ZAKON
O JAVNOM TUŽILAŠTVU
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 116 od 22. decembra 2008, 104/09, 101/10)
Glava prva
OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom se uređuje organizacija i nadležnost javnih tužilaštava, uslovi i postupak za izbor i prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, prava i dužnosti javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, vrednovanje rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, napredovanje i disciplinska odgovornost javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, obavljanje poslova pravosudne uprave i tužilačke uprave u javnim tužilaštvima, obezbeđivanje sredstava za rad javnih tužilaštava i druga pitanja od značaja za rad javnih tužilaštava.
Javno tužilaštvo
Član 2.
Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.
Osnivanje i organizacija
Član 3.
Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji.
Sedište Republičkog javnog tužilaštva je u Beogradu.
Osnivanje, sedišta i područja drugih javnih tužilaštava uređuju se zakonom.
Funkcija javnog tužilaštva
Član 4.
Funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac i drugi javni tužioci u skladu sa zakonom.
Samostalnost u radu
Član 5.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca je samostalan u vršenju svojih ovlašćenja.
Zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.
Obeležja javnog tužilaštva
Član 6.
Javno tužilaštvo ima pečat koji sadrži naziv i sedište javnog tužilaštva i naziv i grb Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonima.
Na zgradi u kojoj je smešteno javno tužilaštvo moraju biti istaknuti naziv javnog tužilaštva, grb i zastava Republike Srbije.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca u vršenju javnotužilačke funkcije koriste službenu legitimaciju i značku.
Obrazac, izgled i način upotrebe službene legitimacije i značke bliže će se urediti Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima.
Službeni jezik i pismo
Član 7.
U javnim tužilaštvima u Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom na osnovu Ustava.
Dužnost dostavljanja spisa javnom tužilaštvu
Član 8.
Sudovi, drugi državni organi, organi jedinica lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i druge organizacije i pravna lica dužni su da javnom tužilaštvu na njegov zahtev, dostave spise i obaveštenja potrebna za preduzimanje radnji za koje je nadležno. Kada javno tužilaštvo vezuje zakonski rok, dužni su da mu spise neodložno dostave.
Dužnost pružanja podataka i objašnjenja javnom tužilaštvu
Član 9.
Svi su dužni da javnom tužilaštvu, na njegov zahtev, neposredno pruže objašnjenja i podatke koji su mu potrebni za preduzimanje radnji na koje je zakonom ovlašćeno.
Javno tužilaštvo dužno je da prima podneske i izjave o stvarima iz svoje nadležnosti, a može da traži i dopune i objašnjenja u vezi s primljenim podnescima i izjavama.
Obaveštavanje javnosti
Član 10.
Javno tužilaštvo može da upozna javnost o stanju kriminaliteta i drugim pojavama koje zapazi u radu, u skladu sa Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima.
U granicama svojih zakonom određenih ovlašćenja i u skladu s interesima postupka, vodeći računa o zaštiti privatnosti učesnika postupka, javno tužilaštvo može obaveštavati javnost i o pojedinim predmetima u kojima postupa.
Značenje izraza u ovom zakonu
Član 11.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju značenje:
1. "Javnotužilačka funkcija" je funkcija javnog tužioca i funkcija zamenika javnog tužioca;
2. "Javni tužilac" je Republički javni tužilac i drugi javni tužioci;
3. "Obavezno uputstvo" je nalog neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu i nalog javnog tužioca zameniku javnog tužioca da preduzme određene radnje u okviru svojih zakonskih ovlašćenja;
4. "Prvi put izabran" podrazumeva prvi izbor na javnotužilačku funkciju.
Glava druga
UREĐENjE JAVNOG TUŽILAŠTVA
1. POJAM I VRSTE
Pojam
Član 12.
Javno tužilaštvo čine javni tužilac, zamenici javnog tužioca i osoblje javnog tužilaštva.
Funkciju javnog tužilaštva vrši javni tužilac.
Svi u javnom tužilaštvu podređeni su javnom tužiocu.
Vrste javnih tužilaštava
Član 13.
Javno tužilaštvo Republike Srbije čine Republičko javno tužilaštvo, apelaciona javna tužilaštva, viša javna tužilaštva, osnovna javna tužilaštva i javna tužilaštva posebne nadležnosti.
Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.
Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, osnivaju se za teritoriju Republike Srbije.
Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine imaju sedište u Beogradu.
Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda.
Više javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda, a osnovna javna tužilaštva se osnivaju za područje osnovnog suda.
Osnivanje, sedište i područja apelacionih, viših i osnovnih javnih tužilaštava uređuju se posebnim zakonom.
Javno tužilaštvo može imati posebno odeljenje, koje se obrazuje za gonjenje određenih krivičnih dela, u skladu sa posebnim zakonom.
Tužilaštvo za organizovani kriminal može imati odeljenja van svog sedišta, u skladu sa posebnim zakonom.
Stvarna nadležnost
Član 14.
Stvarna nadležnost javnog tužilaštva određuje se u skladu sa odredbama zakona koje važe za utvrđivanje stvarne nadležnosti suda, osim kada zakonom nije drukčije određeno.
Mesna nadležnost
Član 15.
Mesna nadležnost javnog tužilaštva određuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju sedišta i područja javnih tužilaštava.
2. HIJERARHIJA
Nadređenost neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu
Član 16.
Niži javni tužilac podređen je neposredno višem javnom tužiocu, a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu.
Osnovno javno tužilaštvo je niže u odnosu na više javno tužilaštvo, a više javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo. Javno tužilaštvo posebne nadležnosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.
Svaki javni tužilac je podređen Republičkom javnom tužiocu i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužilaštvu.
Sukob nadležnosti
Član 17.
Sukob nadležnosti između javnih tužilaca rešava neposredno viši javni tužilac koji je nadređen za javne tužioce koji su u sukobu nadležnosti.
Sukob nadležnosti između javnih tužilaca posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnosti javnih tužilaca posebne nadležnosti i drugih javnih tužilaca rešava Republički javni tužilac.
Obavezna uputstva neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu
Član 18.
Neposredno viši javni tužilac može izdati nižem javnom tužiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja, a Republički javni tužilac svakom javnom tužiocu.
Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženje za njegovo izdavanje.
Niži javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti prigovor sa obrazloženjem Republičkom javnom tužiocu u roku od osam dana od dana prijema uputstva.
Prigovor se podnosi preko javnog tužioca koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.
Javni tužilac koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg javnog tužioca, odnosno odluke Republičkog javnog tužioca.
Neposredno viši javni tužilac, u postupku preispitivanja, može da donese odluku kojom stavlja van snage svoje obavezno uputstvo i u tom slučaju prigovor se ne dostavlja Republičkom javnom tužiocu.
Republički javni tužilac dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.
Protiv obaveznog uputstva Republičkog javnog tužioca prigovor nije dopušten.
Devolucija
Član 19.
Neposredno viši javni tužilac može preduzeti sve radnje za koje je ovlašćen niži javni tužilac i tada je dužan da donese obrazloženo rešenje.
Niži javni tužilac koji smatra da je rešenje neposredno višeg javnog tužioca neosnovano može izjaviti prigovor Republičkom javnom tužiocu u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Prigovor se podnosi preko javnog tužioca koji je doneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita rešenje koje je izdao. Do donošenja odluke po prigovoru niži javni tužilac ne može preduzimati radnje u predmetu.
Neposredno viši javni tužilac, u