Na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o putevima ("Službeni glasnik SRS", br. 46/91),
Ministar saobraćaja i veza, donosi

PRAVILNIK

O ODRŽAVANjU MAGISTRALNIH I REGIONALNIH PUTEVA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 2/93)

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom uređuju se vrste radova na održavanju magistralnih i regionalnih puteva, putnih objekata, saobraćajne signalizacije i opreme puteva, osnovni tehnički i drugi uslovi za preduzimanje mera i aktivnosti za očuvanje putne mreže.

Član 2.

Radovima na održavanju magistralnih i regionalnih puteva, u smislu ovog pravilnika, smatra se: skup aktivnosti i radova koji se preduzimaju na putnoj mreži, ili na pojedinim deonicama puta sa ciljem da se očuva, obnovi i poboljša tehničko stanje javnih puteva, putnih objekata i saobraćajne signalizacije i opreme puteva.
Merama i aktivnostima na očuvanju putne mreže, u smislu ovog pravilnika, smatra se: praćenje i ažurno evidentiranje promena stanja javnih puteva, putnih objekata i saobraćajne signalizacije i opreme puteva. Ove aktivnosti se obavljaju sa ciljem da se obezbedi efikasno i objektivno poznavanje stanja javnih puteva, analiza vrste, kvaliteta i učinka obavljenih radova održavanja i inženjersko tehnička osnova za godišnje, srednjoročno i dugoročno planiranje radova održavanja.
Tehničkim uslovima, u smislu ovog pravilnika, smatra se: način izvršenja radova i popravke nedostataka pojedinih elemenata puta, putnih objekata i saobraćajne signalizacije i opreme puteva, vrsta putno-građevinskih i ostalih materijala koji se koriste za izvršenje tih radova, potrebna mehanizacija i radna snaga, i način obračuna i plaćanja.

Član 3.

Oštećenja ili prepreke na putu ili putnim objektima koje bitno utiču na bezbednost saobraćaja, uklanjaju se čim se uoče.
Ako je nemoguće odmah izvršiti opravku ili ukloniti smetnju bezbednom odvijanju saobraćaja, treba odmah postaviti odgovarajuću saobraćajnu signalizaciju a popravku izvršiti ili smetnju ukloniti.

II. PREGLED I PRAĆENjE STANjA

Član 4.

Radi uvida u stanje javnog puta i stabilnosti puta i objekata vrše se pregledi:
1) redovni,
2) sezonski,
3) vanredni,
4) specijalni.

Član 5.

Redovnim pregledima javnih puteva, putnih objekata, saobraćajne signalizacije i opreme puta (u daljem tekstu: javni putevi) utvrđuje se potreba hitnih radova redovnog održavanja na pojedinim elementima puta i putnim objektima.
Redovni pregledi obavljaju se:
a) svakodnevno:
1. na autoputevima,
2. na magistralnim i regionalnim putevima prvog, drugog i trećeg saobraćajnog razreda;
b) najmanje dva puta nedeljno:
1. na magistralnim i regionalnim putevima četvrtog i petog saobraćajnog razreda.
Redovni pregledi javnog puta vrši se, vizuelno, obilaskom puta i objekata pri čemu se utvrđuje stanje i ispravnost pojedinih elemenata, puta, putne signalizacije i opreme puta, naročito sa stanovišta smetnji nesmetanom i bezbednom odvijanju saobraćaja.
Na osnovu tog pregleda obaveštavaju se učesnici o stanju na javnim putevima i preduzimaju odgovarajuće mere za popravke i uklanjanje smetnji sa javnog puta.

Član 6.

Podaci koji se prikupe redovnim pregledom sa podacima o radovima održavanja koji su obavljeni, evidentiraju se u građevinski dnevnik radova održavanja na odgovarajućoj deonici ili putu.

Član 7.

Sezonski (periodični) pregledi javnih puteva obavljaju se najmanje dva puta godišnje, u proleće i jesen sa ciljem da se utvrdi i evidentira stanje pojedinih elemenata puta, putnih objekata, saobraćajne signalizacije i opreme.
Sezonskim pregledom puta utvrđuje se:
1) stanje kolovoza na svim saobraćajnim površinama, parking prostorima i stajalištima,
2) stanje sistema za odvodnjavanje površinske i podzemne vode,
3) stanje bankina, razdelnog pojasa, kosina useka, nasipa i putnog zemljišta,
4) stanje trupa puta i pojave sleganja, odrona i klizanja terena,
5) stanje saobraćajne signalizacije i opreme puta,
6) stanje objekata na putu kao što su mostovi, vijadukti, tuneli, galerije, nadvožnjaci, podvožnjaci, potporni i obložni zidovi itd.
O utvrđenom stanju puta i putnih objekata na pregledanoj deonici ili putu, sačinjava se zapisnik sa detaljnim opisom nađenog stanja. Zapisnik se dostavlja odgovarajućoj službi Direkcije za puteve.

Član 8.

Specijalni pregledi obavljaju se po potrebi, kada se pri ostalim pregledima, utvrde velika oštećenja ili se posumnja u potrebnu nosivost i funkcionalnost pojedinih elemenata javnog puta.
Po izvršenom pregledu sačinjava se izveštaj sa predlogom tehničkih mera izvršenja, ukoliko je to moguće, odnosno sa formulacijom projektnog zadatka, ukoliko je uklanjanje oštećenja ili sanaciju potrebno obaviti prema projektu.

Član 9.

Vanredni pregledi javnog puta vrše se posle vanrednih događaja kao što su na primer različite elementarne nepogode u zoni puta i objekata (zemljotres, poplave, klizanja terena, veći udari leda na rekama, lavine, osuline i slično), ili udari u noseće elemente objekata.
O izvršenom vanrednom pregledu se sačinjava zapisnik o nastalim oštećenjima koji se dostavlja Direkciji za puteve.
U slučaju da su oštećenja posle vanrednih događaja većeg obima tako da je ugrožena stabilnost javnog puta ako je to moguće, neposredno se obavljaju radovi na obezbeđenju prohodnosti javnog puta.

III. ODRŽAVANjE TRUPA PUTA I PUTNOG ZEMLjIŠTA

Član 10.

Održavanjem trupa puta i putnog zemljišta, u smislu ovog pravilnika, smatraju se pregledi trupa puta, putnog zemljišta, praćenje i evidentiranje njihovog stanja i promena i izvođenje sledećih radova:
1) održavanje humuziranih i zatravljenih bankina,
2) održavanje bankina od stabilizovanog tla (mehanički stabilizovane, stabilizovane bitumenom i stabilizovane cementom),
3) održavanje betonskih bankina i
4) održavanje bankina od lomljenog kamena.

Član 11.

Trup puta, u smislu ovog pravilnika, čine: nasipi, useci, elementi planuma (berme, bankine i razdelni pojas), propusti i ostali objekti za zaštitu puta od površinskih i podzemnih voda kao što su otvoreni jarkovi, drenažni sistemi, rigole, kanali, kanalete, izdignuti ivičnjaci i objekti za zaštitu kosina i putnog zemljišta kao što su kamene i betonske obloge, potporni i obložni zidovi, žičane mreže, itd.
Putno zemljišta je površina terena na kojoj leži trup puta, kao i površina terena levo i desno od ivice useka i nasipa.

3.1. Specifičnosti pregleda trupa puta i putnog zemljišta

Član 12.

Redovnim pregledom trupa puta i putnog zemljišta, u smislu ovog pravilnika, smatra se vizuelno osmatranje i eventualno merenje oštećenja elemenata trupa puta kao što su: bankine, rigole, jarkovi, kanali, kanalete, kosine, propusti, itd.

Član 13.

Sezonskim pregledom trupa puta i putnog zemljišta utvrđuju se veća oštećenja trupa puta i putnog zemljišta posle zimskog perioda i tokom jesenje sezone. Tokom ovih pregleda se kontroliše stanje trupa puta i objekata koji zaštićuju put.

Član 14.

