Na osnovu člana 7. stav 4. Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 17/92, 50/92, 52/93 i 25/96), Vlada Republike Srbije, donela je

UREDBU

O INTEGRISANOJ PREVENTIVNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI STANOVNIŠTVA OD HRONIČNIH NEZARAZNIH OBOLjENjA

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 32/96)

Član 1.

Ovom uredbom uređuje se sprovođenje integrisane preventivne zdravstvene zaštite stanovništva od hroničnih nezaraznih oboljenja i utvrđuje program za sprovođenje ove zaštite.

Član 2.

Zdravstvena zaštita stanovništva iz člana 1. ove uredbe sprovodi se po Programu kojim su utvrđeni: ciljevi i prioriteti, grupacije stanovništva koje se obuhvataju, mere za realizaciju ciljeva i organizacija sprovođenja.
Program iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 3.

Sredstva za sprovođenje zdravstvene zaštite iz člana 2. ove uredbe obezbeđuju se u skladu sa zakonom.

Član 4.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IPROGRAM INTEGRISANE PREVENTIVNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE STANOVNIŠTVA OD HRONIČNIH NEZARAZNIH OBOLjENjA I CILjEVI I PRIORITETI
Više masovnih hroničnih oboljenja i masovna povređivanja, a naročito: oboljenja srca i krvnih sudova, šećerna bolest, zloćudni tumori, hronične opstruktivne bolesti pluća, poremećaji mentalnog zdravlja, bolesti zuba i njihovog potpornog aparata i povrede, imaju zajedničke faktore rizika kao što su: pušenje, izloženost dugotrajnom psiho-socijalnom stresu, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, neadekvatno korišćenje slobodnog vremena, gojaznost, prekomerno uživanje alkohola, arterijska hipertenzija, hiperholesterolemija, hiperglikemija i dr.
Značaj ovih oboljenja, sem učestalosti, jeste u tome što su neka od njih vodeći uzroci umiranja (bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, povređivanja), bitno umanjuju radnu sposobnost obolelih, uzrok su prevremenog penzionisanja i invalidnosti, a za njihovo lečenje i rehabilitaciju troše se značajna finansijska sredstva.
Promenom ponašanja, napuštanjem zdravstveno-štetnih navika i običaja, redukcijom i gde je to moguće, eliminacijom ostalih faktora rizika, moguće je bitno uticati na zdravlje stanovništva, sprečiti nastanak i/ili umanjiti negativne posledice navedenih hroničnih oboljenja, što je osnovni cilj koji treba ostvariti realizacijom Programa integrisane preventivne zdravstvene zaštite stanovništva od hroničnih nezaraznih oboljenja (u daljem tekstu: Program).
U sprovođenju ovog programa do 2005. godine treba da se ostvare i sledeći ciljevi:
1) povećati za 10% broj godina koje stanovnici u proseku prežive bez prisustva nekog od hroničnih nezaraznih oboljenja;
2) reducirati - smanjiti broj novoregistrovanih bolesnika i posledice onih bolesti za koje postoje efikasne preventivne, prevashodno zdravstveno vaspitne strategije;
3) značajno povećati, najmanje za 20%, udeo pozitivnog zdravstvenog ponašanja u ukupnom ponašanju stanovnika;
4) smanjiti za 25% ponašanja koja oštećuju zdravlje i to beleženjem porasta broja onih stanovnika: čija će se ishrana karakterisati kao izbalansirana, fizička aktivnost kao adekvatna, koji će ovladati mehanizmima za savladavanje stresa, koji neće početi da piju i/ili puše, koji će ostaviti pušenje i/ili alkohol;
5) zdravstveno vaspitnim strategijama i posebnim programima povećati kod svih stanovnika: znanje, motivaciju i veštine, posebno one koje će im pomoći da održe i sačuvaju svoje zdravlje;
6) obuhvatiti kontinuiranom edukacijom novim obrazovnim sadržajima sve timove primarne zdravstvene zaštite.
IIGRUPACIJE STANOVNIŠTVA KOJE SE OBUHVATAJU PROGRAMOM
Program se odnosi na celokupno stanovništvo a naročito na decu i omladinu i na odraslo stanovništvo od 25. do 64. godine života.
IIIMERE ZA REALIZACIJU CILjEVA PROGRAMA
Definisani ciljevi će se ostvariti sprovođenjem mera primarne i sekundarne prevencije, što podrazumeva:
1) organizovanu zdravstveno vaspitnu intervenciju u obliku posebnih, operativnih planova za: unapređenje zdravlja, čiji su atributi zdravi stilovi života i napuštanje zdravstveno štetnih navika i običaja (pušenje, prekomerno uživanje alkohola, pogrešna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i rekreacije, nasilno ponašanje) i prevenciju razvoja i redukciju faktora rizika;
2) organizovanu detekciju faktora rizika;
3) praćenje i saniranje ugroženog zdravlja kroz istovremenu primenu edukativnih i medicinskih tehnologija.
Operativnim planovima zdravstvenih ustanova mere će biti usmerene ka postizanju specifičnih ciljeva.
Kod školske dece - unapređenje i očuvanje zdravlja, te prevencija razvoja i rano otkrivanje rizika koji dovode do hroničnih nezaraznih oboljenja, ostvariće se sledećim merama:
1) motivisanje dece, roditelja i nastavnika za unapređenje i očuvanje zdravlja, pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i nepušenje;
2) otkrivanje rizika - faktora kod roditelja i dece;
3) intervencija