NAPOMENA REDAKCIJE:
Odredba člana 284. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005) glasi:
Odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do zaključivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom.
Odredbe opšteg i posebnih kolektivnih ugovora zaključenih pre 21. decembra 2001. godine, a koje su na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona i koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom ostaju na snazi do zakljucivanja kolektivnih ugovora u skladu sa ovim zakonom, a najduže šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
-----------------------------
Na osnovu člana 123. Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 55/96),
Republički odbor Sindikata delatnosti fizičke kulture i Vlada Republike Srbije zaključuju
POSEBAN
KOLEKTIVNI UGOVOR ZA DELATNOSTI FIZIČKE KULTURE
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 11 od 7. aprila 2000)
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Posebnim kolektivnim ugovorom za delatnosti fizičke kulture (u daljem tekstu: Ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca iz oblasti rada i radnih odnosa u delatnostima fizičke kulture, kao i međusobni odnosi učesnika ovog ugovora.
Na pitanja i odnose koji nisu uređeni ovim ugovorom primenjivaće se odredbe zakona i Opšteg kolektivnog ugovora.
Član 2.
Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme i primenjuje se neposredno.
Član 3.
Organizacija iz delatnosti fizičke kulture u pojedinačnom kolektivnom ugovoru može utvrditi veća prava za zaposlene od prava utvrđenih ovim ugovorom.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom uređuju se specifična prava i obaveze i drugi odnosi koji nisu uređeni ovim i Opštim kolektivnim ugovorom, kao i pojedina prava zaposlenih u većem obimu ili povoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih u ovom ugovoru.
Član 4.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima, odlučuje poslodavac, ako zakonom nije drugačije određeno.
Član 5.
Poslodavac je dužan da predsedniku sindikalne organizacije omogući da učestvuje u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih koji proističu iz zakona i kolektivnih ugovora.
Poslodavac kod koga nije organizovana sindikalna organizacija, dužan je da Sindikatu učesniku ovog ugovora dostavi opšti akt, odnosno ugovor o radu, koji zamenjuje pojedinačni kolektivni ugovor, na mišljenje.
II. RADNI ODNOS
1. Zasnivanje radnog odnosa
Član 6.
Postupak i način zasnivanja radnog odnosa vrši se u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, odnosno opštim aktom poslodavca.
Opštim aktom poslodavca utvrđuju se radna mesta, vrsta i stepen stručne spreme, potrebna znanja, odnosno iskustvo i drugi posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa na tim radnim mestima.
Član 7.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu, koji mora da sadrži sve elemente u skladu sa zakonom.
Ugovor o radu ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorom. Ako ugovor o radu sadrži takve odredbe, one su ništavne i umesto njih primenjivaće se odgovarajuće odredbe zakona, odnosno kolektivnog ugovora.
Član 8.
Opštim aktom o sistematizaciji radnih mesta, kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa, može se predvideti prethodna provera radnih sposobnosti.
U pojedinačnom kolektivnom ugovoru treba konkretnije i detaljnije razraditi uslove i način provere radnih sposobnosti iz stava 1. ovog člana.
Član 9.
Aktom o sistematizaciji radnih mesta može se utvrditi probni rad na određenom radnom mestu.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom, odnosno ugovorom o radu utvrđuje se dužina trajanja probnog rada, sastav komisije, način za praćenje i ocenu rezultata probnog rada.
Član 10.
Radni odnos može se zasnivati i sa pripravnikom radi osposobljavanja za samostalan rad.
Pripravnik može zasnivati radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa zakonom i opštim aktom poslodavca.
Poslodavac koji je sa pripravnikom zaključio ugovor o radu na određeno vreme, ukoliko se pripravnik osposobio za rad na radnom mestu koje je upražnjeno, dužan je da zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme.
2. Raspoređivanje zaposlenih
Član 11.
Raspoređivanje zaposlenih vrši se u skladu sa zakonom, pojedinačnim kolektivnim ugovorom, odnosno opštim aktom poslodavca i ovim ugovorom.
Član 12.
U skladu sa potrebama procesa i organizacije rada, poslodavac može zaposlenog rasporediti na svako radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegove stručne spreme, znanju i sposobnostima.
Potrebe procesa i organizacije rada u smislu ovog ugovora jesu:
- uspešnije i efikasnije obavljanje poslova određenog radnog mesta,
- potpunije korišćenje radne sposobnosti zaposlenog,
- usavršavanje postojeće i uvođenje nove tehnologije i organizacije rada,
- prestanak potreba za radom zaposlenog na određenom radnom mestu,
- smanjenje obima poslova,
- otvaranje novih radnih mesta,
- otklanjanje poremećenih odnosa u procesu rada, zamena odsutnog zaposlenog.
Član 13.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom treba utvrditi slučajeve i uslove u kojima zaposleni može da se rasporedi na rad iz jednog u drugo mesto bez njegovog pristanka.
U rešenju o raspoređivanju poslodavac je dužan precizno da navede okolnosti i činjenice koje dokazuju da je nastupila potreba da zaposleni bude raspoređen na drugo radno mesto.
Član 14.
Zaposleni se ne može rasporediti na rad iz jednog u drugo mesto: ako se time pogoršavaju njegovi porodični uslovi, ako na drugom radnom mestu nisu obezbeđeni jednaki ili bolji uslovi rada, ako je zaposleni invalid druge kategorije, žena za vreme trudnoće i sa detetom predškolskog uzrasta, sa detetom zaostalim u razvoju, sa teškim urođenim ili stečenim oboljenjima i psihofizičkim stanjima, zaposleni koji ima preko 25 godina radnog staža osiguranja.
Član 15.
Zaposleni se može rasporediti na drugo radno mesto koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima i kad u određenom vremenskom periodu, najmanje tri a najduže šest meseci, ne pokaže potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen, odnosno ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom u delatnostima fizičke kulture, zavisno od specifičnosti delatnosti i prirode poslova određenog radnog mesta, utvrđuje se način na koji će komisija vršiti proveru znanja i sposobnosti, odnosno ocenjivati rezultate rada zaposlenog.
3. Prestanak potrebe za radom zaposlenih
Član 16.
Poslodavac je dužan da, u skladu sa Programom uvođenja tehnoloških ili organizacionih promena u delatnostima fizičke kulture i Programom ostvarivanja prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, obezbedi jedno od prava koja su utvrđena Zakonom o radnim odnosima.
Član 17.
Pri određivanju zaposlenih za čijim je radom prestala potreba primenjuju se sledeći kriterijumi:
- rezultati rada,
- imovno stanje zaposlenog,
- broj članova porodice koji ostvaruju zaradu,
- broj izdržavanih članova porodice,
- dužina radnog staža,
- stručna sprema,
- zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove porodice,
- broj dece na školovanju.
Određivanje zaposlenih za čiji je radom prestala potreba vrši nadležni organ poslodavca po prethodno pribavljenom mišljenju sindikalne organizacije.
Član 18.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom, pored kriterijuma iz člana 17. ovog ugovora, mogu se utvrditi i drugi kriterijumi.
