Na osnovu člana 52. stav 2. Zakona o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RS", broj 41/09),
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, donosi

PRAVILNIK

O USLOVIMA ZA OCENU POSTUPAKA SAMOKONTROLE U POSLOVANjU HRANOM ZA ŽIVOTINjE

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 94 od 12. novembra 2009)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi za ocenu postupaka samokontrole koje subjekt u poslovanju hranom za životinje primenjuje u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i NASSR.

Član 2.

Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na:
1) proizvodnju hrane za životinje u domaćinstvima koja ne ulaze u lanac proizvodnje hrane;
2) proizvodnju hrane za životinje koje ne služe za proizvodnju hrane;
3) proizvodnju hrane za životinje za snabdevanje farmi na lokalnom nivou malim količinama hrane za životinje;
4) proizvodnju hrane za životinje na gazdinstvu za sopstvene potrebe;
5) hranu za kućne ljubimce.

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) dodaci za hranu za životinje jesu odobrene supstance ili mikroorganizmi koji se dodaju hrani za životinje i utiču na njena hranljiva svojstva;
2) premiksi jesu proizvodi sa visokim sadržajem vitamina, mineralnih materija, aminokiselina i dodataka hrani za životinje, koji su homogeno izmešani sa nosačem, a služe za ishranu životinja u kombinaciji sa hranivima ili za izradu smeša;
3) dobra proizvođačka praksa u poslovanju s hranom za životinje (u daljem tekstu: dobra proizvođačka praksa) jeste deo sistema osiguranja kvaliteta kojim se postiže da se hrana za životinje dosledno i trajno proizvodi i proverava prema odgovarajućim standardima kvaliteta u skladu s njenom namenom;
4) dobra higijenska praksa jeste skup mera i uslova neophodnih za kontrolu opasnosti i utvrđivanje neophodnih higijenskih uslova tokom proizvodnje hrane za životinje.

II. USLOVI ZA OCENU POSTUPAKA SAMOKONTROLE

Član 4.

Subjekt u poslovanju hranom za životinje pri oceni postupaka samokontrole u poslovanju hranom za životinje primenjuje principe dobre proizvođačke i higijenske prakse i NASSR, pod uslovima utvrđenim ovim pravilnikom i drugim propisima o hrani za životinje.

1. Uslovi za ocenu postupaka samokontrole primenom principa dobre proizvođačke prakse

Član 5.

Subjekt u poslovanju hranom za životinje mora da obezbedi da se sve faze u proizvodnji, preradi i prometu hrane za životinje odvijaju u skladu sa principima dobre proizvođačke prakse.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje koja služi za proizvodnju hrane preduzima mere, usvaja i primenjuje propisane procedure kojima bi se rizici od biološke, hemijske i fizičke kontaminacije hrane za životinje sveli na najmanji mogući deo.

Član 6.

Subjekt u poslovanju sa hranom za životinje prilikom mešanja hrane za životinje sa upotrebom dodataka ili premiksa, izuzev dodataka za silažu, postupa u skladu sa ovim pravilnikom.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje koristi i upotrebljava hranu za životinje samo iz objekata koji su registrovani, odnosno odobreni, u skladu sa posebnim propisom.

1.1. Proizvodnja

Član 7.

U proizvodnji hrane za životinje (u daljem tekstu: proizvodnja) subjekt u poslovanju hranom za životinje mora da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke prakse.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje, dužan je da uvede i primenjuje dokumentovane procedure zasnovane na analizi opasnosti, kontroli i kritičnim kontrolnim tačkama, u skladu sa članom 19. ovog pravilnika.
Radi sprečavanja, odnosno otklanjanja štetnih posledica nastalih usled pojave unakrsne kontaminacije i grešaka u proizvodnji, preduzimaju se tehničke i organizacione mere, u skladu sa posebnim propisom.
Tokom proizvodnje mora da se obezbedi dovoljan broj adekvatnih sredstava za sprovođenje kontrole.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje vrši monitoring prisustva nedozvoljenih i nepoželjnih supstanci u hrani za životinje i ostalih kontaminenata koji utiču na zdravlje ljudi i životinja, a moraju se uvesti i odgovarajuće strategije kontrole radi smanjenja stepena rizika.
U proizvodnji se mora izolovati i identifikovati otpad i materijali koji nisu podobni da se koriste kao hrana za životinje. Svi materijali koji sadrže rizičnu količinu veterinarskih lekova, kontaminenata i drugih opasnosti moraju se uklanjati na odgovarajući način i ne smeju se koristiti kao hrana za životinje.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje mora, u svim fazama proizvodnje, obezbediti sledljivost tako što se identifikuje svaki subjekat od kojeg nabavlja i kojeg dalje snadbeva hranom za životinje ili bilo koju supstancu koja se ugrađuje ili se očekuje da će biti ugrađena u hranu za životinje.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje mora da ima uspostavljen sistem i procedure, koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti.

1.2. Kontrola kvaliteta

Član 8.

Subjekti u poslovanju hranom za životinje obezbeđuju u svim fazama proizvodnje kontrolu kvaliteta hrane za životinje.
Kontrola kvaliteta iz stava 1. ovog člana vrši se tako što se:
1) donosi plan kontrole kvaliteta, u pisanoj formi, koji sadrži: provere kritičnih tačaka u procesu proizvodnje, procedure i učestalost uzorkovanja, metode i učestalost analize, kao i usklađenost sa proizvođačkim specifikacijama - i odredište u slučaju neusaglašenosti - od prerađenih materijala do finalnih proizvoda;
2) u okviru kontrole kvaliteta hrane za životinje mora imati pristup akreditovanoj labaratoriji;
3) prema potrebi angažuje kvalifikovana osoba za kontrolu kvaliteta hrane za životinje;
4) vrši uzorkovanje i analize, utvrđene u skladu sa planom kontrole iz tačke 1) ovog stava od strane akreditovane laboratorije;
5) vodi evidencija o izvršenoj kontroli.
Radi obezbeđenja sledljivosti, subjekti u poslovanju hranom za životinje moraju čuvati dokumentaciju o sirovinama upotrebljenim za dobijanje finalnog proizvoda sve do isteka roka upotrebe, koja mora biti dostupna u postupku vršenja službene kontrole.

Član 9.

Uzorkovanje sirovina i proizvoda iz svake partije koja se proizvede ili stavi u promet ili uzorkovanje proizvoda u svakoj fazi proizvodnje (u slučaju kontinuirane linijske proizvodnje) mora da omogući uzimanje proizvoda u dovoljnoj količini, kako je to propisano planom kontrole kvaliteta, i mora čuvati radi sledivosti (periodično, u slučaju da proizvođač proizvodi isključivo za sopstvene potrebe).
Uzorci moraju da:
1) budu originalno zapakovani i deklarisani radi lakše identifikacije;
2) se skladište pod uslovima koji sprečavaju svaku promenu sastava uzorka i svaku namernu izmenu sastava.
Uzorci se moraju čuvati sve do isteka roka upotrebe proizvoda koji se stavlja u promet.
: