-------------------
NAPOMENA REDAKCIJE:
Zakon je ukinut na osnovu Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Sl. list SRJ", br. 65/02);
-------------------
ZAKON
O BERZAMA, BERZANSKOM POSLOVANjU I BERZANSKIM POSREDNICIMA
(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 90/94)
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se osnivanje i poslovanje berzi i berzanskih posrednika.
Član 2.
Na berzi se trguje žiralnim novcem, menicom, čekom, akcijama i drugim hartijama od vrednosti, devizama, kapitalom, zlatom i drugim plemenitim metalima, robom i finansijskim derivatima (u daljem tekstu: tržišni materijal).
Pod žiralnim novcem, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se slobodna sredstva na žiro-računu koja se koriste za trgovinu na berzi i van berze.
Pod kapitalom, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se novčana sredstva čija je potrošnja odložena na rok duži od jedne godine i kojim se trguje na berzi i van berze.
Član 3.
Berzanski posrednici su banke, Poštanska štedionica i osiguravajuća društva, koji dobiju saglasnost Narodne banke Jugoslavije za obavljanje trgovine, investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog načina trgovine, koji se osnivaju u skladu sa ovim zakonom.
Pod drugim berzanskim posrednicima brokerskog i dilerskog načina trgovine podrazumevaju se:
1) finansijski posrednici koji obavljaju otkup, eskont i reeskont bankarskih i trgovinskih akcepata (menica) ili ih drže do dospelosti (eskontne firme);
2) finansijski posrednici koji obavljaju otkup, lombard i relombard hartija od vrednosti ili daju kredite na osnovu zaloge hartija od vrednosti, zlata, drugih plemenitih metala, robe uskladištene u javnom skladištu, robe na putu po konosmanima i sl. (lombardne firme);
3) finansijski posrednici koji obavljaju poslove bezgotovinskog i klirinškog platnog prometa (žiro-firme);
4) finansijski posrednici koji odobravaju kredite na osnovu založenih pokretnih stvari (založni zavod, zalagaonice);
5) finansijski posrednici koji, uz naplatu provizije, obavljaju kupoprodaju deviza, valuta ili zlatnog novca na osnovu ovlašćenja državnog organa nadležnog za promet tih vrednosti (menjačnice);
6) finansijski posrednici koji su specijalizovani za otkup ukupne emisije hartija od vrednosti (otkupne firme);
7) finansijski ili robni posrednici u trgovini tržišnim materijalom (brokersko-dilerske firme).
Član 4.
Tržišnim materijalom može se trgovati na berzi (berzanska trgovina) i van berze (vanberzanska trgovina).
Vanberzanska trgovina može biti regulisana i slobodna.
Član 5.
Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi:
1) zakonito obavljanje trgovine na berzi;
2) zaštitu interesa učesnika na berzi;
3) poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje učesnika na berzi;
4) informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze.
II. OSNIVANjE I POSLOVANjE BERZE
1. Osnivanje berze
Član 6.
Berza se može osnovati kao finansijska berza i kao robna berza.
Ako se trguje jednom vrstom tržišnog materijala - osniva se specijalizovana berza, a ako se trguje sa više vrsta tržišnih materijala - osniva se mešovita berza.
Na mešovitoj berzi trgovina se obavlja u posebnim organizacionim delovima organizovanim prema vrsti tržišnog materijala koji nemaju svojstvo pravnog lica.
Član 7.
Berza se osniva kao akcionarsko društvo, u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje preduzeća, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Član 8.
Finansijsku berzu mogu osnovati banka, Poštanska štedionica, osiguravajuće društvo, savezna država i republika članica.
Strana banka može biti osnivač finansijske berze pod uslovima uzajamnosti.
Član 9.
Robnu berzu mogu osnovati pravna lica koja su registrovana za poslove proizvodnje i prometa robe, savezna država i republika članica.
Strano pravno lice može biti osnivač robne berze pod uslovima uzajamnosti.
Član 10.
