Tuženi može do zaključenja glavne rasprave da podnese kod istog suda protivtužbu, ako je zahtev protivtužbe u vezi s tužbenim zahtevom ili ako ti zahtevi mogu da se prebiju ili ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu.
Tužilac može do zaključenja glavne rasprave da preinači tužbu.
Tužilac može sve do zaključenja glavne rasprave da svoju tužbu preinači i tako što će umesto prvobitno tuženog da tuži drugo lice.
Do zaključenja glavne rasprave može, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, uz tužioca da pristupi novi tužilac ili tužba može da bude proširena na novog tuženog sa njegovim pristankom.
Lice koje za sebe u celini ili delimično traži stvar ili pravo o kome između drugih lica već teče parnica, može pred sudom pred kojim ta parnica teče da tuži obe stranke jednom tužbom, do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom.
Za vreme trajanja prekida postupka sud ne može da preduzima nikakve radnje u postupku. Ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave , sud može na osnovu te rasprave da donese odluku.
Stranke mogu, u podnescima ili na kasnijim ročištima, sve do zaključenja glavne rasprave , da iznose nove činjenice i predlažu nove dokaze, samo ako učine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle da ih iznesu, odnosno predlože na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu , ako pripremno ročište nije održano.
Ako stranka prigovori da rešavanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost, da sud nije stvarno ili mesno nadležan, da o istom zahtevu već teče parnica, da je stvar pravnosnažno presuđena, da je o predmetu spora zaključeno sudsko poravnanje ili da se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, sud će da reši da li će o tim prigovorima da raspravlja i odlučuje odvojeno od glavne stvari.
Odredbe st. 1. do 3. ovog člana primeniće se i ako sud po službenoj dužnosti odluči da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadležnost, da li je sud stvarno nadležan, da li već teče parnica, da li je stvar već pravnosnažno presuđena, da li se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, kao i da li je u parnici zaključeno sudsko poravnanje.
Kad sud smatra da je predmet raspravljen tako da može da se donese odluka, saopštiće da je glavna rasprava zaključena .
Sud može da odluči da glavnu raspravu zaključi i kad je ostalo da se pribave spisi koji sadrže dokaze potrebne za odlučivanje ili ako treba sačekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoljenog suda, a stranke odustanu od raspravljanja o tim dokazima ili sud smatra da to raspravljanje nije potrebno.
Sud može u toku većanja i glasanja da odluči da se zaključena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjašnjenja pojedinih važnijih pitanja.
Sud može da naloži tuženom da izvrši određenu činidbu samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave .
Ako je tužilac u tužbi tražio da mu se preda određena stvar ili tuženom naloži ispunjenje neke činidbe, a istovremeno je u tužbi ili do zaključenja glavne rasprave izjavio da je voljan da umesto stvari primi neku drugu činidbu ili novčani iznos, sud će, ako usvoji tužbeni zahtev, da izrekne u presudi da tuženi može da se oslobodi od davanja stvari ili činidbe čije mu je ispunjenje naloženo, ako plati taj novčani iznos ili ispuni tu drugu činidbu.
Ako tuženi do zaključenja glavne rasprave prizna tužbeni zahtev, sud će bez daljeg raspravljanja da donese presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda na osnovu priznanja).
Ako se tužilac do zaključenja glavne rasprave odrekne tužbenog zahteva, sud će bez daljeg raspravljanja da donese presudu kojom odbija tužbeni zahtev (presuda na osnovu odricanja).
Pitanje: Kad se, nakon zaključenja glavne rasprave , zakaže objavljivanje presude, da li se drži ročište na kome se presuda objavljuje, ili se ne drži ročište, kako tu radnju evidentirati kroz program?
...Pitanje: Presuda u sporovima male vrednosti objavljuje se odmah po zaključenju glavne rasprave . Da li sud mora odmah da objavi presudu ili istu može da objavi i naknadno?
...posle zaključene glavne rasprave sud je dužan da donese meritornu odluku pa čini bitnu povredu postupka ako nakon toga donosi rešenje o odbačaju tužbe.
...Presuda se donosi na osnovu činjenica čije postojanje je utvrđeno na dan zaključenja glavne rasprave , pa i onda kada iste nisu postojale u vreme podnošenja tužbe.
...U žalbi se mogu iznositi novi navodi samo ako žalilac učini verovatnim da ih nije mogao izneti do zaključenja glavne rasprave .
...Delimično ispunjenje obaveze (plaćanjem dela duga), izvršeno nakon zaključenja glavne rasprave , bez uticaja je na pravilnost i zakonitost prvostepene odluke, ali je razlog koji, u smislu člana 42. stav 1. tačka 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, sprečava izvršenje za visinu plaćenog iznosa.
...Delimično ispunjenje obaveze (plaćanjem dela duga), izvršeno nakon zaključenja glavne rasprave , bez uticaja je na pravilnost i zakonitost prvostepene odluke, ali je razlog koji, u smislu člana 42. stav 1. tačka 1) Zakona o izvršenju i obezbeđenju, sprečava izvršenje za visinu plaćenog iznosa.
...U privrednim sporovima nove činjenice i novi navodi mogu se iznositi u postupku po žalbi, na osnovu člana 485. Zakona o parničnom postupku, samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predložiti, do zaključenja glavne rasprave .
...Prema ovlašćenju iz odredbe čl. 53. st. 4. i 5. Zakona o javnom informisanju, u situaciji kada se posle podnošenja tužbe za objavljivanje odgovora na informaciju promeni odgovorni urednik, tužilac može i bez pristanka prvobitno tuženog i novog odgovornog urednika tužbu preinačiti sve do zaključenja glavne rasprave .
...Kad se glavna rasprava održava pred većem, presudu donose predsednik veća i članovi veća koji su učestvovali na ročištu na kome je glavna rasprava zaključena .
...Nove činjenice u smislu dozvoljenosti predloga za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno okončan su subjektivno nove činjenice koje su postojale do momenta zaključenja glavne rasprave , a stranka se na njih nije pozvala, jer za postojanje njih nije znala. Takođe, za nove dokaze je potrebno da su postojali u momentu kada je sudska odluka postala pravnosnažna. Mogućnost pozivanja na nove dokaze se ograničava vremenski na momenat kada je nastupila pravnosnažnost sudske odluke.
...Nedelotvornost postupanja suda ogleda se, prvenstveno, u zakazivanju ročišta za glavnu raspravu i u razmaku od dve godine, u odlaganju ročišta i onda kada su postojale zakonske pretpostavke za njihovo održavanje, kao i u tome što je od zaključenja glavne rasprave do ekspedovanja pismenog otpravka prvostepene presude prošlo više od deset meseci.
Pošto brak očigledno nije zaključen u cilju zajednice života, to je isti, na osnovu čl. 32. i 212. Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/05), ništav, pa tužilac predlaže da sud zakaže glavnu raspravu , izvede predložene dokaze i potom donese sledeću