Sezonski pregledi se obavljaju vizuelno i merenjem. Vizuelnim putem se uočavaju oštećenja i deformacije na bankinama, otvorenim jarkovima, rigolama, kanaletama, kanalima, u revizionim oknima i izlazima drenažnih sistema, na razdelnom pojasu na autoputu, na kosinama useka, nasipa i zaseka.
Merenjem se utvrđuju oštećenja i deformacije na kosinama useka, nasipa i zaseka većeg obima i u slučaju izrazito izražene nestabilnosti kosina, na potpornim i obložnim zidovima, na propustima, na poremećenim delovima trupa puta i okolnog terena koji ima uticaj na stabilnost puta (klizanja, sleganja, itd.).

Član 15.

Deformacije trupa puta na nasipima i usecima utvrđuju se vizuelnim pregledom, a po potrebi i geodetskim merenjem na prethodno utvrđenim delovima puta, ili aktivnim i saniranim klizištima i nasipima višim od 8 m i usecima dubljim od 6 m.
Deformacije planuma utvrđuju se nivelmanskim instrumentom, a kosina useka i nasipa ravnjačom i podravnjačom. Pri merenju se obavezno snima prirodan teren od nožice nasipa ili useka min. 10 m.
Ukoliko se uoče deformacije manjeg reda veličina (ispod 5 cm, mereno na kolovozu) ova merenja se preduzimaju svake dve godine, a ukoliko su deformacije trupa puta veće od 5 cm merenja je potrebno obavljati svake godine.
Na potezima gde se trup puta nalazi na klizištu (saniranom ili nesaniranom), deformacije trupa puta i okolnog terena u horizontalnom i vertikalnom smislu prate se snimanjem ranije postavljenih repera. Za svako klizište se obavezno radi plan postavljanja mernih tačaka (repera) i prema potrebi i pijezometara i predviđa način kontrolisanja pomeranja i merenja nivoa podzemnih voda.
Na mestima klizišta kontrola kretanja trupa puta i terena u horizontalnom i vertikalnom smislu i merenje nivoa podzemne vode u pijezometrima vrši se za nesanirana klizišta u oba sezonska pregleda tokom godine, a za sanirana klizišta jedanput godišnje u prolećnom sezonskom pregledu.
Jednom u dve godine tokom sezonskog pregleda vrši se kontrola funkcionisanja drenažnih sistema metodom ispiranja.
Kontrola deformisanosti pokrenutih potpornih zidova obavlja se merenjem rastojanja od osovine puta i snimanjem položaja deformisanog zida na svakih 25 m dužine zida.
Snimanjem se evidentiraju oblik pukotina i prslina i njihove širine.

3.2. Radovi održavanja trupa puta i putnog zemljišta

Član 16.

Radovi na održavanju bankina obuhvataju:
1) održavanje humuniziranih i zatravljenih bankina,
2) održavanje bankina od stabilizovanog tla (mehanički stabilizovane, stabilizovane bitumenom i stabilizovane cementom),
3) održavanje betonskih bankina i
4) održavanje bankina od lomljenog kamena.
Bankine iz stava 1. ovog člana održavaju se tako da uvek budu sposobne da prime i podnesu pritisak točka teretnog vozila, da ne budu više od ravni kolovoza i da imaju minimalni nagib od 4% koji će omogućiti lako odvođenje površinskih voda sa kolovoza.
Visina trave na bankinama ne sme biti veća od 20 cm, od površine bankine, odnosno najviše tolika da ne ugrozi funkciju smerokaza.

Član 17.

Radovi na održavanju rigola obuhvataju:
1) održavanje rigola od lomljenog kamena,
2) održavanje rigola od betona,
3) održavanje rigola od asfalta.
Sve vrste rigola se održavaju tako da budu sposobne da prime i podnesu pritisak točka teretnog vozila i da obezbede gravitaciono odvođenje površinskih voda sa kolovoza i kosina useka van trupa puta.

Član 18.

Radovi na održavanju i zaštiti kosina useka i nasipa obraslih vegetacijom obuhvataju:
1) održavanje zatravljenih površina kosina useka i nasipa;
2) održavanje kosina zaštićenih popletom;
3) održavanje kosina zaštićenih hidrozasejanim vegetativnim slojem;
4) održavanje kosina zaštićenih bušenjem;
5) održavanje kosina zaštićenih drvećem i žbunjem.
Radovima iz stava 1. ovog člana popravljaju se oštećenja i poremećaji u obliku deformacija kosina (klizanje, sleganje, izdizanje) o oštećenja trave, bušenja, zasada itd.
Kosine se održavaju tako da se obezbedi njihova stabilnost i nesmetano odvodnjavanje površinskih voda.

Član 19.

Radovi na održavanju ostalih kosina, useka i nasipa obuhvataju:
1) održavanje kosina obloženih kamenom;
2) održavanje kosina zaštićenih kaldrmom;
3) održavanje kosina zaštićenih prefabrikovanim betonskim elementima;
4) održavanje kosina osiguranih žičanom mrežom;
5) održavanje kosina osiguranih gabionima;
6) održavanje kosina zaštićenih mlaznim malterom ili betonom;
7) održavanje kosina osiguranih sidrima;
8) održavanje potpornih i obložnih zidova.
Radovima iz stava 1. ovog člana se popravljaju oštećenja i poremećaji nastali na zaštiti kosina u vidu: sleganja, izdizanja, kliženja, prslina, prskotina, otvorenih rupa, pokidanih mreža itd.
Kosine se održavaju tako da se obezbedi njihova stabilnost i nesmetano odvodnjavanje površinskih voda.

Član 20.

Radovi na održavanju objekata za odvodnjavanje obuhvataju:
a) održavanje objekata za odvodnjavanje površinskih voda, i to: otvorenih jarkova, rigola, kanaleta i kanala sa betonskom ili kamenom oblogom i propusta u trupu puta:
1) održavanje otvorenih jarkova se obavlja tako da niveleta jarka uvek mora biti niža od hipsometrijske najniže kote posteljice puta za 20 cm i da pri tom ima takav podužni pad da se vode odvode gravitacijom van trupa puta,
2) poprečni presek otvorenog jarka mora uvek imati površinu predviđenu projektom ili površinu koja omogućava normalan prijem i gravitacioni odvod površinskih voda,
3) održavanje kanala i kanaleta sa betonskom oblogom obavlja se popravkama oštećenih delova kanala ili kanaleta u obliku prslina, prskotina, sleganja, podizanja, otvorenih rupa, itd.
4) održavanje betonskih ili kamenih propusta obavlja se uklanjanjem nanosa koji ometa normalni tok površinskih voda kroz propust odmah po uočavanju i popravkama oštećenih delova;
b) održavanje objekata za odvodnjavanje podzemnih voda i to: svih vrsta drenaža, upijajućih bunara, kaptaža, izvora, itd.
Objekti iz stava 1. ovog člana se održavaju tako da uvek budu sposobni za obavljanje svoje funkcije.

Član 21.

Radovi redovnog održavanja na trupu puta i putnom zemljištu obavljaju se dok oštećenja i deformacije pojedinih elemenata ne dostignu sledeće granične uslove i veličine:
1) klizanje terena ili trupa puta, pri kome su deformacije trupa puta (sleganje ili izdizanje) veće od 10 cm na površini većoj od 100 m² i u slučajevima kada se sleganjem ili narastanjem nasipa ili terena pod nasipom menja projektovana niveleta puta i poprečni nagib kolovoza, tako da to uzrokuje oštećenja kolovozne konstrukcije ograničenja normalnog odvijanja saobraćaja,
2) deformacije kosina nasipa i useka većih od 20 cm na površini većoj od 200 m² koje se mogu progresivno širiti u lokalna kliženja i zahvatati kolovoznu konstrukciju,
3) deformacije zasvedenih propusta veće od 5 cm, deformacije pločastih propusta veće od 3 cm, prsline i pukotine na konstruktivnim delovima propusta, koje ukazuju na direktnu ili indirektnu ugroženost stabilnosti trupa puta i ugroženosti bezbednosti saobraćaja,
4) deformacije potpornih, potporno-obložnih ili obložnih zidova, u smislu translacije ili rotacije, veće od 3% od visine zida, ili pojava prslina i prskotina na licu potporne ili obložne konstrukcije, kad je njihov broj ili veličina veća a međusobno su povezane, kao i sleganja ovih konstrukcija za više od 10 cm,
5) smanjenje ili prestanak funkcionisanja delova ili celog drenažnog sistema.

Član 22.