Kriterijume - rezultate rada i imovno stanje zaposlenog treba precizno definisati i razraditi u pojedinačnom kolektivnom ugovoru.
Član 19.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom treba utvrditi sadržaj svakog pojedinačnog kriterijuma iz člana 17. ovog ugovara.
Član 20.
Program ostvarivanja prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba donosi upravni odbor po prethodno pribavljenom mišljenju odbora sindikalne organizacije iz delatnosti fizičke kulture.
Član 21.
Ženi sa detetom do dve godine života, samohranom roditelju, usvojiocu maloletnog deteta čiji ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva ne prelazi visinu garantovane neto zarade i zaposlenom sa preko 25 godina radnog staža ne može prestati radni odnos bez njihove saglasnosti po osnovu prestanka potrebe za njihovim radom.
Član 22.
U slučaju da se zaposlenom, za čijim je radom prestala potreba, nije moglo obezbediti ni jedno od prava iz člana 26. Zakona o radnim odnosima, može se raskinuti radni odnos, pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to:
- do 10 godina staža osiguranja - najmanje u visini šestostrukog iznosa neto zarade,
- od 10 do 20 godina staža osiguranja - najmanje u visini osmostrukog iznosa neto zarade,
- od 20 do 30 godina staža osiguranja - najmanje u visini desetostrukog iznosa neto zarade,
- preko 30 godina staža osiguranja - najmanje u visini dvanaestostrukog iznosa neto zarade.
Neto zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Član 23.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenih za čijim radom prestaje potreba po bilo kom osnovu polazi se od uspešnosti zaposlenog u radu.
U slučaju da više zaposlenih ostvaruje jednake rezultate rada primeniće se korektivni kriterijumi prema sledećem redosledu: stručna sprema, radno iskustvo na tom radnom mestu i radni staž. Kriterijumi se primenjuju na taj način što se prvo utvrdi da je prestala potreba za radom zaposlenog koji ima nižu stručnu spremu, manje radno iskustvo, odnosno manji radni staž.
Poslodavac je dužan da zaposlenog obaveštava o svim aktivnostima vezanim za utvrđivanje prestanka potrebe za njegovim radom, a svakog zaposlenog da lično upozna sa mogućnostima za rešavanje njegovog radno pravnog statusa.
Član 24.
Poslodavac je dužan da o predlogu programa tehnološkog i drugog unapređenja za rešenje ekonomskih teškoća i drugih pitanja za rešavanje radno pravnog položaja zaposlenih zatraži mišljenje odbora sindikalne organizacije i da ga obavesti o svom stavu prema tom pitanju.
Član 25.
Ukoliko poslodavac raskine radni odnos sa zaposlenim za čijim je radom prestala potreba ne može u periodu od sledećih godinu dana zaključiti ugovor o radu sa drugim licem radi popune tog radnog mesta.
4. Plaćeno odsustvo zaposlenih za čijim je radom privremeno prestala potreba
Član 26.
Poslodavac može zaposlenog uputiti na privremeno plaćeno odsustvo u slučaju:
- kada je privremeno smanjen obim poslova,
- ako saglasno planovima i programu rada u određenom periodu nema potrebe za angažovanjem određenog broja zaposlenih na određenim radnim mestima, odnosno određene vrste zanimanja, a zaposleni se ne mogu angažovati na drugim poslovima kod istog ili drugog poslodavca.
- ako zaposleni koji su raspoređeni na istim radnim mestima u određenim periodima ne mogu biti efektivno angažovani za puno radno vreme,
- nedostatak posla i neobezbeđenog kontinuiteta rada,
- nedostatak sredstava za obavljanje delatnosti za određeni vremenski period, dok se ne stvore uslovi za redovnu isplatu zarada i naknadu zaposlenima.
Član 27.
Poslodavac je dužan da sačini program upućivanja zaposlenih na privremeno plaćeno odsustvo, koji treba da sadrži:
- obrazloženje ciljeva i razloga privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenih,
- pregled ugovorenih poslova, programa, rokova izvršenja i potreban broj zaposlenih na tim poslovima,
- pregled organizacionih celina i radnih mesta sa brojem zaposlenih za čijim je radom privremeno prestala potreba,
- pregled upućivanja na plaćeno odsustvo zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, po mesecima,
- druge neophodne elemente.
Član 28.
Sadržaj osnovnih elemenata programa obrazlaže se i usklađuje sa odborom sindikalne organizacije.
Poslodavac je dužan da upozna zaposlene sa programom privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenih.
Član 29.
Pri određivanju zaposlenih za čijim je radom na konkretnom radnom mestu privremeno prestala potreba i njihovom upućivanju na plaćeno odsustvo, primenjuju se kriterijumi po sledećem redosledu:
- potrebe procesa rada,
- ostvareni i iskazani rezultati rada u poslednja tri meseca pre utvrđivanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba,
- izražene želje zaposlenih da se upute na plaćeno odsustvo,
- socijalno-materijalni položaj zaposlenih.
Utvrđeni kriterijumi primenjuju se kada na jednom radnom mestu ima više izvršilaca, a iskazana je potreba za manjim brojem zaposlenih.
Rezultati rada zaposlenih vrednuju se prema objektivnim kriterijumima (utvrđen obim i kvalitet rada).
Ako više zaposlenih ostvaruje jednake rezultate rada, primenjuje se kriterijum socijalno-materijalnog položaja koji se utvrđuje na osnovu:
- ukupnih primanja zaposlenog i članova njegove porodice,
- toga da li je zaposleni jedini član domaćinstva koji je u radnom odnosu,
- broja dece koju je zaposleni dužan da izdržava.
Član 30.
Prilikom određivanja zaposlenih za čijim je radom privremeno prestala potreba, mora se voditi računa o pravičnoj smenjivosti upućenih na plaćeno odsustvo, ako priroda posla i specifičnost radnog mesta to dozvoljavaju.
Član 31.
Poslodavac može uputiti zaposlenog na plaćeno odsustvo, koje može da traje najduže tri meseca, a plaćena odsustva, predviđena programom, mogu da traju najduže do godinu dana.
Član 32.
Članovi odbora sindikalne organizacije mogu se uputiti na plaćeno odsustvo uz saglasnost odbora i pod uslovom da odbor uvek ima kvorum za rad.
Član 33.
Ukupan broj zaposlenih koje poslodavac može uputiti na plaćeno odsustvo ne može preći 20 odsto ukupnog broja zaposlenih i sa tim se mora saglasiti odbor sindikalne organizacije.
Član 34.
Za vreme trajanja plaćenog odsustva zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 80 odsto zarade koju bi ostvario na radnom mestu na kome je radio, s tim što tako utvrđena naknada ne može biti niža od garantovane neto zarade.
Isplatu naknade iz prethodnog stava obezbeđuje osnivač.
Član 35.
Odluku o upućivanju na plaćeno odsustvo zaposlenog za čijim je radom privremeno prestala potreba donosi poslodavac.
Poslodavac je dužan da zaposlenom uruči rešenje o upućivanju na plaćeno odsustvo.
5. Naučno i stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih
Član 36.
Organizacija iz delatnosti fizičke kulture dužna je da, u skladu sa potrebama stručnog usavršavanja, promenom procesa rada ili tehničko-tehnološkim unapređenjem i potrebama radnog mesta, omogući stalno stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih.
Zaposleni ne može da trpi štetne posledice ako organizacija iz oblasti fizičke kulture ne organizuje stručno osposobljavanje i usavršavanje.
Član 37.
Zaposleni koga na stručno osposobljavanje i usavršavanje upućuje organizacija iz oblasti fizičke kulture ima pravo na naknadu zarade, naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju, naknadu troškova stručnog osposobljavanja i usavršavanja, kotizacije i nabavke udžbenika, kao i naknadu troškova ishrane (topli obrok).
Za ostvarivanje programa iz prethodnog stava, sredstva se obezbeđuju iz budžeta.
Član 38.
Organizacija iz delatnosti fizičke kulture dužna je da vodi evidenciju o obaveznom stručnom osposobljavanju i usavršavanju zaposlenih i da stvara potrebne materijalne, organizacione i druge uslove za stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih.
Član 39.
Zaposleni, koga na stručno osposobljavanje ili naučno usavršavanje u zemlji ili inostranstvu upućuje organizacija iz delatnosti fizičke kulture, ima pravo na naknadu zarade ako:
- bračni drug ne radi, a imaju decu - 80 odsto predviđene zarade,
- bračni drug ne radi a nemaju decu - 60 odsto predviđene zarade,
- bračni drug radi i imaju dece - 60 odsto predviđene zarade,
- nema porodicu - 40 odsto predviđene zarade.
Odluku o stručnom i naučnom usavršavanju donosi direktor na predlog nadležnog organa.
6. Odmori i odsustva
Član 40.
Godišnji odmor zaposleni koriste u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Trajanje godišnjeg odmora, koji ne može biti kraći od 18 radnih dana, određuje poslovodni organ.
Godišnji odmor se uvećava za:
- jedan radni dan za svake navršene tri godine radnog staža,
- dva radna dana po osnovu složenosti grupe poslova od jedan do šest,
- tri radna dana po osnovu složenosti grupe poslova od sedam do deset,
- do tri radna dana po osnovu radnog doprinosa,
- četiri radna dana invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina života, roditelju sa troje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju,
- šest radnih dana zaposlenom mlađem od 18 godina, kao i muškarcu sa preko 30 godina penzijskog staža ili preko 55 godina života i ženi sa preko 25 godina penzijskog staža ili preko 50 godina života.
Ukupan broj dana godišnjeg odmora ne može preći zakonski maksimum.
Ako zaposleni u kalendarskoj godini nema godinu dana rada, ima pravo na godišnji odmor srazmerno vremenu provedenom na radu.
Član 41.
Organizacija iz delatnosti fizičke kulture će zaposlenima, za koje ima interes obezbediti plaćeno odsustvo za obavljanje stručno-naučnog rada i usavršavanje u sledećim slučajevima:
- izrada specijalističkog rada do šest meseci,
- izrada magistarskog rada do 12 meseci,
- izrada doktorske disertacije do dve godine.
Član 42.
Organizacija iz delatnosti fizičke kulture će omogućiti zaposlenom plaćeno odsustvo od sedam radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
- stupanje u brak - pet radnih dana,
- stupanje u brak člana uže porodice - dva radna dana,
- rođenje deteta - pet radnih dana,
- smrt roditelja, usvojioca, brata ili sestre zaposlenog ili njegovog bračnog druga, kao i smrt lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu zaposlenog - pet radnih dana,
- zaštita i otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnim nepogodama - tri radna dana,
- selidba sopstvenog domaćinstva - tri radna dana,
- polaganje stručnog ili drugog ispita - jedan radni dan, a najviše šest radnih dana u toku kalendarske godine,
- dobrovoljno davanje krvi - dva radna dana,
- učestvovanje na radnim takmičenjima koja se organizuju od strane Sindikata - najmanje po jedan radni dan, u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmičenja,
- korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - sedam radnih dana.
Odsustvo u slučajevima iz alineja 3. i 4. ovog člana ne uračunava se maksimalan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku jedne kalendarske godine.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u dane verskih praznika, kako je zakonom regulisano, kao i u drugim slučajevima predviđenim pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Član 43.
Zaposleni ima pravo i na neplaćeno odsustvo u slučajevima utvrđenim u zakonu.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom, pored zakonskih, mogu se utvrditi i drugi slučajevi kada zaposleni mogu koristiti neplaćena odsustva.
Za vreme odsustvovanja sa rada u smislu st. 1. i 2. ovog člana, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa ako zakonom, odnosno pojedinačnim kolektivnim ugovorom nije drugačije određeno.
Član 44.
Zaposleni je dužan da zahtev za odobrenje neplaćenog odsustva obrazloži i po potrebi priloži odgovarajuću dokumentaciju.
Opravdanost razloga i vreme trajanja u okviru utvrđenog maksimuma neplaćenog odsustva utvrđuje poslodavac.
7. Radno vreme
Član 45.
Radno vreme iznosi 40 časova u radnoj nedelji (puno radno vreme).
Raspored radnog vremena u okviru četrdesetočasovne radne nedelje utvrđuje se opštim aktom poslodavca u skladu sa zakonom.
Radno vreme između 22 časa i 06 časova narednog dana smatra se noćnim radom i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava zaposlenih.
Član 46.
Zavisno od prirode delatnosti, uslova rada i organizacije rada, poslodavac može izvršiti preraspodelu radnog vremena, tako da se u jednom periodu radi duže od utvrđenog, a u drugom kraće, s tim da radno vreme u periodu od najviše tri meseca iznosi u proseku 40 časova nedeljno.
Član 47.
Poslodavac može, u skladu sa zakonom, zbog prirode delatnosti i programskih potreba, da uvede radno vreme duže od punog radnog vremena, ali ne duže od 10 časova dnevno.
Poslodavac može, u skladu sa zakonom, zbog prirode delatnosti, programskih i organizacionih razloga, da uvede radno vreme kraće od punog radnog vremena, s tim što ono ne može biti kraće od 35 časova nedeljno.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana zaposlenom pripada uvećana naknada zarade u skladu sa kolektivnim ugovorom, a u slučajevima iz stava 2. ovog člana zaposlenom pripada zarada kao da radi puno radno vreme.
Član 48.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom treba utvrditi koja su to radna mesta, odnosno u kojim slučajevima (pored zakonom predviđenih) radno vreme može da se produži, odnosno skrati.
8. Zaštita zaposlenih na radu
Član 49.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi potrebne uslove za zaštitu na radu, u skladu sa zakonom i pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se kriterijumi za utvrđivanje radnih mesta sa posebnim uslovima rada, uslovi za obavljanje tih poslova u pogledu doba života, pola i zdravstvene sposobnosti, kao i sredstava zaštite.
Član 50.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi pod uslovima utvrđenim zakonom kad mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere zaštite na radu, dok se ne sprovedu određene mere zaštite.
Član 51.
Zaposleni, koji radi na radnom mestu sa posebnim uslovima rada, ima pravo na posebne mere zaštite, srazmerno stepenu opasnosti i štetnosti:
- periodične lekarske preglede,
- skraćeno radno vreme,
- preventivno-rekreativni odmor,
- duži dnevni i godišnji odmor,
- dodatni obrok i napitke i dr.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se konkretna prava zaposlenog za svako radno mesto sa posebnim uslovima rada.
Sindikalna organizacija može, u skladu sa zakonom, da pokrene inicijativu za utvrđivanje radnih mesta koja se obavljaju pod otežanim uslovima rada.
Poslodavac je obavezan da u skladu sa zakonom obezbedi potrebne uslove i postupke za realizaciju ovakve inicijative sindikalne organizacije.
Član 52.
Poslodavac je dužan da osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, profesionalnog oboljenja i gubitka radne sposobnosti.
Učesnici ovog ugovora mogu sporazumno utvrditi način realizacije osiguranja iz prethodnog stava, što obavezuje poslodavca.
III. CENA RADA, ZARADE I OSTALA LIČNA PRIMANjA
1. Cena rada za najjednostavniji rad
Član 53.
Učesnici ovog kolektivnog ugovora saglasni su da u utvrđivanju cene rada i zarada za zaposlene polaze od:
- ostvarenog učešća sredstava za delatnosti fizičke kulture u društvenom proizvodu,
- ostvarenog, procenjenog i projektovanog učešća neto zarada u društvenom proizvodu Republike,
- visine prosečnih zarada u Republici,
- visine potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu,
- rasta troškova života,
- kvalifikacione strukture zaposlenih.
Član 54.
U skladu sa kriterijumima iz člana 53. učesnici ovog ugovora saglasni su da cena rada za najjednostavniji rad iznosi za narednu godinu najmanje 40 odsto prosečne zarade u Republici. Ova cena rada odnosi se samo na sredstva koja se stiču iz budžeta.
Cena rada primenjuje se od prvog januara naredne godine i usklađuje se svakog meseca sa rastom prosečnih zarada, prema objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Član 55.
Ukoliko učesnici ovog ugovora ne postignu saglasnost o visini cene rada iz člana 54. u roku od 15 dana, pitanje cene rada iznosi se pred arbitražu. Arbitraža je obavezna da u roku od 15 dana odluči o ovom pitanju. Odluka arbitraže obavezuje učesnike.
Tri meseca pre isteka tekuće godine, Sindikat će pokrenuti inicijativu za utvrđivanje nove cene rada za narednu godinu.
2. Cena rada za tipična radna mesta
Član 56.
Cena rada za tipična radna mesta utvrđuje se tako što se cena rada za najjednostavniji rad, utvrđena u ovom ugovoru, pomnoži sa koeficijentima tipičnih radnih mesta po grupama poslova, i to:
----------------------------------------------------------------------------
Grupa Naziv tipičnih poslova, odnosno radnih mesta Koeficijenti
poslova
----------------------------------------------------------------------------
I Ne zahteva se stručnost - NK radnik - fizički radnik 2,1
II Zahteva se stručna osposobljenost u trajanju do 6 meseci - I
stepen
- poslovi održavanja čistoće otvorenih i zatvorenih terena 2,3
- najjednostavniji poslovi održavanja, pripremanja i čuvanja
zatvorenih i otvorenih objekata i poslovi pomoćnika uređivanja
zelenih površina 2,3
- poslovi održavanja čistoće u prostorijama gde se ostvaruje
zdravstvena zaštita (za vršenje ovih poslova potreban je I
stepen stručne spreme) 2,4
III Zahteva se stručna osposobljenost u trajanju preko 6 meseci
do 2 godine II stepen
- poslovi održavanja i čišćenja zatvorenih i otvorenih objekata 2,7
- poslovi garderobera, uređivača zelenih površina, poslovi pranja
laboratorijskog posuđa
- manipulativni radnik 2,8
IV Zahteva se stručnost koja se stiče srednjim obrazovanjem u
trajanju od dve do tri godine
- KV radnik - III
- uređivač zelenih površina, daktilograf
- kurir 3,4
- portir, točilac piva, zanatlije svih profila 3,6
V Zahteva se stručnost koja se stiče srednjim obrazovanjem u
trajanju od 4 ili više godina
- IV stepen
- administrativno-tehnički sekretar, poslovi kopiranja,
medicinska sestra 3,7
- knjigovođa, poslovi daktilografa na unosu podataka i kucanja
tekstova na stranim jezicima, magacioner,
cvećarsko-vrtlarski operater, laborant 4,0
- blagajnik, likvidator kontista, komercijalni operater 4,4
VI Zahteva se stručnost koja se stiče specijalizacijom na
osnovu stručnosti srednjeg obrazovanja - VKV radnika - V stepen
- zanatlije svih profila 4,6
- rukovaoci postrojenja u kotlarnici 4,8
VII Zahteva se stručnost koja se stiče višim obrazovanjem -
VI stepen
- bibliotekar, statističar 4,9
- programer, organizator rekreacije 5,1
- najsloženiji administrativno-pravni i
finansijsko-računovodstveni poslovi 5,6
VIII Zahteva se stručnost koja se stiče fakultetom, odnosno
visokim obrazovanjem - VII
- stručni saradnik - manje složeni poslovi projektovanja,
organizacije i realizacije stručnog rada 5,9
- samostalni stručni saradnik - složeni poslovi projektovanja,
organizacije i realizacije stručnog rada, lekar opšte prakse 6,7
- viši stručni saradnik - vrlo složeni poslovi projektovanja,
organizacije i realizacije stručnog rada 6,7
IDž Lekar specijalista 7,4
- magistar - specijalista 7,8
Dž - doktor nauka 9,4
----------------------------------------------------------------------------
Ovim koeficijentima dodaju se, po osnovu odgovornosti i veće složenosti od utvrđene, sledeći koeficijenti za:
-------------------------------------------------------------------
- pomoćnika direktora, sekretara, predsednika upravnog odbora 2,5
- direktora 4,5
-------------------------------------------------------------------
Koeficijenti za utvrđivanje cene rada sadrže elemente složenosti, odgovornosti i uslova rada radnih mesta - izuzev otežanih uslova rada zbog kojih se skraćuje radno vreme.
Član 57.
Ustanove fizičke kulture, pojedinačnim kolektivnim ugovorom, utvrđuju radna mesta sa posebnim uslovima rada. Za ova radna mesta utvrđuju se dodatni koeficijenti od 0,3 do 1,5.
Član 58.
Ustanove fizičke kulture mogu sa drugim organizacijama (pravnim licima) zaključivati ugovore o ostvarivanju programa i primanju usluga u okviru svoje delatnosti i na taj način sticati sredstva za svoj rad.
Prihodi ustanove, stečeni po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana nemaju karakter budžetskih sredstava.
Ustanova može zaključivati ugovore iz stava 1. ovog člana ukoliko angažovanjem kadrovskih i materijalnih resursa ne narušava ispunjenje sopstvenih obaveza iz ugovora zaključenih sa Ministarstvom za sport i omladinu.
Član 59.
