Na osnovu člana 90. tačka 2) Ustava Republike Srbije, u vezi sa članom 49. stav 3. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Službeni list SRJ", br. 46/92, 16/93, 29/97, 59/98, 44/99, 53/99, 73/2000 i 23/2001),
Vlada Republike Srbije donosi

UREDBU

O IZDAVANjU UVERENjA I OVERAVANjU ISPRAVA KOJE PRATE ROBU PRI IZVOZU ILI UVOZU

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 77 od 1. avgusta 2003)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Uverenja koja prate robu pri izvozu ili uvozu su:
1) uverenje o domaćem poreklu robe;
2) uverenje o činjenicama o kojima Privredna komora Srbije, na osnovu ovlašćenja propisanih zakonom, vodi evidenciju;
3) uverenje o višoj sili;
4) uverenje o poreklu robe iz treće zemlje;
5) uverenje o robi koja se uvozi radi izvoza u okviru posla posredovanja u spoljnotrgovinskom prometu;
6) uverenje o direktnoj pošiljci - uverenje da je roba prešla preko carinskog područja Republike Srbije (u daljem tekstu: carinsko područje) i da je bila pod carinskim nadzorom;
7) uverenje o krajnjem korisniku za robu koja se uvozi;
8) uverenje o zdravstvenoj ispravnosti životinja, mesa, proizvoda i sirovina životinjskog porekla,
9) uverenje o bezbednosti, nutritivnim i senzornim svojstvima mesa, proizvoda i sirovina životinjskog porekla;
10) sertifikat o poreklu (sertifikat o autentičnosti).

Član 2.

Uverenje o domaćem poreklu robeForm-Aizdaje Privredna komora Srbije na obrascuForm-Aili na nekom drugom obrascu.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, uverenje o domaćem poreklu robeForm-Aizdaje nadležna carinarnica u slučajevima kada je to predviđeno zaključenim i ratifikovanim međunarodnim ugovorom ili kada to zahteva država - davalac preferencijala.
Uverenje o domaćem poreklu robe EUR.1 i uverenje iz tačke 6) člana 1. ove uredbe izdaje nadležna carinarnica.
Uverenje iz tač. 2) do 5) i tačke 7) člana 1. ove uredbe izdaje Privredna komora Srbije na način koji utvrdi svojim aktom.
Uverenje iz tač. 8) i 9) člana 1. ove uredbe i sertifikat o poreklu (sertifikat o autentičnosti) iz tačke 10) člana 1. ove uredbe izdaje ministarstvo poljoprivrede.
Izuzetno od odredbe stava 5. ovog člana sertifikat o poreklu (sertifikat o autentičnosti) izdaje organ koji dobije notifikaciju od nadležnog organa Evropske unije.
Obrasci uverenja o domaćem poreklu robe jednoobrazni su za celu teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: "Srbija").
Način popunjavanja i izdavanja obrazaca iz tač. 1) i 6) ovog člana propisuje ministar za ekonomske veze sa inostranstvom.
Oblik i sadržinu drugog obrasca iz stava 1. ovog člana, koji izdaje Privredna komora Srbije, propisuje ministar za ekonomske veze sa inostranstvom.
Ministar poljoprivrede propisuje način popunjavanja i izdavanja uverenja, odnosno sertifikata iz tač. 8), 9) i 10) člana 1. ove uredbe i postupak proveravanja podataka navedenih u tim uverenjima i drugim ispravama koje su priložene uz njih.
Kontrolu izdatih uverenja i način overavanja uverenja iz člana 15. ove uredbe vrši Kancelarija Uprave carina Srbije i Uprave carina Crne Gore.

Član 3.

Ispravom, u smislu ove uredbe, smatra se overena faktura i druge isprave koje prate robu pri izvozu.

II. OPŠTA PRAVILA ZA IZDAVANjE UVERENjA O DOMAĆEM POREKLU ROBE

Član 4.

Uverenje o domaćem poreklu robe izdaje se na pismeni zahtev preduzeća, odnosno drugog pravnog lica (u daljem tekstu: preduzeće).
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana uverenje o domaćem poreklu robe može se izdati i fizičkom licu, na njegov pismeni zahtev, ako je to predviđeno zaključenim i ratifikovanim sporazumom o slobodnoj trgovini.
Uz zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana lica su dužna da prilože popunjeni obrazac uverenja o domaćem poreklu robe i pismenu izjavu izvoznika da je roba domaćeg porekla.
Organ nadležan za izdavanje uverenja iz stava 1. ovog člana, može da zahteva od podnosioca zahteva dopunske isprave (izjava proizvođača i dr.), proverava tačnost podataka navedenih u tim ispravama, a ovlašćeni carinski službenik - i da vrši uvid u finansijsku i drugu dokumentaciju u vezi sa robom, kao i u proizvodnju te robe.
Podaci u ispravama i drugi podaci iz stava 3. ovog člana smatraju se poverljivim.

Član 5.

Robom domaćeg porekla, u smislu ove uredbe, smatra se roba koja je u potpunosti proizvedena u Srbiji, i to:
1) mineralni proizvodi izvađeni iz zemljišta;
2) biljni proizvodi uzgojeni ili ubrani u Srbiji;
3) priplodi životinja okoćenih i uzgajanih u Srbiji;
4) proizvodi dobijeni od živih životinja uzgojenih u Srbiji;
5) proizvodi dobijeni lovom ili ribolovom u Srbiji;
6) proizvodi dobijeni od riba uzgojenih u Srbiji;
7) proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi koji su izvađeni iz mora izvan teritorijalnih voda Srbije, plovnim objektima registrovanim u Srbiji koji plove pod njenom zastavom;
8) roba dobijena ili proizvedena na sopstvenim brodovima - fabrikama isključivo od proizvoda izvađenih iz mora izvan teritorijalnih voda, pod uslovom da su takvi brodovi-fabrike registrovani u Srbiji i da plove pod njenom zastavom;
9) proizvodi uzeti sa morskog dna izvan teritorijalnih voda Srbije, pod uslovom da ona ima isključivo pravo na eksploataciju morskog dna;
10) ostaci i otpaci proizvoda dobijeni iz proizvodnih delatnosti ili upotrebljavanih predmeta, ako su u Srbiji prikupljeni i ako su pogodni samo za ponovno dobijanje sirovina;
11) druga roba proizvedena u Srbiji, isključivo od proizvoda navedenih u tač. 1) do 10) stava 1. ovog člana ili od njenih derivata, nezavisno od stepena obrade.
Sopstveni brodovi-fabrike, u smislu ove uredbe, su plovila i brodovi-fabrike:
1) registrovani ili upisani u registar u Srbiji;
2) koji plove pod zastavom Srbije;
3) koji su najmanje 50% u vlasništvu državljana Srbije, ili preduzeća sa sedištem u Srbiji, u kojem direktor ili direktori, predsednik upravnog ili nadzornog odbora i većina članova tih odbora su državljani Srbije i u kojima, dodatno, u slučaju partnerstva ili društava s ograničenom odgovornošću, najmanje polovina kapitala pripada Srbiji ili javnim telima ili državljanima Srbije;
4) na kojima su kapetan i oficiri državljani Srbije, i
5) na kojima su najmanje 75% posade državljani Srbije.

Član 6.

Robom domaćeg porekla, u smislu ove uredbe, smatra se i roba koja je u Srbiji proizvedena od uvezene robe, kojoj su u tom procesu bitno promenjena prvobitna svojstva, odnosno koja je bila "predmet dovoljne obrade ili prerade".
Smatra se da su bitno promenjena prvobitna svojstva robe, odnosno da je roba bila "predmet dovoljne obrade ili prerade" iz stava 1. ovog člana, ako:
1) se uvezena roba razvrstava u jedan tarifni broj Carinske tarife, a novoproizvedena roba u drugi tarifni broj Carinske tarife;
2) vrednost uvezene robe (sirovine, repromaterijal i dr.), poreklom iz drugih država, korišćene u toku procesa proizvodnje nije veća od 50% vrednosti novoproizvedene robe.
Prilikom utvrđivanja vrednosti iz tačke 2) stav 2. ovog člana, kao osnov uzima se cena uvezene robe u odnosu na cenu novoproizvedene robe - franko fabrika.

Član 7.

Ne smatra se da su bitno promenjena prvobitna svojstva robe, odnosno da roba nije bila "predmet dovoljne obrade ili prerade" ako su na robi izvršene sledeće radnje:
1) za očuvanje robe u dobrom stanju za vreme prevoza i skladištenja;
2) rastavljanje i sastavljanje pošiljki;
3) pranje, čišćenje, uklanjanje prašine, korozije, ulja, boje ili drugih materija za prekrivanje;
4) peglanje ili presovanje tekstila;
5) jednostavno bojenje i poliranje;
6) ljuštenje i beljenje (delimično ili u celini), poliranje i glaziranje žita i pirinča;
7)