Za pristup kompletnom i ažurnom tekstu ovog dokumeta, molimo vas:


NAPOMENA:
Odlukom Ustavnog sudaIUz broj 231/2009 ("Sl. glasnik RS", br. 89 od 29. novembra 2010), utvrđuje se da nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima sledeće odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju ("Službeni glasnik RS", broj 71/09):
- odredba člana 1. stav 1. kojom je u članu 14. Zakona o javnom informisanju ("Službeni glasnik RS", br. 43/03 i 61/05) dodat novi stav 1. i to u delu koji glasi: "Javno glasilo može osnovati domaće pravno lice (osnivač javnog glasila)";
- odredbe člana 2. kojima je posle člana 14. Zakona o javnom informisanju dodat novi član 14a i to st. 5. do 7. člana 14a;
- odredbe čl. 4. do 6.
-------------------------------------

ZAKON

O JAVNOM INFORMISANjU

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 43 od 22. aprila 2003; 61/05, 71/09, 89/10)

I. UVODNA ODREDBA

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se pravo na javno informisanje kao pravo na slobodu izražavanja mišljenja, kao i prava i obaveze učesnika u procesu informisanja.
Pravo na javno informisanje obuhvata naročito slobodu izražavanja misli, slobodu prikupljanja, istraživanja, objavljivanja i širenja ideja, informacija i mišljenja, slobodu štampanja i distribucije (rasturanja) novina i drugih javnih glasila, slobodu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa, slobodu primanja ideja, informacija i mišljenja, kao i slobodu osnivanja pravnih lica koja se bave javnim informisanjem.

II. NAČELA JAVNOG INFORMISANjA

Sloboda javnog informisanja

Član 2.

Javno informisanje je slobodno i u interesu javnosti.
Javno informisanje ne podleže cenzuri.
Niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ili privatnih ovlašćenja, zloupotrebom prava, uticaja ili kontrole nad sredstvima za štampanje i distribuciju javnih glasila ili nad uređajima za emitovanje i radiofrekvencijama, kao ni bilo kojim drugim načinom podesnim da ograniči slobodan protok ideja, informacija i mišljenja.
Niko ne sme da vrši bilo kakav fizički ili drugi pritisak na javno glasilo i njegovo osoblje, kao ni uticaj podesan da ih omete u obavljanju posla.
O povredama slobode javnog informisanja odlučuje sud, po hitnom postupku.

Obaveze novinarske pažnje

Član 3.

Novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni su da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.
Novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni su da tuđe informacije, ideje i mišljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno, a ukoliko je informacija preneta iz drugog javnog glasila, uz navođenje glasila iz kojeg je informacija preneta.

Informisanje o stvarima od interesa za javnost

Član 4.

U javnim glasilima slobodno se objavljuju ideje, informacije i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdani interes da zna, osim kada je drugačije određeno zakonom.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se bez obzira na način na koji je pribavljena informacija.

Ostvarivanje prava posebnih kategorija lica

Član 5.

Radi ostvarivanja prav nacionalnih manjina i etničkih zajednica u informisanju na sopstvenom jeziku i negovanju sopstvene kulture i identiteta, Republika obezbeđuje deo sredstava ili drugih uslova za rad javnih glasila na jezicima nacionalnih manjina i etničkih zajednica.
Radi zaštite interesa invalida, hendikepiranih lica i drugih lica sa posebnim potrebama, Republika obezbeđuje deo sredstava ili drugih uslova za nesmetano korišćenje prava ovih lica u javnom informisanju, a posebno slobode primanja ideja, informacija i mišljenja.

Prva stranica u oblasti javnog informisanja

Član 6.

Strana fizička i pravna lica imaju u oblasti javnog informisanja ista prava i obaveze kao i domaća lica, osim ako je drugačije predviđeno zakonom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Zabrana monopola u oblasti javnog informisanja

Član 7.

Radi zaštite načela slobodne utakmice i pluralizma ideja i mišljenja, zabranjen je svaki vid monopola u oblasti javnog informisanja.
Niko ne može imati monopol na osnivanje, odnosno distribuciju javnog glasila.
Niko ne može imati monopol na objavljivanje ideja, informacija i mišljenja u javnom glasilu.

Primena i tumačenje odredbi ovog zakona

Član 8.

Nijedna odredba ovog zakona ne može se tumačiti i primeniti na način koji bi doveo do ukidanje nekog prava koje ovaj zakon garantuje ili do njegovog ograničavanja u većoj meri od one koja je propisana.

Položaj nosilaca državnih i političkih funkcija

Član 9.

Nosiocima državnih i političkih funkcija ograničena su prava na zaštitu privatnosti koja imaju lica na koja se odnosi informacija, ako je informacija važna za javnost s obzirom na činjenicu da lice na koje se odnosi informacija vrši određenu funkciju.
Prava lica iz stava 1. ovog člana ograničena su srazmerno opravdanom interesu javnosti u svakom konkretnom slučaju.

Član 10.

Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća, kao i poslanici i odbornici, imaju obavezu da informacije o svome radu učine dostupnim za javnost i to pod jednakim uslovima za sve novinare i sva javna glasila.

III. JAVNA GLASILA

Pojam javnog glasila

Član 11.

Javna glasila su novine, radio programi, televizijski programi, servisi novinskih agencija, Internet i druga elektronska izdanja navedenih javnih glasila, kao i druga sredstva javnog informisanja koja pomoću reči, slike ili zvuka objavljuju ideje, informacije i mišljenja namenjene javnoj distribuciju i neodređenom broju korisnika.
Javno glasilo nema svojstvo pravnog lica.

Član 12.

Ne smatraju se javnim glasilom, u smislu ovog zakona, periodično izdanje iz određene stručne oblasti namenjeno isključivo informisanju ili obrazovanju određene profesionalne grupe, publikacije, katalozi i programi koji sadrže isključivo oglase, reklame i informacije namenjene tržištu, novine, bilteni i slične publikacije namenjene internom informisanju koje se ne distribuiraju javno, službena glasila države, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao ni druga službena glasila, a takođe ni leci, plakati i slični oblici javnog obaveštavanja.

Član 13.

Svake novine sa posebnim nazivom smatraju se posebnim javnim glasilom.
Sva izdanja jednih novina koja izlaze pod istim nazivom smatraju se jednim javnim glasilom.
Svaki pojedini program radija ili televizije smatra se jednim javnim glasilom i u slučaju kada se emitovanje vrši na više od jedne radiofrekvencije.
Ako se na različitim radiofrekvencijama emituju različiti radio ili televizijski programi istog osnivača javnog glasila, svaki program smatra se posebnim javnim glasilom.
Svaki servis agencije koji se posebno distribuira smatra se posebnim javnim glasilom.

Osnivač javnog glasila

Član 14.

Javno glasilo može osnovati domaće pravno lice (osnivač javnog glasila). Javno glasilo upisuje se u Registar javnih glasila.
Osnivač pravnog lica koje je osnivač javnog glasila može biti svako domaće ili strano pravno ili fizičko lice, u skladu sa zakonom.
Osnivač javnog glasila ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, država i teritorijalna autonomija, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda, osim ukoliko je to predviđeno posebnim zakonom kojim se uređuje oblast radiodifuzije.
Izuzetno od stava 3. država može posebnim zakonom osnovati novinsku agenciju.

Član 14a

Osnivač javnog glasila ne može preneti niti na drugi način raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na izdavanje javnog glasila.
Ugovor ili drugi pravni posao koji za predmet ima prenos, odnosno drugo raspolaganje pravima iz stava 1. ovog člana ništav je.
U slučaju prestanka javnog glasila brisanjem iz registra javnih glasila ili na drugi način, odnosno prestanka štampanja ili izdavanja javnog glasila, nije dozvoljeno osnivanje javnog glasila pod istim ili sličnim imenom koje može izazvati zabunu u pogledu identiteta javnog glasila.
Zabrana iz stava 3. ovog člana važi godinu dana počev od dana izdavanja poslednjeg primerka javnog glasila koje je prestalo da postoji, odnosno koje se ne štampa, odnosno ne izdaje.
U slučaju povrede zabrane iz stava 3. ovog člana, kao i u slučaju izdavanja javnog glasila koje nije upisano u Registar javnih glasila, nadležni javni tužilac dužan je da bez odlaganja pokrene postupak za privredni prestup pred nadležnim sudom i zatraži izricanje mere privremene obustave delatnosti izdavanja javnog glasila.
Sud će u roku od 12 sati od podnošenja predloga javnog tužioca, u skladu sa zakonom, izreći osnivaču meru privremene obustave delatnosti izdavanja javnog glasila do pravosnažnog okončanja postupka iz stava 5. ovog člana.
U postupku za izricanje mere iz stava 6. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 24. ovog zakona.

Član 14b

: