ZAKON

O ZAŠTITI TOPOGRAFIJA INTEGRISANIH KOLA

(Objavljen u "Sl. listu SCG", br. 61 od 24. decembra 2004)

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se predmet i uslovi zaštite topografija integrisanih kola (u daljem tekstu: topografija), prava stvaralaca i način njihovih ostvarivanja, kao i prava preduzeća ili drugog pravnog lica u kome je topografija nastala.

I. PREDMET I USLOVI ZAŠTITE

1. Predmet zaštite

Član 2.

Topografija, u smislu ovog zakona, jeste na bilo koji način prikazan trodimenzionalni raspored elemenata, od kojih je najmanje jedan aktivan, i međuveza u integrisanom kolu, ili takav trodimenzionalni raspored pripremljen za proizvodnju određenog integrisanog kola.
Integrisano kolo, u smislu ovog zakona, jeste gotov proizvod ili međuproizvod u kome se ostvaruje određena elektronska funkcija i u kome su elementi, od kojih je najmanje jedan aktivan, i međuveze integralno formirani u komadu materijala ili na komadu materijala, odnosno i u komadu i na komadu materijala.

Član 3.

Ovim zakonom ne štiti se tehnologija koja se koristi u proizvodnji topografije ili integrisanog kola, informacije koje se čuvaju u integrisanom kolu, ideje, postupci, procesi, sistemi, metodi rada, koncepti, principi ili otkrića, bez obzira na način na koji su opisani ili objašnjeni.

2. Uslovi za zaštitu

Član 4.

Može se štititi samo topografija koja je rezultat intelektualnog napora stvaraoca i koja u vreme svog nastanka nije bila opštepoznata među stvaraocima topografija i proizvođačima integrisanih kola.
Topografija koja se sastoji od kombinacije elemenata i međuveza koje su opštepoznate biće zaštićena samo ako, posmatrano u celini, ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.

Član 5.

Zaštita topografije može se tražiti u roku od dve godine od datuma njene prve komercijalne upotrebe bilo gde je u svetu.
Ako topografija nije komercijalno upotrebljena, zaštita topografije se može tražiti u roku od 15 godina od dana njenog nastanka.

3. Subjekti zaštite

Član 6.

Pravo na zaštitu topografije ima njen stvaralac, odnosno njegov pravni sledbenik ili poslodavac, odnosno njegov pravni sledbenik. Ako je topografiju kreiralo više stvaralaca, njima pripada zajedničko pravo na zaštitu.
Na zaštitu topografije koje je nastala u radnom odnosu shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju patenti.

Član 7.

Strana lica imaju pravo na zaštitu topografije u Srbiji i Crnoj Gori pod uslovima uzajamnosti. U slučaju sumnje, postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na nju poziva.
Strano lice mora, u postupku zaštite pred organom uprave Saveta ministara nadležnim za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadležni organ), imati zastupnika koji se bavi zastupanjem u vidu zanimanja i koji je domaći državljanin ili domaće pravno lice.

II. POSTUPAK ZAŠTITE

1. Zajedničke odredbe

Član 8.

Pravna zaštita topografije ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi nadležni organ.
Odluke nadležnog organa su konačne i protiv njih se može voditi upravni spor.

2. Pokretanje postupka za zaštitu topografije

Član 9.

Postupak za zaštitu topografije pokreće se podnošenjem prijave za zaštitu topografije (u daljem tekstu: prijava) nadležnom organu.
Nadležni organ ne proverava da li podnosilac prijave ima pravo na zaštitu.
Za svaku topografiju podnosi se posebna prijava.

3. Prijave domaćih lica u inostranstvu

Član 10.

Domaće lice može da traži zaštitu topografije u inostranstvu nakon proteka roka od tri meseca do dana podnošenja prijave nadležnom organu.

4. Sadržina prijave

Član 11.

