ZAKON

O PRAVOSUDNOM ISPITU

(Objavljen u Sl. glasniku RS", br. 16/97)

I. OPŠTE ODREDBE

1. Svrha pravosudnog ispita

Član 1.

Na pravosudnom ispitu proverava se stručna osposobljenost za obavljanje funkcija i poslova za koje je zakonom ili drugim propisom kao uslov predviđen taj ispit.

2. Uslovi za polaganje ispita

Član 2.

Pravosudni ispit može polagati lice koje je diplomiralo na pravnom fakultetu i koje je posle završenog pravnog fakulteta steklo dve godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi ili tri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ili četiri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji.
Svakih šest meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi računa se kao devet meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, odnosno kao jedna godina radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji.
Svakih godinu dana radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave računa se kao šesnaest meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji.

3. Ispitni predmeti

Član 3.

Pravosudni ispit ima pismeni i usmeni deo.
Na pismenom delu ispita rešavaju se praktični zadaci iz krivičnog i građanskog prava.
Na usmenom delu ispita polažu se:
1) Ustavno pravo i pravosudno organizaciono pravo,
2) Krivično pravo,
3) Građansko pravo,
4) Trgovinsko (privredno) pravo,
5) Međunarodno privatno pravo,
6) Upravno pravo,
7) Radno pravo.

Član 4.

Pravosudni ispit polaže se prema programu koji sadrži gradivo, pravne izvore i pravnu književnost.
Program pravosudnog ispita propisuje ministar pravde.

4. Ispitni odbor

Član 5.

Pravosudni ispit polaže se pred Ispitnim odborom.
Ispitni odbor ima sedam članova, od kojih je jedan predsednik.
Ispitni odbor odlučuje većinom glasova, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 6.

Ministar pravde obrazuje Ispitni odbor iz redova istaknutih pravnika s položenim pravosudnim ispitom.
Profesor pravnog fakulteta na pozitivnopravnom predmetu može biti član Ispitnog odbora i ako nema položen pravosudni ispit.
Rešenjem o obrazovanju Ispitnog odbora određuju se i predmeti koje njegovi članovi ispituju.

Član 7.

Ministar pravde može obrazovati više ispitnih odbora.
Ministar pravde može sazvati članove svih ispitnih odbora radi razmatranja pitanja od značaja za ostvarivanje svrhe pravosudnog ispita.

Član 8.

Raspored rada Ispitnog odbora određuje ministar pravde.
Administrativne poslove za Ispitni odbor obavlja Ministarstvo pravde.

II. POLAGANjE PRAVOSUDNOG ISPITA

1. Zahtev za polaganje ispita

Član 9.

Zahtev za polaganje pravosudnog ispita podnosi se Ministarstvu pravde.
Uz zahtev kandidat prilaže dokaze da je ispunio uslove za polaganje ispita.

Član 10.

Zahtevom za polaganje pravosudnog ispita mora se prijaviti polaganje pismenog dela ispita i najmanje četiri predmeta iz usmenog dela ispita.

Član 11.

Ministar pravde rešenjem odlučuje o zahtevu za polaganje pravosudnog ispita.
Rešenje se dostavlja kandidatu, a ako je polaganje odobreno - i predsedniku Ispitnog odbora.

2. Pismeni deo ispita

Član 12.

Pravosudni ispit počinje izradom pismenog rada.
Zadatke postavlja i rad ocenjuje član Ispitnog odbora koji ispituje predmet iz koga se izrađuje pismeni rad.
Vreme za izradu pismenog rada određuje Ispitni odbor.

Član 13.

Pismeni rad kandidata ocenjuje se sa "odlično", "dobro" i "ne zadovoljava".
Kandidat ne može usmeno polagati predmet iz koga je njegov pismeni rad ocenjen sa "ne zadovoljava".

Član 14.

Pismene radove koji su ocenjeni sa "odlično" i "dobro" pregleda filolog.
Filolog ocenjuje pravilnost izražavanja, jasnoću izraza i jezičku kulturu kandidata sa "odlično" i "dobro".
Filologa određuje ministar pravde.

3. Usmeni deo ispita

Član 15.

Usmeni deo pravosudnog ispita polaže se javno, istovremeno pred svim članovima Ispitnog odbora.
Ispitni predmet ispituje član Ispitnog odbora koji je za taj predmet određen za ispitivača.

Član 16.

Uspeh kandidata na usmenom delu ispita ocenjuje se iz svakog predmeta posebno, sa "odlično", "dobro" i "ne zadovoljava".
Pri ocenjivanju uspeha kandidata vrednuju se poznavanje