Na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o društvenoj brizi o deci ("Službeni glasnik SRS", br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94 i 47/94),
Ministar prosvete donosi
PRAVILNIK
O SADRŽAJU OBRAZACA I NAČINU VOĐENjA EVIDENCIJE O OSTVARIVANjU VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 45/97)
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuje se sadržaj obrazaca i način vođenja evidencije o ostvarivanju vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi.
Član 2.
U ostvarivanju vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi vode se evidencije u skladu sa zakonom, i to:
1) knjiga rada medicinske sestre - vaspitača - Obrazac broj 1;
2) knjiga rada vaspitača - Obrazac broj 2;
3) dnevnik rada stručnih saradnika - Obrazac broj 3.
Obrasci iz stava 1. ovog člana odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Član 3.
Knjiga rada medicinske sestre - vaspitača sadrži evidenciju o: detetu (ime i prezime, datum rođenja, adresa stana i telefon, broj članova porodice, broj dece u porodici i datum upisa i ispisa); roditeljima (ime i prezime, vrsta stručne spreme, naziv preduzeća-ustanove u kojima su zaposleni i kod koga dete živi i telefon); prozivniku (svakodnevna evidencija pohađanja predškolske ustanove), frekvenciji oboljevanja dece u vaspitno-obrazovnoj grupi; radu sa decom (programiranje nege i vaspitnog rada); realizaciji nege i vaspitnog rada; zapažanjima u vaspitnoj grupi; saradnji sa porodicom (program saradnje sa porodicom, roditeljski sastanci i evidencija o prisustvovanju sastancima i individualni grupni razgovori); stručnom usavršavanju medicinskih sestara - vaspitača (stručna veća, stručni aktivi, radne grupe, seminari i razmena iskustva).
Knjiga rada medicinske sestre - vaspitača, vodi se za svaku školsku godinu, u obliku knjige sa tvrdim koricama, veličine 25 dž 35 cm.
Kada se vaspitni rad izvodi i na jeziku narodnosti, evidencija se vodi i na jeziku te narodnosti, odnosno dvojezično, zavisno od jezika na kome se izvodi vaspitno-obrazovni rad.
Član 4.
Knjiga rada vaspitača sadrži evidenciju o: detetu (prezime i ime, datum rođenja, adresa stana i telefon, broj članova u porodici, broj dece u porodici, datum upisa i ispisa); roditeljima (prezime i ime, stručna sprema, naziv preduzeća - ustanove u kojima su zaposleni i kod koga dete živi i telefon); prozivniku (svakodnevna evidencija pohađanja predškolske ustanove); planiranju i evaluaciji vaspitno-obrazovnog rada; stručnom usavršavanju.
Knjiga rada vaspitača, vodi se za svaku školsku godinu u obliku knjige sa tvrdim koricama, veličine 25 dž 35 cm.
Kada se vaspitno-obrazovni rad izvodi i na jeziku narodnosti, evidencija se vodi i na jeziku te narodnosti, odnosno dvojezično, zavisno od jezika na kome se izvodi vaspitno-obrazovni rad.
Član 5.
Dnevnik rada stručnog saradnika sadrži evidenciju o: vaspitnim grupama dece (naziv radne jedinice - objekta, broj vaspitnih grupa i broj upisane dece prema uzrasnim grupama); programiranju i planiranju i evaluaciji rada stručnog saradnika na unapređivanju vaspitno-obrazovnog rada (izvod iz godišnjeg programa rada pedagoško-psihološke službe); mesečno programiranje, nedeljno planiranje i mesečna evaluacija rada stručnog saradnika i godišnji izveštaj o radu stručnog saradnika u unapređivanju vaspitno-obrazovnog rada.
Dnevnik rada stručnog saradnika vodi se za svaku školsku godinu u obliku knjige sa tvrdim koricama veličine 30 dž 20 cm.
Član 6.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Obrazac broj 1
-------------------
NAPOMENA REDAKCIJE:
Obrazac broj 1, koji je sastavni deo ovog pravilnika dat je u paketu CODE OBRASCI.
-------------------
VOĐENjE KNjIGE RADA
Društvena briga o nezi i vaspitavanju dece predškolskog uzrasta, naročito primenom Osnova programa rada sa decom od tri godine zahteva planski, sistematski i svestrani uticaj, te se nameće potreba planiranja, programiranja i evidentiranja toga rada.
Evidencija prvenstveno treba da posluži medicinskim sestrama, kao neposrednim realizatorima vaspitanja i nege, da im rad bude sistematičan, primeren uzrastu i kontinuiran. Potrebno je pratiti razvoj i uticaj sredine na decu, iznalaziti što kreativnije oblike i sadržaje rada. Da bi se to ostvarilo, pored stručne osposobljenosti potrebno je imati uvid u mnoge činjenice i usklađivati vaspitne uticaje na dete.
Program rada sa decom do tri godine, sastavni je deo dokumentacije vaspitne grupe i služi za izradu mesečnih programa.
Zbog značaja saradnje sa roditeljima i ujednačenosti uticaja na dete dato je dosta prostora evidenciji ove saradnje.
PODACI O DECI PROZIVNIK
Podatke o deci i roditeljima treba srediti po azbučnom redu na početku radne godine. Svaku rubriku popuniti tačno i uredno.
Evidencija dolaska dece vodi se svakodnevno sa plus (+) ili minus (-).
U određenu rubriku prozivnika unosi se datum oboljevanja i ozdravljenja sa dijagnozom (na primer: od 8.04.1981. godine skarlatina). Ukoliko je dete odsutno ne zbog bolesti već iz drugih razloga (kod bebe, roditelji na god. odmoru, itd.), ne unose se u tu rubriku jer se podrazumeva da je zdravo.
Na kraju meseca sumira se broj oboljenja po vrsti i unosi u tabelu koja se nalazi iza prozivnika, iz koje će se koristiti podaci za godišnji izveštaj. Iz nje se sagledava učestalost oboljenja određenog uzrasta i preduzimaju preventivne mere.
RAD SA DECOM
Ova knjiga rada sledi poruke Osnova programa vaspitno-obrazovnog rada sa decom uzrasta do 3 godine koje upućuju na bogatu interakciju dete - sestra; na to da je dete uvek aktivan učesnik u procesu nege i vaspitanja; da se prihvataju i razumeju signali dece koje će i sama sestra njima upućivati; na to da sestra zapaža promene i na njih adekvatno reaguje; kao i da razvija i podstiče mnoge aktivnosti.
Zapažanja o vaspitnoj grupi
Sestra-vaspitač će sa puno pažnje proraditi odeljak "Psihički razvoj" (iz Osnova programa) onih uzrasta koji se poklapaju sa uzrastima dece u vaspitnoj grupi. Na osnovu tih saznanja pratiće promene u svojoj vaspitnoj grupi u toku mesec dana i svoja zapažanja unositi u knjigu rada onda kada su aktuelna. Ta zapažanja će se odnositi na pojedino dete, na manju grupu dece ili svu decu u grupi. Zapažene promene u vaspitnoj grupi odnose se na promene u razvoju dece, njihovom zdravlju i toku nege, promene prouzrokovane u porodici itd. Na primer, šta je novo dete učinilo: progovorilo je, savladalo neki prostor, manje plače kod odvajanja, želi da se penje na sto; kakvo je međusobno ponašanje dece, kako se odnose prema određenoj vrsti hrane i spavanju; koje su bolesti u grupi i dr.
Programiranje nege i vaspitnog rada u toku meseca
Zapažanja o promenama u vaspitnoj grupi proteklog meseca činiće sestri-vaspitaču osnovu za sačinjavanje programa rada sa decom za naredni mesec. U programu će se predvideti moguće aktivnosti koje će se odvijati u okviru nege, preventivne zdravstvene zaštite i vaspitnog rada.
U programu će se signalizirati potreban vaspitni materijal i situacije koje će biti pogodne za izvođenje aktivnosti. Ukoliko se u vaspitnoj grupi nalaze deca različitog uzrasta, program će imati onoliko slojeva aktivnosti koliko u grupama ima uzrasnih proseka ili pojedinačne dece. Ovako sačinjen program aktivnosti za jedan mesec sestra-vaspitač neće shvatiti kao nešto konačno, što se u toku rada ne sme menjati i dograđivati.
Mesečni program će se shvatiti kao nešto što može (a ne mora) da se realizuje. Interesovanja i ponašanja dece u vaspitnoj grupi biće signal sestri-vaspitaču šta u procesu rada eventualno treba dograđivati.
Program za septembar mesec sestra-vaspitač će izraditi na osnovu prorađenih uzrasnih karakteristika i predložiće aktivnosti, zadatke i vaspitni materijal za koje očekuje da će biti svrsishodni. Korekcije programiranog vršiće se u toku rada, a zapažanja o vaspitnoj grupi unosiće se tokom meseca.
Realizacija nege i vaspitnog rada u toku nedelje
U toku nedelje sestra-vaspitač će beležiti ono što je ona sama učinila u odnosu na decu u vaspitnoj grupi: koje je aktivnosti realizovala, koji je njen stepen angažovanja, koje je materijale koristila i šta je novo učinila u radu.
Značajno je njeno mišljenje i stav o adekvatnosti predloženih aktivnosti, o efikasnosti materijala koji je koristila i pogodnosti situacije koje je iskoristila za izvođenje aktivnosti. Značajna je i kritička ocena o izvedenim aktivnostima, o doziranju stimulacija, da li su deca prihvatila ili ne, da li su se zamarala u toku aktivnosti kao i kritička procena sopstvenog angažovanja, sa eventualnim predlozima koji bi doveli do boljih rezultata. U beleženju realizovanog, dakle, naglasak je na promenama koje je sestra-vaspitač činila u radu i kako se ona sama menjala, realizujući aktivnosti nege i vaspitanja, njena razmišljanja šta bi moglo da se promeni u organizaciji, rasporedu življenja, opremi, rasporedu opreme u vaspitnoj grupi, izradi vaspitnih sredstava i dr.
SARADNjA SA RODITELjIMA
Saradnja sa roditeljima je značajna za jedinstveni vaspitni uticaj na dete, te je treba planirati i evidentirati.
Program saradnje treba da sadrži konkretne sadržaje i približno vreme realizacije za sve oblike saradnje sa roditeljima.
U delu grupnog rada (roditeljski sastanci) nalazi se i spisak prisustvovanja roditelja koji treba uredno voditi.
Zapisnici sa sastanka treba da sadrže dnevni red i zaključke po svakoj tački dnevnog reda. Ovo je neophodno da bi se predlozi mogli koristiti u daljem radu, a istovremeno to je i evidencija realizacije sadržaja saradnje sa roditeljima.
Individualne razgovore sa roditeljima evidentirati ako su značajni za posebni rad sa decom. Pribeležiti ono što je značajno iz tog razgovora i što se odnosi na dete, naročito savet koji je dat roditelju, kao i datum.
Posete porodici treba da imaju unapred osmišljen i određen cilj (usklađivanje pravilnog ritma budnog stanja i sna, adaptacija, zdravstveno stanje deteta, higijensko i socijalno stanje, promene u ponašanju i sl.). Ako postoje uslovi, prvu posetu porodici treba planirati zavisno od uočenih potreba. Evidenciju poseta voditi upisivanjem datuma posete, imena deteta, ostvarenosti cilja i datih sugestija.
U delu "Učešće u životu i radu vrtića" navesti aktivnosti roditelja kao članova organa u vrtiću, pomoć u pribavljanju vaspitnog materijala, pomoć u održavanju instalacija, opreme i sl. Naročito je značajno učešće roditelja u realizaciji vaspitno-obrazovnih zadataka u radu sa decom. U ovom delu to treba ukratko pribeležiti, a šire analizirati u dnevnim realizacijama vaspitno-obrazovnog rada.
U delu "Sadržaji u kutku za roditelje" evidentirati vreme i sadržaj u kutku za roditelje (izložba dečjih radova, saopštenje roditeljima, istaknuti članci sa stručnom problematikom i sl.).
STRUČNO USAVRŠAVANjE
Uspešan rad medicinske sestre pretpostavlja i njeno stalno stručno usavršavanje, koje obuhvata različite oblike i sadržaje rada.
Realizaciju ovog rada mora da prati odgovarajuća evidencija koja obuhvata vreme održavanja i kratke zaključke sa sednica stručnih tela (veća, aktiva, radnih grupa), kratke sadržaje i ocenu efikasnosti drugih oblika stručnog usavršavanja (seminari, savetovanja, kursevi, panel diskusije, posete i razmene, radionice iskustava sa srodnim ustanovama).
U evidenciji treba posebno naglasiti kada je sestra učesnik u realizaciji nekog od ovih oblika rada.
Obrazac broj 2
-------------------
NAPOMENA REDAKCIJE:
Obrazac broj 2, koji je sastavni deo ovog pravilnika dat je u paketu CODE OBRASCI.
-------------------
VOĐENjE KNjIGE RADA VASPITAČA
Pedagoška dokumentacija vaspitno-obrazovnog rada sledi koncepciju Osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja - po kojoj je vaspitač kreator programa, istraživač i kritičar sopstvene prakse. Pedagoška dokumentacija prvenstveno služi vaspitaču, kao neposrednom realizatoru vaspitno-obrazovnog procesa i obuhvata: planiranje, praćenje razvoja dece, evaluaciju sopstvenog rada, saradnju sa porodicom i lokalnom zajednicom.
Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja zasnivaju se na humanističkom shvatanju razvoja deteta koje naglašava unutrašnje snage deteta na koje se treba osloniti prilikom delovanja na njegov razvoj, kao i sredinu koja treba da podstiče ispoljavanje tih snaga.
Razvoj deteta se shvata kao proces koji je daleko više podređen učenju - koja nije samo akumulacija činjenica, nego proces "izgrađivanja i usvajanja sredstva i načina uređivanja, transponovanja i reprezentovanja iskustava". Istom krugu razmišljanja pripada pedagoška teorija "otvoreno vaspitanje" čiji je osnovni cilj "podrška ličnom procvatu deteta", a zadaci se odnose na "obogaćivanje saznanja, razvoj pojmova, razvoj socio-emocionalne sfere, fizičkih sposobnosti i raznih oblika dečjeg stvaralačkog izražavanja".
Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja su jedinstven vaspitno-obrazovni program koji je razrađen u dva modela - A i B. Specifičnosti razrada modela nalažu i posebna uputstva za planiranje vaspitno-obrazovnog rada.
Knjiga rada vaspitača je, takođe, jedinstven dokument pedagoške dokumentacije u predškolskoj ustanovi, koja sadrži posebna uputstva za planiranje vaspitno-obrazovnog rada za model A i model B.
U planiranju i praktičnom radu dosledno se sledi ciklus: posmatranje (upoznavanje i razumevanje potreba dece i to ne samo globalno, nego u različitim konkretnim situacijama i u vezi sa specifičnim ciljevima deteta ili grupe dece) - planiranje (na osnovu opaženog i procenjenog), - delanje (direktna i indirektna delanja vaspitača) i evaluacija (procena efekata pedagoške prakse, koja postaje osnova za dalje planiranje).
Svaki vaspitač treba da ima Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja - dokument, koji je ujedno i godišnja programska orijentacija.
Podaci o deci
Podatke o deci i roditeljima treba srediti po azbučnom redu, na početku godine.
Prozivnik
Evidencija dolaska dece se vodi svakodnevno sa plus (+) ili minus (-). Dnevno i mesečno prisustvovanje dece se iskazuje vertikalnim i horizontalnim zbirom.
MODEL - A
I
Model A novih Osnova programa, polazi od nekoliko ključnih pretpostavki:
- vaspitanja i obrazovanja kao interakcije,
- poštovanje dečjih interesovanja i potreba,
- obrazovanja kao unutrašnje konstrukcije znanja,
- centralnog cilja: autonomija,
- koncepcije predškolske ustanove kao otvorenog sistema vaspitanja.
Ključne pretpostavke ovog modela, određuju način struktuiranja vaspitne sredine, strukturu dana, kao i način pristupa procesu planiranja.
To praktično znači da će u svim delovima procesa i planiranja (mesečnom, nedeljnom ili dnevnom) biti primenjene ideje koje konstituišu ovaj model i čine njegovu filozofiju.
Vaspitanje kao interakcija
Model A zastupa ideju da je svaki deo dana veoma važan sa pozicije vaspitnih uticaja. Sve vaspitava: i način na koji se deci prilazi u kupatilu, način grupisanja dece, način objašnjavanja, i način na koji se rešavaju konflikti u grupi i način na koji deci stavljamo na znanje šta je važno i šta treba da zapamte.
