ZAKON
O PRIVATNOM OBEZBEĐENjU
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 104 od 27. novembra 2013)
I. UVODNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se obavezno obezbeđenje i zaštita određenih objekata, poslovi i rad pravnih i fizičkih lica u oblasti privatnog obezbeđenja, uslovi za njihovo licenciranje, način vršenja poslova i ostvarivanje nadzora nad njihovim radom.
Član 2.
Privatno obezbeđenje, u smislu ovog zakona, obuhvata pružanje usluga, odnosno vršenje poslova zaštite lica, imovine i poslovanja fizičkom i tehničkom zaštitom kada ti poslovi nisu u isključivoj nadležnosti državnih organa, kao i poslove transporta novca, vrednosnih i drugih pošiljki, održavanja reda na javnim skupovima, sportskim priredbama i drugim mestima okupljanja građana (redarska služba), koje vrše pravna lica i preduzetnici registrovana za tu delatnost, kao i pravna lica i preduzetnici koji su obrazovali unutrašnji oblik organizovanja obezbeđenja za sopstvene potrebe (u daljem tekstu: samozaštitna delatnost).
Usluge privatnog obezbeđenja ne spadaju u policijske ili druge poslove bezbednosti koje vrše organi državne uprave.
Pravna lica i preduzetnici koji imaju licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja ne mogu vršiti poslove zaštite lica i imovine koji su u isključivoj nadležnosti državnih organa i primenjivati operativne metode i sredstva, odnosno operativno-tehnička sredstva i metode koje ti organi primenjuju na osnovu posebnih propisa.
Član 3.
Pojmovi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) patroliranje je usluga obezbeđenja koju vrše službenici obezbeđenja krećući se u određeno vreme između više međusobno razdvojenih mesta/objekata;
2) legitimacija je javna isprava za legitimisanje osoba koje vrše poslove privatnog obezbeđenja;
3) korisnik usluga je organizacija ili lice koji koriste usluge privatnog obezbeđenja;
4) pravno lice za privatno obezbeđenje je privredno društvo koje obavlja delatnost privatnog obezbeđenja pod uslovima iz ovog zakona;
5) preduzetnik za privatno obezbeđenje je službenik obezbeđenja koji samostalno obavlja delatnost privatnog obezbeđenja pod uslovima iz ovog zakona i koji je, u skladu sa propisima, registrovan kao preduzetnik;
6) procena rizika je analiza i ocena u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
7) plan obezbeđenja je dokument sa planiranim uslugama obezbeđenja koje su predviđene u proceni rizika;
8) službenik obezbeđenja je fizičko lice, oba pola, koje vrši poslove privatnog obezbeđenja;
9) fizička zaštita je usluga obezbeđenja koja se pruža prvenstveno ličnim prisustvom i neposrednom aktivnošću službenika obezbeđenja u određenom prostoru i vremenu, kao i primenom mera i upotrebom sredstava prinude;
10) tehnička zaštita je obezbeđenje lica i imovine koje se vrši tehničkim sredstvima i uređajima, njihovim planiranjem, projektovanjem, ugradnjom i održavanjem;
11) fizičko-tehnička zaštita je obezbeđenje lica i imovine istovremenom ili kombinovanom primenom fizičke i tehničke zaštite;
12) licenca je:
(1) rešenje kojim se pravnim licima i preduzetnicima koji ispunjavaju propisane uslove, dozvoljava obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja,
(2) rešenje kojim se fizičkim licima koja ispunjavaju propisane uslove, dozvoljava vršenje poslova privatnog obezbeđenja;
13) štićeni prostor je prostor na kojem se vrše usluge obezbeđenja u skladu sa obimom ugovorenih obaveza sa korisnicima usluga obezbeđenja;
14) samozaštitna delatnost je delatnost obezbeđenja lica, imovine i poslovanja koje organizacija obavlja za sopstvene potrebe. Unutrašnja služba obezbeđenja (samozaštita) je unutrašnji oblik organizovanja obezbeđenja za sopstvene potrebe;
15) bezbednosna provera je provera koju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oružje i municija, vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo).
II. OBAVEZNO OBEZBEĐENI OBJEKTI
Član 4.
Obavezno obezbeđeni objekti su objekti od strateškog značaja za Republiku Srbiju i njene građane, kao i objekti od posebnog značaja čijim oštećenjem ili uništenjem bi mogle nastupiti teže posledice po život i zdravlje ljudi ili koji su od interesa za odbranu zemlje.
Pod obavezno obezbeđenim objektima smatra se i prostor na kome se nalaze ti objekti i čine njihov sastavni deo, kao i prateći objekti koji su u funkciji tih objekata.
Član 5.
Zaštita obavezno obezbeđenih objekata obavlja se, kao poslovna funkcija pravnog lica kome ti objekti pripadaju, na način predviđen opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji.
Zaštita obavezno obezbeđenih objekata, u skladu sa opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji, obavlja se ugovornim angažovanjem subjekata licenciranih za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili kao organizovana samozaštitna delatnost.
U pravnom licu kome pripadaju objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje, samozaštitna delatnost obavezno ima organizovanu plansku, organizacionu i kontrolnu funkciju.
Bliže kriterijume za određivanje objekata iz člana 4. stav 1. ovog zakona i način vršenja poslova zaštite obavezno obezbeđenih objekata propisuje Vlada.
III. POSLOVI PRIVATNOG OBEZBEĐENjA
Član 6.
Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje, pod uslovima propisanim ovim zakonom, mogu imati licencu za poslove:
1) procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
2) zaštite lica i imovine fizičkim i tehničkim sredstvima, kao i poslove održavanja reda na javnim skupovima, sportskim priredbama i drugim mestima okupljanja građana u delu koji nije u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova;
3) planiranja, projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite, montaže, puštanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika;
4) obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki u delu koji nije u nadležnosti Ministarstva.
Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje dužni su da obezbede uslove i sredstva za vršenje poslova iz stava 1. ovog člana u skladu sa važećim standardima i propisima kojim se uređuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
Član 7.
Pravna lica i preduzetnici koji vrše poslove privatnog obezbeđenja ne mogu vršiti poslove posredovanja u naplati potraživanja.
IV. LICENCE ZA VRŠENjE POSLOVA PRIVATNOG OBEZBEĐENjA
Član 8.
Poslove privatnog obezbeđenja mogu vršiti pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji imaju licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, izdatu od strane Ministarstva.
1. Vrste licenci i uslovi za izdavanje licenci za pravna lica i preduzetnike
Član 9.
Za vršenje poslova privatnog obezbeđenja pravnom licu ili preduzetniku Ministarstvo može izdati:
1) Licencu za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
2) Licencu za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite lica i imovine i održavanje reda na sportskim priredbama, javnim skupovima i drugim mestima okupljanja građana;
3) Licencu za vršenje poslova obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki;
4) Licencu za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite;
5) Licencu za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite;
6) Licencu za vršenje poslova montaže, puštanja u rad i održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika.
Pravna lica i preduzetnici za poslove privatnog obezbeđenja kojima je izdata licenca za vršenje poslova iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana mogu da vrše poslove iz člana 29. ovog zakona i da koriste tehnička sredstva iz člana 30. ovog zakona.
Član 10.
Licence za vršenje poslova privatnog obezbeđenja mogu se izdati pravnom licu, odnosno preduzetniku koji ispunjava opšte uslove za dobijanje svake od utvrđenih vrsta licenci, odnosno koji:
1) su upisani u