Berzu može osnovati najmanje osam osnivača.
Osnivači berze dužni su da obezbede:
1) minimalni iznos novčanog dela osnovnog kapitala propisanog ovim zakonom i odgovarajući poslovni prostor;
2) dozvolu za osnivanje berze;
3) kadrovsku, tehničku i organizacionu osposobljenost za obavljanje berzanskog poslovanja.
Odgovarajući poslovni prostor obezbeđuje se prenosom prava svojine na poslovne prostorije ili ustupanjem korišćenja poslovnog prostora koji je osnivač zakupio na period od najmanje deset godina.
Pod kadrovskom osposobljenošću berze podrazumeva se da berza raspolaže visokostručnim kadrovima, od kojih su najmanje tri berzanska brokera s položenim stručnim ispitom, u skladu sa ovim zakonom.
Pod tehničkom osposobljenošću berze podrazumeva se da berza poseduje razvijeni informacioni, kompjuterski i komunikacioni sistem za berzansku elektronsku trgovinu i izvršavanje obračunskih transakcija po poslovima zaključenim na berzi.
Pod organizacionom osposobljenošću berze podrazumeva se postojanje organizacionih delova za efikasno i jedinstveno obavljanje poslova na berzi.
Član 11.
Ugovorom o osnivanju berze utvrđuju se naročito:
1) naziv i sedište berze;
2) naziv i sedište osnivača berze;
3) imovina osnovnog kapitala berze izražena u novcu, odnosno stvarima i pravima sa ukupnim brojem izdatih akcija;
4) pojedinačni ulog svakog osnivača u imovini berze, sa brojem njihovih akcija;
5) rok do koga su osnivači dužni da uplate novčana sredstva, odnosno prenesu prava na stvarima, odnosno druga prava u imovinu berze;
6) predmet poslovanja berze;
7) prava, obaveze i odgovornosti osnivača za rad berze;
8) druga pitanja značajna za osnivanje i rad berze.
Član 12.
Zahtev za izdavanje dozvole za osnivanje berze osnivači berze podnose nadležnom saveznom organu.
Uz zahtev za osnivanje berze podnosi se ugovor o osnivanju.
Član 13.
Savezni organ nadležan za izdavanje dozvole za osnivanje berze ocenjuje opravdanost i svrsishodnost osnivanja berze sa aspekta razvoja i unapređenja finansijskog i robnog tržišta, konkurencije i ekonomske politike zemlje.
Član 14.
Savezni organ nadležan za izdavanje dozvole za osnivanje berze dužan je da, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, donese rešenje o izdavanju dozvole za osnivanje berze, odnosno rešenje o odbijanju zahteva.
Član 15.
Osnivači berze ne mogu održati osnivačku skupštinu pre prijema rešenja iz člana 14. ovog zakona.
Član 16.
Na osnivačkoj skupštini, dvotrećinskom većinom glasova svih osnivača, donose se statut i pravila berze i biraju organi berze.
Za direktora berze može se imenovati lice koje je radilo na privrednim, bankarskim i finansijskim poslovima i koje nije osuđivano na kaznu zatvora za neko od krivičnih dela protiv privrede ili službene dužnosti.
Član 17.
Po dobijanju dozvole za osnivanje, osnivači berze podnose zahtev za izdavanje dozvole za rad berze.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, osnivači berze podnose:
1) dozvolu za osnivanje;
2) ugovor o osnivanju;
3) statut berze;
4) pravila berze;
5) dokaze da su ispunjene obaveze iz ugovora o osnivanju.
Član 18.
Dozvolu za rad finansijske berze na kojoj se trguje žiralnim novcem, menicom, čekom, devizama, kratkoročnim hartijama od vrednosti, zlatom i drugim plemenitim metalima izdaje Narodna banka Jugoslavije.
Dozvolu za rad finansijske berze na kojoj se trguje kapitalom, akcijama, dugoročnim hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima izdaje savezni organ, odnosno organizacija nadležna za organizovano tržište