Sledeći ideju da se učenje ostvaruje kroz interakciju, treba biti siguran da su deci svakodnevno obezbeđene različite forme interakcije. U toku svakog dana deci se mora pružiti mogućnost u parovima ili individualno, u kombinaciji sa ostalim grupama iz ustanove; roditeljima i sa drugim odraslim osobama i decom. Unutar tih interakcija, deci treba obezbediti prostor i vreme za razmenu ideja, druženje, istraživanje.
Interakcijska odlika ovog modela programa utiče i na proces planiranja. Priroda planiranja u ovom modelu programa je "susretna". Ona ne zavisi isključivo od inicijativa profesionalaca koji rade sa decom, nego zavisi od svih učesnika i zainteresovanih strana u obrazovnoj situaciji.
Šta sve ovo znači za proces planiranja?
- Znači da se mora planirati ceo dan, tako što se pored sadržaja, planiraju uloge, interakcija, procedura, posmatranje i procenjivanje urađenog.
- Znači da će se obrazovni fokus raspoređivati u toku čitavog dana, a ne samo u vidu tzv. usmerenih aktivnosti frontalnog karaktera.
- Znači da se raznovrsne forme interakcije svakodnevno planiraju. To znači da će se u planovima naći kako ideje vaspitača, tako i ideje dece i roditelja, kao i ostalih odraslih koji utiču na kontakt odrastanja.
Poštovanje dečjih interesovanja i potreba
Model A nije usmeren isključivo na decu, nego na odrasle i decu u ravnopravnoj interakciji. Poštovanje dece u toku procesa planiranja znači da deca treba takođe da budu kreatori toga što se u ustanovi događa i da znaju kakve alternative imaju na raspolaganju. To će potstaći njihovu unutrašnju motivaciju i svesnost, kao i odgovornost za svoj izbor.
Poštovanje prema deci znači i da treba da im se pruži prilika da biraju sadržaje kojima će se baviti. To je jedino moguće ukoliko postoji veći broj ponuđenih sadržaja, koji mogu u isto vreme da se odigravaju.
Poštovanje dečjih potreba i interesovanja takođe znači da inspiracija za sadržaje jeste sve što deca i roditelji, imaju u fokusu svoje znatiželje. Nema glupih i manje vrednih tema i sadržaja. Deca se vrlo rado bave sadržajima koje sama odaberu, a naš zadatak je da se od njih napravi prilika za učenje, podsticaj i podrška dečjem istraživanju. (To naravno ne znači da vaspitač i roditelji nemaju pravo da plasiraju sopstvene ideje i da ih takođe predlažu deci!)
To za proces planiranja znači:
- Deca ne samo da treba da daju predloge i sugestije za planiranje, nego treba unapred da znaju šta je u toku dana planirano i da se samim tim svesnije opredeljuju za ono čime bi se u toku dana bavila.
- Planirane dnevne aktivnosti treba prezentovati deci u jutarnjim časovima, kada se okupi cela grupa i kada vaspitač zajedno sa decom razgovara o aktuelnim temama. U tim razgovorima odrasli treba da dobiju ideju čega bi se deca rado igrala, povratnu informaciju o tome kako su deca doživela prethodni dan, šansu da decu upoznaju sa aktivnostima i mogućnostima izbora za taj dan.
- To za proces planiranja znači: planiranje raznovrsnosti, planiranje rada u malim grupama, planiranje balansa između sadržaja i aktivnosti različitog karaktera.
- Da bi se postigla mogućnost izbora, broj sadržaja koji se planiraju mora biti veći od realizovanih!
Obrazovanje kao unutrašnja konstrukcija znanja
Model A posmatra obrazovanje kao proces, na koji se delimično može uticati spolja. Obrazovanje nije dakle proces prenošenja gotovih i unapred definisanih znanja, veština ili pojmova, nego je proces stvaranja prilika za učenje. Predškolsko dete ne treba da nauči samo određeni broj pesmica, likovnih tehnika, priča, veština ... nego treba da se osposobi da samo uči, da istražuje, da pronalazi nove podatke i da ih analizira, da stvara, da traži načine kako da reši određeni problem ili ispita neku svoju hipotezu, da se raduje sopstvenom otkriću, da ume da pronađe aktivnost koja ga zanima i da je odgovorno za svoj izbor.
Obrazovanje se dešava spolja, dok se znanje dešava na individualnom planu. Nema jednostavne sprege koja može obezbediti da se ono što se odigrava na spoljašnjem planu prenese i na unutrašnji plan dece!
Deca se veoma razlikuju po načinu na koji uče, po sposobnostima i po kapacitetima za učenje; čak i deca istog uzrasta različito reaguju na istu obrazovnu poruku.
Prilikom procesa planiranja treba voditi računa da se:
- koriste različiti mediji (muzika, pokret, reč, crtež...) da bi se objasnila ista stvar,
- balansiraju aktivnosti koje se u isto vreme odigravaju, kao i ceo dnevni plan, tako da svako dete može pronaći po nešto za sebe, shodno svojim razvojnim i drugim mogućnostima,
- planiraju aktivnosti ne samo za celu grupu dece, nego i za manje grupe, kao i za pojedince sa specifičnim potrebama i predispozicijama,
- da aktivnosti koje su planirane sadrže u sebi deo koji će decu da zaintrigira i aktivira. Sadržaji treba da su nešto iznad (ali ne previše) mogućnosti dece,
- koristi raznovrstan sistem pitanja i/ili kriterijumskih aktivnosti i posmatranja, indirektnih načina, uz pomoć kojih će se saznati da li su deca zaista nešto naučila,
- skaliraju sadržaji koji se planiraju, a to znači da se u svakom momentu može uprostiti ili usložnjavati ponuda zavisno od toga kako deca reaguju na ponuđeni sadržaj,
- rezultati posmatranja dece konstantno integrišu u naredne (dnevne i mesečne) planove, projekte i akcije.
Obrazovanje kao proces sticanja autonomije
Kroz proces vaspitanja i obrazovanja (koji su po ovoj koncepciji neodvojivi), deca treba da postanu autonomna: samostalna, odgovorna za svoj izbor, samosvesna, slobodna da istražuju i zaključuju.
U isto vreme koncepcija modela A je pluralistička i relativistička. To znači da nema univerzalnih recepata i jednom definisanih zadataka i sadržaja. Programi koji će biti realizovani u različitim sredinama, treba da budu različiti i autentični. Oni treba da budu odraz konteksta odrastanja dece iz te sredine, odraz potreba dece i odraslih iz te sredine, načina življenja i vrednosti koje figuriraju u toj sredini.
Svaka sredina treba da definiše sopstveni put do sticanja autonomije i dugoročne ciljeve koje želi da sa decom ostvari.
To za proces planiranja znači da:
- treba planirati sadržaje tako da deca budu što samostalnija i svesnija onoga što rade,
- treba kroz planove poštovati dečju i porodičnu individualnost i osobenost,
- treba dugoročne ciljeve definisati uz pomoć roditelja, sa detaljnom analizom konteksta u kome deca odrastaju, imajući u vidu i blisku budućnost koja ih očekuje. Oni će za svaku sredinu biti drugačiji.
Primer dugoročnih ciljeva iz jednog programa:
- samostalnost
- očuvanje zdravlja i podsticanje telesnog razvoja
- razvijanje kreativnosti
- razvijanje društvenosti
- sticanje znanja i veština
- podsticanje emotivne stabilnosti i razvoj pozitivne slike o sebi. (Videti: "Tematsko planiranje u dečjem vrtiću", Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd, 1992).
- treba planirati kako sadržaje koje tradicija nameće, tako i sadržaje koji će decu osposobiti za nove veštine i nova područja delovanja na stvarnost.
Koncepcija predškolske ustanove kao otvorenog sistema vaspitanja
Predškolska ustanova je u koncepciji modela A otvoren vaspitni sistem. To označava: otvorenost prema spolja - otvorenost predškolske institucije prema užoj i široj zajednici. Otvorenost je dvosmerna. Vaspitno-obrazovni procesi se dakle ne odvijaju samo u instituciji, nego i u drugim prirodnim i društvenim prostorima. Predškolska ustanova pri tome aktivno nastoji da menja sredinu u kojoj dete živi, tako da celokupna sredina u kojoj se dete kreće bude edukativna (A. Marjanović, 1982).
