ZAKON
O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE O ZAŠTITI I UNAPREĐENjU RAZNOLIKOSTI KULTURNIH IZRAZA
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 42 od 2. juna 2009)
Član 1.
Potvrđuje se Konvencija Ujedinjenih nacija o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza, koja je usvojena u Parizu 20. oktobra 2005. godine, u originalu na arapskom, engleskom, kineskom, ruskom, francuskom i španskom jeziku.
Član 2.
Tekst Konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
Konvencija o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza
Generalna konferencija Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu koja se sastala u Parizu od 3. do 21. oktobra 2005. godine na svom trideset trećem zasedanju,
potvrđujući da je kulturna raznolikost svojstvena čovečanstvu,
svesna da kulturna raznolikost oblikuje zajedničko nasleđe čovečanstva i da je treba negovati i čuvati za dobrobit svih,
svesna da kulturna raznolikost stvara bogat i raznovrstan svet, povećavajući mogućnosti izbora i negujući ljudske sposobnosti i vrednosti, i da stoga predstavlja glavni pokretač održivog razvoja zajednica, naroda i nacija,
podsećajući da je kulturna raznolikost, koja doživljava procvat u okviru demokratije, tolerancije, socijalne pravde i uzajamnog poštovanja među narodima i kulturama, neophodna za mir i bezbednost na lokalnom, državnom i međunarodnom nivou,
veličajući značaj kulturne raznolikosti za puno ostvarenje ljudskih prava i osnovnih sloboda proklamovanih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i drugim univerzalno priznatim dokumentima,
naglašavajući potrebu uključivanja kulture kao strateškog elementa u državne i međunarodne razvojne politike, kao i u međunarodnu saradnju u oblasti razvoja, uzimajući u obzir i Milenijumsku deklaraciju Ujedinjenih nacija (2000) sa posebnim naglaskom na smanjenje siromaštva,
uviđajući da kultura poprima različite oblike u vremenu i prostoru i da je ta raznolikost otelotvorena u jedinstvenosti i mnoštvu identiteta i kulturnih izraza društava i zajednica koji sačinjavaju čovečanstvo,
prepoznajući važnost tradicionalnih znanja kao izvora nematerijalnog i materijalnog bogatstva, a posebno sisteme znanja autohtonih naroda i njihovog pozitivnog doprinosa održivom razvoju, kao i potrebu za njihovom adekvatnom zaštitom i unapređenjem,
prepoznajući potrebu da se preduzmu mere zaštite raznolikosti kulturnih izraza, uključujući njihove sadržaje, naročito u okolnostima gde preti mogućnost da oni nestanu ili ozbiljno oslabe,
naglašavajući važnost kulture za društvenu koheziju uopšte, a posebno njen potencijal za unapređenje položaja i uloge žena u društvu,
svesna da se kulturna raznolikost učvršćuje slobodnim protokom ideja, i da se obogaćuje stalnom razmenom i interakcijom među kulturama,
ponovo potvrđujući da sloboda mišljenja, izražavanja i informisanja, kao i raznolikost medija, omogućavaju procvat kulturnih izraza u okviru društava,
prepoznajući da raznolikost kulturnih izraza, uključujući tradicionalne kulturne izraze, jeste značajan faktor koji dozvoljava pojedincima i narodima da izraze i podele sa drugima svoje ideje i vrednosti,
podsećajući da je jezička raznolikost temeljni činilac kulturne raznolikosti, i reafirmišući ključnu ulogu obrazovanja u zaštiti i unapređenju kulturnih izraza,
uzimajući u obzir važnost vitalnosti kultura, posebno za osobe koje pripadaju manjinama i autohtonim narodima, koja se manifestuje u njihovoj slobodi stvaranja, difuzije i distribucije tradicionalnih kulturnih izraza, kao i takav način pristupa koji bi favorizovao njihov sopstveni razvoj,
naglašavajući vitalnu ulogu kulturne interakcije i stvaralaštva, koje potkrepljuju i obnavljaju kulturne izraze, i jačaju ulogu onih koji rade na razvoju kulture u svrhu opšteg društvenog napretka,
prepoznajući važnost prava na intelektualnu svojinu radi podrške onima koji učestvuju u kulturnom stvaralaštvu,
uverene da kulturne aktivnosti, dobra i usluge imaju dvostruku prirodu, kako ekonomsku tako i kulturnu, pošto su nosioci identiteta, vrednosti i značenja, i da se ne smeju tretirati kao da imaju jedino komercijalnu vrednost,
napominjući da procesi globalizacije, olakšani brzim razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija, stvaraju povoljne uslove za razvijeniju interakciju među kulturama i da, takođe, predstavljaju izazov za kulturnu raznolikost, naročito u pogledu opasnosti stvaranja neravnoteže između bogatih i siromašnih zemalja,
svesna da je Unesku dodeljen poseban mandat da osigura poštovanje raznolikosti kultura i preporuči takve međunarodne sporazume kakvi bi mogli biti neophodni za unapređenje slobodnog protoka ideja putem reči i slike,
pozivajući se na raspolaganje međunarodnim instrumentima, usvojenim od strane Uneska, koji se odnose na kulturnu raznolikost i na ostvarivanje ljudskih prava, a naročito na Univerzalnu deklaraciju o kulturnoj različitosti iz 2001. godine,
Usvaja, 20. oktobra 2005. godine, ovu Konvenciju:
I. Ciljevi i opšta načela
Član 1 - Ciljevi
Ciljevi ove Konvencije jesu da:
(a) zaštiti i unapredi raznolikost kulturnih izraza;
(b) stvori uslove za napredak i slobodnu interakciju kultura na uzajamno koristan način;
(c) podstakne dijalog među kulturama radi obezbeđivanja intenzivnije i uravnoteženije kulturne razmene u svetu u prilog poštovanja među kulturama i kulture mira;
(d) neguje interkulturalnost radi razvoja kulturne interakcije u duhu izgradnje mostova među narodima;
(e) unapređuje poštovanje raznolikosti kulturnih izraza i širenje svesti o njenoj vrednosti na lokalnom, državnom i međunarodnom nivou;
(f) iznova potvrdi važnost povezanosti kulture i razvoja u svim zemljama, naročito u zemljama u razvoju, i da ohrabruje napore preduzete na državnom i međunarodnom planu radi prepoznavanja istinske vrednosti te povezanosti;
(g) oda priznanje posebnoj ulozi kulturnih delatnosti, dobara i usluga kao nosiocima identiteta, vrednosti i smisla;
(h) iznova potvrdi suvereno pravo država da se pridržavaju, usvajaju i sprovode politike i mere koje smatraju prikladnim za zaštitu i promociju raznolikosti kulturnih izraza na svojim teritorijama;
(i) ojača međunarodnu saradnju i solidarnost u duhu partnerstva, naročito zarad uvećanja sposobnosti zemalja u razvoju u pogledu zaštite i promovisanja raznolikosti kulturnih izraza.
Član 2 - Opšta načela
1. Načelo poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda
Kulturna raznolikost može biti zaštićena i unapređena samo ukoliko su zagarantovana ljudska prava i osnovne slobode, kao što su sloboda izražavanja, informisanja i razmene informacija, kao i mogućnost da pojedinci biraju odgovarajuće kulturne izraze. Niko se ne može pozivati na odredbe ove Konvencije da bi kršio ili ograničavao ljudska prava i osnovne slobode određene u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima ili zagarantovane međunarodnim pravom.
2. Načelo suvereniteta
U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i principima međunarodnog prava, države imaju suvereno pravo da usvajaju mere i politiku za zaštitu i unapređenje raznolikosti kulturnih izraza na svojoj teritoriji.
3. Načelo jednakog dostojanstva i poštovanja svih kultura
Zaštita i unapređenje raznolikosti kulturnih izraza pretpostavljaju priznavanje jednakog dostojanstva i poštovanja svih kultura, uključujući i one koje pripadaju manjinama i autohtonim narodima.
4. Načelo međunarodne solidarnosti i saradnje
Međunarodna saradnja i solidarnost treba da budu usmerene na pružanje mogućnosti svim zemljama, a posebno zemljama u razvoju, da stvaraju i jačaju svoja sredstva kulturnog izraza, uključujući tu i njihove kulturne industrije, bilo da su u začetku ili su već utemeljene, na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.
5. Načelo komplementarnosti ekonomskih i kulturnih aspekata razvoja
Budući da je kultura jedan od osnovnih pokretača razvoja, kulturni aspekti razvoja jednako su važni koliko i ekonomski, u kojima pojedinci i narodi imaju osnovno pravo da učestvuju i uživaju.
6. Načelo održivog razvoja
Kulturna raznolikost je veliko bogatstvo za pojedince i društva. Zaštita, promocija i održavanje kulturne različitosti suštinski su uslov održivog razvoja u korist sadašnjih i budućih generacija.
7. Načelo ravnopravnog pristupa
Ravnomeran pristup bogatom i raznolikom nizu kulturnih izraza iz celog sveta i pristup kultura sredstvima izražavanja i difuziji, čine važne elemente u vrednovanju kulturne raznolikosti i podsticanju na međusobno razumevanje.
8. Načelo otvorenosti i ravnoteže
Kada države usvajaju mere da bi pomogle raznolikost kulturnih izraza, treba da nastoje da, na odgovarajući način, unaprede otvorenost prema drugim kulturama sveta i da osiguraju da ove mere budu usmerene na ciljeve postavljene ovom Konvencijom.
II. Područje primene
Član 3 - Područje primene
Ova Konvencija će se odnositi na politiku i mere koje usvajaju Strane potpisnice, a odnose se na zaštitu i promociju raznolikosti kulturnih izraza.
III. Definicije
Član 4 - Definicije
Za potrebe ove Konvencije podrazumeva se da izraz:
1. Kulturna raznolikost
"Kulturna raznolikost" obuhvata mnoštvo načina na koje kulture grupa i društva nalaze svoj izraz. Ovi izrazi se prenose unutar i između grupa i društava.
Kulturna raznolikost se