Na osnovu člana 34. stav 3. i člana 35. stav 2. Zakona o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju ("Službeni list SFRJ", br. 43/86 i 53/91), savezni ministar poljoprivrede propisuje

PRAVILNIK

O NAČINU VRŠENjA VETERINARSKO-SANITARNOG PREGLEDA I KONTROLE ŽIVOTINjA PRE KLANjA I PROIZVODA ŽIVOTINjSKOG POREKLA

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 68/89, "Sl. listu SCG", br. 10/03)

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuje se način vršenja veterinarsko-sanitarnog pregleda i kontrole životinja pre klanja i proizvoda životinjskog porekla, i to:
1) kopitara, papkara, pernate živine i kunića pre klanja; mesa kopitara, papkara, pernate živine, kunića i divljači; riba, mleka i jaja; meda, rakova, školjki, puževa i žaba i proizvoda od mesa, riba, mleka, jaja, rakova, školjki, puževa i žaba, koji su namenjeni za javnu potrošnju;
2) objekata i opreme za klanje životinja, objekata i opreme za obradu i preradu mesa, riba, rakova, školjki, puževa, žaba, mleka i jaja i objekata i opreme za njihovo uskladištenje.

Član 2.

Veterinarsko-sanitarni pregled i kontrolu životinja i proizvoda životinjskog porekla iz člana 1. ovog pravilnika vrši nadležni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini u smislu člana 8. Zakona o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (u daljem tekstu: nadležni organ).

II. PREGLED KOPITARA I PAPKARA

Prijava klanja

Član 3.

Držalac životinje, najdocnije 12 časova pre klanja, prijavljuje nadležnom organu klanja kopitara (konja, mazgi, mula i magaraca) i papkara (goveda, bivola, junadi, teladi, bivolčadi, ovaca, jagnjadi, koza, jaradi, svinja i prasadi).
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ne mora se prijaviti klanje svinja, ovaca i koza ako su te životinje zdrave, a njihovo meso namenjeno za potrošnju u sopstvenom domaćinstvu i ako se klanje ne vrši u klanici.
Uz prijavu klanja, iz stava 1. ovog člana, podnosi se i uverenje o zdravstvenom stanju životinja koje se otpremaju na klanicu radi klanja.

Član 4.

Po prispeću životinja u krug klanice nadležnom organu predaju se uverenja o zdravstvenom stanju životinja. Ako su ispunjeni propisani veterinarsko-sanitarni uslovi, životinje se istovaraju u prostorije za privremeni smeštaj životinja za klanje (u daljem tekstu: depo), a na poleđini primljenih uverenja upisuju se redni broj i datum prispeća iz evidencije o pregledu životinja za klanje po prispeću u depo klanice.
Po prispeću u krug klanice životinje se ne smeju izvoditi iz tog kruga, bez odobrenja nadležnog organa.
Uverenje o zdravstvenom stanju životinja proglašava se nevažećim utiskivanjem pečata sa tekstom "Poništeno". Slova pečata moraju biti visine 3 cm.
Sva poništena uverenja o zdravstvenom stanju životinja iste vrste moraju se povezati a na poleđini poslednjeg uverenja moraju se upisati datum klanja i broj pod kojim su zaklane životinje unesene u evidenciju.

Pregled pre klanja

Član 5.

Životinje se pregledaju prilikom istovara u depo klanice, za vreme boravka u depou i neposredno pre otpremanja na klanje.
Pregledom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se identitet i zdravstveno stanje životinje, kao i eventualne posledice transporta.
Po prijemu, životinje se smeštaju u obeležene staje ili obore depoa.
Posle pregleda životinja, neposredno pre početka klanja, nadležni organ sastavlja izveštaj o redosledu slanja životinja na klanje.

Član 6.

Pregledom se mora utvrditi:
a) da li je životinja obolela ili sumnjiva na zarazno oboljenje koje se prenosi na ljude i životinje;
b) da li životinja ispoljava druge simptome bolesti ili poremećaja opšteg stanja koji može meso učiniti higijenski neispravnim za javnu potrošnju;
v) da li je životinja primala supstancije sa farmakološkim delovanjem ili neke druge supstancije koje mogu učiniti meso higijenski neispravnim za javnu potrošnju;
g) da li je životinja umorna, uznemirena ili povređena.

Član 7.

Potrebu i trajanje odmora, kao i postupak sa životinjama prispelim u depo klanice određuje nadležni organ.
U stajama i oborima mora se obezbediti napajanje životinja, a ako se zadržavaju duže od 24 časa - i hranjenje.

Član 8.

Pre klanja kopitari se moraju ispitati na sakagiju metodom oftalmomaleinizacije, osim u slučaju prinudnog klanja.

Označavanje životinja

Član 9.

Životinje koje se dopremaju na klanje moraju biti označene, i to:
1) kopitari - žigom na vratu, butu, kopitu ili dlakorezom;
2) goveda - ušnim markicama sa brojevima;
3) svinje - tetovir-brojevima na ušnoj školjki, vratu ili butu ili ušnim markicama;
4) ovce - ušnim markicama sa brojem ili bojom, prema vlasniku i mestu obeležavanja na trupu.

Član 10.

Životinje za koje se sumnja da boluju od zaraznih bolesti ili drugih oboljenja, koje pokazuju nejasne znakove bolesti i imaju povišenu temperaturu (svinje preko 410S, a goveda i ovce preko 40,40S), koje nisu u stanju da se podižu i kreću, životinje sa potkožnim edemima, apscesima ili drugim promenama, nerastovi i kriptorhidi moraju se odvojiti u posebnu prostoriju za sumnjive životinje u kojoj će se detaljno pregledati i posmatrati do donošenja odluke o klanju.
Životinje iz stava 1. ovog člana pored oznaka iz člana 8. stav 1. ovog pravilnika, moraju se označiti slovom "S". Ova oznaka kod svinja i ovaca nanosi se neizbrisivom plavom bojom, tetoviranjem ili ušnom markicom plave boje sa brojem, a kod goveda - ušnom markicom plave boje sa brojem.

Član 11.

Oduzimanje i ubijanje životinja vrši se ako se pregledom životinja pre klanja utvrdi:
1) da pokazuje simptome antraksa, šuštavca i drugih gasnih edema, besnila, sakagije, durine, goveđe kuge, plućne zaraze goveda, listerioze, afričke kuge svinja, kuge svinja, kuge konja, slinavke i šapa, vezikularnog oboljenja svinja, zarazne uzetosti svinja, septikemičnog oblika crvenog vetra, boginja ovaca, melitokokoze i akutne salmoneloze;
2) da pokazuju simptome bolesti zbog kojih se posle postmortalnog pregleda moraju oduzeti trupovi i organi;
3) da sumnjive životinje, posle 24 sata, ponovo imaju povišenu temperaturu (svinja preko 41,00S, a goveda i ovaca preko 40,40S);
4) da su u agoniji ili kontuzovane u većem stepenu;
5) da boluju od epitelioma oka ili pokazuju simptome oboljenja orbitalne regije ako su im oči razorene ili zamućene neoplazmatičnim tkivom, ako imaju intenzivnu infekciju, gnojenje i nekrozu praćenu neprijatnim mirisom, kao i kahektične životinje.
Životinje iz stava 1. ovog člana ubijaju se bez mučenja u prostoriji za sumnjive životinje ili na izdvojenom prostoru pogodnom za pranje i dezinfekciju.
Leševi životinja uginulih u transportu i depou i ubijenih u depou oduzimaju se i označavaju ušnim markicama crvene boje sa oznakom "K" i brojem, prelivaju i ubrizgavaju 3% rastvorom karbolne kiseline, uz dodatak metilenskog plavog ili kreolina sa metilenskim plavim (dekarakterizacija).
Leševi se stavljaju u posebne nepropustljive i crvenom bojom obeležene kontejnere sa poklopcima i transportuju u kafileriju, odnosno na mesto za neškodljivo uklanjanje.
O patološko-anatomskom nalazu i uzroku uginuća izveštava se nadležni organ u klanici.
O trupovima uginulih ili ubijenih životinja koji se oduzimaju (konfiskati) vodi se evidencija propisana u članu 202. ovog pravilnika.

Zabrana klanja

Član 12.

Neće se dozvoliti klanje:
1) životinje za koju nije podneseno uverenje o zdravstvenom stanju po prispeću u depo;
2) životinje za koju nije dostavljen izveštaj o pregledu pre klanja;
3) životinje koje je označena prema odredbama člana 8. ovog pravilnika;
4) životinje koje pokazuju bilo koje simptome iz člana 10. stav 1. ovog pravilnika;
5) životinje koje u poslednjoj trećini graviditeta ili ako nije prošlo osam dana od dana porođaja životinje;
6) životinje cepljene živim virusom besnila, a nije prošlo 14 dana od dana cepljenja;
7) životinje koja je umorna, uznemirena ili povređena;
8) životinje koja je prljava;
9) životinje koja je lečena ili je primala supstancije sa farmakološkim dejstvom u profilaktičke ili nutritivne svrhe, a nije prošlo potrebno vreme za izlučivanje iz organizma životinje, prema uputstvu proizvođača o njihovoj upotrebi (karenca);
10) životinje koja je lečena hormonalnim sredstvima, a nije prošlo vreme propisane karence;
11) životinje koja potiče sa područja na kome se ne prati prisustvo bioloških ostataka i radionuklida.

Klanje

Član 13.

Životinje se moraju istovariti i smestiti u staje i obore i odvoditi na omamljivanje i klanje bez uzbuđivanja, nanošenja bola i povreda.
Za gonjenje životinja dozvoljava se korišćenje samo električnih goniča bez oštrih vrhova, odnosno bičeva od platna.
Za prenošenje povređene životinje do mesta omamljivanja i klanja mora da se obezbedi oprema prema veličini životinje.