ZAKON

O ZAŠTITI SORTI POLjOPRIVREDNOG I ŠUMSKOG BILjA

(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 28 od 30. juna 2000 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se postupak zaštite domaćih i stranih sorti poljoprivrednog i šumskog bilja (u daljem tekstu: sorte) i prava oplemenjivača zaštićenih sorti.

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) sorta je skup biljaka unutar jedinstvene botaničke klasifikacije najniže poznate kategorije, koji je definisan opisom osobina datog genotipa ili kombinacijom genotipova i izdvojen od drugog skupa biljaka bar po jednoj od karakteristika i koji predstavlja jedinicu u odnosu na mogućnost sorte za razmnožavanje bez promena;
2) inicijalna sorta je sorta od koje je stvorena nova sorta;
3) zaštićena sorta je sorta koja je zaštićena po odredbama ovog zakona;
4) oplemenjivač je pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice koje je stvorilo, otkrilo ili razvilo novu sortu;
5) dan prioriteta predstavlja datum prvog javnog saznanja o postojanju sorte;
6) nadležni savezni organ je savezni organ koji obavlja poslove poljoprivrede;
7) nadležna savezna organizacija je savezna organizacija koja obavlja poslove zaštite sorti poljoprivrednog i šumskog bilja.

II. POSTUPAK ZAŠTITE SORTE

1. Prijava sorte za zaštitu

Član 3.

Postupak za zaštitu domaće sorte pokreće se na osnovu prijave oplemenjivača sorte, a za zaštitu strane sorte - na osnovu prijave oplemenjivača strane sorte ili njegovog ovlašćenog zastupnika u Saveznoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: prijava).

Član 4.

Prijava iz člana 3. ovog zakona podnosi se nadležnoj saveznoj organizaciji.
Oblik i sadržinu obrasca prijave iz stava 1. ovog člana propisuje nadležni savezni organ.
Po prijemu prijave, nadležna savezna organizacija utvrđuje da li je prijava uredna, odnosno da li ispunjava uslove utvrđene u članu 3. ovog zakona.
Ako utvrdi da prijava nije uredna, nadležna savezna organizacija će, uz navođenje razloga, pozvati podnosioca prijave da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja otkloni utvrđene nedostatke.
Ako podnosilac prijave u određenom roku ne otkloni nedostatke, prijava će se zaključkom odbaciti.

Član 5.

Prijava za koju nadležna savezna organizacija utvrdi da je uredna upisuje se u Registar prijava za zaštitu sorti (u daljem tekstu: registar prijava).
Sadržaj registra prijava propisuje nadležni savezni organ.

Član 6.

Uz prijavu se prilaže dokumentacija o stvaranju sorte i uzorci reprodukcionog materijala sorte radi ispitivanja i čuvanja, odnosno potvrda da se uzgajaju matična stabla višegodišnjih vrsta biljaka te sorte, uz navođenje lokaliteta i evidencije matičnih stabala.

2. Pravo prioriteta

Član 7.

Ako su dva ili više oplemenjivača, nezavisno jedan od drugog stvorili, otkrili ili razvili novu sortu, pravo prioriteta na zaštitu ima oplemenjivač koji je prvi podneo prijavu za zaštitu sorte.
Prioritet važi od datuma podnošenja prijave nadležnoj saveznoj organizaciji, ako se podnosilac nije pozvao na dan prioriteta.
Radi sticanja prava prioriteta po osnovu dana prioriteta, podnosilac prijave mora u roku od 30 dana od dana podnošenja prijave dostaviti nadležnoj saveznoj organizaciji dokaz o danu prioriteta.
Ako nadležna savezna organizacija prihvati dokaz o danu prioriteta, prijava se smatra podnesenom na dan prioriteta.
Ako ranije podneta prijava bude odbačena ili povučena, nadležna savezna organizacija pokrenuće postupak zaštite sorte na osnovu kasnije podnesene prijave.

3. Uslovi za zaštitu sorte

Član 8.

Sorta se može zaštititi po odredbama ovog zakona ako je nova, originalna, uniformna, stabilna i ako ispunjava uslove za davanje imena zaštićene sorte.

Član 9.

