Za pristup kompletnom i ažurnom tekstu ovog dokumeta, molimo vas:


ZAKON

O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGIH POSEBNO TEŠKIH KRIVIČNIH DELA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 42 od 19. jula 2002, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11, 101/11, 32/13)

I. UVODNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i posebnih organizacionih jedinica državnih organa, radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.

Član 2.

Ovaj zakon se primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:
1) krivična dela organizovanog kriminala,
2) krivično delo ubistvo najviših državnih predstavnika (član 310. Krivičnog zakonika) i krivično delo oružane pobune (član 311. Krivičnog zakonika),
3) krivična dela protiv službene dužnosti (čl. 359, 366, 367. i 368. Krivičnog zakonika), kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, Vlade, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca,
4) krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica (član 234. stav 3. Krivičnog zakonika), krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom (član 234a stav 3. Krivičnog zakonika) i krivično delo zloupotreba službenog položaja (član 359. stav 3. Krivičnog zakonika), kada vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 200.000.000 dinara,
5) krivično delo terorizam (član 391. Krivičnog zakonika), krivično delo javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela (član 391a Krivičnog zakonika), krivično delo vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela (član 391b Krivičnog zakonika), krivično delo upotreba smrtonosne naprave (član 391v Krivičnog zakonika), krivično delo uništenje i oštećenje nuklearnog objekta (član 391g Krivičnog zakonika), krivično delo finansiranje terorizma (član 393. Krivičnog zakonika) i krivično delo terorističko udruživanje (član 393a Krivičnog zakonika),
6) krivično delo pranja novca (član 231. Krivičnog zakonika), ako imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela iz tač. 1), 3), 4) i 5) ovog člana,
7) krivična dela protiv državnih organa (član 322. st. 3. i 4. i član 323. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika) i krivična dela protiv pravosuđa (čl. 333. i 335, član 336. st. 1, 2. i 4. i čl. 336b, 337. i 339. Krivičnog zakonika), ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) do 6) ovog člana.

Član 3.

Organizovani kriminal u smislu ovog zakona predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika.
Pod organizovanom kriminalnom grupom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge koristi.

II. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA

1. Tužilaštvo za organizovani kriminal

Član 4.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, nadležno je Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Tužilaštvo za organizovani kriminal primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.

Član 5.

Radom Tužilaštva za organizovani kriminal rukovodi Tužilac za organizovani kriminal (u daljem tekstu: Tužilac).
Prilikom predlaganja kandidata za Tužioca, odnosno izbora zamenika Tužioca, prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Čl. 6. i 7.

(Brisani)

Član 8.

Republički javni tužilac može, na predlog Tužioca, da uputi u Tužilaštvo za organizovani kriminal, zamenika javnog tužioca, uz njegovu pismenu saglasnost.
Upućivanje iz stava 1. ovog člana traje najduže četiri godine, a može biti produženo odlukom Republičkog javnog tužioca, na predlog Tužioca, uz pismenu saglasnost upućenog zamenika javnog tužioca.

Član 9.

Ako je to potrebno radi vođenja krivičnog postupka, Tužilac može od državnog organa ili organizacije da zatraži upućivanje zaposlenog na rad u Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Rukovodilac organa ili organizacije dužan je da bez odlaganja odluči o zahtevu Tužioca iz stava 1. ovog člana.
Upućivanje na rad iz stava 1. ovog člana vrši se uz saglasnost zaposlenog i traje najduže godinu dana.

2. Služba za suzbijanje organizovanog kriminala

Član 10.

Radi obavljanja policijskih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove Služba za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Služba).
Služba postupa po zahtevima Tužioca, u skladu sa zakonom.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove, uz pribavljeno mišljenje Tužioca, postavlja i razrešava starešinu Službe i donosi akt kojim bliže uređuje rad Službe, u skladu sa zakonom.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove može odrediti da u sprečavanju i otkrivanju krivičnog dela terorizma učestvuje organizaciona jedinica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove - Žandarmerija.

Član 11.

Svi državni organi i organizacije dužni su da na zahtev Službe ili Tužioca:
1) bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu;
2) obezbede blagovremeno odazivanje svakog svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacije, radi davanja obaveštenja i saslušanja, odnosno ispitivanja u svojstvu osumnjičenog ili svedoka;
3) bez odlaganja predaju Službi ili Tužiocu svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u rasvetljavanju krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona.
Ako policija u pretkrivičnom postupku dođe do saznanja da se priprema ili da je učinjeno krivično delo iz člana 2. ovog zakona ili u vezi sa sprečavanjem ili otkrivanjem tih krivičnih dela preduzme neku službenu radnju, dužna je da o tome odmah obavesti Službu i Tužioca.
Tužilac može zahtevati da policija preduzme određene mere ili radnje u datom roku i da ga o tome odmah obavesti.
O nepostupanju ili neblagovremenom postupanju policije, Tužilac će obavestiti ministra nadležnog za unutrašnje poslove i Vladu.

3. Posebna odeljenja nadležnih sudova

Član 12.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni, za teritoriju Republike Srbije.
Za odlučivanje u drugom stepenu u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Apelacioni sud u Beogradu.
Sukob nadležnosti između redovnih sudova za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona rešava Vrhovni kasacioni sud.
Odredba stava 3. ovog člana primenjuje se i u slučaju sukoba nadležnosti između Posebnog odeljenja za postupanje u krivičnim delima iz člana 2. ovog zakona Višeg suda u Beogradu i drugih odeljenja i veća toga suda.

Član 13.

U Višem sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Višeg suda).
Radom Posebnog odeljenja Višeg suda rukovodi predsednik Posebnog odeljenja Okružnog suda.
Predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Posebno odeljenje Višeg suda, na vreme od četiri godine. Predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Sudije u Posebno odeljenje Višeg suda