Sa druge strane, očekuje se neposrednije učešće društvene zajednice u aktivnosti predškolske ustanove: roditelja, volontera, profesionalaca različitog profila, konsultanata, pomoćnika, sponzora; učesnika u igri dece; itd.
Otvorenost prema unutra - znači labave i dogovorne konture vaspitno-obrazovnog programa. Program postaje povezan sa životnim kontekstom odrastanja dece i njihovim interesovanjima i potrebama. To takođe znači da je program najmanje od svega definisan i fiksiran, nego je teorijski okvir u kome "nalaženje i utvrđivanje sadržaja, metoda, oblika i sredstava vaspitanja jeste stvaralački čin oblikovanja vaspitne prakse od strane glavnih aktera - odraslih i dece" (A. Marjanović, 1986).
Otvorenost prema unutra znači: zasnivanje ravnopravnog dijaloga i partnerskih odnosa između dece i odraslih. Svi elementi strukture: prostor, vreme, priroda interakcije, metode, način strukturiranja grupa, takođe su otvoreni i proističu iz prirode interesovanja i aktivnosti sa decom. Deca imaju slobodu izbora, donošenja odluka i lične odgovornosti, dok odrasli obezbeđuju adekvatne uslove. Oni u vrtiću zajednički žive, doživljavaju i uče.
Za proces planiranja ovo znači:
- prihvatanje različitih pristupa u istom modelu programa
Planiranje unutar modela A može biti tematsko, ili planiranje po centrima interesovanja, ili planiranje po odabranim v.o. oblastima (u vidu projekata koji se dugoročno razvijaju).
Zajedničko za sve pristupe je:
- poštovanje ključnih pretpostavki i načela programa
- planiranje sadržaja i tema zajedno sa decom i roditeljima
- poštovanje ciklusa: posmatranje dece, planiranje i vrednovanje efekata.
- Osim opšteg cilja, konkretniji ciljevi, teme i sadržaji u ovom modelu programa nisu unapred dati i moraju da se "otkriju" kroz zajedničku interakciju sa roditeljima i decom i kroz sistematsko posmatranje dečjih potreba, interesovanja, i razvojnih mogućnosti.
- Ne postoji unapred dnevni raspored aktivnosti, nego se određuje zavisno od potreba dece i roditelja. Po potrebi on se menja na zahtev dece, roditelja, ili na predlog vaspitača.
- Prostori koji se planiraju za situacije učenja su veoma raznovrsni: spoljašnji i unutrašnji. Prostori koji postoje u dečjoj sobi fleksibilni su i mogu se kombinovati zavisno od planirane teme ili projekta, tj. prirode sadržaja.
- Saradnja sa roditeljima se intenzivno planira. Roditelji nemaju samo funkciju praćenja vaspitno-obrazovnog rada predškolske ustanove, nego se planira njihovo aktivno učešće u grupi, kao i u procesu planiranja i odlučivanja.
- Planira se fleksibilno i svaki plan ima status predloga a ne norme koja se mora ispuniti. Njegov kvalitet procenjuje se prema tome da li je raznovrstan, da li odgovara potrebama grupe i pojedinaca, i da li ostvaruje početne pretpostavke programa koje čine njegovu filozofiju.
II
Struktura dana i proces planiranja
Imajući u vidu ono što je prethodno rečeno, struktura jednog dana u modelu A je dogovorne i fleksibilne prirode i nema strogo fiksirane satnice.
Neki delovi dana mogu, zavisno od planirane teme ili projekta, biti produženi, da bi deca završila ono što su započela. Mnogi od sadržaja mogu da se realizuju napolju, kad god to vremenske prilike dozvoljavaju.
Da bi deca imala mogućnost izbora, mora postojati dovoljan broj aktivnosti i paralelni rad u manjim grupama. Da bi se to realizovalo svakog radnog dana planira se do desetak različitih aktivnosti. Neke se odvijaju frontalno, a većina njih se planira za rad u manjim grupama.
I popodnevno spavanje je stvar dogovora sa decom i roditeljima, kao i pedijatra ustanove. Deca koja u predškolsku ustanovu ne dolaze jako rano, nerado spavaju i mogu se zabaviti nekim tihim aktivnostima (čitanjem priča, razgledanjem slikovnica: pričanjem sa vaspitačem, crtanjem i sl.).
Grupe se unutar predškolske ustanove mogu kombinovati i spajati. Kontakt sa različitim uzrastima je za decu dragocen. I same grupe mogu biti mešovitog uzrasta.
Ono što bi se moglo nazvati fiksnom strukturom dana, to su sledeće komponente, koje treba da ima svaki radni dan:
- dogovor i podsećanje na to koje im mogućnosti u toku određenog dana predstoje sa celom grupom dece (taj se razgovor obavlja ujutru ili na kraju radnog dana za sutradan),
- okupljanje cele grupe dece (radi razgovora ili neke zajedničke aktivnosti: pokretne igre, muzike, dramatizacije, konsultovanja za dalju akciju i sl. Organizovati bar dva puta dnevno),
- aktivnosti u malim grupama (kada deca biraju grupu kojoj će se priključiti, da bi se posle izvesnog vremena ti izbori rotirali). Formirati 3-5 različitih punktova za igru, koje deca biraju, bar dva puta dnevno,
- obavezne fizičke aktivnosti (pola sata različitih vežbi, poligona, ili sportsko-rekreativnih aktivnosti),
- planirani boravak napolju (sat vremena ili više).
Struktura sredine i proces planiranja
U duhu modela A struktura sredine je takođe fleksibilna.
Vaspitna sredina po ovoj koncepciji ne obuhvata samo radnu sobu u kojoj deca borave, nego i sve ostale prostore u vrtiću (hodnici, trpezarija, sala i sl.) i prostore koje deca susreću u široj društvenoj sredini.
Prostor sam po sebi nema nikakav smisao, ukoliko se u njega ne unese neka funkcija. On se sa jedne strane oprema tako da služi dečjim potrebama i interesovanjima, a sa druge strane u skladu sa tekućom temom, projektom ili pojedinačnim sadržajem rada.
Deca treba da prostor u predškolskoj ustanovi doživljavaju kao svoj. To će se postići tako što će se:
- nabaviti niski elementi nameštaja da bi deca imala pregled cele sobe;
- što će prostori i materijali biti označeni da bi se deca i odrasli lakše snalazili;
- što će deca i roditelji imati uticaja na uređenje prostora i oko toga se dogovarati sa vaspitačem;
- što će se nabaviti dovoljno polustruktuiranog materijala, koji deca mogu slobodno da kombinuju i koriste.
Sredina i prostori u vrtiću treba da budu prilagođeni deci i onome šta se događa. Šta to znači za proces planiranja?
- Treba planirati da na zidovima stoje dečji radovi i drugi rezultati procesa (projekata, tema);
- Treba prostor planirati zajedno sa decom i roditeljima;
- Kada se isplanira neki sadržaj (tema/projekt), treba odmah razmišljati o tome, kako da se ta ideja realizuje u sredini: koje nove prostore kreirati, koje materijale doneti, kakav ambijent napraviti;
- Jedan deo prostora u sobi mora biti dogovorne prirode i zavisiće od tekućih događanja. Drugi deo prostora je uvek tu, jer odgovara stalnim dečjim potrebama:
- deo sobe ili prostor koji je opremljen mekanim elementima, u kome deca mogu da se osame, da čitaju knjige, organizuju igru uloga, pozorište i sl.
- deo sobe ili prostor koji je pokriven pločicama i predviđen za igru vodom; sponzorne, likovne, istraživačke aktivnosti; (može imati sto i štafelaje, police za kadice, krpe, cevčice, dolape, kuhinjsko posuđe; česmu i lavabo...),
- deo sobe ili prostor koji je opremljen stolovima i niskim policama sa pregradama u koje se smeštaju knjige, manipulativni materijal, slagalice, društvene igre,
- deo sobe ili prostor sa krupnim građevinskim materijalom, koji može postati gradilište, radionica, ili bilo šta drugo, zavisno od teme,
- deo sobe, hodnika, ili jedna takva soba u vrtiću, koja je namenjena roditeljima, u kojoj će se dešavati razgovori, radionice, radne grupe, pozajmljivati literatura ili igračke itd.
- deo sobe, hodnika ili sale adaptiran za fizičke aktivnosti, dogovore, bučne aktivnosti, izložbu projekata i radova dece i slično.
Ukoliko predškolska ustanova nema dovoljno prostora da svaka soba poseduje nekoliko funkcija, može se cela predškolska ustanova urediti u skladu sa različitim funkcijama i područjima. Tada deca biraju različite sobe i vaspitače kod kojih će u toku dana boraviti.
Struktura procesa planiranja Mesečno (ili tematsko) planiranje
Planiranje u modelu A, ne mora biti fiksirano za mesec dana. Mesečni plan ne može mnogo unapred da se kreira. Teme, sadržaji ili projekti se postepeno dodaju u prostor predviđen za mesečni plan. U toku meseca dana može postojati nekoliko tema i projekata, ali dešavaće se i da neki projekti, teme, traju duže od mesec dana.
Ciljevi i sadržaji u ovom modelu nisu unapred dati, nego se dobijaju:
- posmatranjem dece i registrovanjem njihovih kratkoročnih i dugoročnih potreba i interesovanja, kao i razvojnih mogućnosti;
- konkretizacijom odabranih dugoročnih ciljeva koje svaka sredina definiše na osoben način;
- analizom sadržaja i ciljeva koje nam pojedina vaspitno-obrazovna područja nude; centri interesovanja, različiti aspekti razvoja; vaspitno-obrazovne oblasti, različiti tipovi aktivnosti, teme;
- analizom potencijala koji postoje u okruženju vaspitne grupe: roditelji prirodna i društvena sredina aktuelna dešavanja resursi kojima se raspolaže (knjige, igračke, sredstva, materijali, ljudi...);
- posmatranjem i analizom sadržaja i ciljeva koji su realizovani u prethodnom periodu.
Bez obzira da li se polazi od prirode teme i razmatra kakvi se sadržaji i ciljevi mogu kroz nju realizovati; ili se, posmatranjem dece dođe do određenih ciljeva koji se žele postići; ili se neki sadržaji i ciljevi dobijaju konsultovanjem sa roditeljima i decom; ili se do ideja stiže nekim drugim redosledom, suočava se i sa drugim odrednicama koje utiču na plan.
Jedan mogući pristup planiranju, može biti sledeći:
1. analiza potreba dece i njihovih interesovanja (da bi dobili ideje za sadržaje i ciljeve koje deca sama sebi postavljaju),
2. analiza podataka dobijenih posmatranjem razvojnih mogućnosti dece (da bi dobili ideje za ciljeve i sadržaje o kojima vaspitač razmišlja da je dobro uraditi ih sa decom),
3. analiza realizacije iz prethodnog meseca/teme (da bi se dobile ideje za nove ciljeve dobijene i od dece i od vaspitača),
4. analiza mogućnosti za uključenje roditelja (da bi od roditelja dobiti ideje za neke sadržaje i ciljeve, kao i na koji način se žele uključiti u rad sa decom),
5. definisanje mogućih sadržaja rada ili definisanje teme (ukoliko se planira tematski): definisanje osnovnih situacija, pojmova, veština, koji se u toj temi mogu potencijalno uraditi. Razmatranje o prirodi teme i šta ona sa sobom potencijalno donosi ili definisanje dugoročnog projekta na kome će vaspitač zajedno sa decom i roditeljima raditi,
6. analiza odabranih ciljeva i sadržaja/tema:
- sa pozicija centara interesovanja
- sa pozicija različitih aspekata razvoja
- sa pozicija raznovrsnih tipova aktivnosti
- sa pozicija različitih vaspitno-obrazovnih oblasti
7. analiza odabranih ciljeva i sadržaja posmatrajući dugoročne ciljeve programa (da li se odabrani ciljevi i sadržaji slažu sa početnim opredeljenjima programa),
8. razmatranje ostalih aktuelnosti i događaja koji će uticati na odabranu temu ili sadržaje,
9. razmatranje resursa potrebnih za realizaciju teme/odabranih sadržaja.
Ukoliko se donese odluka da se planira tematski, mora se imati u vidu nekoliko dodatnih zahteva;
1. Temu vaspitač ne bira sam, nego je definiše na osnovu dečjih potreba i interesovanja. Ne može bilo šta biti tema. Iza svake teme treba da stoji neko dublje interesovanje i potreba. Teme treba da budu:
- generativne (da izazivaju mnoštvo asocijacija i mogućih doživljaja; da mogu da uključe više različitih aktera i različitih medija, oblasti i resursa),
- autentične i originalne (da najviše potiču od same dece; da su odraz njihove motivacije, odraz njihovih svesnih i nesvesnih potreba; moraju poticati iz života dece i onoga šta je za njih aktuelno),
- podložne pedagoškom uticaju (ideje koje jedna tema nosi treba da budu pogodne za rad sa predškolskom decom i prilagođene njihovim pojmovima i razvojnim mogućnostima).
2. Teme se ne smišljaju nego se dobijaju posmatranjem i analizom sveta dece. Temu nije lako dobiti. Da bi otkrio teme za koje su deca životno zainteresovana, vaspitač mora da posmatra; da se dogovara sa decom direktno; da se konsultuje sa roditeljima; da posmatra medije koje utiču na kontekst odrastanja dece (TV, video filmove, časopise za decu itd.); da konsultuje literaturu i razgovore sa drugim kolegama. Da bi dobio temu, vaspitač, dakle treba pažljivo da "osluškuje" grupu i pojedinu decu: šta pričaju, čega se igraju, šta biraju.
Ista tema može se realizovati na različitim uzrastima (sa različitim sadržajima i ciljevima!); kao što može da se desi da se deca jedne grupe nikad ne zainteresuju za neku temu koja je u ostalim grupama njihovog uzrasta bila aktuelna.
3. Teme mogu različito da traju. Jedna tema može da traje od nekoliko dana, do nekoliko meseci, zavisno od toga koji je uzrast dece i koliko je tema autentično odabrana. Kada tema zaista odražava potrebe dece i njihova interesovanja, ona i na predškolskom uzrastu može dugo da traje uz različito variranje sadržaja i ciljeva koji će biti realizovani.
Nekad se događa da u istoj grupi dece može postojati i nekoliko različitih tema koje su u isto vreme aktuelne.
Ono što se nikad ne može dogoditi je da se mogu odrediti teme za nekoliko meseci unapred. To znači da nisu praćena interesovanja dece, nego ih je vaspitač odabrao - a to nije u duhu ovog modela.
4. Teme se razvijaju okvirno. Temu razvija vaspitač na osnovu otkrivenih interesovanja i potreba dece. On tada pravi nacrt razvijene teme imajući u vidu pojmove, veštine; sadržaje i ciljeve koje će sa decom raditi u okviru te teme. Takođe, razmišlja i o vaspitno-obrazovnim područjima (vaspitno-obrazovne oblasti, ili centri interesovanja; aspekti razvoja; tipovi aktivnosti). Kada se naprave mogući pravci grananja teme ("situacije" ili "podteme"), treba imati u vidu da je to samo potencijal koji ne mora do kraja biti realizovan, nego je tek nacrt mogućeg pravca kojima dečja interesovanja mogu krenuti. To znači da će se tema u toku meseca dodatno razvijati, menjati, adaptirati onim što deca zaista stavljaju u fokus svojih potreba i interesovanja.
Nedeljno planiranje
U toku jedne nedelje, realizovaće se deo ili cela tema: deo dugoročnog projekta koje je vaspitač zajedno sa decom i roditeljima isplanirao.
Nedeljni plan treba da bude konkretan i da odražava strukturu nedelje. Takođe treba da posluži za uvid roditeljima i volonterima, tako da bilo ko može da pogleda plan rada i sazna šta se dešava i gde može ili želi da se uključi.
Kada se pravi nedeljni plan, treba imati u vidu da osim konsultovanja sa mesečnim planom i ciljevima koji su tamo definisani, treba još povesti računa o: aktivnostima koje se dešavaju u celoj ustanovi, interesovanjima i reakcijama dece, od prethodne nedelje, broju dolazeće dece i odraslih, resursnim mogućnostima (igračke, knjige, materijali), balansu raznorodnih aktivnosti:
- da li ima teških i lakih sadržaja,
- ima li aktivnosti koje se odigravaju i napolju i unutra,
- da li su zastupljene različite forme rada,
- da li postoje aktivnosti koje mogu da se odigravaju samostalno, kao i one gde je pomoć vaspitača neophodna,
- da li se plan odnosi i na celu grupu dece i na pojedince,
- da li ima mirnih i dinamičnih aktivnosti i da li se naizmenično smenjuju,
- da li ima novih i deci poznatih sadržaja,
- da li ima sadržaja iz različitih vaspitno-obrazovnog oblasti.
