Za pristup kompletnom i ažurnom tekstu ovog dokumeta, molimo vas:


ZAKON

O POTVRĐIVANjU EVROPSKE KONVENCIJE O MEĐUSOBNOM PRUŽANjU PRAVNE POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA, SA DODATNIM PROTOKOLOM

(Objavljen u "Sl. listu SRJ" - Međunarodni ugovori", br. 10 od 9. novembra 2001)

Član 1.

Potvrđuje se Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima sačinjena 20. aprila 1959. godine u Strazburu i Dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, sačinjen 17. marta 1978. godine u Strazburu u originalu na francuskom i engleskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije i Dodatnog protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

EVROPSKA KONVENCIJA O MEĐUSOBNOM PRUŽANjU PRAVNE POMOĆI U KRIVIČNIM STVARIMA

Vlade potpisnice, članice Saveta Evrope,
Smatrajući da je cilj Saveta Evrope da ostvari tešnje povezivanje između svojih članova;
Uverene da se usvajanjem zajedničkih propisa u oblasti pravne pomoći u krivičnim stvarima može postići ovaj cilj;
Smatrajući da je pravna pomoć pitanje povezano sa pitanjem izdavanja koje je već bilo predmet konvencije od 13. decembra 1957;
Dogovorile su se o sledećem:

DeoI

OPŠTE ODREDBE

Član 1.

1. Strane ugovornice se obavezuju da, prema odredbama ove konvencije, pružaju jedna drugoj najširu moguću pravnu pomoć u svakom postupku koji se odnosi na krivična dela čije krivično gonjenje, u trenutku kada je zatražena pomoć, spada u nadležnost sudskih organa strane molilje.
2. Ova konvencija se ne primenjuje na izvršenje odluka o hapšenju i presuda niti na vojna krivična dela koja ne predstavljaju obična krivična dela.

Član 2.

Pravna pomoć može da se odbije:
(a) ako se zahtev odnosi na krivična dela koja su, po oceni zamoljene strane, politička krivična dela ili dela povezana s političkim krivičnim delima ili fiskalna krivična dela;
(b) ako zamoljena strana smatra da bi udovoljenje zahtevu moglo da povredi njen suverenitet, bezbednost, javni poredak ili interes od suštinskog značaja za zemlju.

DeoII

ZAMOLNICE

Član 3.

1. Zamoljena strana će, u skladu sa načinima koje predviđa njeno zakonodavstvo, izvršavati zamolnice koje se odnose na krivične predmete koje joj budu uputili sudski organi strane molilje, a koje se odnose na obavljanje istražnih radnji ili dostavljanje dokaznog materijala, dosijea ili dokumenata.
2. Ako strana molilja želi da svedoci ili veštaci daju iskaz pod zakletvom, ona će to izričito zatražiti, a zamoljena strana će tome udovoljiti ako to nije u suprotnosti sa njenim zakonodavstvom.
3. Zamoljena strana može da dostavi samo overene prepise ili fotokopije zatraženih dosijea ili dokumenata. Međutim, ako strana molilja izričito zatraži dostavljanje originala, zahtevu će se udovoljiti u granicama u kojima je to moguće.

Član 4.

Ako strana molilja izričito zatraži, zamoljena strana će je obavestiti o vremenu i mestu izvršenja zamolnice. Organi i lica strane molilje mogu da prisustvuju ovom izvršenju ako na to pristane zamoljena strana.

Član 5.

1. Svaka Strana ugovornica će moći u trenutku potpisivanja ove konvencije ili predaje svog ratifikacionog instrumenta ili pristupanja da, u izjavi upućenoj Generalnom sekretaru Saveta Evrope, zadrži sebi pravo da izvršenje zamolnica radi pretresa ili zaplene predmeta podredi jednom ili više sledećih uslova:
(a) krivično delo na koje se odnosi zamolnica treba da bude kažnjivo prema zakonu strane molilje i zamoljene strane;
(b) krivično delo na koje se odnosi zamolnica treba da može da bude predmet izdavanja u zamoljenoj državi;
(c) izvršenje zamolnice treba da bude u skladu sa zakonom zamoljene strane.
2. Kada je Strana ugovornica dala izjavu u skladu sa stavom 1. ovog člana, svaka druga Strana može da primeni odredbu o reciprocitetu.

Član 6.

1. Zamoljena strana može da odloži predaju predmeta, dosijea ili dokumenta čije je dostavljanje zatraženo, ako su joj oni potrebni za krivični postupak koji je u toku.
2. Predmete, kao i originale dosijea i isprava, koji budu dostavljeni radi izvršenja zamolnice strana molilja će, što je moguće pre, vratiti zamoljenoj strani, osim ako se ona istih ne odrekne.

DeoIII

DOSTAVLjANjE PROCESNIH AKATA I SUDSKIH ODLUKA - DOLAZAK PRED SUD SVEDOKA, VEŠTAKA I LICA PROTIV KOJIH SE VODI KRIVIČNI POSTUPAK

Član 7.

1. Zamoljena strana će pristupiti dostavi procesnih akata i sudskih odluka koji joj budu poslati u tom cilju od strane molilje.
Dostavljanje će moći da se izvrši jednostavnim slanjem akta ili odluke primaocu. Ako strana molilja to izričito zatraži, zamoljena strana izvršiće dostavu na neki od načina koji predviđa njeno zakonodavstvo za slične dostave ili na poseban način koji je u skladu sa ovim zakonodavstvom.
2. Dostavljanje se dokazuje potvrdom koja sadrži datum i potpis primaoca ili izjavom zamoljene strane kojom se dokazuje čin, način i datum dostave. Jedan ili drugi od ovih dokumenata biće odmah vraćen strani molilji. Na zahtev strane molilje, zamoljena strana će tačno naznačiti da li je dostava izvršena u skladu sa njenim zakonom. Ako dostava nije bila moguća, zamoljena strana će o tome odmah obavestiti stranu molilju uz navođenje razloga.
3. Svaka Strana ugovornica će moći u trenutku potpisivanja ove konvencije ili predaje svog ratifikacionog instrumenta ili pristupanja da zatraži, u izjavi upućenoj generalnom sekretaru Saveta Evrope, da poziv za dolazak pred sud, koji se odnosi na lice protiv koga se vodi krivični postupak a koji se nalazi na njenoj teritoriji, bude predat njenim organima u određenom roku pre datuma utvrđenog za dolazak pred sud. Ovaj rok će biti tačno naznačen u pomenutoj izjavi i ne može biti duži od 50 dana.
Vodiće se računa o ovom roku radi utvrđivanja datuma za dolazak pred sud i prilikom predaje poziva.

Član 8.

Svedok ili veštak koji se nije odazvao na poziv da dođe pred sud koji je bio pozvan neće moći, čak iako bi ovaj poziv sadržavao sudsku naredbu, da bude podvrgnut bilo kakvoj sankciji ili meri prinude, osim ako svojevoljno ne ode kasnije na teritoriju strane molilje ili je od nje ponovo pozvan da dođe pred sud.

Član 9.

Novčana naknada, kao i troškovi boravka i putni troškovi koje strana molilja nadoknađuje svedoku ili veštaku obračunavaju se od mesta boravka svedoka ili veštaka i biće odobreni u iznosu koji je bar jednak iznosu predviđenom u tarifama i propisima koji važe u državi u kojoj treba da dođe do saslušanja.

Član 10.

1. Ako strana molilja smatra da svedok ili veštak treba lično da se pojavi pred njenim sudskim organima, ona će to navesti u zahtevu za dostavljanje poziva a zamoljena strana će pozvati tog svedoka ili veštaka da dođe pred sud.
Zamoljena strana dostaviće odgovor svedoka ili veštaka strani molilji.
2. U slučaju predviđenom u stavu 1. ovog člana, u zahtevu ili pozivu treba da bude naznačen približan iznos novčane naknade, kao i troškova boravka i putnih troškova koji treba da se nadoknade.
3. Ako se zamoljenoj strani podnese zahtev u tom smislu ona može da odobri avans svedoku ili veštaku. Avans će biti naveden u sudskom pozivu i nadoknađen od strane molilje.

Član 11.

1. Ako strana molilja zahteva da se lice lišeno slobode pojavi lično kao svedok ili radi suočenja, ono će biti privremeno predato na teritoriji na kojoj treba da dođe do saslušanja, pod uslovom da bude vraćeno u roku koji odredi zamoljena strana i u skladu sa odredbama člana 12. u meri u kojoj one mogu da se primene.
Predaja može da se odbije:
(a) ako se lice lišeno slobode s tim ne saglasi,
(b) ako je njegovo prisustvo potrebno u krivičnom postupku koji je u toku na teritoriji zamoljene strane,
(c) ako bi usled predaje moglo da dođe do produženja njegovog lišenja slobode, ili
(d) ako postoje drugi važni razlozi protiv njegovog sprovođenja na teritoriju strane molilje.
2. U slučaju predviđenom u prethodnom stavu i pridržavajući se odredaba člana 2. sprovođenje lica lišenog slobode preko teritorije neke treće države članice ove konvencije, odobriće se na zahtev uz koji su priložena sva potrebna dokumenta, a koji Ministarstvo pravde strane molilje upućuje Ministarstvu pravde strane zamoljene za tranzit.
Svaka Strana ugovornica može da ne odobri tranzit svojih državljana.
3. Predato lice treba i dalje da bude lišeno slobode na teritoriji strane molilje i, u slučaju potrebe, na teritoriji strane zamoljene za tranzit, osim ako strana zamoljena za predaju ne zatraži njegovo puštanje na slobodu.

Član 12.

1. Svedok ili veštak, bez obzira na njegovo državljanstvo, koji se pojavljuje pred sudskim organima strane molilje na osnovu poziva koji mu je dostavljen, ne sme da bude sudski gonjen, ni pritvoren, niti podvrgnut nekom drugom ograničenju lične slobode na njenoj teritoriji za dela ili osude za dela koja je počinio pre napuštanja teritorije zamoljene strane.
2. Bilo koje lice, bez obzira na svoje državljanstvo, koje na poziv pristupi pred sudske organe strane molilje da bi pred njima