Ako se prilikom nekog od predviđenih pregleda utvrdi stanje trupa puta i putnog zemljišta iz člana 21. ovog pravilnika potrebno je preduzeti mere za izradu odgovarajućih projekata sanacije i za njihovo izvršenje.

IV. ODRŽAVANjE KOLOVOZNIH KONSTRUKCIJA

Član 23.

Održavanjem kolovoznih konstrukcija, u smislu ovog pravilnika, smatraju se pregledi svih tipova kolovoznih konstrukcija javnih puteva na saobraćajnim i zaustavnim trakama, trakama za ubrzanje i usporenje vozila, na autobuskim stajalištima i odmaralištima, praćenje i evidentiranje stanja i promena i otklanjanje svih oštećenja i deformacija.

4.1. Specifičnosti pregleda kolovoznih konstrukcija

Član 24.

Praćenje stanja kolovoznih konstrukcija vrši se pregledima i ocenama prohodnosti i bezbednost saobraćaja, kao i merenjima stanja i vrednosti pojedinih pokazatelja, sledećim vrstama pregleda:
1) redovni vizuelni pregledi,
2) povremeni - sezonski vizuelni pregledi,
3) sistematski pregledi i merenja i
4) vanredni pregledi.

Član 25.

Redovnim vizuelnim pregledom se svakodnevno utvrđuje prohodnost kolovoznih konstrukcija i potreba neposrednog obavljanja hitnih radova održavanja.

Član 26.

Povremeni - sezonski vizuelni pregled se obavlja dva puta godišnje obavezno, po potrebi i češće, shodno stanju kolovozne konstrukcije, što utvrđuje nadzorni organ.

Član 27.

Sistematskim pregledima i merenjima utvrđuje se stanje pojedinih pokazatelja funkcionalnih i nosivih svojstava kolovoznih konstrukcija prikazanih u sledećoj tabeli. Na tabeli je orijentaciono prikazana potreba i učestalost merenja ili praćenja promena svakog od njih.



----------------------------------------------------

Indikator  Ravnost  Sposobnost	Oštećenost  Nosivost

godine		    trenja	kol. površ.

----------------------------------------------------

H (1) 		+ 	+		+ 	+

H + 3 		+ 	+

H + 4 		+ 	+

H + 5 		+ 	+		+

H + 6 		+ 	+

H + 7 		+ 	+ 		+

H + 8 		+ 	+

H + 9 		+ 	+ 		+ 	+

H + 10 		+ 	+ 		+

---------------------------------------------------

Godina (1) u ovoj tabeli je godina u kojoj započinje održavanje kolovozne konstrukcije tj. početna godina eksploatacije posle građenja, pojačanja, rehabilitacije ili rekonstrukcije.

4.2. Radovi održavanja kolovoznih konstrukcija

Član 28.

Radovima redovnog održavanja kolovoznih konstrukcija na javnim putevima omogućuje se bezbedno i udobno odvijanje saobraćaja, otklanjaju i popravljaju oštećenja kolovoznih površina.
Radovi iz stava 1. ovog člana obuhvataju:
a) fleksibilne kolovozne konstrukcije sa nosećim slojevima vezanim ugljovodoničnim i hidrauličnim vezivima:
1) uklanjanje svih nečistoća sa kolovozne površine,
2) uklanjanje svih prepreka bezbednom odvijanju saobraćaja,
3) popravljanje ulegnuća, nabiranje, deformacija, istiskivanja i otkidanja habajućeg sloja,
4) popravka mrežastih prslina i pukotina, blokovskih pukotina i prslina, pravougaonih prslina paralelnih sa podužnom osovinom kolovoza, prslina i pukotina u tragu točkova, prslina i pukotina uz ivicu, poprečnih prslina i pukotina od skupljanja, reflektovanih prslina i pukotina, paraboličnih pukotina i prslina,
5) popravka posledica klizanja sloja po sloju, otisaka guma i raznih predmeta,
6) popravku oštećenja kolovoznih površina, udarnih rupa u kolovoznom zastoru, udarnih rupa u kolovoznoj konstrukciji,
7) popravka isplivavanja bitumena i vode na kolovoznu površinu;
b) krute cement-betonske kolovozne konstrukcije:
1) uklanjanje svih nečistoća sa kolovozne površine,
2) uklanjanje svih prepreka bezbednom odvijanju saobraćaja,
3) popravka habanja - trošenje kolovozne površine na tragu točkova,
4) popravka sleganja, pomeranja ploča i denivelacija ploča,
5) nanošenje mase za zalivanje spojnica,
6) popravka izolacije na spojnicama,
7) popravka poprečnih i dijagonalnih prslina i pukotina,
8) popravka pukotina i lomova na ivicama ploča,
9) popravka mrežastih pukotina i prslina,
10) popravka udarnih rupa,
11) popravlja ljuštenja kolovoznih površina, lomljenja i otkidanja delova betona;
v) kolovozne konstrukcije sa zastorom od kamene kocke:
1) uklanjanje svih nečistoća sa kolovozne površine,
2) uklanjanje svih prepreka bezbednih odvijanju saobraćaja,
3) popravka udarnih rupa,
4) popravka sleganja i denivelacija kolovozne površine,
5) učvršćivanje kamenih kocki,
6) popravka spojnica kamenih kocki,
7) zamena manjih površina kolovoznog zastora;
b) kolovozne konstrukcije sa tucaničkim i šljunčanim zastorom:
1) uklanjanje svih nečistoća sa kolovozne površine,
2) uklanjanje svih prepreka bezbednom odvijanju saobraćaja,
3) popravka udarnih rupa,
4) popravka ulegnuća, kolotraga, svih vrsta denivelacije,
5) zamena manjih površina kolovoznog zastora.

Član 29.

Radovima redovnog održavanja kolovoznih konstrukcija smatraju se i:
1) izrada tankih asfaltnih slojeva kao što su: klasične, zatvorene asfaltne mešavine u malim debljinama slojeva namenjenih održavanju, sa klasičnim ili poboljšanim vezivima;
2) površinske obrade i druge obrade kolovozne površine;
3) površinske obrade i zamuljivanja;
4) bitumenski premazi ili sprejevi;
5) poboljšanje odvodnjavanja.
Radovima iz stava 1. ovog člana smatraju se i tehničke mere poboljšanja uslova odvodnjavanja površinskih voda i sadrže proveru postojećih drenažnih sistema, ili izradu novih, popravke vodonepropustljivosti kolovozne površine, popravljanje nagiba bankina, itd.
Pri izvršenju radova iz stava 1. ovog člana mora se obezbediti visina saobraćajnog profila od 4,5 m.

Član 30.

Hitnim radovima redovnog održavanja kolovozne konstrukcije smatraju se svi oni kojima se obezbeđuje direktno ugrožena bezbednost saobraćaja, a posebno radovi čišćenja i uklanjanja prepreka za nesmetano i bezbedno saobraćajno korišćenje kolovoznih površina.
Hitni radovi redovnog održavanja se odnose i na popravke oštećenja kolovozne površine i kolovozne konstrukcije koja direktno ugrožava bezbednost saobraćaja, ili pak utiče na nenormalno brzi razvoj obima i intenziteta sledećih vrsta oštećenja kod svih tipova kolovoznih konstrukcija:
1) udarne rupe dublje od 5 cm, obima većeg od 10 cm,
2) zaglađena i klizava površina veća od 10 m².

5. ODRŽAVANjE OBJEKATA

(mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka, vijadukata i drugog)

Član 31.

Održavanjem objekata, u smislu ovog pravilnika, smatraju se pregledi, praćenja i evidentiranje promena njihovog stanja i radovi na održavanju i otklanjanju svih oštećenja i kvarova.

5.1. Specifičnosti pregleda objekata

Član 32.

Praćenje tehničkog stanja objekata na putnoj mreži vrši se pregledima i utvrđivanjem oštećenja prema jedinstvenoj metodologiji za celu magistralnu i regionalnu mrežu sledećim vrstama pregleda:
1) redovni pregledi,
2) sistematski pregledi,
3) specijalni pregledi,
4) vanredni pregledi.

Član 33.

Redovnim pregledom stalno se prate promene stanja objekata i obezbeđuje potrebna bezbednost saobraćaja.