Dnevno planiranje
Bez obzira da li se u dnevno planiranje ulazi planirajući koji će se sadržaj raditi u kom delu sobe; ili koje će se veštine, navike, pojmovi kod dece razviti; ili će se poći od toga šta će se u kom delu dana raditi; ili će se poći od odabranih ciljeva,
- suočava se sa faktorima koji utiču na dnevni plan: odabrana tema (projekt) i ciljevi iz nedeljnog plana, trenutna reakcija dece i iskustvo od prethodnog dana, definisan režim rada (desetak raznorodnih aktivnosti), način uključivanja roditelja, broj dolazeće dece i odraslih, opreme i materijali, aktivnosti celog vrtića (ostalih grupa), uloge koje vaspitač za taj dan odabira (učesnika u igri; posmatrač; medijator; demonstrator; itd.). balans između raznorodnih aktivnosti:
- planiranje aktivnosti različite vrste i težine,
- balansiranje aktivnosti po raznovrsnosti, težini, dinamici, mestu gde će se održavati, upotrebi materijala, nivou učešća i angažovanosti odraslih, načinu aktiviranja dece,
- planiranje specifičnih aktivnosti za pojedinu decu ili grupu dece,
- odabrani predmet posmatranja (aspekt koji će biti posmatran kod pojedinog deteta ili grupe dece),
- način procenjivanja efekata.
U toku dnevnog planiranja, vaspitač i drugi planeri se neizbežno susreću sa tim:
- šta će da rade i koja je njihova uloga u tim sadržajima (sadržaj i zadatak),
- kad, kako, kojim redom, koliko dugo će da rade određene sadržaje i kako će da naprave prelaz iz jednih sadržaja u druge (procedura i metod),
- gde će šta da se odigrava i kako treba postaviti stolove, materijale, igračke (prostor),
- kako će deca međusobno komunicirati a kako sa odraslima (stil interakcije): šta će im reći, kako prići, kako objašnjavati; kako odvojiti decu u grupe i sl.
- kako dan učiniti zanimljivim i aktivnim, smenjivanjem različitih metoda rada, različitih centara smenjivanjem usmerenosti sadržaja na dete i na odrasle; aktivnosti koje se odigravaju van predškolske ustanove i u predškolskoj ustanovi; smenjivanjem "ozbiljnih" i "energizirajućih" aktivnosti, itd. (balans)
- kako procenjivati efekte sopstvenog rada (vrednovanje).
Mesečna, tematska ili nedeljna realizacija
Nakon određenog, dužeg perioda, potrebno je napisati šta je od svega planiranog realizovano.
Već je napomenuto da je nedeljni plan pogodan za brzi rezime onoga što je urađeno.
Globalna realizacija pisaće se posle završene teme, projekta ili na kraju meseca. Ona ima nekoliko funkcija:
- da bude samokritični osvrt: šta u radu poboljšati, na šta obratiti pažnju, šta u vaspitnoj sredini promeniti, da bi...
- da se dobiju ideje za sledeći ciklus planiranja,
- da se proveri da li je na pravi način planiranja: raznovrsnost ponuđenih sadržaja i oblika rada, aktivnosti različitog nivoa složenosti, aktivnosti za pojedinu decu, grupu, shodno rezultatima našeg posmatranja i osobenostima pojedinaca i grupe.
Vaspitači koji se opredeljuju za model A, raspoređuju prostor za mesečne, nedeljne i dnevne planove i evaluaciju vaspitno-obrazovnog procesa. Po ovom modelu, saradnja sa porodicom i lokalnom zajednicom je u okviru navedenih celina.
MODEL - B
Vaspitno-obrazovni rad sa decom predškolskog uzrasta zahteva plansko, sistematsko i celovito ostvarivanje njegovih ciljeva i zadataka vaspitača, što uslovljava potrebu programiranja, planiranja i evidentiranja toga rada. Za tu svrhu pedagoška dokumentacija u kojoj se prikupljaju, beleže i na pregledan način prikazuju svi podaci koji su karakteristični i značajni za planiranje i evidenciju vaspitno-obrazovnog rada i njegovih rezultata. Njena funkcija je da:
- pomaže vaspitačima, kao neposrednim realizatorima programskih zadataka, u organizovanju i regulisanju vaspitno-obrazovnog procesa, da im rad bude sistematičan, primeren uzrasnim i individualnim karakteristikama i potrebama dece, kontinuiran i usklađen sa Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja;
- svedoči o ostvarivanju programskih ciljeva i zadataka vaspitača, sadržavajući podatke o planiranju, ostvarivanju i rezultatima vaspitno-obrazovnog rada, omogućavajući celovitije sagledavanje i usmeravanje na ono što je bitno, radi njegovog stalnog usavršavanja i racionalizacije;
- omogućava upoznavanje i procenjivanje kvaliteta rada svakog pojedinog vaspitača i ustanove u kojoj radi u celini, na osnovu čega se on može kontinuirano pratiti i vrednovati, što obavljaju stručna tela u samoj predškolskoj ustanovi, nadzornička služba Ministarstva prosvete i naučnoistraživački timovi u skladu sa odobrenim projektima;
- odslikava problematiku rada u predškolskim ustanovama, uslove, sadržaje, organizaciju i dr., što omogućava bolje povezivanje sa njima i ostalih faktora koji utiču na razvoj i učenje dece, pre svega, porodice, škole i društvene sredine;
- predstavlja izvor podataka na osnovu kojih se može upoznavati sadašnjost i prošlost sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja kod nas, što je jedan od uslova za egzaktnije sagledavanje puteva njegovog daljeg razvijanja.
Opšti raspored dnevnog boravka u vaspitnoj grupi
Elementi vremenskog rasporeda, u predškolskoj ustanovi su: aktivnosti po izboru dece, usmerene i kombinovane aktivnosti u prostorijama za boravak ili na otvorenom prostoru, jutarnje telesno vežbanje i rekreativne pauze, vreme za zadovoljavanje higijenskih i fizioloških potreba, obroci i spavanje.
Opštim rasporedom dnevnog boravka u vaspitnoj grupi se određuju struktura i ritam onih dnevnih aktivnosti dece i vaspitača koje se u svakome danu odvijaju u približno isto vreme. To su: dolazak dece u ustanovu, jutarnje telesne aktivnosti, obroci, spavanje i odlazak dece kući.
Posebni raspored ostalih aktivnosti (po izboru dece, usmerenih, kombinovanih i rekreativnih) se planira orijentaciono, za svaki dan u dnevnoj skici. Pri tome se ima u vidu da svaka od pomenutih aktivnosti ima svoju funkciju i ne može se smatrati važnijom od ostalih. Raspored treba da je fleksibilan tako da se od planiranog, kad god se ukaže potreba, može odstupati, vodeći računa o uzrasnim i individualnim potrebama i mogućnostima konkretne dece, uslovima rada, aktuelnim zbivanjima, vremenskim prilikama i sl.
U modelu B prilikom planiranja, na gornjoj polovini stranice predviđeno je da se upišu svakodnevne aktivnosti dece i vaspitača onim redosledom kako su predviđene, kao i vremenski okvir u kojem se obavljaju, a u donjoj polovini se beleže napomene. One se odnose na sezonske izmene u opštem rasporedu dnevnog boravka, eventualne probleme koji otežavaju njegovo ostvarivanje i mere koje se preduzimaju za njihovo rešavanje, moguće prilagođavanje raspored dnevnog boravka uzrasnim podgrupama i pojedinoj deci, kao i druge aspekte raspored dnevnog boravka i njegove primene usklađene sa dečjim potrebama i mogućnostima, vaspitno-obrazovnim ciljevima i zadacima vaspitača, kao i zahtevima za vremenski raspored dečjih aktivnosti navedenih u modelu B.
Opremljenost sredstvima i uslovi za vaspitno-obrazovni rad
Vaspitač treba da sagleda postojanje, opremljenost i stanje objekata i sredstava potrebnih za obavljanje vaspitno-obrazovnog rada, polazeći od zahteva za organizaciju prostora, sredstava i materijala, metodičkih zahteva i sopstvenih planova i programa, kao i da ih oceni s obzirom na količinu, kvalitet i funkcionalnost, što je istovremeno i osnova za formulisanje predloga za moguća poboljšanja u tom pogledu, preuređenja, inovacije i nabavke, imajući posebno u vidu prioritete koje treba ostvariti u školskoj godini koja započinje. Ovi predlozi za poboljšanje su najvažniji razlog postojanja ove rubrike zbog čega im treba posvetiti najviše prostora.
