Na osnovu člana 331, u vezi sa čl. 21, 87, 99. i 146. Zakona o vazdušnoj plovidbi ("Službeni list SFRJ", br. 23/78 i 20/79), predsednik Saveznog komiteta za saobraćaj i veze propisuje
PRAVILNIK
O NAČINU IZBACIVANjA HEMIJSKIH SREDSTAVA IZ VAZDUHOPLOVA
(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 62/80, 52/83 i "Sl. listu SRJ", br. 40/95)
Član 1.
Ovim pravilnikom utvrđuje se način izbacivanja hemijskih sredstava iz vazduhoplova, kao i uslovi koje mora da ispunjava vazduhoplov, oprema vazduhoplova, vazduhoplovno i drugo osoblje organizacija koje se bave izbacivanjem hemijskih sredstava iz vazduhoplova za potrebe poljoprivrede, šumarska i zdravstva.
Član 2.
Izbacivanjem hemijskih sredstava iz vazduhoplova bave se organizacije udruženog rada i druga pravna lica koji za vršenje te delatnosti ispunjavaju uslove utvrđene propisom.
Član 3.
Izbacivanje hemijskih sredstava iz vazduhoplova u niskom letu metodama razbacivanja, prskanja, orošavanja, zaprašivanja, zamagljivanja i granuliranja, izbacivanje hrane za ribe i gašenje šumskih i drugih požara (u daljem tekstu: požara), smatra se, u smislu ovog pravilnika, kao let aviotretiranja.
Član 4.
Vazduhoplovi namenjeni za letove aviotretiranja (u daljem tekstu: vazduhoplovi) mogu biti: vazduhoplovi namenske konstrukcije, posebne kategorije vazduhoplova sa ograničenjem i drugi civilni i vojni vazduhoplovi na kojima su radi vršenja letova aviotretiranja izvršene odgovarajuće adaptacije.
Adaptacije vazduhoplova iz stava 1. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu prethodno odobrene konstruktivne i tehničke dokumentacije, kojom se utvrđuje da će ti vazduhoplovi i posle adaptacije ispunjavati aerodinamičke i letačke uslove.
Član 5.
Vazduhoplov mora da ispunjava tehničke uslove za plovidbenost određene posebne kategorije, uz ograničenja u načinu korišćenja kojima mu se povećava korisna nosivost.
Član 6.
Vazduhoplov mora da ispunjava sledeće aerodinamičke uslove:
1) da ima bezbedan i lak manevar na malim visinama i brzinama;
2) da ima bezbedan i povoljan raspon između najmanje i najveće brzine u toku leta;
3) da ima sposobnost za sletanje i poletanje na kratkim i raskvašenim letilištima, osim vazduhoplova za gašenje požara;
4) da ima bezbednu preglednost iz pilotske kabine u svakoj fazi leta (vidokrug od 160o).
Član 7.
Posebni konstruktivni uslovi koje pored opštih, mora da ispunjava vazduhoplov su:
1) materijal od koga je sagrađen mora biti otporan na dejstvo hemijskih sredstava;
2) da se rezervoari u kojima su smeštena hemijska sredstva mogu lako i brzo prazniti u slučajevima nužde;
3) da je, po potrebi, moguće postavljanje spoljnih rezervoara za hemijska sredstava;
4) da je pilotska kabina sačinjena od takvog materijala i na takav način da se ne deformiše u slučaju udesa.
Član 8.
Vazduhoplov mora da ima posebnu opremu, i to:
1) pokazivač pritiska u pumpi i instalaciji za izbacivanje tečnih hemijskih sredstava;
2) pokazivač ispražnjenosti rezervoara za hemijska sredstva kod vazduhoplova čiji rezervoari nemaju mešalicu;
3) sistem osiguranja koji sprečava nepažljivo rukovanje hemijskim rezervoarom;
4) termometar za merenje spoljne temperature vazduha;
5) masku za disanje sa odgovarajućim filterima;
6) radio-stanicu manje dometa;
7) radio-kompas;
8) signalna svetla;
9) sistem zvučnog ili vizuelno mehaničkog upozorenja za minimalne kritične brzine leta.
Vazduhoplov za gašenje požara vodom ne mora da ima posebnu opremu iz stava 1. tač. 1, 3. i 5. ovog člana.
Za noćne letove aviotretiranja vazduhoplov mora biti opremljen i reflektorom za osvetljavanje radnog zahvata, kao i prednjim reflektorom za osvetljavanje prepreka sa snopom rasturanja svetlosti od 30ou levu i desnu stranu od pravca leta.
Član 9.
Za svako letenje radi aviotretiranja određuje se rukovodilac letenja.
Rukovodilac letenja je pilot vazduhoplova kojim se vrše letovi aviotretiranja.
Ako se letovi aviotretiranja vrše se više vazduhoplova i pilota, za rukovodioca se određuje pilot sa najvećim iskustvom na poslovima aviotretiranja.
Rukovodilac letenja odgovoran je za pravilno i bezbedno korišćenje letilišta, za bezbednost vazduhoplova, opreme i sredstava, vazduhoplovnog i drugog osoblja za vreme pripreme i obavljanja letova aviotretiranja.
Ka se aviotretiranje vrši radi gašenja požara, rukovodilac letenja dužan je da, na pet minuta pre započinjanja gašenja požara iz vazduhoplova, na to upozori lica na zemlji izbacivanjem vode sa visine od najmanje 100 metara.
Rukovodilac letenja određuje zamenika (pilot ili vazduhoplovni mehaničar-tehničar).
Član 9a.
Za gašenje požara iz vazduhoplova, pored rukovodioca letenja, određuje se: rukovodilac aerodroma za hidroavione (hidrodroma) i rukovodilac protivpožarnih snaga na zemlji.
Rukovodilac hidrodroma održava radio-vezu sa rukovodiocem letenja, obeležava hidrodrom, daje neophodne podatke za sletanje, punjenje i poletanje vazduhoplova, kao i podatke iz člana 37. ovog pravilnika.
Rukovodilac protivpožarnih snaga na zemlji rukovodi svim akcijama i učesnicima prilikom gašenja požara, uspostavlja radio-vezu sa rukovodiocem letenja, daje meteorološke podatke, obaveštenja neophodna za bezbedno odvijanje leta i obaveštenja rukovodiocu letenja, odnosno pilotu da obustavi letenje ako ona postane opasno po lica i materijalna dobra ili kad više nije potrebno.
Ako rukovodilac iz stava 3. ovog člana utvrdi da na udaljenosti od najmanje 200 metara od mesta požara nema lica, daje saglasnost za započinjanje gašenja požara, a na zahtev rukovodioca letenja - i saglasnost za način gašenja požara.
Rukovodilac protivpožarnih snaga na zemlji dužan je da, na pet minuta pre započinjanja gašenja požara iz vazduhoplova, ispaljivanjem zelene rakete, o tome obavesti lica na zemlji.
Član 10.
Rukovodilac letenja, pre izvršenja prvog leta aviotretiranja, mora da uspostavi vezu sa najbližom zdravstvenom ustanovom i nadležnim organom unutrašnjih poslova.
Prilikom gašenja požara iz vazduhoplova vezu sa nadležnom zdravstvenom ustanovom i nadležnim organom unutrašnjih poslova uspostavlja rukovodilac protivpožarnih snaga na zemlji, odnosno rukovodilac hidrodroma.
Rukovodilac letenja daje zdravstvenoj organizaciji sve podatke koji se odnose na vrstu i toksičnost hemijskih sredstava i drugih materijala koji se rasturaju iz vazduhoplova, kao i podatke o količini i vrsti opreme za pružanje prve medicinske pomoći.
Član 11.
Pilot koji vrši letove aviotretiranja mora u svom dnevnom izveštaju o radu da upiše vrstu, količinu i način izbacivanja hemijskih sredstava koje je, u određenoj jedinici vremena, izbacivao iz vazduhoplova.
Član 12.
U vreme vršenja letova aviotretiranja, svaki vazduhoplov mora održavati najmanje jedan vazduhoplovni mehaničar-tehničar.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako se letovi aviotretiranja vrše sa dva vazduhoplova istog tipa, te vazduhoplove može održavati samo jedan vazduhoplovni mehaničar-tehničar.
Član 13.
Letovi aviotretiranja ne mogu se vršiti ako nisu obezbeđeni:
1) komplet alata za radove na održavanju i pripremi vazduhoplova;
2) oprema za lengerisanje, pokrivanje, pranje i podmazivanje vazduhoplova;
3) sredstva za čišćenje inja i snega sa vazduhoplova.
Član 14.
Gorivo koje koriste vazduhoplovi mora biti uskladišteno tako da se obezbeđuje propisani kvalitet za to gorivo.
Punjenje vazduhoplova gorivom može se vršiti isključivo kroz odgovarajući filter.
Član 15.
Ukrcavanje hemijskih sredstava u vazduhoplov vrši se na mestima određenim za tu svrhu, gde nije dozvoljen pristup neovlašćenim licima.
Mesto gde se vrši utovar hemijskih sredstava smatra se i obeležava kao zatrovana zona.
Član 16.
Vazduhoplovno i drugo osoblje koje vrši određene poslove u vezi sa aviotretiranjem mora biti obučeno za rad sa hemijskim sredstvima i drugim štetnim materijalima koji se izbacuju iz vazduhoplova.
Član 17.
Poslove aviotretiranja mogu