ZAKON

O AGRARNOJ REFORMI I KOLONIZACIJI

(Objavljen u "Sl. listu FNRJ", br. 64/45, 16/46, 24/46, 99/46, 101/47, 105/48, 4/51, 19/51, 42/51, 43/51, 21/56, 52/57, 55/57 i "Sl. listu SFRJ", br. 10/65)

I. Opšte odredbe

Član 1.

U cilju dodeljivanja zemlje zemljoradnicima koji nemaju zemlje ili je imaju nedovoljno, izvršiće se na celoj teritoriji Federativne Narodne Republike Jugoslavije agrarna reforma i kolonizacija ostvarujući načelo: Zemlja pripada onima koji je obrađuju.

Član 2.

Dodeljeno zemljište prelazi u privatnu svojinu domaćinstva kome je dodeljeno i odmah će se upisati u zemljišne knjige.
Pravo vlasništva upisuje se na sve članove domaćinstva kojem je zemlja dodeljena, tako da svi članovi domaćinstva imaju jednaka suvlasnička prava. Ovo važi i za slučaj kad je zemlja dodeljena prema stavu 2) člana
23. ovog Zakona.

II. Eksproprijacija

Član 3.

Da bi se stvorio zemljišni fond potreban za dodeljivanje, u smislu člana 1, kao i radi stvaranja ili dopunjavanja velikih državnih uglednih i oglednih poljoprivrednih dobara, oduzeće se od sadašnjih vlasnika i preći će u ruke države sledeća poljoprivredna dobra:
a) veliki posedi, tj. takva poljoprivredna i šumska dobra čija ukupna površina prelazi 45 hektara ili 25 do 35 hektara obradive zemlje (oranice, livade, voćnjaci i vinogradi), ako se iskorišćavaju putem zakupa ili najamne radne snage;
b) zemljišni posedi u svojini banaka, preduzeća, akcionarskih društava i drugih privatno-pravnih lica i drugih pravnih lica određenih zakonom, izuzev one delove tih zemljišta koji će se vlasnicima ostaviti za industrijske, građevinske, naučne, kulturne i druge društveno korisne svrhe;
v) zemljišni posedi crkava, manastira, verskih ustanova i svih vrsta zadužbina, svetovnih i verskih;
g) višak obradive zemlje zemljoradničkih poseda iznad zakonom određenog maksimuma;
d) višak obradive zemlje iznad 3 do 5 hektara čiji vlasnici nisu zemljoradnici po glavnom zanimanju te ga ne obrađuju sami sa svojom porodicom već putem zakupa ili najamnom radnom snagom;
đ) zemljišni posedi koji su u toku rata ma iz kog razloga ostali bez sopstvenika i bez pravnog naslednika.

Član 4.

Zemlja koja se oduzima u celini (član 3. tač. a, b, v, i đ) preći će u ruke države sa svim zgradama i postrojenjima na njoj i sa celokupnim živim i mrtvim poljoprivrednim inventarom, bez ikakve odštete vlasnicima.
Ako se ustanovi da vlasnik poseda iz čl. 3, tač. 1) nema osim toga poseda nikakve druge imovine niti drugog zanimanja od čega bi mogao živeti i da su mu prihodi sa toga poseda bili isključivo sredstvo izdržavanja, tako da bi eksproprijacijom u smislu stava 1) ovog člana ostao bez sredstava za izdržavanje, ostaviće se izuzetno takvom vlasniku, pored kuće za stanovanje s pripadajućim stvarima, 5 hektara obradive zemlje i ovoj količini zemlje odgovarajuće poljoprivredne zgrade i odgovarajući živi i mrtvi inventar, a sav ostali posed, zgrade i inventar oduzima se bez naknade.
Ako posednik iz člana 3. tač. a) nema više od jedne kuće za stanovanje, ova mu se neće oduzeti. Zamkovi (dvorovi) ne mogu se računati kao kuće za stanovanje.
Ako ima smetnje da se posedniku iz stava 2) i 3) ovog člana zemlja i kuća ostavi na dosadašnjem posedu, to će mu se naknaditi na drugom mestu u toj okolini.
O ovim slučajevima donose odluku u prvom stepenu okružni agrarni sudovi (okružne agrarne komisije), a žalba se podnosi Ministru poljoprivrede, odnosno agrarne reforme i kolonizacije narodne republike, čija je odluka konačna.
Traktori, mašine i krupne poljoprivredne sprave sa ovih poseda ulaze, ukoliko takvo zemljište nije određeno za veliko državno poljoprivredno dobro, u inventar državnih poljoprivrednih stanica.

Član 5.

Maksimum zemljoradničkog poseda, koji će ostati u svojini zemljoradnika koji ga obrađuje sa svojom porodicom (član 3, tač. g) odrediće zemaljskim zakonima, s tim da ne može biti manji od 20 ni veći od 35 hektara obradive zemlje. U ovim granicama određivanje maksimuma vršiće se u svakom pojedinom slučaju s obzirom na broj članova porodice (zadruge), kvalitet zemljišta i vrstu kulture.
U planinskim krajevima ako je zemlja vrlo slaba, ili u slučaju gde postoji veća porodična zadruga mogu zemaljski zakoni povisiti ovaj maksimu.