Struktura i nivo vaspitne grupe
U strukturi i nivou vaspitne grupe, navode se opšte karakteristike grupe u vaspitnom i obrazovnom pogledu uz ukazivanje na decu kojoj je potrebno posvetiti naročitu pažnju zbog nekih posebnih karakteristika, bilo da je u pitanju obdarenost ili neka vrsta ometenosti (oštećenja vida ili sluha, telesni ili govorni nedostaci, neurotske smetnje i sl.)
Kao orijentacija i kriterijum za sagledavanje nivoa celine grupe, podgrupa i pojedine dece vaspitaču služe, sa jedne strane, saznanje iz razvojne psihologije o razvojnim osobinama pojedinih uzrasta, a sa druge, trajniji i opštiji vaspitno-obrazovni ciljevi po pojedinim aspektima razvoja, navedeni u modelu B.
Prilikom odlučivanja koji podaci će se uneti, prednost treba dati onim zapažanjima koja će vaspitaču pomoći da što primerenije odredi početni nivo vaspitno-obrazovnih ciljeva i odabere aktivnosti koje će organizovati sa decom, uvažavajući ono što je među njima opšte, koliko i specifičnosti svakog od njih. Uporedo sa prikupljanjem podataka o pojedinoj deci teći će i poređenje među njima, kako bi se razvrstala u odgovarajuće podgrupe, što je značajno prilikom doziranja vaspitno-obrazovnih ciljeva i aktivnosti, kao i konstatovanja nivoa grupe u kojem će po pravilu biti reči o ovim podgrupama a pojedincima samo izuzetno.
U svakom slučaju, vaspitaču je potrebno da što bolje upozna decu, čijem će vaspitanju doprinositi, kako bi sa njima uspostavio odgovarajući odnos, organizovao njihove aktivnosti, uvažavao njihove potrebe, želje, interesovanja i mogućnosti, učestvovao u životu i radu grupe i uspešno ostvarivao programske zadatke.
Zapažanja o razvoju dece
Ova zapažanja su prirodan nastavak prethodne celine u kojoj je opisano početno stanje, struktura i nivo grupe na početku školske godine. Razvoj dece se prati po onim elementima koji su identifikovani na početku onda kada se zapaze značajnije promene bilo kod vaspitne grupe kao celine, podgrupa ili pojedine dece. Kada su u pitanju deca sa posebnim karakteristikama, beleži se šta je vaspitač preduzeo u vezi sa njima, sa kim se konsultovao i sarađivao (od stručnih saradnika, stručnjaka van ustanove, posebnim institucijama i sl.), kao i rezultati preduzetih mera.
Vaspitno-obrazovni rad u septembru
Planiraju se aktivnosti koje mogu na najbolji način da doprinesu uključivanju dece u kolektiv, adaptaciji životu u ustanovi kao i njihovom boljem upoznavanju, što je potrebno da bi se odredio nivo vaspitne grupe. Predviđaju se i aktivnosti koje podrazumevaju obnavljanje i rekapitulaciju najvažnijih dostignuća u ostvarivanju Osnova programa prethodne školske godine i uvod u aktivnosti koje predstoje.
Po etapama ili nakon planiranog beleži se da li je i na koji način ostvareno ono što je planirano, kao i najvažnija zapažanja koja će pomoći vaspitaču da uspešnije odredi nivo vaspitne grupe.
Etapni godišnji plan
Etapno se planira svaki od aspekata razvoja: fizički, socioemocionalni, kognitivni i razvoj komunikacije i stvaralaštva. Trajanje etapa određuje vaspitač (preporučuje se da to bude otprilike mesec dana) i one ne moraju biti uvek iste (na novu etapu se prelazi kada se proceni da su ostvareni najvažniji ciljevi i zadaci prethodne etape). U okviru svakog od aspekata razvoja planiraju se opštiji vaspitno-obrazovni ciljevi i zadaci vaspitača2 (sa jedne strane ciljevi, a sa druge, paralelno sa njima - zadaci). Ukoliko vaspitač smatra za potrebno, u okviru ciljeva može u izvesnim slučajevima formulisati i tematiku uz čiju pomoć će se oni ostvarivati.
To praktično znači da se, posle utvrđivanja nivoa grupe i specifičnosti dece u njoj, krajem septembra za svaki aspekt razvoja određuju opštiji polazni nivoi ciljeva i zadataka za sve vrste i tipove aktivnosti.3 Opštiji ciljevi i zadaci se beleže jedni pored drugih kako bi se istkala njihova povezanost, a zapisuje se i datum upisivanja.
Kada se neki od predviđenih ciljeva ili zadataka većim delom, ili u potpunosti ostvari, tako da više ne spada u prioritete, on se podvlači. Kada je većina ciljeva i zadataka podvučena, to je znak da treba preći na sledeću etapu, odnosno biranje, formulisanje i upisivanje narednih ciljeva i zadataka. Prilikom pisanja se za neke reči, koje se često ponavljaju i podrazumevaju, mogu koristiti skraćenice, a u narednim etapama ne treba ponavljati ono što je već rečeno (ukoliko nije podvučeno) a predstavlja trajniji cilj ili zadatak.
Sukcesivni nedeljni planovi
Povezano sa predviđenim vaspitno-obrazovnim ciljevima i zadacima vaspitača, kojima treba da se obezbedi ostvarivanje ovih ciljeva, biraju se i formulišu aktivnosti koje treba da uđu u naredni nedeljni plan. To se obavlja na sledeći način. Za svaki tip aktivnosti (od kojih se neke mogu povezati po srodnosti ili izuzetno, izostavljati) bira se po jedan ili dva predstavnika, koji će se ostvarivati u toku nedelje koja je na redu. Nakon izbora oni se raspoređuju na pet dana tako, što se vodi računa o mogućnostima njihovog povezivanja i sažimanja u vaspitno-obrazovne situacije. Ovo povezivanje se može istaći i vizuelno - polukrugom koji obuhvata povezane aktivnosti upisane jedne pored drugih. Uprkos ovom razdvajanju, prilikom ostvarivanja planiranog treba nastojati da jedna aktivnost proizilazi iz druge i da deca ne osećaju prekide među njima.
Prilikom raspoređivanja aktivnosti na dane postavlja se i zahtev da se u svakome danu nađu skupovi aktivnosti odabranih iz razvojne zone koja predstoji (kako bi imale razvojni učinak), što svestranijih i raznovrsnijih (u pogledu angažovanja svih dečjih mogućnosti, naročito fizičkih i mentalnih) i da aktivnosti imaju karakter igre, kad god se za to pruži prilika.
Skupovi vaspitno-obrazovnih situacija beleže se u podeoke predviđene za svaki dan u nedelji, odnosno u prvih pet podeoka. U poslednji, šesti podeok, pod nazivom Zapažanja o ostvarenju nedeljnog plana, upisuje se osvrt na protekli rad u nedelji, posebno, značajnije aktivnosti koje su ostvarene van planiranih, naročito one koje su organizovane zahvaljujući inicijativi dece, njihovih roditelja i dr. ili neočekivanoj povoljnoj prilici. Tako se upisuje ono što je planirano a nije ostvareno (uz navođenje razloga), kao i eventualne napomene o načinima da se protekli rad poveže sa onim koji predstoji.
(Tabelu za nedeljne planove izraditi prema navedenom uputstvu).
Saradnja sa porodicom
U skladu sa preporukama navedenim u modelu B za saradnju predškolske ustanove sa porodicom prigodno se, po etapama, planiraju oblici i sadržaji ove saradnje i evidentira njihovo ostvarivanje. Tom prilikom posebno se podstiču i uzimaju u obzir inicijative koje dolaze od roditelja.
Saradnja se planira i obavlja u vidu obostranog informisanja vaspitača i roditelja o razvoju deteta, životu i radu u vaspitnoj grupi i porodici, kao i ostvarivanju ciljeva vaspitno-obrazovnog rada; upoznavanje sa savremenim saznanjima o razvoju, vaspitanju i obrazovanju dece do kojih se došlo u pedagogiji, psihologiji, sociologiji, antropologiji, medicini i dr.; kao i neposrednog uključivanja roditelja u vaspitno-obrazovni rad.
