ZAKON
O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O ZASTARELOSTI POTRAŽIVANjA U OBLASTI MEĐUNARODNE KUPOPRODAJE ROBE
(Objavljen u "Sl. listu SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 5 od 13. jula 1978)
Član 1
Ratifikuje se Konvencija o zastarelosti potraživanja u oblasti međunarodne kupoprodaje robe, usvojena 13 juna 1974 godine u Njujorku, u originalu na engleskom, kineskom, španskom, francuskom i ruskom jeziku.
Član 2
Tekst Konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
O ZASTARELOSTI POTRAŽIVANjA U OBLASTI MEĐUNARODNE KUPOPRODAJE ROBE
Preambula
Države ugovornice ove konvencije,
smatrajući da međunarodna trgovina predstavlja važan činilac za unapređenje prijateljskih odnosa među državama,
verujući da bi se usvajanjem jednoobraznih pravila o roku zastarelosti u oblasti međunarodne kupoprodaje robe lakše razvija trgovina u svetu,
saglasile su se o sledećem
DEOIOPŠTE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1
1 Ovom konvencijom uređuju se slučajevi u kojima se, usled proteka određenog vremena, ne može zahtevati ispunjenje potraživanja kupca, odnosno prodavca koje proističe iz ugovora o međunarodnoj kupoprodaji robe ili potraživanja koje proističe iz povrede, raskida ili poništenja takvog ugovora. Taj period vremena naziva se u daljem tekstu rok zastarelosti.
2 Ova konvencija ne odnosi se na posebne rokove propisane za dostavljanje obaveštenja ili izvršenja nekih drugih radnji, osim pokretanja zakonskog postupka od jedne ugovorne strane drugoj, kao preduslova za zasnivanje ili izvršenje svog prava.
3 U ovoj konvenciji:
a) pod izrazima "kupac", "prodavac" ili "strana" podrazumevaju se lica koja kupuju ili prodaju, ili koja su se sporazumela da kupe ili prodaju robu, kao i naslednici ili pravosledbenici na koje su prešla njihova prava i obaveze iz ugovora o kupoprodaji,
b) pod izrazom "poverilac" podrazumeva se strana koja ističe neko potraživanje, bez obzira da li se ono odnosi na određenu sumu novca,
c) pod izrazom "dužnik" podrazumeva se strana prema kojoj poverilac ističe svoje potraživanje,
d) pod izrazom "povreda ugovora" podrazumeva se svako neizvršenje ugovorne obaveze jedne strane, kao i svako izvršenje koje nije u skladu sa ugovorom,
e) pod izrazom "zakonski postupak" podrazumeva se sudski, arbitražni i upravni postupak,
f) pod izrazom "lice" podrazumeva se korporacija, društvo, udruženje, zajednica ili svaka druga organizacija — privatna i javna, koja može biti strana u postupku,
g) pod izrazom "pismeno" podrazumeva se saopštenje upućeno telegramom ili teleksom,
h) pod izrazom "godina" podrazumeva se godina koja se računa prema gregorijanskom kalendaru.
Član 2
U smislu ove konvencije
a) smatraće se da ugovor o kupoprodaji robe ima međunarodni karakter ako se, u vreme zaključenja ugovora, poslovna sedišta kupca i prodavca nalaze se u raznim državama,
b) činjenica da se poslovna sedišta strana nalaze u raznim državama neće se uzimati u obzir ako to nije navedeno u ugovoru, u prigovorima vođenim između strana ili u obaveštenju koje su strane dale pre ili u vreme zaključenja ugovora,
c) kad jedna strana u ugovoru o kupoprodaji robe ima poslovna sedišta u više država, poslovnim sedištem se smatra ono sedište koje ima veze sa ugovorom i njegovim izvršenjem, s obzirom na okolnosti koje su stranama bile poznate ili koje su one imale u vidu u vreme zaključenja ugovora,
d) ako jedna strana nema poslovno sedište, uzeće se u obzir njeno stalno mesto boravka,
e) pri određivanju poslovnog sedišta ne uzima se u obzir državljanstvo strana, kao ni građanski ili trgovački karakter strana i ugovora.
Član 3
1 Ova konvencija se primenjuje samo u slučajevima ako strane ugovornice, u vreme zaključenja ugovora o međunarodnoj kupoprodaji robe, imaju poslovna sedišta u državama ugovornicama.
2 Ova konvencija se primenjuje bez obzira na pravo koje treba primeniti na osnovu pravila međunarodnog privatnog prava, osim ako pojedinim odredbama ove konvencije nije drukčije određeno.
3 Ova konvencija se ne primenjuje kada strane izričito isključe njenu primenu.
Član 4
Ova konvencija se ne primenjuje na kupoprodaju:
a) robe kupljene za ličnu ili porodičnu upotrebu ili za potrebe u domaćinstvu,
b) na javno nadmetanje,
c) u izvršnom postupku ili na neki drugi način po sili zakona,
d) hartija od vrednosti, akcija i novca,
e) brodova i vazduhoplova,
f) električne energije.
Član 5
Ova konvencija se ne primenjuje na potraživanja koja su:
a) nastala zbog smrti ili povrede bilo kog lica,
b) nastala iz nuklearne štete koju je prouzrokovala prodata roba,
c) obezbeđena zalogom i hipotekom ili drugim sredstvima obezbeđena na imovini,
d) utvrđena u presudi ili arbitražnoj odluci donetoj po sprovedenom postupku,
e) utvrđena izvršnim naslovom saglasno zakonu mesta gde se traži izvršenje,
f) nastala iz trasirane menice, čeka ili sopstvene menice.
Član 6
1 Ova konvencija se ne primenjuje na ugovore u kojima se pretežni deo obaveza prodavca sastoji u vršenju radova ili pružanju drugih usluga.
2 Ugovori o isporuci robe koja tek treba da se izradi ili proizvede smatraju se kupoprodajnim samo ako se strana koja je naručila robu nije obavezala da isporuči deo materijala potrebnog za izradu ili proizvodnju te robe.
Član 7
Prilikom tumačenja i primene odredaba ove konvencije imaće se u vidu njen međunarodni karakter i potreba da se u tome postigne jednoobraznost.
Vreme potrebno za zastarelost
Član 8
Potraživanja zastarevaju za četiri godine.
Član 9
1 Zastarelost počinje da teče onog dana kada dospe pravo na potraživanje, osim u slučajevima predviđenim odredbama čl 10, 11 i 12 ove konvencije.
2 Početak vremena zastarelosti ne može se odložiti:
a) zahtevom da se toj strani pošalje obaveštenje u smislu člana 1 stav 2 ove konvencije, ili
b) odredbom u arbitražnom sporazumu koja predviđa da nijedno pravo na potraživanje ne nastaje dok se ne donese arbitražna odluka.
Član 10
1 Pravo na potraživanje koje proističe iz povreda ugovora počinje da teče od dana kada je ta povreda učinjena.
2 Pravo na potraživanje koje proističe iz defektnosti ili nedostatka saobraznosti robe počinje da teče od dana kada je roba stvarno predata kupcu ili kada je kupac odbio da primi ponuđenu robu.
3 Pravo na potraživanje koje se zasniva na prevari počinjenoj pre ili za vreme zaključenja ugovora ili za vreme njegovog izvršenja počinje da teče od dana kada je prevara bila otkrivena ili je logično mogla biti otkrivena.
Član 11
Ako je prodavac za prodatu robu dao izričitu garanciju čiji je rok važenja ograničen izvesno vreme ili na drugi način, vreme zastarelosti potraživanja zasnovano na takvoj garanciji počinje da teče od dana kada je kupac obavestio prodavca o činjenici na kojoj se zasniva njegova tužba, a najdocnije od dana isteka garancije.
Član 12
1 Ako u okolnostima predviđenim u pravu koje se primenjuje na ugovor jedna