ZAKON

O SARADNjI SRBIJE I CRNE GORE SA MEĐUNARODNIM TRIBUNALOM ZA KRIVIČNO GONjENjE LICA ODGOVORNIH ZA TEŠKA KRŠENjA MEĐUNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA POČINjENA NA TERITORIJI BIVŠE JUGOSLAVIJE OD 1991. GODINE

(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 18 od 11. aprila 2002 i "Sl. listu SCG", br. 16/03)

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

(1) Ovim zakonom uređuje se saradnja Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (u daljem tekstu: Međunarodni krivični tribunal) i izvršenje obaveza koje za Srbiju i Crnu Goru proizlaze iz Rezolucije Saveta bezbednosti br. 827 (1993) i Statuta Međunarodnog krivičnog tribunala, na osnovu kojeg će nadležni organi republika članica odlučivati o ustupanju krivičnog postupka i predaji optuženih ovom tribunalu.
(2) Srbija i Crna Gora će poštovati i sprovoditi sudske odluke Međunarodnog krivičnog tribunala i ukazivati pravnu pomoć njegovim istražnim i sudskim organima.

Član 2.

(1) Međunarodni krivični tribunal je sud obrazovan od strane Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija, te se u saradnji Srbije i Crne Gore sa tim tribunalom ne primenjuju opšta pravila i propisi koji regulišu saradnju sa stranim državama u oblasti pravosuđa.
(2) Odredbe Statuta Međunarodnog krivičnog tribunala su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava.

Član 3.

(1) Zahtevi za saradnju ili izvršenje pojedinih odluka Međunarodnog krivičnog tribunala dostavljaju se Ministarstvu spoljnih poslova.
(2) Nakon što utvrdi formalnu valjanost zahteva, Ministarstvo spoljnih poslova će ga dostaviti nadležnom organu radi postupanja predviđenog ovim zakonom.
(3) Saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom odvija se na srpskom jeziku ili na jednom od jezika Međunarodnog krivičnog tribunala, uz prevod na srpski jezik.

Član 4.

(1) Zahtev za saradnju ili izvršenje odluka Međunarodnog krivičnog tribunala usvojiće se ako je zasnovan na odredbama Statuta i Pravila o postupku i dokazima Međunarodnog krivičnog suda.
(2) Ako nadležni organ proceni da bi određeni postupak saradnje mogao da ugrozi suverenitet ili interes bezbednosti državne zajednice, o tome će obavestiti Savet ministara, odnosno vladu države članice.
(3) Ako Savet ministara ili vlada države članice oceni da bi ispunjenje zahteva ugrozilo suverenitet ili interese bezbednosti državne zajednice, naložiće Ministarstvu spoljnih poslova, odnosno ministarstvu nadležnom za poslove pravde države članice da o tome obavesti Međunarodni krivični tribunal i uloži prigovor prema Pravilima o postupku i dokazima.

Član 5.

(1) Mesna nadležnost sudova u postupku saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom je delegirana nadležnost Okružnog suda u Beogradu za teritoriju države članice države Srbije, odnosno Višeg suda u Podgorici za teritoriju države članice države Crne Gore (u daljem tekstu: nadležni sud).
(2) Mesna nadležnost drugih državnih organa koji postupaju po zahtevu za saradnju Međunarodnog krivičnog tribunala određuje se prema pravilima koja važe za određivanje nadležnosti u postupku u kojem se obavlja radnja kojom se ostvaruje saradnja.

Član 6.

(1) Postupak po ovom zakonu je hitan.
(2) Sudovi, tužilaštva i drugi državni organi izvestiće Ministarstvo spoljnih poslova o preduzetim radnjama ili izvršenju zahteva Međunarodnog krivičnog tribunala, kao i o smetnjama nastalim u toku postupanja, odmah, a najkasnije u roku od tri dana.

Član 7.

(1) Odlukom Saveta ministara i vlada država članica obrazovaće se Nacionalni savet Srbije i Crne Gore za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (u daljem tekstu: Nacionalni savet).
(2) U odluci o osnivanju Nacionalnog saveta odrediće se: sastav, zadaci i ovlašćenja, u skladu sa Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti i Statutom Međunarodnog krivičnog tribunala, a naročito u pogledu statusa okrivljenih, pružanja pomoći njihovim porodicama, položaju svedoka, pristupa arhivskoj građi i drugim pitanjima od značaja za ostvarivanje saradnje.
(3) Savet ministara može imenovati posmatrača Srbije i Crne Gore pri Međunarodnom krivičnom tribunalu.

Član 8.

(1) Međunarodni krivični tribunal može imati kancelariju na teritoriji Srbije i Crne Gore.
(2) Pravni status Kancelarije Međunarodnog krivičnog tribunala uređuje se posebnim sporazumom.

II. OVLAŠĆENjA MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG TRIBUNALA ZA PREDUZIMANjE ISTRAŽNIH RADNjI U SRBIJI I CRNOJ GORI

Član 9.

(1) Istražni organi i tužilac Međunarodnog krivičnog tribunala mogu na teritoriji Srbije i Crne Gore, radi otkrivanja krivičnog dela iz svoje nadležnosti, preduzimati sledeće radnje:
1) prikupljanje obaveštenja od građana;
2) saslušanje osumnjičenih, optuženih, oštećenih, svedoka i veštaka, uključujući obdukcije i ekshumacije leševa;
3) prikupljanje materijalnih dokaza;
4) razgledanje i prepisivanje isprava, uključujući i one koje sačine ili prikupe pravosudni organi Srbije i Crne Gore i drugi državni organi o povredama međunarodnog humanitarnog prava.

Član 10.

(1) U vršenju radnji iz prethodnog člana, predstavnici Međunarodnog krivičnog tribunala ne mogu primenjivati prinudne mere kojima se ograničavaju prava i slobode građana Srbije i Crne Gore i drugih lica na njenoj teritoriji, niti postupati suprotno standardima međunarodnog prava.
(2) Ako se javi potreba za primenom mera kojima se ograničavaju prava i slobode građana, istražni organi Međunarodnog krivičnog tribunala će se sa zahtevom za njihovu primenu obratiti nadležnom organu Srbije i Crne Gore.
(3) Organi Međunarodnog krivičnog tribunala u vršenju radnji iz člana 9. ne mogu postupati suprotno propisima Srbije i Crne Gore, niti na način koji bi mogao da šteti njenom suverenitetu ili interesu nacionalne bezbednosti.

Član 11.

O oslobađanju svedoka i osumnjičenih dužnosti čuvanja državne, vojne ili službene tajne i o dostavljanju i razgledanju spisa koji se odnose na državnu, vojnu ili službenu tajnu, odlučuje Savet ministara, odnosno vlada države članice.

III. USTUPANjE KRIVIČNOG POSTUPKA KOJI SE VODI PRED DOMAĆIM SUDOM

Član 12.

(1) Odredbama ovog odeljka utvrđuje se postupak ustupanja krivičnog postupka Međunarodnom krivičnom tribunalu.
(2) Nadležni organi republika donose odluku o ustupanju krivičnog postupka Međunarodnom krivičnom tribunalu.

Član 13.

(1) Zahtev Međunarodnog krivičnog tribunala da mu se ustupi krivično gonjenje lica protiv kojeg se pred nadležnim sudom u Srbiji i Crnoj Gori vodi krivični postupak mora biti obrazložen i uz njega dostavljena potvrđena optužnica.
(2) Rešenje o ustupanju krivičnog postupka donosi veće nadležnog okružnog, odnosno višeg suda, u sastavu od troje sudija. Veće će odbiti zahtev za ustupanje krivičnog postupka ako se zahtev ne odnosi na isto lice i isto krivično delo, ako krivično delo nije u nadležnosti Međunarodnog krivičnog tribunala ili ako je okrivljeni za to krivično delo već osuđen pravnosnažnom presudom nadležnog suda u Srbiji i Crnoj Gori.
(3) Izuzetno, krivični postupak dovršen pravnosnažnom presudom ustupiće se Međunarodnom krivičnom tribunalu ako se zahtev odnosi na ponavljanje postupka pred Međunarodnim krivičnim tribunalom, prema odredbama člana 10. stav 2. Statuta Međunarodnog krivičnog tribunala.
(4) Na sednicu veća iz stava 2. ovog člana pozivaju se nadležni javni odnosno državni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, koji mogu izneti svoje razloge i predloge povodom zahteva Međunarodnog krivičnog tribunala za ustupanje krivičnog postupka. Sednica veća održaće se i ako pozvane strane nisu prisutne, kao i u slučaju ako je okrivljeni u bekstvu ili je nedostupan sudu.

Član 14.

(1) Na rešenje o ustupanju krivičnog postupka Međunarodnom krivičnom tribunalu nadležni javni odnosno državni tužilac, okrivljeni i njegov branilac mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana. Žalba zadržava izvršenje rešenja.
(2) O žalbi iz stava 1. ovog člana odlučuje vrhovni sud države članice, u veću sastavljenom od pet sudija, u roku od petnaest dana od dana prijema spisa.
(3) Veće vrhovnog suda može odbiti žalbu kao neosnovanu ili je uvažiti i prvostepeno rešenje ukinuti ili preinačiti.
(4) Po pravnosnažnosti rešenja o ustupanju krivičnog postupka, rešenje se, zajedno sa spisima predmeta, dostavlja ministarstvu države članice nadležnom za poslove pravde.
(5) Ako nema smetnji iz člana 3. st. 1. i 2. ovog zakona, ministarstvo države članice nadležno za poslove pravde će spise predmeta dostaviti Međunarodnom krivičnom tribunalu.

Član 15.

(1) Krivični postupak pred domaćim sudom, za koji je dozvoljeno ustupanje Međunarodnom krivičnom