ZAKON

O ZAŠTITI POTROŠAČA

(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 37 od 3. jula 2002)

Prvi deo

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom utvrđuju se osnovna prava potrošača i uređuje način ostvarivanja tih prava.

Član 2.

Potrošač, u smislu ovog zakona, jeste svako fizičko lice koje kupuje proizvode ili koristi usluge za lične potrebe ili potrebe svoga domaćinstva.
Pojam potrošač odnosi se i na preduzeće, drugo pravno lice i preduzetnika kad kupuje proizvode ili koristi usluge za sopstvene potrebe.

Član 3.

Osnovna prava potrošača su:
1) pravo na zadovoljenje osnovnih potreba - dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće, obuće i stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene;
2) pravo na sigurnost - zaštita od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje;
3) pravo na informisanost - raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštita od nepoštene reklame, ili oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu;
4) pravo na izbor - mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet;
5) pravo da se čuje glas potrošača - zastupljenost interesa potrošača u procesu donošenja i sprovođenja politike zaštite potrošača, kao i razvoja novih proizvoda i usluga;
6) pravo na obeštećenje - dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstva proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajuće usluge;
7) pravo na obrazovanje potrošača - sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o osnovnim pravima i odgovornostima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati;
8) pravo na zdravu životnu sredinu - život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

Član 4.

Država je u obavezi da štiti osnovna prava potrošača. Naročitu zaštitu ukazuje grupama potrošača kao što su deca, stari ili bolesni.

II. ZAŠTITA ŽIVOTA, ZDRAVLjA I SIGURNOSTI POTROŠAČA

Član 5.

Proizvodi i usluge namenjeni potrošačima moraju biti u skladu sa deklarisanim standardima, tehničkim ili drugim propisima za zaštitu života i zdravlja potrošača i životne sredine.

Član 6.

Proizvodi moraju odgovarati higijenskim, sanitarnim, zdravstvenim i drugim uslovima u skladu sa zakonom.
Pakovanje i prepakivanje proizvoda mora biti učinjeno na način kojim se obezbeđuje očuvanje kvaliteta proizvoda.
Ako to priroda proizvoda zahteva, potrošaču se mora obezbediti isporuka tog proizvoda u higijenski ispravnoj ambalaži.

Član 7.

Zabranjena je prodaja proizvoda namenjenih potrošačima koji, kad se koriste u predviđenom roku trajanja i u skladu sa njihovom svrhom i predviđenim uslovima, mogu ugroziti život i zdravlje potrošača, životnu sredinu ili mogu da nanesu štetu imovini potrošača.

Član 8.

Ako proizvod ili grupe proizvoda predstavljaju ili mogu da predstavljaju opasnost za život i zdravlje potrošača, životnu sredinu ili mogu da nanesu štetu imovini potrošača, nadležni savezni organ će ograničiti ili zabraniti njihovu prodaju.

Član 9.

Odredbe čl. 6, 7. i 8. ovog zakona shodno se primenjuju i na pružanje usluga.

III. ZAŠTITA EKONOMSKIH INTERESA POTROŠAČA

Član 10.

Potrošaču se proizvodi i usluge obezbeđuju pod jednakim uslovima.

Član 11.

Zabranjena je diskriminacija potrošača, i to:
1) odbijanje da se potrošaču proda proizvod koji je izložen ili na drugi način pripremljen za prodaju ili odbijanje pružanja usluga koje se mogu obaviti;
2) uslovljavanje prodaje proizvoda ili pružanja usluga za prodaju drugih proizvoda ili pružanja drugih usluga.

Član 12.

Potrošaču se pri kupovini proizvoda ili korišćenju usluga mora obezbediti da dobije:
1) proizvode u tačnoj meri ili količini i da mu se omogući da proveri tu tačnost;
2) količinu proizvoda koju traži kad je ta količina na raspolaganju, ako saveznim zakonom ili drugim propisom nije drukčije određeno;
3) proizvode ili usluge propisanog, odobrenog ili deklarisanog kvaliteta, a ako kvalitet nije propisan, odobren ili deklarisan - uobičajenog kvaliteta;
4) proizvode ili usluge po ugovorenim cenama obrazovanim u skladu sa propisima o cenama i da mu se cene pravilno obračunaju;
5) proizvode sa pratećom dokumentacijom u skladu sa zakonom, tehničkim ili drugim propisom;
6) proizvode ili usluge u ugovorenom roku, a ako taj rok nije ugovoren - u razumnom roku.

Član 13.

Rezervisani proizvodi moraju biti posebno obeleženi i mora biti naznačen rok do kada su rezervisani, kao i proizvodi koji su plaćeni, a nalaze se u prodajnom objektu, do trenutka kad ih potrošač preuzme ili dok mu ne budu isporučeni.

Član 14.