Sorta se smatra novom ako na dan podnošenja prijave ili na dan prioriteta reprodukcioni materijal te sorte nije prodat ili na drugi način otuđen od strane oplemenjivača, pravnog sledbenika ili naslednika prava oplemenjivača, ili uz njihovu saglasnost, a radi njenog korišćenja na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije duže od jedne godine, ili na stranoj teritoriji - duže od četiri godine, a u slučaju višegodišnjih biljnih vrsta - duže od šest godina.
Sorta iz stava 1. ovog člana smatra se novom i ako je stavljena u promet na sledeći način:
1) ugovorom o prenosu prava oplemenjivača;
2) ugovorom na osnovu koga se umnožava reprodukcioni materijal sorte u ime oplemenjivača, pravnog sledbenika ili naslednika prava oplemenjivača, pod uslovom da umnoženi reprodukcioni materijal bude vraćen oplemenjivaču, pravnom sledbeniku ili nasledniku prava oplemenjivača i pod uslovom da se umnoženi reprodukcioni materijal ne koristi za proizvodnju druge sorte;
3) ugovorom na osnovu koga se preduzimaju ispitivanja na oglednom polju i laboratoriji, radi vrednovanja sorte;
4) ako je stavljanje u promet ispunjavanje zakonske obaveze, naročito u pogledu biološke sigurnosti ili registracije sorti prema Zakonu o priznavanju sorti poljoprivrednog i šumskog bilja.

Član 10.

Nova sorta se smatra izvedenom iz inicijalne sorte u sledećim slučajevima:
1) ako je pretežno izvedena iz inicijalne sorte - sve dok zadržava bitne karakteristike koje proizilaze iz genotipa ili iz kombinacije genotipova inicijalne sorte;
2) ako se jasno razlikuje od inicijalne sorte, a inicijalna sorta je korišćena u postupku stvaranja nove sorte;
3) ako je slična inicijalnoj sorti u ispoljavanju bitnih osobina koje su posledica genotipa ili kombinacije genotipova inicijalne sorte, izuzev razlika koje proizlaze iz samog čina izvođenja.

Član 11.

Sorta se smatra originalnom ako se jasno razlikuje od bilo koje druge sorte čije je postojanje opšte poznato u vreme podnošenja prijave ili na dan prioriteta.
Sorta se smatra opšte poznatom ako je korišćenje sorte već u toku, ako je sorta upisana u odgovarajući registar sorti, ili ako su podaci o sorti objavljeni u naučnim publikacijama.
Ako je u stranoj zemlji podnesena prijava za zaštitu sorte ili za priznavanje sorte, smatraće se da je sorta opšte poznata od dana podnošenja prijave, pod uslovom da je sorta po odgovarajućem postupku upisana u odgovarajući registar.
Ispitivanje originalnosti sorte vrši se po metodama koje propisuje nadležni savezni organ.

Član 12.

Sorta se smatra uniformnom ako je dovoljno uniformna u bitnim osobinama, s obzirom na varijacije koje nastaju zbog posebnih osobina njene reprodukcije.
Ispitivanje uniformnosti vrši se po metodama koje propisuje nadležni savezni organ.

Član 13.

Sorta se smatra stabilnom ako njene bitne osobine ostaju nepromenjene i posle reprodukcije.
Ispitivanje stabilnosti vrši se po metodama koje propisuje nadležni savezni organ.

Član 14.

Podnosilac prijave dužan je da u prijavi predloži ime sorte.
Podnosilac prijave može privremeno odložiti predlaganje davanja imena. U tom slučaju, podnosilac prijave predložiće ime za sortu u roku od 30 dana od dana podnošenja prijave. Ako podnosilac prijave ne podnese predlog u propisano vreme, prijava će se zaključkom odbaciti.
Zainteresovano pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice može, u roku od 30 dana po upisu u registar prijava, podneti prigovor na predlog imena.
Nadležna savezna organizacija uputiće podnosiocu prijave prigovor iz stava 3. ovog člana da u roku od 30 dana od prijema prigovora dostavi odgovor.
Podnosilac prijave može na osnovu prigovora da predloži novo ime sorte.
Ako predloženo ime nije u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona, nadležna savezna organizacija naložiće podnosiocu prijave da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja podnese predlog