Cena rada pripravnika ne može biti niža od 80 odsto cene rada radnog mesta za koje se pripravnik osposobljava.
Član 60.
Pri utvrđivanju cene rada i zarada u pojedinačnom kolektivnom ugovoru polazi se od cene rada utvrđene u ovom ugovoru, ostvarenih i planiranih i finansijsko-poslovnih rezultata ustanova fizičke kulture, učešća zarada u troškovima poslovanja ustanova fizičke kulture i dostignutog nivoa zarada i njihovog odnosa prema zaradama kod drugih poslodavaca u istoj grani.
3. Zarade
Član 61.
Zarade zaposlenih utvrđuju se na osnovu cene rada radnih mesta utvrđenih ovim, odnosno pojedinačnim kolektivnim ugovorom, radnog učinka, vremena provedenog na radu i ostvarenih rezultata rada.
Radni učinak utvrđuje se na osnovu normativa i standarda rada.
Normativima i standardima rada, u smislu stava 2. ovog člana, za zaposlene u ustanovama fizičke kulture smatraju se utvrđeni planovi i programi rada doneti od strane nadležnog organa, koje zaposleni na određenom poslu treba da izvrši za puno radno vreme.
Poslodavac je dužan da blagovremeno upozna zaposlene sa normativima i standardima rada da prilikom pregovaranja i potpisivanja pojedinačnog kolektivnog ugovora odboru sindikalne organizacije učini dostupnim normative i standarde rada, kao i merila za utvrđivanje rezultata rada zaposlenih.
Normativi i standardi rada i merila za utvrđivanje rezultata rada, koji su na snazi na dan ugovaranja cene rada, ne mogu se menjati bez saglasnosti odbora sindikalne organizacije dok je na snazi ugovorena cena rada.
Član 62.
Ustanove fizičke kulture koje ostvaruju prihode i izvan sredstava budžeta, mogu zaposlenima po osnovu tih prihoda, u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom, uvećati zarade.
Poslodavac je obavezan da za svakih šest meseci utvrdi prihode i rashode iz stava 1. ovog člana i o tome obavesti odbor sindikalne organizacije.
4. Rokovi za isplatu zarada
Član 63.
Zarade se isplaćuju petnaestodnevno u dva jednaka dela, i to: prvi deo do 15. za tekući mesec (kao akontacioni deo za taj mesec), a drugi najkasnije do 5. u narednom mesecu.
5. Uvećanje zarada
Član 64.
Zarada zaposlenog uvećava se za 0,5 odsto cene rada za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu.
Član 65.
Zarade se uvećavaju za:
- dan državnog i verskog praznika, za koji je zakonom predviđeno da se ne radi, za 150 odsto,
- rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), za 35 odsto,
- rad duži od punog radnog vremena, za 35 odsto.
Ukoliko se istovremeno steknu uslovi za dodatak na zaradu po više osnova, primenjuje se onaj koji je najpovoljniji za zaposlenog.
Član 66.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini zarade koju bi ostvario na radnom mestu na kome je raspoređen u mesecu za koji se vrši obračun i isplata naknade, u slučajevima:
- korišćenja godišnjeg odmora,
- korišćenja plaćenog odsustva (osim u slučaju privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenog),
- prestanka sa radom pre isteka otkaznog roka,
- odsustvovanja u dane državnog ili verskog praznika,
- davanja krvi, tkiva ili drugih delova tela,
- prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave itd.,
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja u skladu sa usvojenim programom,
- učešća na takmičenjima vezanim za posao koji obavlja, radno-proizvodnim takmičenjima i izložbama inovacija i drugih vidova stvaralaštva.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa stavom 1. u slučaju vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih organa.
Član 67.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, i to:
- u visini od 80 odsto zarade koju je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je nastupila sprečenost, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada,
- u visini od 100 odsto zarade koju je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je nastupila sprečenost, ako je prouzrokovana profesionalnom bolešću ili povredom na radu.
Član 68.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu zarade u visini od 80 odsto zarade koju bi ostvario da radi za mesec za koji se vrši isplata naknade, i to:
- za vreme prekida rada do kog je došlo naredbom nadležnog organa zbog neobezbeđene zaštite na radu,
- za vreme čekanja na raspoređivanje na druge poslove, na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju,
- za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije,
- za vreme čekanja na raspoređivanje na druge poslove za koje je osposobljen prekvalifikacijom, odnosno dokvalifikacijom.
6. Ostala primanja
Član 69.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati, odnosno obezbedi:
- regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa zbog ostvarivanja prava na penziju, u visini trostrukog iznosa neto zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od trostruke prosečne neto zarade po zaposlenom, isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata otpremnine, odnosno trostrukog iznosa prosečne neto zarade po zaposlenom isplaćene u privredi Republike,
- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice, u visini troškova pogrebnih usluga.
Član 70.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu za jubilarne godine rada u delatnosti fizičke kulture.
Jubilarnim godinama smatraju se svaka navršena deseta, dvadeseta i trideseta godina rada u delatnostima fizičke kulture.
Jubilarna nagrada iznosi 50 odsto prosečne neto zarade isplaćene u delatnosti fizičke kulture u mesecu u kome se nagrada isplaćuje.
Poslodavac može zaposlenima koji pokažu izuzetne rezultate u radu dodeliti posebne nagrade u vidu stimulacije, bilo u novcu, bilo na drugi način (dodelom zlatnika, poklona i sl.).
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se kriterijumi za izuzetne rezultate rada.
Član 71.
Poslodavac može zaposlenom isplatiti solidarnu pomoć u slučajevima:
- kada je zaposlenom zbog dejstva elementarnih nepogoda (požara, poplava, zemljotresa i dr.) oštećen stan ili porodična stambena zgrada koju koristi sa svojim domaćinstvom u toj meri da je neupotrebljiv za stanovanje,
- za nabavku lekova ili lečenje zaposlenog ili člana uže porodice (dece, bračnog druga ili roditelja), i
- u drugim opravdanim slučajevima kada se zaposleni nalazi u teškim socijalno-ekonomskim prilikama.
Solidarna pomoć može se dati nepovratno ili u vidu beskamatnog kredita, sa rokom vraćanja koji ne može biti kraći od šest meseci.
Član 72.
Poslodavac može, uz isplatu mesečne zarade zaposlenima, da obezbedi sredstva za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor u iznosu od najmanje 0,2 odsto na masu sredstava isplaćenih na ime neto zarada zaposlenih.
Uslove i kriterijume za korišćenje ovih sredstava treba da utvrde sindikalna organizacija i poslodavac u pojedinačnom kolektivnom ugovoru.
Član 73.
Poslodavac je dužan da zaposlenima obezbedi:
- naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju radi dolaska na rad i povratka sa rada u visini cene prevozne karte gradskog saobraćaja. Ukoliko zaposleni koristi i prigradski ili međugradski prevoz, poslodavac je dužan da mu isplati i 50 odsto naknade troškova ovog prevoza.
