Na osnovu člana 48. stav 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 72/09 i 52/11),
Ministar prosvete i nauke donosi

PRAVILNIK

O VREDNOVANjU KVALITETA RADA USTANOVA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 9 od 5. februara 2012)

Sadržina Pravilnika

Član 1.

Ovim pravilnikom uređuju se organi i tela ustanove, postupci praćenja ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja, drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada, osnovi i merila za samovrednovanje i vrednovanje, sadržina i način objavljivanja rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove, radi osiguranja svih oblika obrazovno-vaspitnog rada i uslova u kojima se on ostvaruje.

Pojam vrednovanja kvaliteta rada ustanove

Član 2.

Vrednovanje kvaliteta rada ustanove predstavlja procenu kvaliteta rada ustanove.

Osnovi za vrednovanja kvaliteta rada ustanove

Član 3.

Vrednovanje kvaliteta rada ustanova vrši se na osnovu standarda kvaliteta rada ustanove.

Oblici vrednovanja kvaliteta rada ustanove

Član 4.

Vrednovanje kvaliteta rada ustanova vrši se kroz samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada ustanove.

Pojam samovrednovanja kvaliteta rada ustanove

Član 5.

Samovrednovanje kvaliteta rada ustanove (u daljem tekstu: samovrednovanje) je procena kvaliteta rada koju sprovodi ustanova na osnovu standarda kvaliteta rada ustanove.
Ustanova je dužna da, u roku ne dužem od pet godina, izvrši samovrednovanje svih oblasti vrednovanja koje su definisane standardima kvaliteta rada ustanove.

Nosioci samovrednovanja

Član 6.

U samovrednovanju učestvuju i sprovode ga stručni organi, savet roditelja, učenički parlament, direktor i organ upravljanja ustanove.

Tim za samovrednovanje

Član 7.

Samovrednovanje organizuje i koordinira Tim za samovrednovanje, čije članove imenuje direktor ustanove na period od godinu dana.
Tim za samovrednovanje ima najmanje pet članova, i to: predstavnika stručnih organa, saveta roditelja, učeničkog parlamenta i organa upravljanja ustanove. Rukovodioca Tima za samovrednovanje biraju članovi Tima iz svojih redova. U radu Tima za samovrednovanje učestvuje i direktor ustanove.
Tim za samovrednovanje obezbeđuje uslove za sprovođenje samovrednovanja.

Godišnji plan samovrednovanja

Član 8.

Godišnji plan samovrednovanja priprema Tim za samovrednovanje.
Godišnji plan samovrednovanja donosi se na osnovu procene stanja u ustanovi i sastavni je deo godišnjeg plana rada ustanove. U godišnjem planu samovrednovanja definisan je predmet samovrednovanja koji predstavlja jednu ili više oblasti vrednovanja definisanih standardima kvaliteta rada ustanova (u daljem tekstu: predmet samovrednovanja), predviđene aktivnosti, vremensku dinamiku, nosioce i ishode aktivnosti, instrumente i tehnike samovrednovanja.

Način vršenja samovrednovanja

Član 9.

Samovrednovanje se vrši na osnovu analize:
1) evidencije i pedagoške dokumentacije ustanove, programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i razvojnog plana rada ustanove;
2) baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete i drugih izvora;
3) praćenja različitih aktivnosti;
4) prikupljenih podataka iz sprovedenih istraživanja u ustanovi;
5) efekata realizovanih aktivnosti u projektima;
6) razgovora, stručnih diskusija, sastanaka, rezultata sprovedenih anketa i drugih načina prikupljanja podataka.
Tim za samovrednovanje prikuplja i obrađuje podatke vezane za predmet samovrednovanja i vrši analizu kvaliteta predmeta samovrednovanja na osnovu obrađenih podataka.

Izveštaj o samovrednovanju

Član 10.

Nakon izvršenog samovrednovanja, Tim za samovrednovanje sačinjava izveštaj o samovrednovanju.
Izveštaj o samovrednovanju direktor podnosi vaspitno-obrazovnom, nastavničkom, pedagoškom veću, savetu roditelja i organu upravljanja ustanove.

Sadržaj i objavljivanje izveštaja o samovrednovanju

Član 11.

Izveštaj o samovrednovanju sadrži opis i procenu ostvarenosti standarda kvaliteta rada ustanove, predlog mera za unapređivanja kvaliteta rada ustanove i način praćenja ostvarivanja predloženih mera.
Direktor obezbeđuje najbolji način da izveštaj o samovrednovanju bude dostupan svim zainteresovanim korisnicima.

Samovrednovanje i razvojno planiranje

Član 12.

Na osnovu izveštaja o samovrednovanju u celini, izveštaja o ostvarenosti standarda postignuća i drugih indikatora kvaliteta rada, ustanova donosi razvojni plan.

Pojam spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada ustanove

Član 13.

Spoljašnjim vrednovanjem kvaliteta rada ustanove (u daljem tekstu: spoljašnje vrednovanje) ocenjuje se kvalitet svih oblasti definisanih standardima kvaliteta rada ustanova, najmanje jednom u pet godina.
Spoljašnje vrednovanje obavlja se stručno-pedagoškim nadzorom ministarstva za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) i od strane Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zavod).
Zavod učestvuje u spoljašnjem vrednovanju putem vrednovanja postignuća učenika na završnim i maturskim ispitima ili po ukazanoj potrebi.

Nosioci spoljašnjeg vrednovanja

Član 14.

Spoljašnje vrednovanje vrši Ministarstvo preko prosvetnih savetnika i Zavod preko zaposlenih koji su savladali program obuke za spoljašnje vrednovanje (u daljem tekstu: spoljašnji evaluator).
Spoljašnje vrednovanje vrši se timski.
Ministarstvo imenuje Tim za spoljašnje vrednovanje i određuje rukovodioca Tima.

Godišnji plan spoljašnjeg vrednovanja

Član 15.

Ministarstvo u okviru školskih uprava, do kraja januara tekuće godine, sačinjava godišnji plan spoljašnjeg vrednovanja (u daljem tekstu: godišnji plan).
Godišnjim planom predviđa se broj ustanova u kojima se vrši spoljašnje vrednovanje na nivou školske uprave, vreme trajanja spoljašnjeg vrednovanja i broj članova Tima za spoljašnje vrednovanje.

Način vršenja spoljašnjeg vrednovanja škole

Član 16.

Spoljašnje vrednovanje škole vrši se na osnovu:
1) analize evidencije i pedagoške dokumentacije škole, izveštaja o samovrednovanju škole, školskog programa, godišnjeg plana rada, razvojnog plana rada škole i izveštaja prosvetnog savetnika;
2) neposrednog praćenja nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog i vaspitnog rada;
3) razgovora sa direktorom, stručnim saradnikom, nastavnicima, vaspitačima, učenicima, roditeljima i drugim osobama od značaja za život i rad škole ili na drugi način;
4) drugih radnji za koje se proceni da su neophodne.
Neposredno praćenje