Za pristup kompletnom i ažurnom tekstu ovog dokumeta, molimo vas:

ZAKON

O POTVRĐIVANjU MEĐUNARODNE KONVENCIJE O SPREČAVANjU TERORISTIČKIH NAPADA BOMBAMA

(Objavljen u "Sl. listu SRJ - Međunarodni ugovori", br. 12 od 20. decembra 2002)

Član 1.

Potvrđuje se Međunarodna konvencija o sprečavanju terorističkih napada bombama, koja je usvojena 15. decembra 1997. godine u Njujorku, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

MEĐUNARODNA KONVENCIJA O SPREČAVANjU TERORISTIČKIH NAPADA BOMBAMA

Preambula

Imajući u vidu ciljeve i načela Povelje Ujedinjenih nacija koji se odnose na održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i unapređivanje dobrosusedstva i prijateljskih odnosa i saradnje država,
Duboko zabrinute zbog eskalacije terorističkih akata u svim oblicima i manifestacijama širom sveta,
Podsećajući na Deklaraciju od 24. oktobra 1995. godine povodom obeležavanja pedesete godišnjice Ujedinjenih nacija,
Takođe, podsećajući na Deklaraciju o merama za eliminisanje međunarodnog terorizma, u prilogu rezolucije Generalne Skupštine br. 49/60 od 9. decembra 1994. godine, u kojoj, između ostalog, države članice Ujedinjenih nacija svečano potvrđuju svoju nedvosmislenu osudu ovih terorističkih akata, metoda i prakse kao zločinačkih i neopravdanih, bez obzira na to gde su učinjeni i ko su učinioci, uključujući i one kojima se nanosi šteta prijateljskim odnosima država i naroda i kojima se ugrožavaju teritorijalni integritet i bezbednost država,
Konstatujući da se Deklaracijom države takođe ohrabruju "da hitno preispitaju opseg postojećih međunarodnih odredaba o sprečavanju, suzbijanju i eliminisanju terorizma u svim njegovim oblicima i manifestacijama kako bi se obezbedio sveobuhvatan pravni okvir koji uključuje sve aspekte ovog pitanja",
Podsećajući nadalje na rezoluciju Generalne skupštine br. 51/201 od 17. decembra 1996. godine i Deklaraciju kojom se dopunjava Deklaracija o merama za eliminisanje međunarodnog terorizma od 1994. godine, u prilogu te Deklaracije,
Konstatujući takođe da se teroristički napadi upotrebom eksploziva ili drugih smrtonosnih naprava sve više šire,
Dalje konstatujući da postojeći multilateralni propisi koji se odnose na ovakve aktivnosti nisu adekvatni,
Uverene da postoji hitna potreba da se unapredi međunarodna saradnja država u iznalaženju i usvajanju efikasnih i praktičnih mera za sprečavanje takvih terorističkih akata, kao i za krivično gonjenje i kažnjavanje učinilaca,
Smatrajući da je pojava takvih akata razlog za ozbiljnu zabrinutost međunarodne zajednice kao celine,
Konstatujući da su aktivnosti vojnih snaga država regulisane pravilima međunarodnog prava izvan okvira ove Konvencije i da isključenje izvesnih akcija iz obuhvata ove Konvencije ne znači da se odobravaju ili ozakonjuju inače nezakoniti akti ili da se isključuje krivično gonjenje na osnovu drugih zakona,
Saglasile su se o sledećem:

Član 1.

Za svrhe ove konvencije:

1. "Državni ili vladin objekat" podrazumeva svaki stalni ili privremeni objekat ili prevozno sredstvo kojima se koriste ili koji poseduju predstavnici države, članovi vlade, zakonodavni ili sudski organi ili funkcioneri ili službenici države ili bilo kog drugog javnog organa ili entiteta ili službenici ili funkcioneri međuvladine organizacije u vezi sa svojim službenim dužnostima.

2. "Objekat infrastrukture" označava bilo koji objekat u javnom ili privatnom vlasništvu koji služi za pružanje ili raspodelu usluga za javne potrebe, kao što su voda, kanalizacija, energija, gorivo ili komunikacije.

3. "Eksploziv ili druga smrtonosna naprava" označava:

(a) eksplozivno ili zapaljivo oružje ili napravu koji su namenjeni ili imaju sposobnost da prouzrokuju smrt, tešku telesnu povredu ili znatnu materijalnu štetu; ili
(b) oružje ili napravu koji su namenjeni ili imaju sposobnost da prouzrokuju smrt, tešku telesnu povredu ili znatnu materijalnu štetu ispuštanjem, širenjem ili delovanjem otrovnih hemijskih materija, bioloških sredstava ili otrova ili sličnih materija, ili radijacije ili radioaktivnih materijala.

4. "Vojne snage države" označavaju oružane snage države koje su organizovane, obučene i opremljene u skladu sa njenim unutrašnjim zakonodavstvom prvenstveno u svrhu nacionalne odbrane ili bezbednosti, kao i lica koja deluju kao podrška tih oružanih snaga, koja su pod njihovom formalnom komandom, kontrolom i odgovornošću.

5. "Javno mesto" označava delove neke zgrade, zemljišta, ulice, vodene puteve ili druge lokacije koje su dostupne ili otvorene za građane stalno, periodično ili povremeno, i obuhvata svako trgovačko, poslovno, kulturno, istorijsko, obrazovno, versko, vladino, zabavno, rekreativno ili slično mesto koje je dostupno ili otvoreno za javnost.

6. "Sistem javnog saobraćaja" označava sve objekte, prevozna sredstva i pomoćna sredstva, u javnom ili privatnom vlasništvu, koji se koriste ili služe za pružanje javnih usluga prevoza lica ili tereta.

Član 2.

1. Svako lice čini krivično delo u okviru predmeta ove Konvencije ako takvo lice protivzakonito i namerno do javnog mesta, državnog ili vladinog objekta, sistema javnog saobraćaja ili objekta infrastrukture prenese, odnosno na takvom mestu postavi, ispusti ili aktivira eksploziv ili drugu smrtonosnu napravu:
(a) u nameri da prouzrokuje smrt ili tešku telesnu povredu, ili
(b) u nameri da prouzrokuje znatno razaranje takvog mesta, objekta ili sistema, pri čemu takvo razaranje ima za posledicu ili je verovatno da će imati za posledicu veliki materijalni gubitak.
2. Svako lice takođe čini krivično delo ako takvo lice pokuša da učini krivično delo kao što je izloženo u stavu 1.
3. Svako lice takođe čini krivično delo ako takvo lice:
(a) učestvuje kao saučesnik u krivičnom delu predviđenom u sl. 1. i 2; ili
(b) organizuje ili da uputstva drugima da učine krivično delo predviđeno u st. 1. i 2. ili
(c) na bilo koji drugi način doprinese da grupa lica koja deluje u zajedničkom cilju učini jedno ili više dela predviđenih u st. 1. i 2; takav doprinos mora biti učinjen sa umišljajem i u cilju da se doprinese opštoj zločinačkoj delatnosti ili u cilju te grupe ili mora biti učinjen sa znanjem za nameru grupe da izvrši odnosno krivično delo ili dela.

Član 3.

Ova konvencija se ne primenjuje ako je krivično delo učinjeno unutar jedne države, kada su navodni učinilac i oštećeni državljani te države i kada se navodni učinilac nalazi na teritoriji te države i nijedna druga država nema osnov, prema članu 6. stav 1. ili članu 6. stav 2. ove konvencije, da vrši jurisdikciju osim što će se u takvim slučajevima, gde je to prikladno, primenjivati odredbe čl. 10. do 15.

Član 4.

Svaka država ugovornica usvojiće takve mere koje mogu biti potrebne:
(a) da se predvide kao krivična dela u njenom domaćem zakonodavstvu dela navedena u članu 2. ove konvencije;
(b) da za ta krivična dela budu predviđene odgovarajuće kazne pri čemu se uzima u obzir težina tih krivičnih dela.

Član 5.

Svaka država ugovornica će usvojiti takve mere koje mogu biti potrebne, uključujući, gde je to prikladno, mere zakonodavnog karaktera, kako bi obezbedila da se krivična dela na koja se odnosi ova konvencija, posebno kada su učinjena sa ciljem ili namerom da izazovu stanje terora u javnosti uopšte ili kod grupe lica ili određenih lica, ne mogu, ni pod kojim okolnostima, opravdati razlozima političke, filozofske, ideološke, rasne, etničke, verske ili druge slične prirode, kao i da budu sankcionisana kaznama u skladu sa njihovom težinom.

Član 6.

1. Svaka država ugovornica će preduzeti takve mere koje mogu biti potrebne da ustanovi svoju jurisdikciju u odnosu na krivična dela navedena u članu 2. kada je:
(a) krivično delo učinjeno na teritoriji te države; ili
(b) krivično delo učinjeno na brodu koji plovi pod zastavom te države ili u avionu koji je bio registrovan po zakonima te države u vreme kada je krivično delo učinjeno; ili
(c) krivično delo učinio državljanin te države.
2. Država ugovornica takođe može ustanoviti svoju jurisdikciju u odnosu na svako takvo