Član 34.

Sistematski pregled mostova obavlja se najmanje jednom u dve godine za sve mostove mreže magistralnih i regionalnih puteva.
Pregledom iz stava 1. ovog člana obuhvaćeni su svi elementi mosta, a naročito:
1) temelji srednjih i krajnjih stubova,
2) srednji stubovi,
3) krajnji stubovi,
4) ležišta,
5) glavni nosači,
6) poprečni nosači,
7) spregovi,
8) ploča i konzole,
9) pojave korozije armature ili čeličnih konstrukcija,
10) hidroizolacija,
11) kolovozni zastor,
12) dilatacione sprave;
13) vodotok ili područja ispod mosta,
14) klinovi,
15) prelazne ploče,
16) kegle ili "propušten" nasip,
17) ograde,
18) ivičnjaci,
19) pešačke staze,
20) sistem za odvodnjavanje,
21) instalacije,
22) signalizacija na mostu.

Član 35.

Sistematski pregled objekta obavlja se vizuelno sa bliskog odstojanja u odnosu na svaki osmatrani elemenat.

Član 36.

Za mostove pojedinačnog raspona 15 i više metara sprovode se oskultacije (stalna osmatranja).

Član 37.

Svaki treći sistematski pregled objekata smatra se glavnim pregledom.

Član 38.

Specijalni pregled objekta obavlja se posebnom opremom i mernom instrumentima sa ciljem da se utvrdi tačan stepen oštećenosti objekata za koje je pri redovnom pregledu, ili pri eventualnom vanrednom pregledu, utvrđeno da predstoji njihovo rušenje ili takve štete koje zahtevaju planiranje sanacije u najkraćem roku.

Član 39.

Vanredni pregled objekta se obavlja posle vanrednog događaja (poplava, zemljotres i dr.), i pre i posle prelaza vanrednog tereta koji bi mogao ugroziti nosivost ili funkcionalnost objekta.

Član 40.

Vanredni pregledi objekta obavlja se na isti način kao i redovni pregled, a u slučaju da se utvrde oštećenja takve vrste i obima da je potrebno korišćenje instrumenata i opreme, program pregleda proširiće se do nivoa specijalističkog pregleda.

Član 41.

Prelaz vanrednog tereta preko objekta Direkcija za puteve, po pravilu, odobrava uz prethodan pregled.
Direkcija za puteve će organizovati vanredni pregled posle prelaska vanrednog tereta preko objekta u roku od 7 do 15 dana, zavisno od eventualnih oštećenja objekta.

5.2. Radovi održavanja objekata

Član 42.

Radovi održavanja mostova su sledeći:
a) čišćenje mostova:
1) čišćenje kolovoza,
2) čišćenje pešačkih staza,
3) čišćenje nepristupačnih mesta,
4) čišćenje prostora oko ležišta,
5) čišćenje unutrašnjosti sandučastih konstrukcija,
6) čišćenje dilatacionih sprava,
7) čišćenje slivnika i odvodnih cevi,
8) čišćenje i uređenje profila ispod mosta;
b) održavanje saobraćajnog profila:
1) popravka asfalta na kolovozu sa popravkom izolacije,
2) popravka kolovoza od sitne kamene kocke sa popravkom izolacije,
3) popravka kolovoza od cementnog betona sa popravkom izolacije,
4) popravka kolovoza od tucaničkog zastora,
5) popravka drvenog kolovoza,
6) popravka i zamena ivičnjaka,
7) popravka delova ograda i zamena oštećenih delova od: čelika, betona, kamena, drveta,
8) popravka slivnika i odvodnih cevi;
v) manje popravke betonskih mostova:
1) popravka betonskih zaštitnih slojeva,
2) sitnozrnim betonom - sanacionim malterima na bazi veziva sa aditivima,
3) betonima na bazi sintetičkih smola,
4) torketiranjem,
5) popravka betonskih barijera, papreta i venaca,
6) čišćenje korozije i antikoroziona zaštita armature;
g) održavanje čeličnih konstrukcija i metalnih elemenata:
1) popravka antikorozione zaštite čeličnih konstrukcija i elemenata,
2) zamena zakivaka zavrtnjima i zavrtnjeva,
3) popravka manjih oštećenja zavarivanjem,
4) popravka antikorozione zaštite čeličnih ograda i drugih čeličnih delova i potpuna AKZ manjih čeličnih mostova,
5) popravka čeličnih dilatacionih sprava i čeličnih elemenata savremenih dilatacionih spojnica,
6) zamena lakših tiplova čeličnih dilatacionih sprava;
d) održavanje kamenih konstrukcija:
1) zamena nedostajućih kamenih blokova,
2) čišćenje spojnica od zemlje ili vegetacije,
3) ispuna spojnica;
đ) održavanje drvenih konstrukcija:
1) popravka ili zamena spojnih sredstava,
2) popravka lokalne truleži,
3) odbrana drveta napadnutog parazitima;
e) servisiranje ležišta i dilatacionih sprava:
1) servisiranje čeličnih ležišta,
2) zamena gumenih "tepiha" savremenih spojnica i zamena zaptivnih guma,
3) kontrola zavrtnjeva i ankera složenih čeličnih dilatacionih sprava i savremenih dilatacionih spojnica.

Član 43.

Radovi na održavanju mosta izvode se nezavisno od vrednosti pojedinih indikatora stanja, intenziteta saobraćajnog opterećenja, ranga i značaja puta tokom celokupnog veka korišćenja mosta.

Član 44.

Hitnim radovima na redovnom održavanju mostova smatraju se svi radovi na otklanjanju iznenadnih pojava ili šteta kojima se direktno ugrožava bezbednost saobraćaja.
Pored radova iz stava 1. ovog člana kao hitni, mogu se izvesti i složeniji radovi, kada se za to ukaže potreba.

Član 45.

Radovi na održavanju mosta, po pravilu, izvode se u periodu od 15. marta do 15. novembra, uz tehnološka ograničenja u zavisnosti od vrste radova. Hitni radovi mogu se izvoditi i van ovog vremenskog intervala, s tim što se kvalitet izvršenih radova mora posebno proveriti bez obzira u kom se periodu godine izvedeni.

Član 46.

Učestalost radova na održavanju mosta određuje se za radove iz člana 42. pod a), i to:
1) čišćenje kolovoza 2-4 puta godišnje,
2) čišćenje pešačkih staza 2-4 puta godišnje,
3) čišćenje nepristupačnih mesta 1 put u dve godine,
4) čišćenje prostora oko ležišta 1 put u dve godine,
5) čišćenje unutrašnjosti sandučastih konstrukcija 1 put u tri godine,
6) čišćenje dilatacionih sprava 2 puta godišnje,
7) čišćenje slivnika i odvodnih cevi 2 puta godišnje,
8) čišćenje i uređenje profila ispod mosta 1 put godišnje.
Učestalosti iz stava 1. ovog člana smatraju se minimalnim.
Za radove, za koje se ne utvrđuje učestalost, merodavni su procenti inventarskih količina.

6. ODRŽAVANjE TUNELA I GALERIJA

Član 47.

Radovima na održavanju tunela i galerija, u smislu ovog pravilnika, smatraju se pregledi tunela, galerija, niša, bočnih izlaza i preduseka sa infrastrukturom, praćenje i evidentiranje promena njihovog stanja i radovi na održavanju i uklanjanju svih oštećenja i kvarova na njima.

6.1. Specifičnosti pregleda tunela i galerija

Član 48.

Praćenje stanja i promena tunela i galerija vrši se sledećim vrstama pregleda:
1) redovni vizuelni pregled,
2) sezonski - povremeni pregled sa merenjem,
3) specijalni pregled i merenje i
4) vanredni pregled.

Član 49.