- mesečnu naknadu za ishranu u toku rada u visini 25 odsto prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku,
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini 8 odsto prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku, a za putovanje u inostranstvo u visini koja se priznaje saveznim organima, s tim što se putni troškovi i troškovi noćenja priznaju prema priloženom računu,
- terenski dodatak u visini 3 odsto prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku.
Naknada troškova prevoza, naknada za ishranu i dnevnice mogu se isplaćivati i licima koja nisu u radnom odnosu u ustanovi, a angažovana su po ugovoru radi obavljanja određenog posla.
IV. DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST, OSTVARIVANjE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
1. Odgovornost zaposlenih
Član 74.
Zaposleni, koji svojom krivicom ne ispunjava radne obaveze ili se ne pridržava odluka upravnih organa ustanove, čini povredu radne obaveze.
Član 75.
Za povrede radnih obaveza izriču se disciplinske mere, novčane kazne i prestanak radnog odnosa, u skladu sa zakonom.
Novčana kazna može iznositi najviše 20 odsto akontacije mesečne zarade zaposlenog u trajanju od jednog do šest meseci. Akontacija zarade zaposlenog, ostvarena u mesecu u kojem je mera izrečena, uzima se kao osnov za utvrđivanje visine novčane kazne.
Mera prestanka radnog odnosa izriče se za povrede radnih obaveza koje su utvrđene zakonom i kolektivnim ugovorom.
Disciplinske mere izriče poslodavac, po sprovedenom disciplinskom postupku.
U toku disciplinskog postupka mora se omogućiti učešće predstavnika sindikalne organizacije i ceniti njihovo mišljenje.
Član 76.
Protiv odluke poslodavca, kojom je izrečena disciplinska mera, može se pokrenuti postupak pred sudom u roku od 15 dana.
Poslodavac može svoja ovlašćenja za vođenje disciplinskog postupka i izricanje disciplinske mere preneti na drugo lice.
Ako povredom radne obaveze nastane i određena šteta, poslodavac donosi odluku o naknadi štete.
O disciplinskoj odgovornosti poslodavca odlučuje organ koji ga postavlja.
2. Povreda radnih obaveza
Član 77.
Povrede radnih obaveza, za koje se izriče novčana kazna, pored zakonom utvrđenih, jesu i:
- nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (svađa, uvreda i slično),
- neopravdani izostanak sa posla u trajanju od tri dana sa prekidima u toku jednog meseca,
- neizvršavanje rešenja inspektora rada od strane odgovornog lica,
- onemogućavanje predstavnika sindikalne organizacije da učestvuju u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog,
- neizvršavanje pravosnažne sudske odluke, donete u postupku zaštite prava zaposlenih.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se, pored ovih povreda radnih obaveza i zakonom utvrđenih utvrditi i druge povrede radnih obaveza, za koje se može izreći novčana kazna.
Član 78.
Pored zakonom utvrđenih radnih obaveza zbog kojih se izriče mera prestanka radnog odnosa, jesu i:
- davanje netačnih podataka od strane odgovornih lica poslodavca, kojima se zaposleni obmanjuje u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa,
- neovlašćeno korišćenje sredstava koja su poverena zaposlenima za izvršenje poslova, odnosno radnih zadataka,
- organizovanje političkih organizacija i stranaka kod poslodavca,
- ako ugovorom o radu ili drugim aktom, suprotno zakonu i kolektivnom ugovoru, poslodavac ili nadležni organ poslodavca utvrdi i isplati zaradu koja je niža od cene rada radnog mesta.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom, pored ovih i zakonom utvrđenih povreda radnih obaveza, mogu se utvrditi i druge povrede zbog kojih se izriče mera prestanka radnog odnosa. Pojedinačnim kolektivnim ugovorom, u skladu sa prirodom delatnosti, odnosno prirodom posla koji vrši zaposleni, treba bliže i konkretnije utvrditi težinu posledica radnih obaveza zbog kojih se izriče mera prestanka radnog odnosa, kao i okolnosti i uslove pod kojima će se određena povreda radne obaveze smatrati težom povredom za koju se izriče mera prestanka radnog odnosa.
3. Disciplinski postupak
Član 79.
Disciplinski postupak sprovodi se u skladu sa zakonom. Zahtev za pokretanje disciplinskog postupka dostavlja se zaposlenom i odboru sindikalne organizacije. Zaposlenom, protiv koga se vodi disciplinski postupak, ne može se izreći mera pre nego što bude saslušan, osim ako se bez opravdanih razloga ne odazove na uredno dostavljen poziv.
Zaposleni, protiv koga se vodi disciplinski postupak, ima pravo na branioca. Onemogućavanje braniocu zaposlenog da učestvuje u postupku, smatra se bitnom povredom disciplinskog postupka.
4. Privremeno udaljavanje zaposlenog
Član 80.
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa radnog mesta ili ustanove u slučajevima utvrđenim zakonom i pod okolnostima koje su utvrđene u pojedinačnom kolektivnom ugovoru.
5. Prestanak radnog odnosa
Član 81.
Zaposlenom može prestati radni odnos samo u slučajevima i na način utvrđen zakonom.
Zaposlenom može prestati radni odnos po njegovoj volji, nezavisno od njegove volje, otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i po sili zakona.
Zaposleni ima pravo da ostane na radu u trajanju najmanje mesec dana, a najduže tri meseca, od dana dostavljanja rešenja o otkazu, pored zakonom utvrđenih slučajeva, i u sledećim slučajevima:
- ako odbije da radi na drugom radnom mestu ili drugom mestu rada,
- ako zaposleni za čijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom, odbije da se radno angažuje,
- ako zaposleni, za čijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom, odbije da se stručno osposobi, dokvalifikuje, odnosno zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca.
Član 82.
Za vreme trajanja otkaznog roka, poslodavac je dužan da zaposlenom, na njegov zahtev, omogući plaćeno odsustvo sa rada u trajanju od najmanje 10 časova sedmično.
6. Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih
Član 83.
Radi zaštite pojedinačnih prava iz radnog odnosa, zaposleni se, u skladu sa zakonom, može obratiti Arbitraži za radne sporove, nadležnom sudu, sindikalnoj organizaciji ustanove, višim organima sindikata i inspekcijskim organima.
Zaposlenom se u pismenom obliku dostavlja svaka odluka o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Protiv rešenja kojim se odlučuje o pojedinačnom pravu, zaposleni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana prijema.
Drugostepeni organ je dužan da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana.
Zaposleni, koji nije zadovoljan konačnim rešenjem kojim je odlučeno o njegovom pravu, obavezi i odgovornosti, ima pravo da pokrene spor radi zaštite prava pred nadležnim sudom u roku od 15 dana, od dana dostavljanja rešenja.
Član 84.
Protiv konačne odluke poslodavca zaposleni se može obratiti Arbitraži za radne sporove, radi posredovanja i pružanja pomoći u sporazumnom rešavanju spornog pitanja.
Dok traje postupak pred arbitražom, rokovi za pokretanje spora pred sudom ne teku.
Pojedinačnim kolektivnim ugovorom treba utvrditi način izbora arbitražne komisije, postupak i način rada, kao i obaveznost arbitražne odluke.
V. USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Član 85.
Sindikat je interesna organizacija u koju se, na osnovu člana 44. Ustava Republike Srbije, udružuju zaposleni, radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa, kao i prava iz radnog odnosa.
Član 86.
Poslodavac je dužan da predstavniku sindikalne organizacije omogući da prisustvuje sednicama upravnog odbora, učestvuje u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih, koji proističu iz zakona i kolektivnih ugovora, kao i da predstavnicima sindikalne organizacije obezbedi pristup svim radnim mestima kad je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih.
Član 87.
Poslodavac je dužan da informiše odbor sindikalne organizacije o pitanjima od bitnog značaja za socijalni i materijalni položaj zaposlenih, i to:
- najmanje jednom u tri meseca - o poslovanju i finansijskim rezultatima ustanove fizičke kulture,
- o načinu i realizaciji programa, kao i o narednim poslovima,
- o stanju na žiro računu, nenaplaćenim potraživanjima, finansijskim obavezama, reprezentaciji, sponzorstvu, kao i o kreditima koje ustanova koristi ili ima nameru da ih obezbedi i dr.
Član 88.
Poslodavac je dužan da razmotri zahteve, predloge, inicijative i odluke sindikalne organizacije značajne za socijalni i materijalni položaj zaposlenih i da na njih odgovori.
Član 89.
Poslodavac je, u skladu sa Opštim kolektivnim ugovorom, dužan da obezbedi za rad sindikalne organizacije:
- korišćenje odgovarajuće prostorije,
- administrativno-tehničke usluge: (kucanje, umnožavanje materijala i dr.),
- angažovanje odgovarajućih stručnih službi radi pružanja relevantnih informacija, podataka i stručne pomoći sindikalnoj organizaciji u postupku pregovaranja i zaključivanja kolektivnih ugovora,
- po mogućnosti da obezbedi korišćenje službenog automobila za obavljanje sindikalnih aktivnosti,
- da predstavnicima sindikalne organizacije dostavlja informacije, biltene, publikacije i druga dokumenta koja su u funkciji vršenja sindikalnih aktivnosti, kao i da sindikalna organizacija može da ističe svoja obaveštenja u prostorijama ustanove na mestima koja su pristupačna i za to određena,
- da se sredstva od članarine uplaćuju na račun sindikalne organizacije i viših organa sindikata.
Član 90.
Predsednik sindikalne organizacije za obavljanje sindikalnih aktivnosti i funkcija ima pravo na najmanje 50 plaćenih časova rada mesečno, ako sindikalna organizacija ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno više na svakih 100 članova sindikata.
Član 91.
Predsednik sindikalne organizacije može da se dogovori sa poslodavcem da za vreme sindikalnog mandata ne obavlja poslove svog radnog mesta, a da prima zaradu u visini kao da radi.
Član 92.
Predstavnici sindikalne organizacije za vreme pregovora o zaključivanju i promeni kolektivnog ugovora imaju pravo na uvećan broj plaćenih časova za 50 odsto.
Član 93.
Poslodavac je dužan da omogući predstavnicima sindikalne organizacije:
- prisustvovanje sastancima sindikalne organizacije, konferencijama, sednicama i kongresima organa sindikata,
- odsustvovanje sa posla radi osposobljavanja na savetovanjima, seminarima i slično.
Član 94.
Predsednik i članovi odbora sindikalne organizacije, predsednik i članovi organa na svim nivoima sindikalnog organizovanja, za vreme obavljanja i u roku od dve godine po prestanku funkcije u sindikatu, ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, ne mogu se rasporediti na drugo radno mesto, ako je to za njih nepovoljnije, ne može se utvrditi prestanak potrebe za njihovim radom, niti se oni na bilo koji drugi način mogu staviti u nepovoljniji položaj.
Član 95.
Sindikalna organizacija - predsednik i članovi odbora obavezni su da vrše svoje aktivnosti u skladu sa ulogom i zadacima sindikata.
VI. NAČIN REŠAVANjA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA
Član 96.
Sporovi koji nastaju između sindikata i poslodavca u zaključivanju, u toku izmena i dopuna kolektivnog ugovora, interesni su kolektivni sporovi (u daljem tekstu: interesni sporovi), a sporovi koji nastaju u primeni kolektivnog ugovora pravni su kolektivni sporovi (u daljem tekstu: pravni sporovi).
1. Interesni sporovi
Član 97.
Interesni kolektivni sporovi jesu sporovi koji nastaju u postupku zaključivanja i izmena i dopuna ovog ugovora, kao i u slučaju neprimenjivanja odredaba ovog ugovora.
Interesni sporovi rešavaju se mirenjem ili drugim vidovima sindikalne borbe.
Za mirenje imenuje se komisija od tri člana, od kojih po jednog imenuju strane u sporu, a trećeg imenuju sporazumno. Komisija približava stavove strana u sporu radi postizanja sporazuma o spornom pitanju.
Komisija svoj rad završava u roku od sedam dana od dana obrazovanja i dužna je da sačini izveštaj o svom radu i da ga dostavi stranama u sporu.
Za rad članova komisije za mirenje može se sporazumno odrediti naknada.
2. Pravni sporovi
Član 98.
Pravni kolektivni sporovi su sporovi koji nastaju u slučaju spora o sadržini pojedine odredbe ovog ugovora. Pravni kolektivni sporovi rešavaju se pred arbitražom ili drugim vidovima sindikalne borbe.
Član 99.
Arbitražno veće čine tri člana, od kojih po jednog biraju strane u sporu, a trećeg određuju sporazumno iz reda nepristrasnih stručnih lica.
Arbitražno veće donosi odluke većinom glasova, pošto sasluša strane u sporu i izvrši uvid u relevantnu dokumentaciju.
Član 100.
Arbitražno veće donosi odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je predmet dostavljen na odlučivanje.
Za rad arbitara strane u sporu mogu sporazumno odrediti naknadu.
Član 101.
Arbitražno veće usmeno saopštava odluku stranama u sporu, a u roku od tri dana dostavlja je u pismenoj formi.
Odluke arbitražnog veća zamenjuju sporne odredbe ovog ugovora
VII. ŠTRAJK ZAPOSLENIH
Član 102.
Sindikalna organizacija ustanove može organizovati štrajk u slučaju nastanka spora sa poslodavcem oko primene kolektivnog ugovora, koji se nije mogao rešiti procesom dogovaranja.
Štrajk se može organizovati:
- ako poslodavac ne ispunjava svoje obaveze utvrđene kolektivnim ugovorom u vezi sa visinom i rokovima isplate zarada i drugih primanja zaposlenih,
- ako poslodavac ne poštuje ili ne obezbedi odgovarajuće uslove rada i uslove zaštite na radu,
- zbog nepoštovanja drugih kolektivnih prava utvrđenih zakonom ili kolektivnim ugovorima, zloupotreba, ugrožavanja prava zaposlenih itd.
Član 103.
Odluku o stupanju u štrajk donosi sindikalna organizacija ustanove. Za štrajk se mora izjasniti više od polovine ukupnog broja članova.
Odlukom o stupanju u štrajk utvrđuju se zahtevi sindikata, rokovi za ispunjenje zahteva, vreme trajanja, uslovi i mesto održavanja štrajka, poslovi koje će se obavljati za vreme štrajka radi zaštite imovine, bezbednosti ili onemogućavanja nastanka štete i minimum procesa rada. Imenuje se štrajkački odbor koji je nadležan da sprovede štrajk.
Odluka o stupanju u štrajk dostavlja se poslodavcu (direktoru i osnivaču) i višim organima sindikata.
Sindikalna organizacija ustanove na isti način odlučuje i o stupanju u štrajk koji organizuje gradski, pokrajinski ili republički odbor sindikata.
Član 104.
Sindikalna organizacija može organizovati štrajk upozorenja, koji se mora najaviti poslodavcu najkasnije 24 časa pre njegovog održavanja.
Štrajk upozorenja može trajati najduže jedan sat. Za vreme štrajka upozorenja zaposleni neće obavljati svoje poslove, osim minimuma procesa rada utvrđenog kolektivnim ugovorom.
Štrajk upozorenja održava se u prostorijama ustanove.
Član 105.
Ukoliko se posle štrajka upozorenja ne postigne saglasnost o spornim pitanjima, sindikalna organizacija stupa u štrajk.
Član 106.
Za vreme trajanja štrajka mora se poštovati minimum procesa rada.
Član 107.
Za vreme trajanja štrajka, zaposlenima koji su stupili u štrajk zbog neispunjavanja obaveza iz kolektivnog ugovora, pripada naknada zarade i druga primanja koja bi ostvarili da su na radu.
Poslodavac je dužan da za vreme štrajka uplaćuje sve poreze i doprinose po osnovu rada.
Član 108.
Štrajk se, po pravilu, održava u prostorijama ustanove, a izuzetno na drugom mestu, što se utvrđuje odlukom o stupanju u štrajk.
Za održavanje štrajka van prostorija ustanove mora se pribaviti saglasnost nadležnog organa za održavanje skupova na javnom mestu.
Član 109.
Odluka o stupanju u štrajk (najava štrajka) dostavlja se poslodavcu najkasnije 10 dana pre dana određenog za početak štrajka.
U vremenu od dostavljanja odluke do početka štrajka, odbor sindikalne organizacije i poslodavac moraju voditi pregovore o zahtevima sindikalne organizacije. U štrajk se može stupiti tek ako se u pregovorima ne postigne saglasnost.
U pregovorima sindikalnu organizaciju zastupa štrajkački odbor.
Član 110.
Za vreme trajanja štrajka, zaposleni koji su u štrajku i članovi štrajkačkog odbora ne smeju sprečavati ili ometati zaposlene da rade.
Član 111.
Poslodavac i druga odgovorna lica kod poslodavca, za vreme štrajka, ne mogu sprečavati zaposlene da učestvuju u štrajku, primenjivati sredstva prinude prema njima, primenjivati povoljnije uslove (uvećane zarade i sl.) prema zaposlenima koji ne učestvuju u štrajku, primati nova lica u radni odnos radi zamene zaposlenih koji učestvuju u štrajku, silom, pretnjom ili na drugi način onemogućavati zaposlene da štrajkuju, primenjivati disciplinske mere, otpuštati zaposlene ili primenjivati druge mere kojima se povređuju prava iz radnog odnosa. U suprotnom, direktor, odnosno drugo odgovorno lice, mogu odgovarati krivično ili prekršajno.
VIII. MEĐUSOBNI ODNOSI UČESNIKA OVOG UGOVORA
Član 112.
Učesnici ovog ugovora saglasni su da će u okviru svojih nadležnosti preduzimati sve potrebne mere u cilju stvaranja uslova za primenu odredaba ovog ugovora, i to:
- Vlada Republike Srbije obavezuje se da obezbedi sredstva za isplatu zarada i ostalih primanja zaposlenima u ustanovama fizičke kulture u visini, obimu i rokovima utvrđenim u Ugovoru,
- Vlada Republike Srbije će predstavnicima Republičkog odbora Sindikata delatnosti fizičke kulture tromesečno omogućiti uvid u priliv i trošenje sredstava namenjenih ustanovama fizičke kulture,
- Republički odbor Sindikata delatnosti fizičke kulture će sa odborima sindikalnih organizacija u ustanovama fizičke kulture, pratiti realizaciju odredaba Ugovora, odnosno ostvarivanje prava zaposlenih i preduzimati sve potrebne mere da se utvrđena prava ostvare,
- u slučaju da Vlada ne poštuje svoje obaveze po pitanju isplate zarada (visina i dinamika) i ostalih primanja koja su Ugovorom utvrđena, Republički odbor Sindikata delatnosti fizičke kulture preduzimaće sve metode sindikalne borbe, uključujući i generalni štrajk,
- odluku o generalnom štrajku donosi Republički odbor Sindikata delatnosti fizičke kulture, na način i po postupku utvrđenom u Zakonu o štrajku,
- učesnici su saglasni da za vreme trajanja generalnog štrajka minimum procesa rada u ustanovama fizičke kulture bude ......,
- za vreme trajanja generalnog štrajka, koji se organizuje zbog toga što drugi učesnik - Vlada ne poštuje svoje obaveze po pitanju visine i dinamike isplata zarada, zaposleni će ostvarivati svoja prava kao da rade,
- Republički odbor Sindikata može se obratiti i nadležnom sudu radi izvršavanja obaveza drugog učesnika utvrđenih u ovom ugovoru,
- Republički odbor Sindikata može zbog neizvršavanja obaveza drugog učesnika otkazati ovaj ugovor.
IDž. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 113.
Ovaj ugovor je zaključen kada ga potpišu učesnici, odnosno njegovi ovlašćeni predstavnici.
Član 114.
Ovaj ugovor zaključuje se na neodređeno vreme i može prestati sporazumom učesnika ili otkazom jednog od učesnika.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor primenjuje se još tri meseca od dana podnošenja otkaza.
Član 115.
Svaki učesnik ovog ugovora može dati inicijativu za njegove izmene i dopune. Inicijativa se dostavlja u pismenom obliku i po dostavljanju inicijative u roku od osam dana moraju započeti pregovori o izmenama i dopunama.
Ako pregovori ne otpočnu u roku od osam dana ili ako u toku pregovora učesnici ne postignu saglasnost, spor se iznosi pred arbitražu.
Član 116.
Učesnici ovog ugovora, po njegovom zaključivanju, obrazovaće Komisiju za praćenje njegove primene.
Komisija se sastoji od pet članova i svaki učesnik bira po dva člana, a jednog člana biraju sporazumno.
Član 117.
Ustanove fizičke kulture su obavezne da svoje pojedinačne kolektivne ugovore usaglase sa ovim ugovorom, a one koje nemaju pojedinačne kolektivne ugovore da ih urade u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog ugovora.
Član 118.
Stupanjem na snagu ovog ugovora, prestaje da važi Poseban kolektivni ugovor za ustanove fizičke kulture ("Službeni glasnik RS", br. 43/94, 27/96 i 17/97).
Član 119.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od obračuna isplata zarada za januar 2000. godine.