Član 6.

U slučaju kad se oduzima samo višak zemljišta iznad određene maksimalne granice (član 3, tač. g. i d) sopstveniku će isplatiti naknada za oduzetu zemlju u visini jednogodišnjeg prinosa po hektaru.
Kod oduzimanja viška zemlje iz čl. 3. tač. g i d. mora u oduzetom višku biti srazmeran deo oranice. Vlasnik može zadržati voćnjake i vinograde sve do određenog maksimuma. Zgrade i živi i mrtvi inventar ne potpadaju na tim zemljištima pod ovu eksproprijaciju.

Član 7.

Ako lice nezemljoradničkog zanimanja, kome se po čl. 3. tač. d) ekspropriše višak zemlje iznad 3 hektara, ima blisku rodbinu koja se isključivo bavi zemljoradnjom, zakonom narodne republike odrediće se uslovi pod kojima će se eksproprisani višak preko 3 hektara dodeliti po pravu nasleđa i običaju takvim bliskim srodnicima zemljoradnicima s tim, da posed srodničnog domaćinstva sa dodeljenim mu posedom ne pređe zemljoradnički maksimum i vodeći pri tome računa o imovnom stanju toga domaćinstva, o stanju zemljišnog fonda toga mesta, kao i o potrebama i broju agrarnih interesenata u mestu.
U slučaju kad se najmanje godinu dana pre 28. avgusta 1945. lice nezemljoradničkog zanimanja stalno naselilo sa svojom porodicom na svoj zemljišni posed i otada se isključivo bavilo zemljoradnjom, smatraće se takvo lice zemljoradnikom pod uslovom da konačno napusti raniju profesiju i da za 10 godina ne sme posed otuđiti, razdeliti, darovati ili založiti ni davati pod zakup.
Radnici, pečalbari i iseljenici koji su vlasnici zemlje smatraće se kao zemljoradnici koji obrađuju zemlju.

Član 8.

Od postojećih poseda pojedinih bogomolja, manastira i verskih ustanova oduzeće se samo višak preko 10 hektara njihove ukupne površine, njiva, bašti, vinograda, voćnjaka, utrina i šuma.
Verskim ustanovama (crkvama, manastirima , crkvenim vlastima) većeg značaja ili veće istorijske vrednosti ostaviće se od sadašnjeg njihovog poseda do 30 hektara obradive zemlje i do 30 hektara šume.

Član 9.

Zemljoradničke, radničke i zanatlijske porodice, koja su usled rata ili drugih okolnosti ostale bez dovoljno radne snage, te su prinuđene da zemlju daju drugim licima na obradu, smatraće se kao zemljoradnici koji sami obrađuju svoju zemlju.

III. Zemljišni fond agrarne reforme i kolonizacije

Član 10.

Pored obradive zemlje eksproprisane po članu 3 ulaze u zemljišni fond agrarne reforme i kolonizacije:
a) obradiva zemlja državljana Nemačkog Rajha i lica nemačke narodnosti konfiskovana prema Odluci Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije od 21. novembra 1944. godine;
b) obradiva zemlja narodnih neprijatelja i drugih lica, koja je konfiskovana na osnovu sudske presude;
v) zemlja koju država izdvoji iz svog vlasništva u cilju dodeljivanja siromašnim zemljoradnicima.

Član 11.

Od zemljišta eksproprisanih po članu 3 i konfiskovanih zemljišta iz člana 10. tačke a. i b, neće se uneti u zemljišni fond zemljišta namenjena državnim (saveznim, zemaljskim i mesnim) poljoprivrednim dobrima, socijalnim i naučnim ustanovama, kao i tereni za vojne potrebe.

Član 12.

Iz državnog zemljišnog fonda davaće se obradiva zemlja zemljoradnicima bez zemlje ili sa nedovoljno zemlje u cilju obrađivanja i izdržavanja, i to u mestu i bližoj okolini ili za naseljavanje u nekom drugom kraju.

Član 13.

Zemlja iz ovog fonda dodeljuje se slobodna od svih dugova i tereta. Sopstvenik ostaje zadužen srazmerno delu koji mu je ostao u vlasništvu. Pitanje dugova i tereta na oduzetim zemljištima rešiće se posebnim zakonom.

Član 14.

Cena zemlje koju će naseljenici dobiti iz ovog fonda izračunaće se tako što će se ukupna suma koju će država dati u naknadu za zemljišta oduzeta po članu 3 tačka g i d srazmerno raspodeliti na celokupnu površinu zemljišta ovog fonda.
U naknadu za dobijenu zemlju naseljenici će platiti samo ovako izračunatu cenu.
Zemljoradničke stambene i privredne zgrade, vezane za eksproprisana ili konfiskovana poljoprivredna dobra, koje se dodeljuju kolonistima i agrarnim interesentima, dodeljuju im se besplatno kao i zemlja, ali ukoliko stanje jednoga dela kuća zahteva opravke ili ukoliko je potrebno deo stanbenih zgrada tek podići da bi se kolonisti i agrarni interesenti mogli