Saradnja sa osnovnom školom
U skladu sa preporukama navedenim u modelu B za povezivanje između predškolskog i osnovno-školskog vaspitanja i obrazovanja i saradnju između predškolske ustanove i škole prigodno se, po etapama, planiraju oblici i sadržaji ove saradnje i evidentira njihovo ostvarivanje. Tom prilikom posebno se podstiču i uzimaju u obzir inicijative koje dolaze od škole.
Saradnja se planira i obavlja u vidu zajedničkih sastanaka aktiva vaspitača pripremnih grupa i učitelja prvog razreda, međusobnog posećivanja i kontinuiranog međusobnog informisanja stručnjaka iz obeju institucija, zajedničkog korišćenja prostorija, terena i inventara, zajedničkih izleta, priredbi i manifestacija dece, poseta budućih đaka školi, dogovora sa njihovim roditeljima i dr.
Saradnja sa lokalnom zajednicom
U skladu sa preporukama navedenim u modelu B, za otvaranje prema lokalnoj zajednici i saradnju sa njenim predstavnicima, prigodno se, po etapama, planiraju oblici i sadržaji ove saradnje i evidentira njihovo ostvarivanje. Tom prilikom posebno se podstiču i uzimaju u obzir inicijative koje dolaze od predstavnika društvene sredine.
Saradnja se planira i obavlja u kulturnim i javnim institucijama, društvenim organizacijama, preduzećima i sa privatnim licima i odnosi se na što veći obuhvat predškolske dece najraznovrsnijim oblicima predškolskog vaspitanja i obrazovanja, zadovoljavanje njihovih potreba u skladu sa mogućnostima lokalne zajednice u kojoj odrastaju i uz stalno usavršavanje osnovne i pratećih delatnosti ustanove kojoj lokalna zajednica obezbeđuje povoljne uslove za delovanje.
Stručno usavršavanje vaspitača
Prigodno se, po etapama, planiraju i evidentiraju oblici stručnog usavršavanja na svim nivoima: individualno i stručno usavršavanje, stručno usavršavanje na nivou ustanove, kao i nivou drugih institucija koje doprinose stručnom usavršavanju, što se čini u saradnji sa stručnim saradnicima za vaspitno-obrazovni rad.
Planira se i evidentira učešće na seminarima, u raznim oblicima razmene iskustava, susretima, posetama, u stručnom aktivima i radnim grupama, saradnja sa centrima za likovno i muzičko vaspitanje, razvoj govora, saobraćajno vaspitanje i dr. Takođe se beleži i doprinos vaspitača stručnom usavršavanju svojih kolega, mentorski rad sa pripravnicima, ugledni vaspitno-obrazovni rad, saradnja sa kadrovskim školama i istraživačkim timovima, prosvetno-pedagoškim institucijama, Ministarstvom prosvete, radovi objavljeni u stručnoj štampi i sl.
NAPOMENE:
1) Naročito je važno uzimati u obzir sezonske, kao i ostale konkretne uslove u kojima se radi, tako da će npr. kada je lepo vreme deca više vremena provoditi na vazduhu baveći se onim aktivnostima koje omogućuje boravak u dvorištu, šetnje do parka i drugih objekata u mestu ili okolini, a kada vremenski uslovi zahtevaju nalaziće se više u prostorijama, što sugerira i određene drugačije tipove aktivnosti. Otuda se ne može očekivati da će raspored dnevnog boravka u vaspitnoj grupi biti svaki dan u svemu isti, niti ga je moguće standardizovati za sve vaspitne grupe, već samo zahtevati da se orijentaciono vodi računa o svim vaspitno-obrazovnim aktivnostima, njihovim ciljevima i programskim načelima i zadacima.
2) Opštije ciljeve i zadatke treba razlikovati od "opštih" ciljeva i zadataka i zahteva za ustanovu i vaspitača, navedenih od str. 21. do str. 28. modela B, koji su trajnog i neprekidnog karaktera odnosiće se na čitav vaspitno-obrazovni rad i boravak dece u ustanovi, što znači da među njima ne treba praviti izbor i određivati prioritete. Opštiji ciljevi i zadaci (za razliku od posebnih, koji se odnose na pojedine vaspitno-obrazovne situacije ili njihove detalje) imaju širi obuhvat, najčešće na nivou nekog od aspekata razvoja ili vrste aktivnosti, a biraju se i formulišu na osnovu teksta modela B od 29. str. do kraja.
3) Vrste aktivnosti su navedene na str. 29. modela B (npr. telesne, ekološke, muzičke i dr.) a tipovi aktivnosti, su podkategorije koje se javljaju unutar nekih od njih (npr. unutar likovnih aktivnosti se kao tipovi javljaju: crtanje, slikanje, plastično oblikovanje).
4) Nedeljno beleženje ne znači da se uvek planira samo pet dana unapred (što kao neki kruti okvir, ne bi odgovaralo tematskom programiranju i planiranju kojem se teži) već se može planirati i za više dana, od kojih neki spadaju u narednu nedelju ili čak duži vremenski period. Osim toga, važno je istaći da ono što je planirano predstavlja obavezu za vaspitača samo ako se ne jave opravdani razlozi za njegovo menjanje, što zavisi od aktuelnih potreba i mogućnosti dece, inicijativa koje dođu do njih, njihovih roditelja i lokalne sredine, promenjenih uslova rada itd.
5) Vaspitno-obrazovne situacije se dobijaju sređivanjem i uobličavanjem predstavnika pojedinih tipova aktivnosti. Na primer: razlikovanje ukusa se za vreme obeda povezuje sa razlikovanjem mirisa ili se "proizvođenje" boja mešanjem nastavlja ostavljanjem otisaka šake umočene u boju.
6) Iz nedeljnog plana, koji sadrži vaspitno-obrazovne situacije za svaki dan, njihovom razradom i uobličavanjem dobijaju se dnevni program i planovi. Oni se ostvaruju u svakom trenutku boravka dece u ustanovi (u nekim slučajevima i van ovog vremena, npr. kod kuće, prilikom periodičnih izleta, na putu do ustanove i sl.), što znači kroz aktivnosti po izboru dece, usmerene i kombinovane aktivnosti, rekreativne aktivnosti, za vreme obeda, pred spavanje i posle njega, čekajući dolazak roditelja i dr. Ukoliko se odluči da za pojedine vaspitno-obrazovne situacije razradi dnevnu skicu planirajući raspored vremena za taj dan u skladu sa utvrđenim režimom dana i vodeći računa o konkretnoj deci u svojoj grupi, vaspitač može da formuliše posebne vaspitno-obrazovne ciljeve i svoje zadatke u vezi sa situacijom, razradi sadržaje aktivnosti i strukturira ih u skladu s metodičkim zahtevima, odabere metode, oblike, sredstva i objekte vaspitno obrazovnog rada, kao i njihovu organizaciju, uz vremenski raspored sekvenci. Takođe, on može da predvidi načine na koje će deca biti motivisana za aktivnost, na koji će aktivnost biti prilagođena kraju i povezivana sa narednom aktivnošću i dr.
Dnevno programiranje i planiranje, budući da spada u ličnu dokumentaciju vaspitača, ne obavlja se u Knjizi rada vaspitača i nema propisanu formu, što znači da njegov obim, sadržaj i strukturu određuje vaspitač, zavisno od niza specifičnih faktora (vrste i sadržaja vaspitno-obrazovnih situacija, predviđenih metoda, preporuka stručnih saradnika, sopstvenog iskustva itd.). Izuzetak bi predstavljali vaspitači-pripravnici, koji se o načinu dnevnog planiranja dogovaraju sa svojom mentorom i stručnim saradnicima.
Vaspitači koji se opredeljuju za model B prvenstveno će razraditi poglavlja: opšti raspored dnevnog boravka, opremljenost sredstvima i uslovi za vaspitno-obrazovni rad, strukturu i nivo vaspitne grupe, zapažanja o razvoju dece i vaspitno-obrazovni rad u septembru.
Preostali prostor rasporediće se za: etapni godišnji plan, sukcesivne nedelje planove, saradnju sa porodicom, osnovnom školom i lokalnom zajednicom.
Obrazac broj 3 - Dnevnik rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi
-------------------
NAPOMENA REDAKCIJE:
Obrazac broj 3, koji je sastavni deo ovog pravilnika dat je u paketu CODE OBRASCI.
-------------------