ZAKON
O TRGOVINI
(Objavljeno u "Sl. glasnik RS", br. 53 od 29 jula 2010, 10/13)
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način za obavljanje i unapređenje trgovine na jedinstvenom tržištu Republike Srbije, kao i zaštita tržišta, zaštita od nepoštene tržišne utakmice i nadzor.
Trgovina se vrši pod uslovima i na način uređen ovim zakonom i drugim propisima kojima se uređuju promet robe i usluga, kao i dobrim poslovnim običajima i poslovnim moralom.
Značenje pojedinih izraza
Član 2.
Pojedini izrazi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje:
1) promet je skup svih osnovnih i pratećih poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe i usluga;
2) trgovac je pravno ili fizičko lice koje ispunjava uslove za obavljanje prodaje robe, odnosno usluga, propisane ovim zakonom;
3) tržište je institucionalno uređen odnos između subjekata ponude i tražnje sa ciljem prometa robe i usluga;
4) prodajni objekat je prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, zatvorenog ili otvorenog tipa (prodajni plac, boks i sl.) opremljen na propisani način, koji je namenjen ili može biti namenjen za obavljanje prometa;
5) prodajno mesto je prodajni objekat ili drugo mesto van prodajnog objekta na kojem je predviđeno i odobreno obavljanje prometa, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
6) potrošač je fizičko lice koje kupuje robu, odnosno usluge radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva;
7) konkurent je trgovac koji prodaje robu ili uslugu koja je po svojim osobinama, nameni i ceni, zamenjiva sa robom ili uslugom drugog trgovca na istom tržišnom području;
8) proizvođač je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje izrađuje proizvod ili se u tom svojstvu predstavlja stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena, imena ili naziva, žiga, ili druge prepoznatljive oznake ili načina;
9) kontrola je skup aktivnosti, odnosno radnji u postupku inspekcijskog nadzora koje se preduzimaju kod trgovca, u prodajnom objektu ili drugom mestu obavljanja trgovine;
10) tržišni nadzor je skup aktivnosti i mera koje sprovode državni organi i drugi imaoci javnih ovlašćenja, da bi obezbedili usaglašenost robe i usluga u prometu sa uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim propisima;
11) trgovinska mreža je skup prodajnih objekata na području Republike Srbije.
II. TRGOVINA
1. Pojam trgovine
Pojam
Član 3.
Trgovina je skup poslovnih aktivnosti prometa robe, odnosno usluga (u daljem tekstu: roba/usluge) sa ciljem ostvarivanja dobiti, kao i drugog društveno-ekonomskog cilja.
2. Načela trgovine
Načelo slobodne trgovine
Član 4.
Trgovina se obavlja slobodno na tržištu.
Zabranjena su ograničenja slobode obavljanja trgovine.
Izuzetno ograničenje slobode trgovine može se privremeno uvesti na način i pod uslovima propisanim zakonom.
Načelo ravnopravnosti i zabrane diskriminacije
Član 5.
Trgovci su ravnopravni i imaju jednak pravni položaj na tržištu.
Zabranjen je svaki oblik diskriminacije u pogledu uslova za obavljanje trgovine ili narušavanja ravnopravnosti trgovaca na tržištu.
Načelo jedinstvenog tržišta
Član 6.
Tržište Republike Srbije je jedinstveno i celovito.
Izuzetno, dozvoljeni su akti ili radnje u skladu sa zakonom, usmereni na podsticanje regionalnog razvoja nerazvijenih područja, za određene socijalno ugrožene kategorije stanovništva, za proizvodnju i promet robe/usluga koje su od egzistencijalnog značaja za stanovništvo, kao i za razvoj određenih delatnosti koje su od javnog interesa, odnosno zaštite određenih dobara od posebnog značaja.
Načelo poštenja
Član 7.
Trgovci su dužni da u tržišnoj utakmici postupaju pošteno, na način koji nije usmeren na nanošenje štete drugim trgovcima, odnosno kupcima, kao i javnom interesu, a u skladu sa poslovnim moralom i dobrim poslovnim običajima.
Načelo stabilnosti i snabdevenosti
Član 8.
Trgovci su dužni da na odgovarajući način obezbede uslove za održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta, naročito u pogledu robe/usluga od egzistencijalnog značaja za stanovništvo.
Zabranjeno je preduzimanje radnji kojima se izaziva nestabilnost i poremećaj u snabdevenosti tržišta.
Načelo srazmernosti
Član 9.
Državni organi i organizacije koje su zakonom i drugim propisima ovlašćeni da donose akte ili preduzimaju radnje ograničenja trgovine, kao i u poslovima tržišnog nadzora, dužni su da u pogledu obima, načina, uslova i trajanja tih ograničenja, odnosno obavljanja nadzora, postupaju srazmerno razlozima za ograničenje, odnosno sa ciljem tržišnog nadzora.
Načelo saradnje
Član 10.
U poslovima tržišnog nadzora, svi nadležni državni organi i imaoci javnih ovlašćenja su dužni da međusobno sarađuju.
3. Trgovac
Svojstvo trgovca
Član 11.
Svojstvo trgovca, u smislu ovog zakona, imaju pravna lica i preduzetnici koji obavljaju trgovinu.
Svojstvo trgovca u smislu ovog zakona imaju i fizička lica, ako ovim zakonom ili posebnim propisom nije drugačije propisano, i to:
1) poljoprivrednici, registrovani u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda, u pogledu poljoprivrednih proizvoda koji su predmet registracije;
2) lica koja vrše promet ulovljene divljači, ribe, gljiva, divlje flore i faune, i ostalih šumskih plodova, u skladu sa posebnim propisima o lovu, ribljem fondu, veterini, zaštiti prirode i šumama;
3) fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima.
III. VRSTE TRGOVINE
1. Osnovna podela
Prema načinu obavljanja
Član 12.
Trgovina se obavlja kao trgovina na veliko i trgovina na malo.
Trgovina na veliko
Član 13.
Trgovina na veliko (veleprodaja, veletrgovina) je skup svih poslovnih aktivnosti u vezi sa prodajom robe/usluga licima koji kupuju radi dalje prodaje ili korišćenja u poslovne svrhe.
Trgovina na malo
Član 14.
Trgovina na malo (maloprodaja) je prodaja robe/usluga potrošačima radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva.
2. Prema mestu trgovine
Trgovina u prodajnom objektu
Član 15.
Trgovina se po pravilu obavlja u prodajnom objektu, u različitim trgovinskim formatima.
Trgovinski formati su organizaciono-tehnički oblici obavljanja trgovine, koji imaju specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima (npr. supermarket, hipermarket, diskont, trgovinski centar,cash and carrycentar i dr.).
Ministar nadležan za poslove trgovine (u daljem tekstu: ministar) bliže uređuje klasifikaciju trgovinskih formata.
Trgovina van prodajnog objekta
Član 16.
Trgovina može da se obavlja i van prodajnog objekta.
Trgovina na malo može da se obavlja van prodajnog objekta, i to kao:
1) daljinska trgovina na malo;
2) trgovina ličnim nuđenjem;
3) ostala trgovina na malo van prodajnog objekta.
Daljinska trgovina na malo
Član 17.
Daljinska trgovina na malo je prodaja robe/usluga koju trgovac vrši ponudom putem sredstava komunikacija, potrošaču koji nije neposredno prisutan.
Daljinska trgovina na malo je naročito elektronska trgovina, kataloška prodaja, kao i TV prodaja, trgovina putem pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i automata.
Elektronska trgovina se uređuje posebnim zakonom.
Trgovina ličnim nuđenjem
Član 18.
Trgovina ličnim nuđenjem je trgovina na malo koju obavlja trgovac tako što nudi robu ili uslugu putem neposredne ponude potrošaču koji