sa biološkim sredstvom odmerenim po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje uslovljeno, uključujući slučaj kad se u okviru državnog davanja zahteva da se entitet ne angažuje u određenoj poljoprivrednoj aktivnosti, entitet priznaje državno davanje kao prihod samo onda kada ispuni uslove povezane sa tim državnim davanjem.

36 Uslovi i rokovi državnih davanja se razlikuju. Na primer, u okviru državnog davanja se od entiteta može zahtevati da uzgaja stoku na određenoj lokaciji tokom pet godina, te da mora vratiti celokupan iznos davanja u slučaju da period uzgoja na toj lokaciji bude kraći od pet godina. U ovom slučaju, državno davanje se ne priznaje kao prihod sve dok ne istekne pet godina. Međutim, ako se u okviru državnog davanja dozvoljava da se po osnovu proteklog vremena odgovarajući deo davanja zadrži, entitet priznaje državna davanja kao prihod na osnovu protoka vremena.

37 Ako se državno davanje odnosi na biološko sredstvo odmeravano po nabavnoj vrednosti/ceni koštanja umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti (videti paragraf 30), primenjuje se MRS 20 - Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći.

38 Ovaj standard zahteva postupak različit od MRS 20, ako se državno davanje odnosi na biološko sredstvo odmeravano po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje, ili se u okviru državnog davanja zahteva da se entitet ne angažuje u određenoj poljoprivrednoj delatnosti. MRS 20 se primenjuje samo na državna davanja povezana sa biološkim sredstvima odmerenim po njihovoj nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti.

Obelodanjivanje
39 Brisan

Opšte napomene
40 Entitet obelodanjuje ukupni dobitak ili gubitak nastao tokom tekućeg perioda po osnovu početnog priznavanja bioloških sredstava i poljoprivrednih proizvoda, kao i dobitak ili gubitak nastao kao rezultat promene fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje bioloških sredstava.

41 Entitet sačinjava opis svake grupe bioloških sredstava.

42 Obelodanjivanja zahtevana paragrafom 41 mogu biti narativni ili kvantifikovani opisi.

43 Entitet se podstiče da sačini kvantifikovani opis svake grupe bioloških sredstava, uz odgovarajuća razdvajanja na potrošna i osnovna biološka sredstva, ili na biološka sredstva po stepenu upotrebne zrelosti. Na primer, entitet može obelodaniti knjigovodstvene vrednosti potrošnih bioloških sredstava i osnovnih bioloških sredstava po grupama. Entitet može dalje podeliti ove knjigovodstvene vrednosti po stepenu upotrebne zrelosti sredstava. Ovakvo razdvajanje pruža informacije koje mogu biti od pomoći pri ocenjivanju vremenskog rasporeda budućih tokova gotovine. Entitet obelodanjuje osnovu za sačinjavanje ovih razdvajanja.

44 Potrošna biološka sredstva su ona koja će biti ubrana kao poljoprivredni proizvodi ili prodata kao biološka sredstva. Primeri potrošnih bioloških sredstava su stoka namenjena proizvodnji mesa, stoka koja se drži radi prodaje, ribe u ribnjacima, žitarice kao što su kukuruz i pšenica ili drveće koje se gaji zbog drvne građe. Osnovna biološka sredstva su ona koja nisu potrošna; na primer, živa stoka od koje se dobija mleko, vinova loza, voćnjaci i drveće od kog se seče deo stabla za ogrev, ali se ne seče i celo drvo. Osnovna biološka sredstva nisu poljoprivredni proizvodi, budući da su samoobnovljiva.

45 Biološka sredstva mogu biti klasifikovana kao zrela biološka sredstva ili nesazrela biološka sredstva. Zrela biološka sredstva su ona koja su dospela za ubiranje (za potrošna biološka sredstva) ili koja mogu da održe redovno ubiranje (za osnovna biološka sredstva).

46 Ukoliko to nije obelodanjeno na drugom mestu u informacijama objavljenim sa finansijskim izveštajima, entitet opisuje:

(a) prirodu svojih aktivnosti vezanih za svaku grupu bioloških sredstava; i

(b) nefinansijska odmeravanja ili procene fizičkih količina za:

(i) svaku grupu bioloških sredstava entiteta na kraju perioda; i

(ii) izlazne jedinice (output) poljoprivrednih proizvoda tokom perioda.

47 Entitet obelodanjuje metode i značajne pretpostavke primenjene pri odmeravanju fer vrednosti svake grupe poljoprivrednih proizvoda u momentu ubiranja i svake grupe bioloških sredstava.

48 Entitet obelodanjuje fer vrednost umanjenu za procenjene troškove prodaje poljoprivrednih proizvoda koji su ubrani tokom perioda, utvrđenu u momentu ubiranja.

49 Entitet obelodanjuje:

(a) postojanje i knjigovodstvenu vrednost bioloških sredstava nad kojima je ograničeno pravo svojine i knjigovodstvenu vrednost bioloških sredstava koja su založena kao garancija za obaveze;

(b) iznos obaveza za razvoj ili pribavljanje bioloških sredstava; i

(c) strategije upravljanja finansijskim rizikom u vezi sa poljoprivrednom delatnošću.