Za kupljene proizvode ili pružene usluge potrošač dobija račun (fakturu).
Račun (faktura) iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o datumu prodaje proizvoda, odnosno pružene usluge, o vrsti i količini proizvoda, odnosno usluge, kao i o ceni proizvoda, odnosno usluge.
Kod proizvoda koji se naknadno isporučuju, račun (faktura) iz stava 1. ovog člana mora da sadrži i mesto dopreme i datum isporuke.
Kod upotrebljavanih ili popravljenih proizvoda, proizvoda sa nedostatkom, odnosno proizvoda čija su upotrebna svojstva i karakteristike na drugi način ograničene u računu (fakturi), mora se jasno naznačiti da se radi o takvim proizvodima.
U slučajevima prodaje proizvoda sa garancijom, potrošač mora da dobije uredno popunjen garantni list.

Član 15.

Ako to priroda proizvoda zahteva, potrošaču se mora obezbediti pogodan materijal za pakovanje.
Pri manjim pakovanjima proizvoda obavezno je da materijal za pakovanje ne utiče na neto masu proizvoda.
Na zahtev potrošača proizvod se mora posebno upakovati, s tim što se takvo pakovanje može naplatiti najviše do iznosa prodajne cene materijala upotrebljenog za pakovanje.

1. Cena proizvoda i usluga

Član 16.

Potrošač mora biti obavešten o važećim cenama proizvoda ili usluga.
Cene iz stava 1. ovog člana moraju biti istaknute i uočljive.

Član 17.

Obaveštenja o cenama ne smeju dovoditi u zabludu potrošača, odnosno stvarati utisak:
1) da je cena niža nego što jeste;
2) da primena cene zavisi od činjenica ili okolnosti od kojih objektivno, ne zavisi;
3) da su u cenu uključene druge posebne radnje ili usluge za koje se plaća posebna cena;
4) da je cena bila ili da će biti povećana ili snižena za određeno vreme ili za određeni iznos;
5) da je odnos cene i upotrebljivosti ponuđenog proizvoda ili usluge i cene upotrebljivosti upoređujućeg proizvoda ili usluge takav, kakav objektivno nije.

2. Formularni (tipski) ugovori

Član 18.

Formularni (tipski) ugovori treba da budu na srpskom jeziku, jasni, konkretni i jednostavni, razumljivi za potrošača.

Član 19.

Klauzule u formularnom (tipskom) ugovoru koje narušavaju ravnotežu prava i obaveza na teret potrošača, tumačiće se na štetu onog koji ih je sastavio.

3. Tehnički složeni proizvodi

Član 20.

Kod tehnički složenih proizvoda potrošaču se mora obezbediti:
1) deklaracija, garantni list, sertifikat, tehničko uputstvo i uputstvo za upotrebu, u skladu sa tehničkim, odnosno drugim propisom;
2) rezervni delovi, priključni aparati i sl. i posle prestanka proizvodnje proizvoda, u skladu sa tehničkim, odnosno drugim propisom;
3) kontinuirani tehnički servis, odnosno održavanje i popravke, u skladu sa tehničkim, odnosno drugim propisom.
Ako tehničkim, odnosno drugim propisom nije utvrđeno, rezervni delovi, priključni aparati i sl. i kontinuirani tehnički servis, odnosno održavanje i popravke moraju se obezbediti u roku koji ne može biti kraći od tri godine za aparate za domaćinstvo, odnosno pet godina za druge tehnički složene proizvode.

4. Distanciona prodaja i prodaja po kućama

Član 21.

Potrošač ima pravo da u roku od sedam radnih dana opozove ugovor o distancionoj prodaji i prodaji po kućama bez sankcija i bez davanja obrazloženja.
Rok iz stava 1. ovog člana počinje od dana kada je potrošač robu primio, odnosno za usluge - od dana kad je ugovor zaključen.
Troškove neposrednog vraćanja robe snosi potrošač.

5. Prigovor (reklamacija)

Član 22.

Potrošač ima pravo da uloži prigovor (reklamaciju) u prodajnom objektu u kome je proizvod kupljen, odnosno usluga pružena ili drugom mestu koje je u tom smislu određeno.
Potrošač može ostvariti pravo iz stava 1. ovog člana uz račun (fakturu) o kupljenom proizvodu, odnosno o pruženoj usluzi.
U mestima u kojima se prima reklamacija, tokom radnog vremena, mora biti prisutno lice ovlašćeno za rešavanje reklamacije.
Ovlašćeno lice donosi odluku o reklamaciji odmah, a u složenijim slučajevima u roku od 15 dana.
Rešavanje reklamacije ne može da traje duže od 45 dana od dana prijema zahteva za reklamaciju.

Član 23.

Ako se reklamacijom utvrdi da proizvod sadrži nedostatke, potrošač ima pravo da zahteva nov proizvod ili proizvod odgovarajuće marke (modela, tipa) ili da mu se vrati iznos plaćen za taj proizvod u visini cene tog proizvoda na dan vraćanja ili da mu se, uz njegovu saglasnost, otkloni nedostatak.
Potrošač može ostvariti pravo iz stava 1. ovog člana pod uslovom da ovaj zahtev za reklamaciju podnese čim je otkrio nedostatak, a najdocnije u roku od 90