ZAKON
O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O ZABRANI UPOTREBE, SKLADIŠTENjA, PROIZVODNjE I PROMETA ANTIPERSONALNIH MINA I O NjIHOVOM UNIŠTAVANjU
(Objavljen u "Sl. listu SCG - Međunarodni ugovori", br. 5/03)
Član 1.
Ratifikuje se Konvencija o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prometa antipersonalnih mina i njihovom uništavanju, usvojena 3. decembra 1997. godine u Otavi, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
Član 2.
Tekst Konvencije, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik, glasi:
KONVENCIJA O ZABRANI UPOTREBE, SKLADIŠTENjA, PROIZVODNjE I PROMETA ANTIPERSONALNIH MINA I O NjIHOVOM UNIŠTAVANjU
Preambula
Strane ugovornice,
Odlučene da okončaju patnje i žrtve koje izazivaju antipersonalne mine ubijajući i sakateći stotine ljudi svake nedelje, uglavnom nevine i bespomoćne a posebno decu, ometajući ekonomski razvoj i obnovu, sputavajući povratak izbeglica i raseljenih lica i izazivajući godinama nakon postavljanja, druge teške posledice,
Uverene da je neophodno da učine sve što je u njihovoj moći da doprinesu da se na efikasan i usaglašen način suoče s neophodnošću uklanjanja antipersonalnih mina postavljenih širom sveta i da se osigura njihovo uništavanje,
Želeći da učine najviše što mogu kako bi pružile pomoć za negu i rehabilitaciju, uključujući društvenu i ekonomsku reintegraciju žrtava mina,
Potvrđujući da bi potpuna zabrana antipersonalnih mina bila važna za jačanje poverenja,
Pozdravljajući usvajanje Protokola o zabrani ili ograničavanju upotrebe mina, mina iznenađenja i drugih sredstava, sa izmenama i dopunama od 3. maja 1996. godine, koji je predložen uz Konvenciju o zabrani ili ograničavanju upotrebe izvesnih vrsta klasičnog oružja za koje se može smatrati da imaju prekomerne traumatske efekte ili da deluju bez razlike u pogledu ciljeva, i pozivajući sve države koje još nisu ratifikovale ovaj protokol da to učine što pre,
Pozdravljajući takođe Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 51/45 od 10. decembra 1996. godine koja poziva sve države da se odlučno zalažu za efikasan, pravno obavezujući međunarodni sporazum, o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prometa antipersonalnih mina,
Pozdravljajući dalje mere koje su preduzimane u poslednjih deset godina, kako unilateralno tako i bilateralno, u cilju zabrane, ograničavanja ili obustavljanja upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prometa antipersonalnih mina,
Naglašavajući ulogu javne svesti u procesu jačanja principa humanosti, o čemu svedoči poziv na potpunu zabranu antipersonalnih mina i priznajući napore koje su u tom cilju preduzeli Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca Međunarodna kampanja za zabranu antipersonalnih mina i brojne druge nevladine organizacije širom sveta,
Podsećajući na Deklaraciju iz Otave od 5. oktobra 1996. godine i Deklaraciju iz Brisela od 27. juna 1997. godine, kojima se poziva međunarodna zajednica da postigne dogovor o međunarodnom i pravno obavezujućem sporazumu za zabranu upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prometa antipersonalnih mina,
Ističući da je poželjno privući sve države da podrže odredbe ove konvencije i čvrsto opredeljenje da se u svim relevantnim forumima uporno zalažu za jačanje njene univerzalnosti, uključujući, između ostalog, u okviru Ujedinjenih nacija, Konferencije o razoružanju, regionalnih organizacija i grupacija i konferencije za praćenje sprovođenja Konvencije o zabrani ili ograničavanju upotrebe izvesnih vrsta klasičnog oružja za koje se može smatrati da imaju prekomerne traumatske efekte ili da deluju bez razlike u pogledu ciljeva,
Polazeći od principa međunarodnog humanitarnog prava da pravo strana u sukobu da biraju metode i sredstva ratovanja nije neograničeno, od principa koji zabranjuje da se u oružanom sukobu koristi oružje, projektili, materijali i metodi ratovanja takve prirode da izazivaju suvišno ranjavanje i nepotrebne patnje i od principa da se mora praviti razlika između civila i boraca,
Dogovorile se o sledećem:
Član 1.