50 Entitet prezentuje usklađivanje promena knjigovodstvene vrednosti bioloških sredstava između kraja i početka tekućeg perioda. Usklađivanje uključuje:

(a) dobitak ili gubitak nastao usled promene fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje;

(b) povećanja usled kupovine;

(c) smanjenja pripisiva prodaji i biološkim sredstvima klasifikovanim kao sredstva koja se drže radi prodaje (ili uključena u grupu za otuđenje koja je klasifiovana kao grupa koja se drži radi prodaji) u skladu sa MSFI 5;

(d) smanjenja usled ubiranja;

(e) povećanja koja su nastala kao rezultat poslovnih kombinacija;

(f) neto kursne razlike nastale kao rezultat prevođenja finansijskih izveštaja u različitu valutu za prezentaciju, i prevođenja inostranog poslovanja u valutu za prezentaciju izveštajnog entiteta; i

(g) druge promene.

51 Fer vrednost biološkog sredstva umanjena za procenjene troškove prodaje može se menjati kako zbog fizičkih promena, tako i zbog promena cena na tržištu. Odvojeno obelodanjivanje fizičkih promena i promena cena je korisno kod procene uspešnosti u tekućem periodu i budućeg uspeha, posebno kada je proizvodni ciklus duži od jedne godine. U takvim slučajevima, entitet se podstiče da obelodani, po grupama ili na drugi način, iznos promene fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje, koji je uključen u dobitak ili gubitak usled fizičkih promena i usled promena cena. Ove informacije su obično manje korisne kada je proizvodni ciklus kraći od jedne godine (na primer, kada se uzgajaju kokoške ili žitarice).

52 Biološka transformacija rezultira različitim vrstama fizičkih promena - rastom, promenama osobina, proizvodnjom i reprodukcijom, od kojih je svaku moguće uočiti i odmeriti. Svaka od ovih fizičkih promena je u direktnoj vezi sa budućim ekonomskim koristima. Promena fer vrednosti biološkog sredstva usled ubiranja je takođe fizička promena.

53 Poljoprivredna delatnost je često izložena rizicima u vezi sa klimom, oboljenjima i drugim prirodnim rizicima. Ako nastane događaj koji dovodi do nastanka materijalno značajne stavke prihoda ili rashoda, priroda i iznos takve stavke se obelodanjuju u skladu sa MRS 1 - Prezentacija finansijskih izveštaja. Primeri takvih događaja uključuju izbijanje virusnog oboljenja, poplavu, jaku sušu ili mraz i najezdu insekata.

Dodatna obelodanjivanja za biološka sredstva kada se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti
54 Ako entitet odmerava biološka sredstva po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti (videti paragraf 30) na kraju perioda, entitet za takva biološka sredstva obelodanjuje:

(a) opis bioloških sredstava;

(b) objašnjenje razloga iz kojih se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti;

(c) ako je moguće, raspon procena u kom će se fer vrednost najverovatnije nalaziti;

(d) korišćenu metodu amortizacije;

(e) korišćeni koristan vek trajanja ili stope amortizacije; i

(f) bruto knjigovodstvenu vrednost i akumuliranu amortizaciju (sabranu sa akumuliranim gubicima od umanjenja vrednosti) na početku i na kraju perioda.

55 Ako, tokom tekućeg perioda, entitet odmerava biološka sredstva po nabavnoj vrednosti/ceni koštanja umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti (videti paragraf 30), entitet obelodanjuje sve gubitak ili dobitak priznat po otuđenju takvih bioloških sredstava, usklađivanjem koje se zahteva paragrafom 50 odvojeno obelodanjuje iznose povezane sa takvim biološkim sredstvima. Uz to, ovo usklađivanje uključuje sledeće iznose koji su uključeni u dobitak ili gubitak u vezi sa tim biološkim sredstvima:

(a) gubitke od umanjenja vrednosti;

(b) storniranje gubitaka od umanjenja vrednosti; i

(c) amortizaciju.

56 Ako fer vrednost bioloških sredstava koja su ranije odmeravana po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke od umanjenja vrednosti postane pouzdano merljiva tokom tekućeg perioda, entitet je dužan da za takva biološka sredstva obelodani:

(a) opis bioloških sredstava;

(b) objašnjenje razloga iz kog je fer vrednost postala pouzdano merljiva; i

(c) efekat promene.

Državna davanja
57 Entitet u vezi sa poljoprivrednom delatnošću obuhvaćenom ovim standardom obelodanjuje sledeće;

(a) prirodu i obim državnih davanja priznatih u finansijskim izveštajima;

(b) neispunjene uslove i druge potencijalne obaveze u vezi sa državnim davanjima; i

(c) očekivana značajna smanjenja nivoa državnih davanja.

Datum stupanja na snagu i prelazne odredbe

58 Ovaj standard počinje da se primenjuje na godišnje finansijske izveštaje koji pokrivaju periode koji počinju 1. januara 2003. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuje ovaj Standard za periode koji počinju pre 1. januara 2003. godine, obelodanjuje tu činjenicu.

59 Ovaj standard ne ustanovljava nikakve posebne prelazne odredbe. Usvajanje ovog standarda se obračunava u skladu sa MRS 8 - Računovodstvene politike, promene u računovodstvenim procenama i greške.