ZAKON

O VISOKOM OBRAZOVANjU

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 76 od 2. septembra 2005, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13)

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se sistem visokog obrazovanja, uslovi i način obavljanja delatnosti visokog obrazovanja, finansiranje, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje ove delatnosti.

Delatnost visokog obrazovanja

Član 2.

Delatnost visokog obrazovanja od posebnog je značaja za Republiku Srbiju (u daljem tekstu: Republika) i deo je međunarodnog, a posebno evropskog, obrazovnog, naučnog, odnosno umetničkog prostora.

Ciljevi visokog obrazovanja

Član 3.

Ciljevi visokog obrazovanja jesu:
1) prenošenje naučnih, stručnih i umetničkih znanja i veština;
2) razvoj nauke i unapređivanje umetničkog stvaralaštva;
3) obezbeđivanje naučnog, stručnog i umetničkog podmlatka;
4) pružanje mogućnosti pojedincima da pod jednakim uslovima steknu visoko obrazovanje i da se obrazuju tokom čitavog života;
5) bitno povećanje broja stanovnika sa visokim obrazovanjem.

Principi visokog obrazovanja

Član 4.

Delatnost visokog obrazovanja zasniva se na sledećim principima:
1) akademske slobode;
2) autonomija;
3) jedinstvo nastave i naučnoistraživačkog, odnosno umetničkog rada;
4) otvorenost prema javnosti i građanima;
5) uvažavanje humanističkih i demokratskih vrednosti nacionalne i evropske tradicije i vrednosti kulturnog nasleđa;
6) poštovanje ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući zabranu svih vidova diskriminacije;
7) usklađivanje sa evropskim sistemom visokog obrazovanja i unapređivanje akademske mobilnosti nastavnog osoblja i studenata;
8) učešće studenata u upravljanju i odlučivanju, posebno u vezi sa pitanjima koja su od značaja za kvalitet nastave;
9) ravnopravnost visokoobrazovnih ustanova bez obzira na oblik svojine, odnosno na to ko je osnivač;
10) afirmacija konkurencije obrazovnih i istraživačkih usluga radi povećanja kvaliteta i efikasnosti visokoškolskog sistema;
11) obezbeđivanje kvaliteta i efikasnosti studiranja.

Akademske slobode

Član 5.

Akademske slobode jesu:
1) sloboda naučnoistraživačkog rada i umetničkog stvaralaštva, uključujući slobodu objavljivanja i javnog predstavljanja naučnih rezultata i umetničkih dostignuća;
2) sloboda izbora metoda interpretacije nastavnih sadržaja;
3) sloboda izbora studijskih programa.

Autonomija

Član 6.

Autonomija univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova podrazumeva, u skladu sa ovim zakonom:
1) pravo na utvrđivanje studijskih programa;
2) pravo na utvrđivanje pravila studiranja i uslova upisa studenata;
3) pravo na uređenje unutrašnje organizacije;
4) pravo na donošenje statuta i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa ovim zakonom;
5) pravo na izbor nastavnika i saradnika;
6) pravo na izdavanje javnih isprava;
7) pravo na raspolaganje finansijskim sredstvima, u skladu sa zakonom;
8) pravo na korišćenje imovine, u skladu sa zakonom;
9) pravo na odlučivanje o prihvatanju projekata i o međunarodnoj saradnji.

Nepovredivost akademskog prostora

Član 7.

Prostor visokoškolske ustanove nepovrediv je i u njega ne mogu ulaziti pripadnici organa nadležnog za unutrašnje poslove bez dozvole nadležnog organa te ustanove, osim u slučaju ugrožavanja opšte sigurnosti, života, telesnog integriteta, zdravlja ili imovine.

Pravo na visoko obrazovanje

Član 8.

Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju kože, pol, seksualnu orijentaciju, etničko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, status stečen rođenjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje.
Izuzetno, pod uslovima određenim statutom visokoškolske ustanove, pravo na visoko obrazovanje ima i lice bez stečenog srednjeg obrazovanja koje konkuriše za upis na studijske programe iz umetničkih oblasti.
Visokoškolska ustanova utvrđuje, u skladu sa zakonom, kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis (uspeh u prethodnom obrazovanju, vrsta prethodnog obrazovanja, posebna znanja, veštine ili sposobnosti i sl.).

II. OBEZBEĐIVANjE KVALITETA VISOKOG OBRAZOVANjA

Nacionalni savet za visoko obrazovanje

Član 9.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje (u daljem tekstu: Nacionalni savet) obrazuje se radi obezbeđivanja razvoja i unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja.

Sastav Nacionalnog saveta

Član 10.

Nacionalni savet ima 21 člana, koje bira Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština), i to:
1) 12 članova iz reda redovnih profesora, vrhunskih naučnika u zvanju naučnog savetnika, odnosno umetnika sa međunarodno priznatim radovima ili osvedočenim doprinosom nacionalnoj kulturi, vodeći računa o zastupljenosti obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja, kao i zastupljenosti instituta u sastavu univerziteta na predlog Konferencije univerziteta;
2) dva člana iz reda profesora strukovnih studija, na predlog Konferencije akademija strukovnih studija;
3) sedam članova iz reda istaknutih ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti, odnosno privrede, od kojih šest članova na predlog Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) od kojih je jedan predstavnik Kosova i Metohije sa Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a jednog člana na predlog nadležnog organa Autonomne pokrajine Vojvodine.
U radu Nacionalnog saveta sa pravom odlučivanja u pitanjima iz člana 11. tač. 7) - 11) učestvuju dva predstavnika studenata koje određuju studentske konferencije, na period od dve godine.
Kada se na jeziku nacionalne manjine u celini ili delimično izvodi nastava u okviru visokog obrazovanja, predstavnik nacionalnog saveta nacionalne manjine sa pravom odlučivanja učestvuje u radu Nacionalnog saveta.
Konferencija univerziteta, odnosno Konferencija akademija strukovnih studija, objavljuje javni poziv za prijavljivanje kandidata za članove Nacionalnog saveta.
Rok za prijavljivanje kandidata za članove Nacionalnog saveta jeste 20 dana od dana objavljivanja javnog poziva.
Lista prijavljenih kandidata stavlja se na uvid javnosti u roku od 10 dana od isteka roka za prijavljivanje kandidata.
Primedbe i predlozi u vezi sa prijavljenim kandidatima mogu se dostaviti u roku od 30 dana od dana stavljanja liste kandidata na uvid javnosti.
Konferencija univerziteta, odnosno Konferencija akademija strukovnih studija, upućuje predlog, vodeći računa i o broju studenata i broju nastavnika i saradnika univerziteta, od najviše 15, odnosno najviše tri kandidata Narodnoj skupštini u roku od 30 dana po isteku roka za dostavljanje primedaba i predloga.
Vlada upućuje Narodnoj skupštini predlog iz stava 1. tačka 3) ovog člana, u roku od 90 dana od