Prijava sadrži zahtev za priznanje prava na topografiju i priloge.
Zahtev za priznanje prava na topografiju sadrži:
1) naziv topografije;
2) podatke o podnosiocu prijave i stvaraocu topografije, ako podnosilac prijave nije stvaralac;
3) datum podnošenja prijave;
4) datum nastanka topografije, ako topografija nije bila komercijalno upotrebljena, ili datum i mesto kada je topografija prvi put komercijalno upotrebljena bilo gde u svetu.
Uz zahtev za priznanje prava na topografiju podnose se sledeći prilozi:
1) opis topografije, sa podacima koji definišu elektronsku funkciju koju integrisano kolo izrađeno prema topografiji obavlja;
2) grafički prikaz ili prikaz topografije u drugom odgovarajućem obliku kojim se topografija identifikuje;
3) primerak integrisanog kola izvedenog prema topografiji za koju se traži zaštita, ako je integrisano kolo komercijalno upotrebljeno;
4) dokaz o komercijalnoj upotrebi topografije;
5) izjavu o pravu na podnošenje prijave kao podnosilac prijave nije stvaralac topografije.
Podnosilac prijave može pri podnošenju prijave da traži da se delovi priloga iz stava 3. tačka 2. ovog člana koji predstavljaju poslovnu tajnu ne mogu saopštavati ni činiti dostupnim trećim licima, pod uslovom da su ostali delovi priloga iz stava 3. tačka 2. ovog člana dovoljni za identifikaciju topografije.
Uz prijavu se podnosi dokaz o uplati takse za podnošenje prijave.
Sadržina zahteva za priznanje prava na topografiju i priloga koji se podnosi uz taj zahtev uređuje se posebnim propisom.

5. Ispitivanje prijave

Član 12.

Po prijemu prijave, ispituje se da li je predmet prijave topografija u smislu člana 2. stav 1. ovog zakona i da li je prijava podnesena u roku iz člana 5. ovog zakona.
Posle utvrđivanja ispunjenja uslova iz stava 1. ovog člana, nadležni organ ispituje:
1) da li je, ako je podnosilac prijave strano lice, prijava podnesena preko zastupnika u smislu člana 7. stav 2. ovog zakona;
2) da li je podnesena posebna prijava za svaku topografiju u smislu člana 9. stav 3. ovog zakona;
3) da li prijava sadrži sve podatke iz zahteva za priznanje prava u smislu člana 11. stav 2. ovog zakona i priloge u smislu člana 11. stav 3. ovog zakona;
4) da li je plaćena taksa za podnošenje prijave;
5) da li zahtev za priznanje prava na topografiju i prilozi koji se podnose uz taj zahtev imaju propisanu sadržinu u smislu člana 11. stav 6. ovog zakona.
Ako nadležni organ na osnovu sprovedenog postupka ispitivanja prijave iz st. 1. i 2. ovog člana utvrdi da su ispunjeni svi uslovi iz tih stavova, doneće rešenje o priznanju prava na topografiju.
Ako prijava nije podnesena u roku iz člana 5. ovog zakona, nadležni organ će doneti zaključak o odbacivanju prijave.
Ako nadležni organ, na osnovu sprovedenog postupka ispitivanja prijave iz st. 1. i 2. ovog člana, utvrdi da predmet prijave nije topografija u smislu člana 2. stav 1. ovog zakona, odnosno da prijava nije podnesena u skladu sa odredbom stava 2. ovog člana, nadležni organ će, u roku od 30 dana od dana prijave, pozvati podnosioca prijave da otkloni uočene nedostatke i ostaviti mu rok za to, koji ne može biti kraći od 30 dana niti duži od tri meseca.
Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke iz stava 5. ovog člana u ostavljenom roku, nadležni organ će doneti rešenje o odbijanju zahteva za priznanje prava (član 2. stav 1. ovog zakona), odnosno zaključak koji odbacuje prijavu (stav 2. ovog člana).

6. Registracija, izdavanje isprave i objava priznatog prava

Član 13.

Nadležni organ vodi sledeće javne knjige:
1) Registar prijava topografija, u koji se upisuju podaci iz zahteva za priznanje prava i prilozi iz člana 11. stav 3. ovog zakona;
2) Registar topografija, u koji se upisuju podaci o priznatim pravima na zaštitu.
Sadržina i način vođenja javnih registara iz stava 1. ovog člana uređuju se posebnim propisom.

Član 14.

Priznato pravo na topografiju upisuje se u Registar topografija.
Po izvršenom upisu u Registar topografija, nosiocu prava izdaje se isprava o zaštićenoj topografiji propisane sadržine.
Propisani podaci o priznatom pravu iz stava 1. ovog člana objavljuju se u službenom glasilu nadležnog organa (u daljem tekstu: službeno glasilo).

7. Stavljanje topografije na uvid javnosti

Član 15.

Od upisa u Registar topografija, svako ima pravo da razgleda prijavu i dobije kopiju zahteva za priznanje prava na topografiju i priloga iz člana 11. stav 3. tač. 1, 2, 4. i 5. ovog zakona.
Delovi priloga označeni kao poslovna tajna ne smeju biti dostupni trećim licima bez dozvole nosioca prava ili bez sudske odluke.