ZAKON

O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O SPREČAVANjU MUČENjA I NEČOVEČNIH ILI PONIŽAVAJUĆIH POSTUPAKA I KAŽNjAVANjA, IZMENjENE I DOPUNjENE PROTOKOLOM 1 I PROTOKOLOM 2 UZ KONVENCIJU

(Objavljen u "Sl. listu SCG - Međunarodni ugovori", br. 9 od 26. decembra 2003)

Član 1.

Ratifikuje se Konvencija o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, koja je potpisana 26. novembra 1987. godine u Strazburu, izmenjena i dopunjena Protokolom 1 i Protokolom 2 uz Konvenciju, potpisanim 4. novembra 1993. godine u Strazburu, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, izmenjene i dopunjene Protokolom 1 i Protokolom 2 uz Konvenciju, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

KONVENCIJA O SPREČAVANjU MUČENjA I NEČOVEČNIH ILI PONIŽAVAJUĆIH POSTUPAKA I KAŽNjAVANjA IZMENjENA I DOPUNjENA PROTOKOLOM 1 I PROTOKOLOM 2 UZ KONVENCIJU

Države članice Saveta Evrope, potpisnice ove konvencije,
Vodeći računa o odredbama Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,
Podsećajući da, prema članu 3. pomenute Konvencije "niko se ne sme podvrgnuti mučenju ili nečovečnom, odnosno ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju".
Konstatujući da osobe koje smatraju da su žrtve prekršaja člana 3. mogu da se koriste mehanizmima koje predviđa ova Konvencija;
Uverene da se zaštita osoba lišenih slobode od mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka može pojačati vansudskim sredstvima preventivnog karaktera koja se zasnivaju na posetama,
Složile su se u sledećem:

PoglavljeI

Član 1.

Ustanovljava se Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka (u daljem tekstu: Komitet). Komitet putem poseta osobama lišenim slobode ispituje kako se prema njima postupa sa ciljem da, ukoliko je potrebno, poveća zaštitu tih osoba od mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka.

Član 2.

Svaka Strana ugovornica će dozvoliti da se, u skladu sa ovom Konvencijom, sprovode posete osobama koje su javne vlasti lišile slobode u svakom mestu koje je u okviru njene nadležnosti.

Član 3.

Komitet i odgovorne državne vlasti Strane ugovornice u pitanju će međusobno sarađivati u primeni ove Konvencije.

PoglavljeII

Član 4.

1. Komitet se sastoji od onoliko članova koliko ima Strana ugovornica.
2. Članovi Komiteta se biraju iz redova osoba visokih moralnih kvaliteta koje su priznati stručnjaci za oblasti ljudskih prava ili koje imaju profesionalno iskustvo u oblastima pokrivenim ovom Konvencijom.
3. Ista država ne može imati u Komitetu više od jednog svog državljanina.
4. Članovi, izbrani u ličnom svojstvu, nezavisni su i nepristrasni i na raspolaganju su Komitetu radi efikasnog obavljanja svojih dužnosti.

Član 5.

1. Članove Komiteta bira Komitet ministara Saveta Evrope apsolutnom većinom glasova, sa liste imena koju priprema Biro Savetodavne skupštine Saveta Evrope; svaka nacionalna delegacija strana zastupljenih u Savetodavnoj skupštini predlaže tri kandidata, od kojih su bar dvojica njeni državljani.
Kada se bira član Komiteta u vezi s državom koja nije članica Saveta Evrope, Biro Konsultativne skupštine poziva parlament te države da predloži tri kandidata od kojih će bar dva biti njeni državljani. Komitet ministara vrši izbor posle konsultacija sa dotičnom stranom.
2. Isti postupak se primenjuje i prilikom popunjavanja upražnjenih mesta.
3. Članovi komiteta biraju se za period od četiri godine. Mogu se birati dva puta. Oni mogu biti ponovo birani samo još jednom. Međutim, od članova izabranih prilikom prvog izbora mandati tri člana ističu na kraju druge godine. Članove čiji mandat ističe posle dve godine određuje žrebom generalni sekretar Saveta Evrope neposredno pošto su obavljeni prvi izbori.
4. "U cilju obezbeđivanja, u meri u kojoj je to moguće, obnavljanja članstva Komiteta svake druge godine, Komitet ministara može, pre nego što pristupi narednom izboru, odlučiti da se jedan ili više članova koji se biraju ne biraju na mandat(e) od četiri godine, ali ne duži od šest niti kraći od dve godine.
5. U slučajevima kada se radi o više od jednog mandata i kada Komitet ministara primenjuje prethodni stav, raspodelu mandata žrebom vrši generalni sekretar odmah nakon izbora".

Član 6.

1. Komitet se sastaje na sednicama zatvorenim za javnost. Za kvorum je potrebno prisustvo većine članova. Odluke Komiteta donosi većina prisutnih članova, shodno odredbama člana 10, odeljak 2.
2. Komitet usvaja svoj poslovnik.
3. Generalni sekretar Saveta Evrope obezbeđuje rad Sekretarijata Komiteta.

PoglavljeIII

Član 7.

1. Komitet organizuje posete mestima pomenutim u članu 2. Osim periodičnih poseta, Komitet može organizovati i onakve posete kakve on proceni da okolnosti to zahtevaju.
2. Po pravilu, posete sprovode bar dva člana Komiteta. Ukoliko Komitet proceni da je to neophodno, može zatražiti pomoć eksperata ili prevodioca.

Član 8.

1. Komitet obaveštava vladu Strane u pitanju o svojim namerama da obavi posetu. Po upućivanju takvog obaveštenja, Komitet može u svako doba posetiti bilo koje mesto pomenuto u članu 2.
2. Strana ugovornica osigurava sledeće olakšice za članove Komiteta da bi oni mogli da sprovode svoja zaduženja:
a) mogućnost pristupa njenoj teritoriji i putovanja po zemlji bez ograničenja;
b) potpune informacije o svim mestima u kojima se nalazi osobe lišene slobode;
c) neograničen pristup svim mestima u kojima se nalaze osobe lišene slobode, uključujući i pravo na slobodno kretanje unutar tih mesta;
d) ostale informacije raspoložive Strani ugovornici koje su neophodne da bi Komitet obavljao svoje zadatke.
Prilikom traženja tih informacija Komitet mora da poštuje pravila nacionalnog zakonodavstva i profesionalnog morala koja se u tim situacijama primenjuju.
3. Komitet ima pravo da sa osobama lišenim slobode razgovara bez prisustva svedoka.
4. Komitet može slobodno razgovarati sa bilo kojom osobom za koju veruje da poseduje relevantne informacije.
5. Ukoliko je potrebno, Komitet može svoja zapažanja odmah proslediti nadležnim vlastima Strane u pitanju.

Član 9.

1. U izuzetnim okolnostima, nadležne vlasti strane u pitanju mogu uložiti prigovor Komitetu protiv sprovođenja posete određenom mestu ili u vreme koje je Komitet predložio. Takvi prigovori se mogu uložiti samo iz razloga narodne odbrane, javne bezbednosti, ozbiljnih nemira u mestima u kojima se nalaze osobe lišene slobode, zdravstvenog stanja osobe ili ako je u toku hitno saslušanja vezano za ozbiljno krivično delo.
2. Shodno takvom prigovoru, Komitet i Strana ugovornica će odmah započeti pregovore da bi se takva situacija razjasnila i pronašlo sporazumno rešenje koje bi omogućilo Komitetu da sprovodi svoje aktivnosti na delotvoran način. Takav dogovor može uključiti mogućnost da se osobe koje Komitet predlaže da poseti prebace u neko drugo mesto. Dok se poseta ne obavi, Strana ugovornica će Komitetu dostaviti informacije o svakoj osobi za koju je on zainteresovan.

Član 10.

1. Posle svake posete Komitet sastavlja izveštaj o činjeničnom stanju utvrđenom prilikom poseta, uzimajući u obzir sve primedbe koje mu Strana u pitanju podnese. Ovoj će Strani Komitet dostaviti svoj izveštaj koji sadrži preporuke za koje smatra da su neophodne. Komitet se može savetovati sa stranom ugovornicom u cilju predlaganja