Za pristup kompletnom i ažurnom tekstu ovog dokumeta, molimo vas:


Na osnovu člana 6. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 62/06 i 31/11) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11), na predlog Narodne banke Srbije,
Vlada donosi

UREDBU

O USLOVIMA I NAČINU PREBIJANjA DUGOVANjA I POTRAŽIVANjA PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 99 od 27. decembra 2011)

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovom uredbom uređuju se uslovi i način na koji banka, rezident - pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: rezident) mogu dugovanja, odnosno potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama prebiti sa potraživanjem, odnosno dugovanjem po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama, ili po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, ili po osnovu direktnih investicija iz člana 11. Zakona o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 62/06 i 31/11) (u daljem tekstu: Zakon), ili po osnovu ulaganja u nepokretnosti iz člana 12. Zakona.

Predmet prebijanja dugovanja i potraživanja

Član 2.

Dugovanjem i potraživanjem, u smislu ove uredbe, smatra se dospela neplaćena novčana obaveza, odnosno dospelo nenaplaćeno novčano potraživanje rezidenta prema nerezidentu po osnovu:
1) kreditnog posla sa inostranstvom u devizama koji je evidentiran kod Narodne banke Srbije - glavnica i kamata po komercijalnom, robnom, finansijskom ili subordiniranom kreditu ili zajmu koji je rezident, u skladu sa Zakonom, uzeo od nerezidenta ili odobrio nerezidentu posle 28. aprila 2002. godine, kao i po realizovanom uvozu, odnosno izvozu robe ili usluga koji nije plaćen, odnosno naplaćen u roku dužem od godinu dana od dana uvoza, odnosno izvoza (kreditni posao iz člana 4. Zakona);
2) realizovanog uvoza, odnosno izvoza robe ili usluga koji nije plaćen, odnosno naplaćen u roku kraćem od godinu dana od dana uvoza, odnosno izvoza (spoljnotrgovinski promet koji se u smislu Zakona ne smatra kreditnim poslom sa inostranstvom);
3) direktne investicije nerezidenta u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) ili rezidenta u inostranstvu - učešća u dobiti ostvarenoj obavljanjem privredne delatnosti u Republici, odnosno u inostranstvu (dividenda);
4) ulaganja rezidenta u nepokretnosti u inostranstvu ili nerezidenta u Republici - neplaćene prodajne cene po ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti između rezidenta i nerezidenta.
Dugovanja i potraživanja iz stava 1. ovog člana mogu se prebijati u celosti ili delimično.

Uslovi za prebijanje dugovanja i potraživanja

Član 3.

Prebijanje dugovanja i potraživanja (u daljem tekstu: prebijanje) može se izvršiti ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1) da s jedne strane postoji dugovanje, odnosno potraživanje rezidenta prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom u devizama;
2) da s druge strane postoji potraživanje, odnosno dugovanje rezidenta prema nerezidentu po osnovu jednog od sledećih poslova:
- kreditni posao sa inostranstvom u devizama,
- realizovani uvoz, odnosno izvoz robe ili usluga koji se, u smislu Zakona, ne smatra kreditnim poslom sa inostranstvom,
- direktna investicija nerezidenta u Republici ili rezidenta u inostranstvu,
- ulaganje rezidenta u nepokretnosti u inostranstvu ili nerezidenta u Republici;
3) da su dugovanja i potraživanja iz tač. 1. i 2. ovog člana uzajamna, odnosno da rezident duguje nerezidentu od koga i potražuje, ili da rezident duguje jednom nerezidentu a potražuje od drugog nerezidenta ako su rezident i nerezidenti povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;
4) da su se rezident i nerezident u pismenoj formi saglasili da se međusobne obaveze izmire prebijanjem.

Zahtev za prebijanje

Član 4.

Zahtev za prebijanje rezident podnosi Ministarstvu finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Zahtev za prebijanje naročito sadrži:
1) podatke o rezidentu i nerezidentu (poslovno ime, sedište, država, poreski identifikacioni broj i matični broj za rezidenta i dr.);
2) podatke o osnovu po kome je nastalo