Na osnovu člana 6. stav 2. i člana 11. stav 4. Uredbe o organizovanju i ostvarivanju verske nastave i nastave alternativnog predmeta u osnovnoj i srednjoj školi ("Službeni glasnik RS", broj 46/01),
Ministar prosvete i sporta donosi

Pravilnik

o nastavnom planu i programu predmeta Građansko vaspitanje - saznanje o sebi i drugima za prvi razred srednje škole

(Objavljeno u "Prosvetni glasnik", br. 5 od 20 oktobra 2001)

Član 1.

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program predmeta Građansko vaspitanje za prvi razred srednje škole, vrsta stručne spreme nastavnika i kriterijumi i način ocenjivanja učenika koji pohađa nastavu tog predmeta.
Predmet iz stava 1 ovog člana ostvaruje se kao fakultativan predmet u srednjoj školi.

Član 2.

Broj časova nastave predmeta Građansko vaspitanje u prvom razredu iznosi po jedan čas sedmično sa 35 časova godišnje.

Član 3.

Plan i program nastave predmeta Građansko vaspitanje deo je propisanog nastavnog plana i programa za srednju školu.
Nastavni program predmeta iz stava 1 ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 4.

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada za predmet Građansko vaspitanje može da izvodi:
- lice koje je u toku studija steklo stručni naziv profesora određenog predmeta,
- diplomirani sociolog,
- diplomirani filozof,
- diplomirani školski psiholog - pedagog,
- diplomirani psiholog,
- diplomirani pedagog.
Navedena lica mogu da izvode nastavu kada savladaju program obuke za izvođenje nastave iz predmeta Građansko vaspitanje, koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta.
Prednost za upućivanje na savladavanje programa obuke za nastavnika Građanskog vaspitanja ima lice iz stava 1 ovog člana, koje je savladalo jedan ili više od navedenih programa: Interaktivna obuka/timski rad; Ni crno ni belo; Umeće odrastanja; Umeće komunikacije; Aktivna nastava/učenje; Edukacija za nenasilje - Reči su prozori ili zidovi: Čuvari osmeha; Učionica dobre volje; Kultura kritičkog mišljenja; Bukvar dečjih prava; Debatni klub; Bezbedno dete; Zlostavljanje i zanemarivanje dece; Zdravo da ste; Roditelji i vaspitači u akciji; Trening za trenere u oblasti prava deteta.

Član 5.

Uspeh učenika iz predmeta Građansko vaspitanje ocenjuje se opisno.
Kriterijumi za ocenjivanje su: redovnost u pohađanju nastave, zainteresovanost i aktivno uključivanje u proces nastave.

Član 6.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
Broj 110-00-73/2001-08
U Beogradu, 6. septembra 2001. godine
Ministar, prof. dr Gašo Knežević, s.r.
NASTAVNI PROGRAM
GRAANSKO VASPITANjE
CILj I ZADACI:
Opšti cilj predmeta je da učenici srednjih škola steknu saznanja, razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj ličnosti i za kompetentan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama.
Zadaci nastave predmeta su:
- da kod učenika razvija sposobnost razumevanja razlika među ljudima i spremnost da se razlike poštuju i uvažavaju;
- da se kod učenika razvija samopoštovanje, osećanje ličnog i grupnog identiteta;
- da kod učenika razvija komunikacijske veštine koje su neophodne za saradničko ponašanje i konstruktivno rešavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog mišljenja, aktivno slušanje, pregovaranje;
- da kod učenika razvija sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja;
- da učenici razumeju prirodu i način uspostavljanja društvenih, etičkih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajednički život;
- da se učenici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta;
- da učenici nauče vrste prava i razumeju odnose među pravima i uzajamnost prava i odgovornosti;
- da se kod učenika razvije osetljivost za kršenje prava deteta, spremnost za zaštitu sopstvenih i prava drugih i nauče tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta;
- da se učenici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u životu škole;
- da se učenici obuče tehnikama grupnog rada i grupnog odlučivanja;
- da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
Irazred (jedan čas nedeljno, 35 časova godišnje)
UVOD (1)
Upoznavanje sa ciljevima i zadacima programa i načinom rada.
POJEDINAC U DRUŠTVU (14)
Ova tematska celina obuhvata pitanja prirode i načina regulisanja odnosa u grupi/zajednici, stavova koje imamo prema drugim ljudima i grupama, načina izražavanja sopstvenog mišljenja i komunikacije sa drugima kao i postupcima konstruktivnog rešavanja sukoba.
1. ŽIVOT U ZAJEDNICI
- Pretpostavke života u zajednici. Kroz simulaciju procesa nastajanja zajednice, uvode se problemi kojima će se baviti na ovom predmetu: važnost sporazumevanja i dogovaranja, potreba uspostavljanja pravila i poštovanja prava.
- Otkrivanje i uvažavanje razlika. Kroz aktivnosti poređenja po različitim kriterijumima učenicima se omogućava da upoznaju sebe i druge, otkriju i prihvate postojeće sličnosti i razlike, kao i da sagledaju složenost i međusobna preklapanja vlastitih grupnih identiteta.
- Stereotipi i predrasude. Na osnovu opisa vlastite i tuđe grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uprošćenog opažanja i favorizovanja vlastite grupe, kao i neopravdanog negativnog opažanja tuđih grupa.
2. KOMUNIKACIJA U GRUPI
- Samopouzdano reagovanje. Učenicima se predočava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način. U malim grupama učenici isprobavaju ovakav samopouzdan način reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija.
- Glasine. Kroz zadatak serijske reprodukcije, gde se jedna informacija lančano prenosi od jednog do drugog učenika, demonstriraju se načini iskrivljavanja poruka, tj. šumovi u komunikaciji i ukazuje na važnost dobre komunikacije za međusobno razumevanje.
- Neslušanje. Radeći u parovima učenici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem, sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslušanja, a zatim govore o primerima dobrog i lošeg sporazumevanja iz vlastitog iskustva.
- Aktivno slušanje. Učenici se upoznaju sa različitim tehnikama aktivnog slušanja kao načinima na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kraćim simulacijama.
- Neoptužujuće poruke. Učenicima se demonstriraju efekti optužujućih i neoptužujućih poruka i važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način, a zatim se model neoptužujućih poruka uvežbava kroz primenu na situacije iz vlastitog života.
- Vođenje debate. Pošto se kontrastiraju karakteristike dijaloga i debate kao različitih komunikacijskih obrazaca, učenici se upoznaju sa uobičajenom procedurom pripremanja za debatu.
3. REŠAVANjE SUKOBA
- Dinamika i ishodi sukoba. Vežba u kojoj učenici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da posluži kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i očekivanju u situaciji sukoba, dinamici konflikta i njegovim mogućim ishodima.
- Stilovi postupanja u konfliktima. Pošto dobiju kraći opis uzrasno prilagođene situacije konflikta, učenici u malim grupama razmatraju moguće postupke strana u konfliktu i diskutuju od čega zavisi kako će se postupati u konfliktu.
- Sagledavanje problema iz različitih uglova. Učenicima se predočavaju primeri različitih konfliktnih situacija, a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamišljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz različitih perspektiva.
- Nalaženje rešenja. Analizirajući konflikte predočene u pričama učenici se vežbaju u nalaženju integrativnih rešenja, u kojima nema pobednika i poraženih, već sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe.
- Postizanje dogovora. Kroz simulaciju konflikta između dve grupe od učenika se traži da putem pregovaranja postignu dogovor koristeći prethodno stečena znanja i veštine.
PRAVA I ODGOVORNOSTI (12)
Ova tematska celina uvodi učenike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti, stavove i postupke koji vode zaštiti i ostvarivanju prava.
1. POJAM PRAVA I KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA
- Potrebe i prava. Kroz razlikovanje bazičnih ljudskih potreba od želja i prohteva učenici se uvode u pojam prava.
- Prava i zakoni. Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elementima, učenici se upoznaju sa suštinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i