Opšte obaveze
1. Sve strane ugovornice se obavezuju da nikada ni u kakvim okolnostima:
a) ne koriste antipersonalne mine;
b) ne razvijaju, proizvode, na drugi način pribavljaju, skladište, poseduju ili prenose drugima, direktno ili indirektno, antipersonalne mine;
c) neće pomagati, ohrabrivati ili podsticati na bilo koji način bilo koga da se angažuje u aktivnostima koje su strani ugovornici zabranjene shodno ovoj konvenciji.
2. Sve strane ugovornice se obavezuju da unište ili da obezbede uništavanje antipersonalnih mina u skladu s odredbama ove konvencije.
Član 2.
Definicije
1. Pod izrazom "antipersonalna mina" podrazumeva se mina koja je namenjena da eksplodira usled prisustva, blizine ili kontakta s osobom i da onesposobi, rani ili ubije jednu ili više. Mine konstruisane tako da se aktiviraju u prisustvu, u blizini ili u kontaktu s vozilom ne s osobom, koje su opremljene uređajima protiv neovlašćenog rukovanja, ne smatraju se, zbog ovih svojih svojstava, antipersonalnim minama.
2. Pod izrazom "mina" podrazumeva se municija koja je konstituisana tako da se postavlja ispod površine tla, na tlu ili u blizini tla ili druge površine i da eksplodira usled prisustva, blizine ili kontakta s osobom ili vozilom.
3. Pod izrazom "uređaj protiv neovlašćenog rukovanja" podrazumeva se uređaj namenjen da zaštiti minu, koji je deo nje, povezan s njom, pričvršćen za nju ili je postavljen ispod mine, a koji se aktivira kada se pokuša neovlašćeno rukovati minom ili se na drugi način namerno pomeri mina.
4. Pod izrazom "promet" podrazumeva se, pored fizičkog premeštanja antipersonalnih mina na ili sa nacionalne teritorije, prenos prava vlasništva i kontrole nad minama, ali se ne podrazumeva i prenos teritorije na kojoj se nalaze postavljene antipersonalne mine.
5. Pod izrazom "minirana zona" podrazumeva se zona koja je opasna zbog prisustva ili sumnje u prisustvo mina.
Član 3.
Izuzeci
1. Bez obzira na opšte obaveze iz člana 1, dozvoljeno je posedovanje ili prenos izvesnog broja antipersonalnih mina za razvoj programa i obuku za otkrivanje mina, uklanjanje mina ili tehnologije za njihovo uništavanje. Količina ovih mina neće preći minimalan broj koji je apsolutno neophodan za te potrebe.
2. Prenos antipersonalnih mina radi uništavanja je dozvoljen.
Član 4.
Uništavanje zaliha antipersonalnih mina
Sa izuzetkom mina pomenutih u članu 3, svaka strana ugovornica se obavezuje da uništi ili da obezbedi uništavanje svih zaliha antipersonalnih mina čiji je vlasnik, ili ih poseduje, ili koje se nalaze pod njenom jurisdikcijom, i to što pre, a najkasnije četiri godine nakon stupanja na snagu ove konvencije za dotičnu stranu ugovornicu.
Član 5.
Uništavanje mina u mirnim zonama
1. Svaka strana ugovornica se obavezuje da uništi ili da obezbedi uništavanje svih antipersonalnih mina u miniranim zonama koje su pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom, što je moguće pre, a najkasnije deset godina nakon stupanja na snagu ove konvencije za dotičnu stranu ugovornicu.
2. Svaka strana ugovornica će uložiti sve napore da identifikuje sve zone pod svojom jurisdikcijom za koje se zna da su u njima postavljene antipersonalne mine ili se sumnja u to i obezbediće, što je moguće pre, da sve antipersonalne mine u miniranim zonama pod njenom jurisdikcijom budu označene po obodu, da budu pod kontrolom i zaštićene ogradom ili na drugi način, kako bi se efikasno osiguralo da civili ne mogu da priđu dok sve antipersonalne mine na takvom lokalitetu ne budu uništene. Označavanje će biti najmanje na nivou standarda utvrđenih Protokolom o zabrani ili ograničavanju upotrebe mina, mina iznenađenja i drugih sredstava, sa izmenama i dopunama od 3. maja 1996. godine, koji je priložen uz Konvenciju o zabrani ili ograničavanju upotrebe izvesnih vrsta klasičnog oružja za koje se može smatrati da imaju prekomerne traumatske efekte ili da deluju bez razlike u pogledu ciljeva.
3. Ako strana ugovornica smatra da nije u stanju da u predviđenom vremenskom roku uništi ili da obezbedi uništavanje svih