NAPOMENA (1):
Danom početka primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31 od 9. maja 2011), prestaje nadležnost višeg suda da odlučuje u drugom stepenu o žalbama na odluke osnovnih sudova u izvršnim postupcima, propisana članom 23. stav 2. tačka 2. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08 i 104/09).
----------------------------
NAPOMENA (2):
Danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 78 od 19. oktobra 2011), prestaje da važi član 95. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10 i 31/11 - dr. zakon).
----------------------------
ZAKON
O UREĐENjU SUDOVA
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 116 od 22. decembra 2008, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13)
Glava prva
NAČELA
Sudska vlast
Član 1.
Sudovi su samostalni i nezavisni državni organi koji štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost.
Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Osnivanje sudova
Član 2.
Sudovi se osnivaju i ukidaju zakonom.
Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.
Za osnivanje mirovnih veća, arbitraža i drugih izabranih sudova važe posebni propisi.
Nezavisnost sudske vlasti
Član 3.
Sudska vlast pripada sudovima i nezavisna je od zakonodavne i izvršne vlasti.
Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.
Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku.
Svako je dužan da poštuje izvršnu sudsku odluku.
Sudska nadležnost
Član 4.
Sudska nadležnost određuje se Ustavom i zakonom.
Sud ne može odbiti da postupa i odlučuje u stvari za koju je nadležan.
Određivanje sudećeg sudije
Član 5.
Sudija koji sudi određuje se nezavisno od toga ko su stranke i kakve su okolnosti pravne stvari.
Samo sudska vlast može sudijama da raspoređuje predmete, po unapred utvrđenim pravilima.
Zabrana uticaja na sud
Član 6.
Radi čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda zabranjeno je korišćenje javnog položaja i javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod sudskog postupka.
Zabranjen je svaki drugi uticaj na sud i pritisak na učesnike u postupku.
Javnost
Član 7.
Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom.
Pravo na pritužbu
Član 8.
Stranka i drugi učesnik u sudskom postupku imaju pravo pritužbe na rad suda kad smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav nedozvoljen uticaj na njegov tok i ishod.
Zaštita prava na suđenje u razumnom roku
Član 8a
Stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
Zahtevom iz stava 1. ovog člana može se tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Ako se zahtev odnosi na postupak koji je u toku pred Privrednim apelacionim sudom, Prekršajnim apelacionim sudom ili Upravnim sudom, o zahtevu odlučuje Vrhovni kasacioni sud.
Postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana je hitan.
Odluka po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku
Član 8b
Ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku.
Naknada iz stava 1. ovog člana isplatiće se iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu.
Protiv rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može se podneti žalba Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana.
Shodna primena Zakona o vanparničnom postupku
Član 8v
Na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak.
Saradnja sudova i drugih organa
Član 9.
Sudovi su dužni da jedni drugima pružaju pravnu pomoć i sarađuju, a drugi državni organi i organizacije su dužni da sudovima dostavljaju potrebne podatke.
Sudovi mogu drugim državnim organima da dostave spise i isprave, odnosno njihove kopije, potrebne za vođenje postupka, u skladu sa posebnim propisima, samo kad se time ne ometa sudski postupak.
Obeležja državne vlasti, službena upotreba jezika i pisma
Član 10.
Sud ima pečat koji sadrži naziv i sedište suda i naziv i grb Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonima.
Naziv i sedište suda i naziv, grb i zastava Republike Srbije ističu se na vidnom mestu sudske zgrade.
Zastava i grb Republike Srbije ističu se i u sudnici.
U sudovima u Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
U sudovima, odeljenjima izvan sedišta sudova i sudskim jedinicama u službenoj upotrebi su i drugi jezici i pisma, u skladu sa zakonom.
Glava druga
SPOLjAŠNjE UREĐENjE SUDOVA
I. VRSTE SUDOVA
Sudovi Republike Srbije
Član 11.
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.
Sudovi opšte nadležnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud.
Sudovi posebne nadležnosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Prekršajni apelacioni sud i Upravni sud.
Vrhovni kasacioni sud
Član 12.
Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji.
Sedište Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.
Ostali sudovi republičkog ranga
Član 13.
Privredni apelacioni sud, Prekršajni apelacioni sud i Upravni sud osnivaju se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištima u Beogradu.
Prekršajni apelacioni sud i Upravni sud mogu imati odeljenja izvan sedišta, u skladu sa zakonom, u kojem trajno sude i preduzimaju ostale sudske radnje.
Osnovni, viši, apelacioni, privredni i prekršajni sudovi
Član 14.
Osnovni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština, a viši sud za područje jednog ili više osnovnih sudova.
Privredni sud osniva se za teritoriju jednog ili više gradova, odnosno više opština.
Apelacioni sud osniva se za područje više viših sudova.
Prekršajni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština.
Osnivanje, sedišta i područja osnovnih, viših, apelacionih, privrednih i prekršajnih sudova uređuju se posebnim zakonom.
Odeljenja prekršajnih sudova i sudske jedinice osnovnih i privrednih sudova određuju se posebnim zakonom.
Neposredno viši sud
Član 15.
Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud, Prekršajni apelacioni sud, Upravni sud i apelacioni sud.
Apelacioni sud je neposredno viši sud za viši sud i osnovni sud, Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud, a