Redovni pregled tunela i galerija obavlja se svakodnevnim vizuelnim osmatranjem.
Ovim pregledom utvrđuje se:
1) funkcionisanje sistema za odvodnjavanje površinskih i podzemnih voda,
2) stanje objekata u preduzećima (portali, kosine, potporni zidovi),
3) stanje osvetljenja tunela,
4) stanje brdske mase u neobzidanim tunelima,
5) pojava pucanja i ispadanja stenske mase i manjih odrona,
6) stanje saobraćajne signalizacije,
7) pojava leda na kolovozu i obzidi na ulaznom i izlaznom delu tunela (zimi).
Tokom ovog pregleda jednom mesečno se utvrđuje:
1) stanje tunelske obloge, konstatacija eventualnih oštećenja i njihov uzrok,
2) stanje kolovoza,
3) kontrola ugrađenih uređaja za osmatranje (eksenzometri, pijezometri i dr.),
4) eventualni prodori podzemne vode u kolovozu ili tunelskoj oblozi.

Član 50.

Sezonski pregled tunela i galerija sa merenjima se po potrebi može organizovati i više od dva puta godišnje.

Član 51.

Specijalni pregled tunela obavlja se svakih pet godina sa ciljem kontrolisanja stanja tunelske konstrukcije. U okviru ovog pregleda obavezno se vrši:
1) tačno merenje svakog profila tunela,
2) tačno merenje uočenih promena i kontrola stanja na mestu pregleda,
3) merenje kvaliteta betona nekom terenskom metodom (npr. sklerometar),
4) merenje spuštanja ili podizanja nivelete,
5) merenje horizontalnog pomeranja tunelske cevi.

Član 52.

Vanredni pregled tunela i galerija obavlja se izuzetno u sledećim slučajevima:
1) pojava elementarnih nepogoda (zemljotres, poplava, pomeranja tabli i sl.),
2) nedozvoljeno velike koncentracije izduvnih gasova,
3) velikih oštećenja tunelskih preduseka ili objekata u preduseku.

6.2. Radovi na održavanju

Član 53.

U okviru radova na održavanju tunela i galerija svakodnevno se obavlja:
1) održavanje kolovoza,
2) čišćenje drenažnih kanala, revizionih šahtova i barbakana,
3) čišćenje obodnih kanala iznad portala,
4) održavanje saobraćajne signalizacije i opreme u tunelu,
5) čišćenje kanala za odvodnjavanje odvodnih jarkova u tunelu,
6) održavanje rasvete u tunelu.
Po potrebi, a najmanje jednom mesečno se obavljaju sledeći radovi:
1) manje popravke potpornih i obložnih zidova u preduseku i na portalu,
2) čišćenje kosina useka od nestabilnih stenskih masa koje mogu ugroziti saobraćaj,
3) održavanje uređaja za ventilaciju u tunelu,
4) održavanje posebnih sredstava za organizovanje i kontrolu saobraćaja.

7. SAOBRAĆAJNA SIGNALIZACIJA I OPREMA PUTA

Član 54.

Radovima na održavanju saobraćajne signalizacije i opreme puta, u smislu ovog pravilnika (u daljem tekstu: signalizacija i oprema) smatraju se pregledi, praćenje i evidentiranje njihovog stanja i promena i radovi na održavanju i uklanjanju svih oštećenja i kvarova na njima.
Održavanje signalizacije i opreme mora biti takvo da se obezbedi njihova funkcionalnost, odnosno osiguraju svi potrebni uslovi za bezbedno odvijanje saobraćaja i pružanje usluga korisnicima puta.

Član 55.

Signalizacija, u smislu ovog pravilnika, obuhvata: saobraćajne znakove opasnosti, znakove izričitih naredbi, znakove obaveštenja, dopunske table koje su sastavni deo saobraćajnog znaka, svetlosne saobraćajne znakove, oznake na kolovozu, trotoaru i sl. i svetlosne i druge oznake na putu.

Član 56.

Oprema, u smislu ovog pravilnika, obuhvata:
1) zaštitne ograde, zaštitne žičane ograde, horizontalne i vertikalne zapreke za označavanje radova na putu, kupe, zaprečne trake i užad, kao i opremu za usmeravanje koja je definisana odgovarajućim jugoslovenskim standardima,
2) pešačke ograde, paravani - ograde sa sprečavanje zasenjivanja, buke zaprečne ograde za sprečavanje parkiranja, mreže za ograničavanje putnog pojasa i površina sa posebnom namenom, kao i druge naprave, uređaji namenjeni uređenju putnog zemljišta van kolovoznih površina,
3) osvetljenje puta, putni telefoni i posebni telekomunikacioni sistem, javljači magle, poledice i sl. i sistemi za prenošenje poruka učesnicima saobraćaja, kao i ostale naprave i uređaji namenjeni zaštiti puta učesnika u saobraćaju koji su posebnom odlukom nadležnog organa određeni kao sastavni deo saobraćajne opreme određene deonice ili puta u celini.
4) saobraćajna ogledala, vetrokazi i slične naprave namenjene poboljšanju bezbednosti saobraćaja na putevima.

7.1. Specifičnosti pregleda signalizacije i opreme

Član 57.

Praćenje stanja i promena signalizacije i opreme puta vrši se obavljanjem sledećih vrsta pregleda:
1) redovni pregled,
2) sezonski (periodični) pregledi,
3) vanredni pregledi i
4) specijalni pregledi.

Član 58.

Redovni, sezonski i vanredni pregled signalizacije i opreme, obavlja se na način i po postupku, utvrđeni ovim pravilnikom za redovne, sezonske i vanredne preglede javnih puteva.

Član 59.

Specijalni pregledi su obavezni za pojedine elemente signalizacije i opreme sa složenijim tehničko-tehnološkim rešenjima kao što su svetlosna signalizacija, telekomunikacija, osvetljenje i oprema kompleksnih objekata.

7.2. Radovi održavanja signalizacije i opreme

Član 60.

Radovi na održavanju signalizacije i opreme obuhvataju sve radove na postavljanju, uređenju, zameni i popravkama, signalizacije i opreme, kao i radove na postavljanju, održavanju i uklanjanju privremene signalizacije i opreme.

Član 61.

Radovi održavanja signalizacije i opreme obavljaju se tokom cele godine prema programu održavanja i na osnovu uočenih nepravilnosti, oštećenja i kvarova koji se utvrđuju odgovarajućim pregledima.
Radovima na održavanju smatraju se i hitni radovi, kao i neplanirani radovi na privremenoj signalizaciji i opremi koji se izvode kao posledica nastajanja neplaniranih smetnji za normalno i bezbedno odvijanje saobraćaja (odroni, klizanje terena, nanosi snega, led, razne havarije i sl.).

Član 62.

Održavanje signalizacije i opreme obuhvata sledeće radove:
1) čišćenje i otklanjanje smetnji,
2) održavanje vertikalne signalizacije,
3) održavanje horizontalne signalizacije,
4) održavanje svetlosne signalizacije,
5) održavanje ograda i mreža,
6) održavanje osvetljenja puta, putnih telefona i posebnih telekomunikacionih sistema,
7) hitne i neplanirane radove.

Član 63.

Radovi čišćenja i otklanjanja smetnji obavljaju se periodično (jednom ili dva puta godišnje) i obuhvataju sledeće operacije na elementima signalizacije i saobraćajne opreme:
1) uklanjanje nečistoće (prašine, blata, ulja i sl.) sa svih vidnih površina, svetlosnih oznaka, zaštitnih ograda, saobraćajnih ogledala i vetrokaza,
2) otklanjanje svih smetnji koje sprečavaju normalnu vidljivost signalizacije i saobraćajne opreme puta - otsecanje grana, košenje trave, uklanjanje nanosa, prosutog materijala, lišća i slično.

Član 64.

Radovi na održavanju vertikalne signalizacije obuhvataju:
a) popravku manjih oštećenja saobraćajnih znakova, dopunskih tabli, saobraćajnih ogledala i vetrokaza uključujući i njihove nosače (osim portalnih nosača, stubova svetlosne signalizacije i stubova električnog osvetljenja koji služe kao nosači znakova):
1) ispravljanje delimično ulubljenih ili iskrivljenih površina znakova i dopunskih tabli;
2) popravka i zamena dotrajalih oštećenih i nedostajućih elemenata za pričvršćivanje vertikalne signalizacije na sve vrste nosača (zavrtnja, navrtki, podloški, obujmica i drugih elemenata nosećih konstrukcija);
3) ispravljanje - dovođenje u normalni položaj manje iskrivljenih, nagnutih i oborenih nosača vertikalne signalizacije uključujući i potrebne opravke temelja;
b) zamenu oštećenih elemenata vertikalne signalizacije čiji je karakter oštećenja takav da ne obezbeđuje njihovu funkcionalnost:
1) zamenu ulubljenih, iskrivljenih, polomljenih, uprljanih (bojom i sl.) i izbledelih znakova i dopunskih tabli, kao i zamena razbijenih saobraćajnih ogledala i oštećenih vrećica vetrokaza;
2) zamena iskrivljenih i polomljenih nosača vertikalne signalizacije uključujući i potrebnu opravku ili izradu novog temelja;
v) postavljanje svih nedostajućih elemenata vertikalne signalizacije prema evidenciji o stanju: saobraćajnih znakova, dopunskih tabli, nosača saobraćajnih ogledala i vetrokaza.

Član 65.

Radova ni održavanju vertikalne signalizacije ne obuhvataju popravku, zamenu i postavljanje saobraćajnih znakova sa unutrašnjim osvetljenjem (uključujući i nosače ovih znakova), kao ni portalnih nosača, stubova svetlosne signalizacije, stubova električnog osvetljenja i sl. koji se koriste kao nosači saobraćajnih znakova.

Član 66.

Radovi na održavanju svetlosne signalizacije obuhvataju:
a) kontrolu, otklanjanje manjih nepravilnosti u radu i popravku manjih oštećenja spoljne signalne opreme i saobraćajnih znakova sa unutrašnjim osvetljenjem:
1) redovni (svakodnevni) obilazak signalisane raskrsnice, pregled i kontrolu rada spoljne signalne opreme i saobraćajnih znakova sa unutrašnjim osvetljenjem i otklanjanje manjih kvarova - čišćenje vidnih površina semafora, zamenu pregorelih sijalica u lanternama svetlećih tela u znacima sa unutrašnjim osvetljenjem, zamena osigurača i resetovanje (uključivanje) uređaja za upravljanje u slučajevima ispadanja zbog pada napona, izbijanja osigurača i slično;
2) popravku i zamenu dotrajalih, oštećenih i nedostajućih elemenata za pričvršćivanje na nosače lanterni, znakova sa unutrašnjim osvetljenjem, pešačkih tastera i slično;
3) ispravljanje - dovođenje u ispravan položaj lanterni, štitnika, znakova sa unutrašnjim osvetljenjem, pešačkih tastera i slično;
4) popravku manjih oštećenja signalnih i napojnih kablova po regletama (priključcima) u signalnim stubovima i stubovima znakova sa unutrašnjim osvetljenjem;
b) kontrolu rada i otklanjanje kvarova upravljačkih uređaja na raskrsnici:
1) kontrolu odvijanja programa rada signala, zaštite konfliktnih tokova i satne promene programa, kao i podešavanje prema važećim signalnim planovima;
2) kontrolu ispravnosti, popravku ili zamenu po potrebi programskih, izvršnih i ostalih modula (sloga) i elemenata upravljačkih uređaja;
v) zamenu i opravku oštećenih elemenata spoljne signalne opreme znakova sa unutrašnjim osvetljenjem čiji je karakter oštećenja takav da ne obezbeđuje njihovu funkcionalnost:
1) zamenu oštećenih štitnika i sočiva na lanternama, kutija znakova sa unutrašnjim osvetljenjem, lanterni, kućišta upravljačkih uređaja, pešačkih tastera i slično,
2) zamenu iskrivljenih i polomljenih nosača lanterni (semaforskih stubova), znakova sa unutrašnjim osvetljenjem uključujući i potrebnu opravku ili izradu novog temelja,
3) opravku kablovske kanalizacije (šahtova, kablovskih prelaza i sl.) uključujući i nastavljanje ili opravku kablova i detektorskih petlji;
g) postavljanje svih nedostajućih elemenata spoljne signalne opreme i znakova sa unutrašnjim osvetljenjem prema evidenciji o stanju: lanterni, kutija znakova sa unutrašnjim osvetljenjem, pešačkih tastera, poklopaca šahtova, poklopaca stubova nosača semaforskih stubova i nosača znakova sa unutrašnjim osvetljenjem.

Član 67.

Radovi na održavanju horizontalne signalizacije obuhvataju održavanje uzdužnih, poprečnih i ostalih oznaka na kolovozu i elemenata konstrukcije javnih puteva koji predstavljaju stalne prepreke unutar slobodnog gabarita puta i to:
1) popravku oštećenja horizontalne signalizacije (bojenjem ili nanošenjem odgovarajuće plastične mase za označavanje kolovoza) koja su nastala usled opravki kolovoza, izvođenje radova na putu ili u neposrednoj blizini puta, saobraćajnih nezgoda na putu i drugih sličnih uzroka,
2) dopunu i delimičnu izmenu horizontalne signalizacije (uključujući po potrebi i uklanjanje postojećih znakova na kolovozu) zbog izmene režima saobraćaja koja je predviđena programom radova ili naložene od nadležnog organa,
3) obnovu oštećene i izbledele horizontalne signalizacije koja je izgubila osnovna funkcionalna svojstva predviđena programom radova.

Član 68.

Radovi na održavanju ograda i mreža obuhvataju:
a) popravku manjih oštećenja zaštitnih ograda, zaštitnih žičanih ograda, pešačkih ograda, paravana, zaprečnih ograda i mreža za ograničavanje putnog pojasa:
1) ispravljanje lakše ulubljenih ili deformisanih završnih elemenata i segmenata plasta zaštitnih ograda, elemenata pešačkih i zaprečnih ograda i paravana, kao i ispravljanje i zatezanje mreža za ograničavanje putnog pojasa,
2) popravku i zamenu dotrajalih, oštećenih i nedostajućih elemenata za pričvršćivanje ograda za stubove - nosače uključujući i reflektujuća tela ugrađena u plastove zaštitnih ograda,
3) ispravljanje - dovođenje u normalan položaj manje iskrivljenih, nagnutih ili izvaljenih stubova - nosača uključujući i potrebne opravke temelja,
4) zamenu oštećenih elemenata ograda i mreža čiji je karakter oštećenja takav da ne obezbeđuje njihovu funkcionalnost,
5) zamenu oštećenih završnica i segmenata plasta zaštitnih ograda, kao i polja pešačkih i zaprečnih ograda, paravana i mreža za ograničavanje putnog pojasa;
6) vađenje iskrivljenih i polomljenih stubova - nosača i pobijanje novih uključujući i potrebnu opravku ili izradu novog temelja;
b) postavljanje svih nedostajućih elemenata ograda i mreža.

Član 69.

Radovi na održavanju osvetljenja puta, putnih telefona i posebnih telekomunikacionih sistema obuhvataju:
a) kontrolu i otklanjanje manjih nepravilnosti oštećenja:
1) povremeni (periodični) obilazak, pregled i kontrola funkcionisanja instalacija i opreme za osvetljenje puta, otklanjanje manjih kvarova, popravka i zamena dotrajalih, oštećenih i nedostajućih elemenata,
2) redovni (svakodnevni) obilazak, pregled i kontrola funkcionisanja instalacija putnih telefona i telekomunikacionih sistema uključujući otklanjanje manjih kvarova, popravku i zamenu dotrajalih oštećenih i nedostajućih elemenata;
b) kontrolu ispravnosti i otklanjanje kvarova na uređajima za uključivanje osvetljenja, telefonskim centralama i prenosnom sistemu putnih telefona i senzorskim i upravljačkim instalacijama i uređajima telekomunikacionih sistema;
v) postavljanje svih nedostajućih elemenata spoljne opreme osvetljenja puta, putnih telefona i telekomunikacionih sistema uključujući i opravke napojnih i prenosnih instalacija i opreme.

Član 70.

Hitni i neplanirani radovi održavanja obuhvataju radova na postavljanju, održavanju i uklanjanju privremene signalizacije i opreme na mestima duž puta gde se javljaju neplanirane smetnje za normalno i bezbedno odvijanje saobraćaja i to:
1) postavljanje pokretnih i nepokretnih (gde se ukaže potreba) saobraćajnih znakova, dopunskih tabli, svetlosnih saobraćajnih znakova i svetlosnih i drugih oznaka na putu, kao i privremenih oznaka na kolovozu, horizontalnih i vertikalnih zapreka za označavanje radova na putu, kupa, zaprečnih traka i užadi i ostale opreme za usmeravanje po jugoslovenskim standardima;
2) redovan (svakodnevni, a po potrebi i češće) obilazak i održavanje koje obuhvata otklanjanje svih nepravilnosti, popravku i zamenu svih oštećenih elemenata privremene signalizacije i opreme;
3) uklanjanje privremene signalizacije i opreme i dovođenje signalizacije na putu u prethodno stanje, što podrazumeva postavljanje signalizacije i opreme što podrazumeva postavljanje signalizacije i opreme puta koja je postojala pre pojave neplaniranih smetnji.

Član 71.

Postavljanje privremene signalizacije i opreme na mestima gde se javljaju smetnje za normalno odvijanje saobraćaja izvodi se bez projektne dokumentacije, a na osnovu razređenih tipskih rešenja ili prema neposrednom nalogu organa nadležnih za kontrolu i regulisanje saobraćaja.
Redovan obilazak i održavanje privremene signalizacije i opreme obavlja se dok traju smetnje za normalno odvijanje saobraćaja.
Uklanjanje privremene signalizacije i opreme i dovođenje signalizacije na putu u prethodno stanje vrši se odmah čim prestanu smetnje za normalno odvijanje saobraćaja uz prethodno obaveštenje nadležnih organa zaduženih za kontrolu i regulisanje saobraćaja.

Član 72.

Ukoliko je na signalizaciji i opremi potrebno izvršiti neke druge radove, kao što su obnavljanje vertikalne, svetlosne i horizontalne signalizacije i opreme sa ciljem da se produži eksploatacioni vek, poboljša nivo usluga puta i prilagodi novonastalim saobraćajnim i drugim uslovima na putu, ti radovi se ne smatraju radovima redovnog održavanja i biće planirani, programirani, i izvršavani po potrebi.
Osnovne grupe ovih radova iz stava 1. ovog člana obuhvataju:
1) obnovu, dopunu i po potrebi preradu vertikalne, svetlosne i horizontalne signalizacije na putu koja je izgubila svoja osnovna funkcionalna svojstva ili za kojom postoji potreba zbog novonastalih saobraćajnih i drugih usluga na putu;
2) obnovu i dopunu ograda i mreža, opreme za osvetljenje puta, putnih telefona, telekomunikacionih sistema koji su tokom vremena izgubili svoja funkcionalna svojstva;
3) radove postavljanja, održavanja i uklanjanja signalizacije i opreme za obezbeđenje radilišta na putu koji su sastavni deo radova pojačanog održavanja puta i obavljaju se u toku izvođenja ovih radova.

8. ODRŽAVANjE PUTEVA U ZIMSKOM PERIODU

Član 73.

Održavanje puteva u zimskom periodu, u smislu ovog pravilnika, smatraju se radovi i aktivnosti neophodni za obezbeđenje prohodnosti i bezbednosti saobraćaja, koji mogu biti ugroženi pojavama:
1) snežne padavine,
2) zavejavanja puteva sled dejstva vetra,
3) poledice na kolovozu usled niske temperature ili pojave ledene kiše.

Član 74.

Održavanje puteva u zimskom periodu obuhvata:
1) planiranje zimskog održavanja;
2) organizovanje mesta pripravnosti (punktova zimske službe) i deponija posipnog materijala;
3) pripremu puteva za zimski period eksploatacije;
4) postupak zimskog održavanja;
5) zaštitu puteva u zimskom periodu;
6) obaveštavanje učesnika u saobraćaju i prohodnosti puteva.
Pored aktivnosti iz stava 1. ovog člana koje su usmerene na otklanjanje snega i poledice sa kolovozne površine puteva, u zimskom periodu se obavljaju kada je to moguće i neki radovi redovnog održavanja puteva, koji služe bezbednom odvijanju saobraćaja i sprečavanju većih oštećenja puteva i to:
1) popravke oštećenja na kolovozu i drugim saobraćajnim površinama;
2) održavanje saobraćajne signalizacije i opreme puta u funkcionalnom stanju;
3) uklanjanje odrona, osulina, raznih nanosa, predmeta i blata sa kolovoza i ostalih delova puta i objekata;
4) čišćenje rigola, jarkova, drenažnih izvoda i propusta za vodu;
5) košenje i uklanjanje korova sa bankina i ostalih površina puta i zemljišnog pojasa, kao i drugo rastinje koje zaklanja signalizaciju, ulazi u slobodan profil puta i smanjuje preglednost na putu;
6) uklanjanje havarisanih i drugih vozila ostavljenih na kolovozu koja onemogućavaju čišćenje i normalno odvijanje saobraćaja.

Član 75.

S ciljem uspešnog realizovanja pripremnih i operativnih aktivnosti zimskog održavanja puteva, neophodno je da se svake godine najkasnije do 1. novembra obezbedi plan zimske službe za nastupajući zimski period.

Član 76.

Plan zimske službe sadrži:
1) preglednu kartu putne mreže po teritorijama na kojoj puteve održavaju određene službe;
2) mesta punktova zimske službe;
3) lokacije deponija materijala za posipanje i snabdevanje pogonskim gorivom;
4) lokacije kritičnih mesta (mostovi, oštre krivine, veliki usponi, zone iznenadnog zavejavanja i dr.);
5) podela puteva prema prioritetima održavanja;
6) raspored mehanizacije, sredstava i materijala po punktovima (broj, vrsta i količina);
7) raspored radnika po punktovima i smenama (putara, smenovođa, vozača, mašinista);
8) stepene spremnosti (pripravnosti) u zimskoj službi;
9) način upotrebe materijala, sredstava i mehanizacije;
10) raspored rada i dežurstva radnika, mehanizacije i sredstava;
11) raspored privremenih objekata (prepreka) protiv zavejavanja;
12) postupak pri sprečavanju poledice na putevima;
13) čišćenje snega sa kolovoza puta, stajališta, parkinga i drugih delova puta;
14) lokacije postavljenih rampi namenjenih za zaustavljanje vozila kada je to neophodno radi intervencija na putevima pri delimičnom ili potpunom prekidu saobraćaja;
15) sistem obaveštavanja o stanju na putevima;
16) način evidencije rada i dežurstva.

Član 77.

Poseban plan zimske službe pravi se za vanredne uslove (IV stepen pripravnosti službe), kojim se predviđa upotreba dodatne mehanizacije.

Član 78.

Autoputevi, magistralni i regionalni putevi na kojima se obavlja linijski prevoz putnika u toku zimskog perioda po pravilu moraju biti stalno prohodni.

Član 79.

Na putevima I prioriteta (autoputevi, poluautoputevi) obezbeđuje se neprekidan saobraćaj i kolovozna površina bez snega i poledice. Izuzetno se mogu javiti kraći prekidi saobraćaja u periodima intervencija zimske službe.
Na putevima II prioriteta (magistralni i regionalni putevi sa saobraćajem preko 3.000 vozila na dan) prohodnost se obezbeđuje uz upotrebu zimske opreme. Izuzetno se može zaustaviti saobraćaj u trajanju 1-2 sata radi intervencije zimske službe.
Na putevima III prioriteta (magistralni putevi sa saobraćajem ispod 3.000 vozila na dan i važniji regionalni putevi na kojima se obavlja linijski prevoz putnika), saobraćaj se privremeno može obustaviti radi intervencije, ali ne duže od 4 sata i to u periodu između 22 i 04 časa. Prohodnost saobraćaja omogućuje se uz upotrebu zimske opreme, a u planinskim predelima uz upotrebu lanaca.
Na putevima IV prioriteta (ostali regionalni putevi) radovi na obezbeđenju prohodnosti se obavljaju u vremenu od 5 do 21 čas. Stalno odvijanje saobraćaja omogućuje se uz upotrebu lanaca.

Član 80.

S ciljem ekonomičnog organizovanja zimske službe, a zavisno od konkretnih meteoroloških uslova postoje četiri stepena pripravnosti zimske službe.
I stepen pripravnosti uvodi se sa početkom zimske službe a ukida se njenim završetkom (od 15. novembra do 31. marta, ukoliko planom nije predviđeno drugačije).
Organizuje s stalno dežurstvo uz korišćenje sistema veza u sedištima službe i punktovima. Angažovanost radnika i mehanizacije je na nivou 25% kapaciteta u odnosu na plan zimske službe.
Ovaj stepen pripravnosti traje za vreme povoljnih meteoroloških uslova (nema snežnih padavina i temperature vazduha su iznad 5^{o), odnosno dok meteorološka prognoza ne nagovesti pogoršanje prilika.}
^{: 51;544:II} stepen pripravnosti uvodi se kada temperatura vazduha pada do 0^oC uz nagoveštene snežne padavine ili se spusti i ispod 0^oC ukoliko se ne očekuju jače snežne padavine. Angažovanost radne snage i mehanizacije je na nivou 50% kapaciteta u odnosu na plan zimske službe.
III stepen pripravnosti uvodi se kada se pogoršaju meteorološki uslovi (temperatura vazduha ispod 0^oC a predviđaju se snežne padavine). Angažovanost radne snage i mehanizacije je 100% kapaciteta u odnosu na plan zimske službe.
IV stepen pripravnosti uvodi se kada nastanu vanredno nepovoljne meteorološke prilike kada raspoloživi kapaciteti nisu dovoljni da savladaju vremenske nepogode i održe prohodnost puteva prema planu zimske službe. Proglašavaju se vanredni uslovi na putevima i aktivira angažovanje dodatnih kapaciteta iz preduzeća van putne službe.
Vanredne uslove na putevima i uvođenje IV stepena pripravnosti proglašava Štab za otklanjanje elementarnih nepogoda. Kada dolazi do poboljšanja meteoroloških uslova koji su prethodno doveli do uvođenja nekog višeg stepena pripravnosti, vraća se ponovo niži stepen koji odgovara poboljšanim meteorološkim uslovima i meteorološkoj prognozi.

Član 81.

Radi preventivnog delovanja na sprečavanju stvaranja poledice na kolovozu i efikasne organizacije zimske službe koriste se sledeći podaci:
1) mesečne, nedeljne i dnevne vremenske prognoze od strane meteorološke službe, a u kritičnim periodima prognoze i za naredna 2-3 sata;
2) podaci dobijeni obilaskom i pregledom puteva koji se vrše najmanje jedanput u toku jedne smene a po potrebi više puta;
3) podaci dobijeni pomoću instaliranih indikatora temperature.

Član 82.

Punktovi zimske službe moraju biti opremljeni sa potrebnim brojem prostorija za smeštaj, rad i dežurstvo radnika, hangarima za smeštaj mehanizacije i kamiona, zatvorenim prostorom ili nadstrešnicama za materijal kojim se vrši posipanje kolovoza i sredstvima veze, stalnom radio-stanicom, telefonom i pokretnim radio-stanicama u kamionima.

Član 83.

Rad i dežurstvo na punktovima organizuje se u tri smene po 8 časova za puteve sa I i II prioritetom, u dve smene (od 5 do 21 čas) za puteve sa III prioritetom, i u jednoj smeni za puteve sa IV prioritetom.

Član 84.

Kriterijumi za utvrđivanje potrebne mehanizacije za zimsku službu određuju se na osnovu iskustvenih podataka iz prethodnih godina, s tim da se za broj kamiona sa hidrauličnim čistačima (daskama) i odgovarajućim posipačima koriste sledeći okviri:
1) autoputevi: 1 kamion za 4-7 km;
2) putevi sa II i III prioritetom: 1 kamion za 15-30 km;
3) putevi sa IV prioritetom: 1 kamion za 30-60 km.
Na punktovima sa kojih se održavaju putevi I, II i III prioriteta u planinskim terenima sa većim snežnim padavinama, moraju se angažovati po 1 samohodni snegočistač (Rolba, Unimag, Zil, Steir).

Član 85.

Pre početka zimske sezone a najkasnije do 15. novembra, potrebno je izvršiti sledeće pripreme na putevima:
1) posebno čišćenje odvodnog sistema puteva;
2) uklanjanje deponija svih materijala van putnog profila koji ne služe zimskom održavanju;
3) označavanje mesta koja mogu izazvati oštećenja mašina pri uklanjanju snega;
4) na putevima sa nadmorskom visinom preko 1.000 m i gde su uobičajene jake snežne padavine, ivice kolovoza označuju se letvama za sneg sa jedne ili obe strane puta;
5) na mestima očekivanih zavejavanja postavljaju se veštačke prepreke protiv zavejavanja;
6) postavlja se saobraćajna signalizacija samo za zimske uslove.

Član 86.

U slučaju pouzdane najave mrazeva, ako su kolovozi vlažni ili postoji magla ili izmaglica, vrši se preventivno posipanje kolovoza radi sprečavanja poledice. Preventivno posipanje kolovoza vrši se i na većim objektima, usponima, oštrim krivinama i pored reka, i to u slučaju suvog kolovoza obavezno vlažnom solju ili sonim rastvorom.

Član 87.

Posipanje kolovoza vrši se i kada počnu snežne padavine da bi se sprečilo pripajanje snega za kolovoz. Posipanje se vrši specijalnim posipačima koji su smešteni na kamionu ili su prikačeni iza kamiona. Kada pri snežnim padavinama počne da se zadržava sneg na kolovozu pristupa se njegovom čišćenju kamionima na čijem su prednjem kraju hidraulični snegočistači (daske), čišćenje se vrši prema predviđenom planu kretanja kamiona, a po potrebi odmah se vrši i posipanje kolovoza radi otapanja snega.
Po prestanku padavina i završenom čišćenju vrši se posipanje kolovoza radi otapanja preostalog snega i sprečavanja stvaranja poledice. Ukoliko se ne postigne blagovremeno posipanje kolovoza, kao i u slučaju kolovoza od šljunka ili tucanika, sneg se uklanja hidrauličnim snegočistačem uz ostajanje snega na kolovozu. U tom slučaju vozna površina mora biti prihvatljive ravnosti (bez izbočina i rupa koje bitno otežavaju saobraćaj).

Član 88.

Po završenom čišćenju snega sa kolovoza pristupa se uklanjanju snega sa objekata (mostova), iz rigola u usecima, a zatim i sa bankina kako bi se sprečilo da se pri otapanju nagomilanog snega voda razliva po kolovozu od čega se pri niskim temperaturama stvara posledica.

Član 89.

Potrebni materijali za posipanje na putevima određuju se na osnovu iskustvenih podataka iz prethodnih godina, s tim što se za pojedine puteve mogu primeniti sledeći materijali:
1) za autoputeve: so, rastopine soli i druga hemijska sredstva;
2) za puteve II i III prioriteta: so, rastopine soli i druga hemijska sredstva, eventualna mešavina soli i rizle;
3) za puteve IV prioriteta: mešavine soli i rizle, kameni agregat i šljaka.
Na saobraćajnicama sa kišnom kanalizacijom ne smeju se upotrebljavati materijali koji mogu izazvati njeno zagušivanje.

Član 90.

Službe zimskog održavanja puteva sarađuju sa republičkim organima uprave za puteve:
1) Ministarstvom saobraćaja i veza;
2) organima unutrašnjih poslova - odeljenjima za bezbednost saobraćaja;
3) hidrometeorološkom službom radi pribavljanja podataka i vremenskih prognoza o padavinama, vlažnosti, temperaturi vazduha i dr;
4) službama i sredstvima javnog informisanja;
5) opštinama i preduzećima sa kojima je dogovoreno angažovanje dodatne mehanizacije u slučaju vanrednih meteoroloških uslova.

Član 91.

Obaveštavanje o stanju puteva i njihovoj prohodnosti vrši se svakodnevno u toku zimske službe (od 15. novembra do 31. marta) preko sredstava javnog informisanja.
Podaci o stanju i prohodnosti puteva pribavljaju se obilaskom puteva, sa punktova zimske službe najkasnije do 05 časova pre podne i do 16 časova posle podne, koji se dostavljaju odgovarajućoj službi održavanja puteva.
Izvršioci održavanja, izveštaje o stanju puteva i prohodnosti dostavljaju najkasnije do 05,30 časova pre podne i do 17 časova posle podne odgovarajućim organima putne službe, a ovi izveštaje predaju: Auto-moto savezu, sredstvima javnog informisanja i organima nadležnim za poslove inspekcije.

Član 92.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".