ZAKON

O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE MOR BROJ 182 O NAJGORIM OBLICIMA DEČIJEG RADA I PREPORUKE MOR BROJ 190 O ZABRANI I HITNOJ AKCIJI ZA UKIDANjE NAJGORIH OBLIKA DEČIJEG RADA

(Objavljen u "Sl. listu SRJ-Međunarodni ugovori", br. 2 od 31. januara 2003)

Član 1.

Potvrđuje se Konvencija MOR broj 182 o najgorim oblicima dečijeg rada, koja je zaključena 17. juna 1999. godine u Ženevi u originalu na engleskom i francuskom jeziku, i Preporuka MOR broj 190 o zabrani i hitnoj akciji za ukidanje najgorih oblika dečijeg rada, koja je zaključena 1. juna 1999. godine u Ženevi, u originalu na engleskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije i Preporuke u originalu na engleskom jeziku i u prevozu na srpski jezik glasi:

KONVENCIJA BR. 182. O NAJGORIM OBLICIMA DEČIJEG RADA, 1999.

Generalna konferencija Međunarodne organizacije rada,
Sazvana u Ženevi od strane Upravnog organa Međunarodne kancelarije rada, sastavši se na svom 87. zasedanju 1. juna 1999, i
Uzimajući u obzir potrebu da se usvoje novi instrumenti za zabranu i eliminaciju najgorih oblika dečijeg rada, kao glavni prioritet za nacionalnu i međunarodnu akciju, uključujući međunarodnu saradnju i pomoć, radi dopunjavanja Konvencije i Preporuke koje se odnosi na donju starosnu granicu za upošljavanje, 1973, koje ostaju osnovni instrumenti u oblasti dečijeg rada, i
Smatrajući da uspešna eliminacija najgorih oblika dečijeg rada zahteva hitnu i sveobuhvatnu akciju, uzevši u obzir važnost besplatnog osnovnog obrazovanja i potrebu da se deca koja su u pitanju odustane sa svakog takvog rada i da se obezbedi njihov oporavak i socijalna integracija, rešavajući istovremeno potrebe njihovih porodica, i
Pozivajući se na rezoluciju koja se odnosi na eliminaciju dečijeg rada koju je usvojila Međunarodna konferencija rada na svom 83. zasedanju 1996., i
Priznajući da je dečiji rad u velikom meri uzrokovan siromaštvom i da je dugoročno rešenje u stalnom ekonomskom razvoju koji vodi društvenom napretku, naročito ublažavanju siromaštva i obrazovanju za sve, i
Pozivajući se na Konvenciju o pravima deteta koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 20. novembra 1989, i
Pozivajući se na Deklaraciju MOR o osnovnim principima i pravima na radu i njen nastavak, koje je usvojila Međunarodna konferencija rada na svom 86. zasedanju 1998. i
Pozivajući se na to da su neki od najgorih oblika dečijeg rada obuhvaćeni drugim međunarodnim instrumentima, naročito Konvencijom o prinudnom radu, 1930, i Dopunskom konvencijom Ujedinjenih nacija o ukidanju ropstva, trgovine robljem i institucija i običaja sličnih ropstvu, 1956. i
Donevši odluke o usvajanju određenih predloga koji se odnose na dečiji rad, što je četvrta tačka dnevnog reda zasedanja, i
Utvrdivši da će ovi predlozi dobiti oblik međunarodne konvencije;
Usvaja ovog sedamnaestog dana juna godine hiljadudevetstodevedesetdevete sledeću konvenciju, koja se može navesti kao Konvencija o najgorim oblicima dečijeg rada, 1999.

Član 1.

Svaka članica koja ratifikuje ovu konvenciju preduzima hitne i efikasne mere kako bi obezbedila da se najgori oblici dečijeg rada pod hitno zabrane i eliminišu.

Član 2.

Za svrhe ove konvencije, izraz dete odnosi se na sva lica mlađa od 18 godina.

Član 3.

Za svrhe ove konvencije izraz najgori oblici dečijeg rada obuhvata:
(a) sve oblike ropstva ili običaja sličnih ropstvu, kao što su prodaja i krijumčarenje dece, dužničko ropstvo i kmetstvo i prinudni ili obavezni rad, uključujući prinudno ili obavezno regrutovanje dece za učešće u oružanim sukobima;
(b) korišćenje, nabavljanje ili nuđenje deteta radi prostitucije, proizvodnje pornografije ili za pornografske predstave;
(c) korišćenje, nabavljanje ili nuđenje deteta za nedozvoljene aktivnosti, naročito za proizvodnju i krijumčarenje ugovorima;
(d) rad koji je, po svojoj prirodi ili okolnostima u kojima se obavlja, verovatno štetan po zdravlje, bezbednost ili moral dece.

Član 4.

1. Vrste poslova iz člana 3(d) utvrđuju se nacionalnim zakonima ili propisima ili ih utvrđuje nadležan organ, posle konsultacija sa organizacijama zainteresovanih poslodavaca i radnika, uzimajući u obzir relevantne međunarodne standarde, naročito st. 3. i 4. Preporuke o najgorim oblicima dečijeg rada, 1999.
2. Nadležni organ, posle konsultacija sa organizacijama zainteresovanih poslodavaca i radnika, identifikuje gde postoje tako utvrđene vrste poslova.
3. Spisak vrsta poslova utvrđenih prema stavu 1. ovog člana periodično se ispituje i revidira prema potrebi, u konsultaciji sa organizacijama zainteresovanih poslodavaca i radnika.

Član 5.

Svaka činjenica, nakon konsultacija sa organizacijama poslodavaca i radnika, utvrđuje ili određuje odgovarajuće mehanizme za praćenje primene odredaba kojima se sprovodi ova konvencija.

Član 6.

1. Svaka članica izrađuje i sprovodi programe akcije za eliminisanje najgorih oblika dečijeg rada kao prioritet.
2. Takvi programi akcije se izrađuju i sprovode u konsultaciji sa relevantnom vladinim institucijama i organizacijama poslodavaca i radnika, uzimajući u obzir mišljenja drugih zainteresovanih grupa prema potrebi.

Član 7.

1. Svaka članica preduzima sve neophodne mere da obezbedi delotvornu primenu i sprovođenje odredaba kojima se sprovodi ova konvencija, uključujući uvođenje i primenu kaznenih sankcija ili, prema potrebi, drugih sankcija.
2. Svaka članica, uzimajući u obzir važnost obrazovanja u eliminisanju dečijeg rada, preduzima efikasne i vremenski oročene mere da bi:
(a) sprečila angažovanje dece u najgorim oblicima dečijeg rada;
(b) pružila neophodnu i odgovarajuću direktnu pomoć za povlačenje dece sa najgorih oblika dečijeg rada i njihovu rehabilitaciju i socijalnu integraciju;
(c) obezbedila pristup besplatnom osnovnom obrazovanju i, gde god je moguće i potrebno, obuku za zanimanja, za decu koja su povučena sa najgorih oblika dečijeg rada;
(d) identifikovala i došla do dece koja su izložena posebnim rizicima; i
(e) uvažila specijalnu situaciju devojčica.
3. Svaka članica određuje nadležni organ odgovoran za primenu odredaba kojima se sprovodi ova konvencija.

Član 8.

Članice preduzimaju odgovarajuće korake da bi jedna drugoj pomogle u sprovođenju ove konvencije putem pojačane međunarodne saradnje odnosno pomoći, uključujući podršku društvenom i ekonomskom razvoju, programima iskorenjivanja siromaštva i obrazovanja za sve.

Član 9.

O zvaničnim ratifikacijama ove konvencije obaveštava se generalni direktor Međunarodne kancelarije rada radi registracije.

Član 10.

1. Ova konvencija je obavezujuća samo za one članice Međunarodne organizacije rada čije su ratifikacije registrovane kod generalnog direktora Međunarodne kancelarije rada.
2. Ona stupa na snagu 12 meseci nakon datuma pod kojim su kod generalnog direktora registrovane ratifikacije dve članice.
3. Nakon toga, ova konvencija stupa na snagu za bilo čiju članicu 12 meseci nakon datuma pod kojim je registrovana njena ratifikacija.

Član 11.

1. Članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može da je otkaže nakon isteka deset godina od datuma kada je Konvencija prvi put stupila na snagu, aktom dostavljenim generalnom direktoru Međunarodne kancelarije rada radi registrovanja. Takvo otkazivanje stupa na snagu tek godinu dana nakon datuma pod kojim je registrovano.
2. Svaka članica koja je ratifikovala ovu konvenciju i koja ne iskoristi, u roku od godinu dana nakon isteka perioda od deset godina pomenutog u prethodnom stavu, pravo na otkazivanje predviđeno ovim članom, biće obavezna za naredni period od deset godina, a nakon toga može da otkaže ovu konvenciju po isteku svakog desetogodišnjeg perioda pod uslovima predviđenim ovim članom.

Član 12.

1. generalni direktor Međunarodne kancelarije rada obaveštava sve članice Međunarodne organizacije rada u registrovanju svih ratifikacija i aktima otkazivanja koje su mu dostavile članice organizacije.
2. Pri obaveštavanju članica organizacije o registrovanju druge ratifikacije, generalni direktor skreće pažnju članicama organizacije na datum pod kojim Konvencija stupa na snagu.
: