PRAVILNIK

O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA ZAŠTITU OD STATIČKOG ELEKTRICITETA

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", broj 62/73)

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom se određuju tehnički normativi i mere zaštite od statičkog elektriciteta koji se pojavljuje:
1) na mestima ugroženim od eksplozivnih smeša gasova, para ili prašine u vazduhu;
2) pri radu sa eksplozivnim materijalima i municijom;
3) u proizvodnim procesima u kojima ne postoji opasnost od eksplozivnih smeša, ali je statički elektricitet potencijalni izvor požara, šteta i smetnji u proizvodnji.

Član 2.

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se u proizvodnim procesima u kojima se statički elektricitet industrijski koristi (na primer: za čišćenje gasova, za rastavljanje sitnozrnastih materijala, u elektrostatičkim uređajima za prenošenje premaza i sl.) a pri tom ne postoji opasnost od eksplozivnih smeša.

Član 3.

Za zaštitu od statičkog elektriciteta koji se pojavljuje u vidu atmosferskog pražnjenja (groma) primenjuju se odredbe Pravilnika o Tehničkim propisima o gromobranima ("Službeni list SFRJ", br. 13/68).

Član 4.

Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na one eksplozivne materijale i municiju, koji su u upotrebi u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.

Član 5.

Odredbe ovog pravilnika primenjuju se u zatvorenim prostorijama i van prostorija, u kojima usled statičkog elektriciteta postoji opasnost od eksplozivnih smeša ili od eksplozivnih materijala i municije.

Član 6.

Tehnički normativi predviđeni ovim pravilnikom primenjuju se pri projektovanju, izgradnji, pogonu i održavanju instalacija, uređaja i opreme.

Član 7.

Pod količinom elektriciteta (C) podrazumeva se naelektrisanje koje imaju svi elektroni u višku ili manjku u jednome telu, koje može biti atom ili molekul.
Telo je naelektrisano negativno ako ima elektrone u višku, a pozitivno je naelektrisano ako su elektroni u manjku.

Član 8.

Elektrostatičko polje ili električno polje je prostor oko naelektrisanog tela u kome se manifestuje dejstvo električne sile. Naelektrisano telo sa svojim poljem sačinjava materijalni sistem. Električno dejstvo polja je privlačno kad su naelektrisanja raznoimena, i odbijajuće kad su naelektrisanja istoimena.
Jačina električnog polja brojno je jednaka dejstvu sile na jedinično naelektrisanje (1 C) # E = F/C, gde je: E jačina polja, F elektrostatička sila i C količina elektriciteta.

Član 9.

Električni potencijal brojno je jednak elektrostatičkoj potencijalnoj energiji koju ima jedinična količina elektriciteta.

Član 10.

Električni napon (razlika potencijala) između dve tačke u polju brojno je jednak radu koji treba izvršiti da se jedinica elektriciteta prenese iz jedne u drugu tačku polja.

Član 11.

Probojna čvrstoća nekog tela je granica do koje se u dielektricima može povećavati jačina polja (V/m).

Član 12.

Influenca je proces pomoću kog se odvajaju naelektrisanja suprotnih znakova u provodnicima koji su u električnom polju.

Član 13.

Električna indukcija, koja se označava slovom D, srazmerna je jačini električnog polja: D = # 8. E. Konstanta proporcionalnosti predstavlja dielektričnu konstantu sredine, koja karakteriše dielektričnu prirodu materijala.

Član 14.

Električni kapacitet je električna veličina koja je brojno jednaka količini elektriciteta koju treba dovesti na sistem provodnika (kondenzator) da bi se napon povisio na jedinicu.

Član 15.

Rad u električnom polju izražava se proizvodom napona i količine elektriciteta koja se prenosi kroz polje.
Energija u električnom polj javlja se u potencijalnom vidu.

Član 16.

Varnica je vrsta električnog pražnjenja koja se sastoji od niza kratkotrajnih spontanih preskoka naelektrisanja sa jednog na drugi provodnik pod uslovom da postoji odgovarajući napon.

Član 17.

Najmanja energija paljenja predstavlja onu energiju koja zagreva materijal do temperature paljenja pod uslovom da se održava temperatursko polje za širenje plamena u eksplozivnoj smeši. Najmanja energija za paljenje je mala i iznosi samo nekoliko delova milivatsekundi.

Član 18.

Pod odvođenjem naelektrisanja podrazumeva se postupak kojim se naelektrisanje, koje je sakupljeno u opasnoj količini na određenom mestu, odvodi bez pojave varnice, pri čemu se naelektrisano telo dovodi u neutralno stanje.
Donja granica eksplozivnosti je najniža koncentracija zapaljivih gasova ili para u smeši sa vazduhom, koja mora postojati da bi nastala eksplozija. Granica eksplozivnosti meri se u gramima po kubnom metru (g/m3).

Član 19.

Eksplozivna smeša je smeša zapaljivog gasa, pare ili prašine u vazduhu u kojoj se zagrevanje naglo širi i dovodi do eksplozije.

Član 20.

Jonizacija je proces odvajanja elektrona od atoma ili molekula (pozitivni jon), odnosno dovođenje elektrona atomu ili molekulu (negativni jon).
Jonizatori koji prouzrokuju jonizaciju su: rendgenovi zraci, alfa čestice, visoka temperatura, jako električno polje i sl.

Član 21.

Galvanska veza je električna veza između pojedinih delova postrojenja, i to kako međusobno tako i između postrojenja i zemlje (uzemljenje).

Član 22.

Otpornost uzemljenja je zbir otpornosti uzemljivača i otpornosti zemljovoda.

Član 23.

Relativnu vlažnost vazduha krakteriše stepen vlažnosti koja je data količnikom apsolutne i maksimalne vlažnosti. Relativna vlažnost daje se u procentima od 0 (potpuuno suv vazduh) do 100% (vazduh zasićen vodenom parom). Maksimalna vlažnost vazduha zavisi od temperature. Relativna vlažnost se povećava uporedo sa porastom temperature okoline odnosno vazduha.

IIMERE I SREDSTVA ZA ZAŠTITU OD STATIČKOG ELEKTRICITETA

1. Opšte mere zaštite

Član 24.

Opasnost od statičkog elektriciteta nastaje kad se na jednom mestu sakupi toliko naelektrisanje da se preko varnice prazni i da u granicama eksplozivnosti može zapaliti eksplozivne smeše gasova, pare i prašine ili eksplozivne materijale.

Član 25.

Statički elektricitet može i kad nije u pitanju opasnost od eksplozije izazvati štetne smetnje u nekim proizvodnim procesima (u tekstilnoj industriji, grafičkoj industriji i sl.).

Član 26.

Razvrstavanje zapaljivih gasova i para u temperaturne klase i u eksplozivne grupe vrši se prema Propisima o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša (Dodatak "Službenog lista SFRJ", br. 18/67) koji su sastavni deo Pravilnika o električnim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroženim od eksplozivnih smeša ("Službeni list SFRJ", br. 18/67 i 28/70).

Član 27.

Klasificiranje zapaljivih gasova, para i prašine vrši se prema Tehničkim propisima za konstrukciju, izradu i ispitivanje električnih uređaja za rad u atmosferi eksplozivnih smeša koji su sastavni deo Pravilnika o konstrukciji, izradi i ispitivanju električnih uređaja za rad u atmosferi eksplozivnih smeša ("Službeni list SFRJ", br. 52/68).

Član 28.

Izuzetno od odredbe člana 26. i glave III ovog pravilnika, koji utvrđuju mesta ugrožena od eksplozivnih smeša, treba pri novim tehnološkim postupcima i upotrebi novih materijala ispitati da li postoji opasnost od statičkog elektriciteta kad je u pitanju postupak u atmosferi eksplozivnih smeša. Ako se utvrdi da postoji opasnost od statičkog elektriciteta, treba preduzeti odgovarajuće mere zaštite.

2. Posebne mere zaštite

Član 29.

Skupljanje statičkog elektriciteta u proizvodnim procesima sprečava se:
1) uzemljenjem;
2) održavanjem odgovarajuće vlage u vazduhu;
3) jonizacijom vazduha;
4) antistatičkom preparacijom;
5) povećanjem provodljivosti loše provodljivih materijala;
6) odvođenjem statičkog elektriciteta influencom.

Član 30.

Uzemljenje se mora primenjivati na svim provodljivim delovima mašina, bez obzira na to da li se upotrebljavaju i druge mere zaštite od statičkog elektriciteta.

Član 31.

Uzemljenje se izvodi galvanskim vezivanjem svih provodljivih delova postrojenja na uzemljivač.

Član 32.

Presek fiksno položenog bakarnog provodnika, s obzirom na mehaničku čvrstoću, ne sme da bude manji od 4 mm#. Umesto bakarnih provodnika može se upotrebiti čelična pocinkovana traka najmanjeg preseka 20 dž 3 mm. Za fleksibilne vodove i spojeve treba koristiti bakarno uže preseka 10 mm#.

Član 33.

Kao uzemljivači mogu se koristiti svi tipovi uzemljivača predviđeni odredbama Pravilnika o Tehničkim propisima o gromobranima, odnosno priključak postrojenja na postojeći sistem zaštitnog uzemljenja.

Član 34.

Otpornost sistema uzemljenja za odvođenje statičkog elektriciteta mora biti u granicama određenim u tač. 4.62 i 4.621 Tehničkih propisa o gromobranima koji su sastavni deo Pravilnika o Tehničkim propisima o gromobranima, odnosno određenim u odeljku 8. Tehničkih propisa za izvođenje elektroenergetskih instalacija u zgradama (Dodatak "Službenog list SFRJ", br. 43/66) koji su sastavni deo Pravilnika o tehničkim merama i uslovima za izvođenje elektroenergetskih instalacija u zgradama ("Službeni list SFRJ", br. 43/66).

Član 35.

Sa mesta koncentracije statičkog elektriciteta, postrojenje mora da se poveže najkraćim putem na sistem uzemljenja.

Član 36.

Pokretni delovi postrojenja,