Na osnovu člana 33. Zakona o mernim jedinicama i merilima ("Službeni list SFRJ", br. 9/84, 59/86, 20/89, i 53/91), direktor Saveznog zavoda za mere i dragocene metale propisuje

PRAVILNIK

O METROLOŠKIM USLOVIMA ZA PROTOČNA MERILA ZAPREMINE TEČNOSTI SA POSREDNIM NAČINOM MERENjA

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 7 od 31. januara 1992)

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se metrološki uslovi koje moraju ispunjavati protočna merila zapremine tečnosti sa posrednim načinom merenja zapremine (u daljem tekstu: protočno merilo).
Metrološki uslovi iz stava 1. ovog člana označavaju se skraćeno oznakomMUS-Z-16-11.

Član 2.

Pod protočnim merilom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se merni uređaj kojim se meri zapremina raznih vrsta tečnosti, uključujući tečni gas i kriogene tečnosti.
Zavisno od fizičkog principa merenja, zapremina protekle tečnosti određuje se merenjem odgovarajuće, druge fizičke veličine, a do vrednosti zapremine protekle tečnosti dolazi se računskim putem.

Član 3.

Odredbe ovog pravilnika odnose se na sledeće vrste protočnih merila:
1) turbinsko;
2) magnetno-induktivno;
3) ultrazvučno;
4) vibraciono-inercijsko (za merenje protekle mase tečnosti);
5) vrtložno.

Član 4.

Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja:
1) nazivni (radni) opseg protoka je opseg promene od najmanjeg protoka,Q_mindo najvećeg protoka,Q_max. Greška merenja zapremineG, u nazivnom opsegu protoka, ne prelazi granicu dozvoljene greške,G_dg;
2) merena tečnost je tečnost koja se može meriti protočnim merilom;
3) nazivni prečnik (ND) protočnog merila je nazivna vrednost unutrašnjeg prečnika dela protočnog merila (mernog pretvarača) koji se priključuje na mernu liniju;
4) najmanja zapreminaV_min(najmanja isporuka) jeste najmanja vrednost zapremine tečnosti, koja se protočnim merilom može izmeriti, sa greškom ne većom odG_dg;
5) radni uslovi su dozvoljeni opsezi promena uticajnih veličina;
6) zadati razni uslovi su zadate vrednosti uticajnih veličina, u okviru radnih uslova (p_z,t_z,v_zi dr.), zavisno od uslova merenja, merne tečnosti i mernog mesta;
7) referentni uslovi su referentne vrednosti uticajnih veličina, sa dozvoljenim intervalima promene. Referentni uslovi su neophodni radi komparacije rezultata merenja;
8) pokazni uređaj je deo protočnog merila koji iskazuje rezultate merenja;
9) temperaturni kompenzator je uređaj koji mereći temperaturu tečnosti automatski svodi zapreminu izmerenu pri postojećim uslovima merenja (bruto-zapreminu) na zapreminu tečnosti koja odgovara referentnoj temperaturi (neto-zapreminu);
10) predodređivač zapremine ili novčanog iznosa je uređaj koji omogućava automatsko odmeravanje unapred izabrane zapremine ili odgovarajuće zapremine na osnovu unapred izabranog novčanog iznosa.

Član 5.

Klase tečnosti protočnog merila su 0,5 i 1.
Protočnim merilom klase tačnosti 1 meri se zapremina:
1) hladne vode (do +30^oC);
2) kriogenih tečnosti.
Protočnim merilom klase tečnosti 0,5 meri se zapremina ostalih vrsta tečnosti.

II. METROLOŠKA SVOJSTVA

Član 6.

Radni opseg temperature merene tečnosti, kao i temperature okoline iznosi od -10^oCdo +50^oCza tečnosti koje nisu voda, odnosno od 0^oCdo +50^oCza vodu.

Član 7.

Maksimalni radni pritisak merene tečnosti ne može biti manji od 6bar, a minimalni radni pritisak mora biti veći od pritiska pri kom se javlja kavitacija.

Član 8.

Radni opseg protoka merene tečnosti,Q_max:Q_minmora biti veći ili jednak 10 za sve tečnosti čija kinematička viskoznost nije veća od 5mm²/s.
Za tečnost čija je kinematička viskoznost veća od 5mm²/s, za tečni gas i za kriogene tečnosti, kao i za protočno merilo čiji je nazivni prečnik mernog pretvarača manji odND = 50 mm, radni opseg protoka merene tečnosti mora biti veći ili jednak 5.

Član 9

Radni opseg kinematičke viskoznosti tečnosti za protočno merilo kojim se meri zapremina tečnosti koje nisu voda iznosi od 0,5mm²/sdo 5mm²/s.
Opseg promene kinematičke viskoznosti pri zadatim radnim uslovima,v_z, iznosi 0,5v_z- 1,5v_z.
Opseg promene kinematičke viskoznosti pri zadatim radnim uslovima,v_z, za protočno merilo iz člana 8. stav 2. ovog pravilnika iznosi 0,65v_z- 1,30v_z.

Član 10.

Pri ispitivanju tipa, pri prvom i periodičnim pregledima protočnog merila, promene uticajnih veličina u odnosu na zadate radne uslove (p_z,t_z,v_z) ograničavaju se tako da promena Rejnoldsovog broja ne bude manja od30(Re max/Re min(veće ili jednako) 30).
Za tačnost čija je kinematička viskoznost veća od 5mm²/s, za tečni gas i kriogene tečnosti, kao i za protočno merilo čiji je nazivni prečnik mernog pretvarača manji odND = 50 mm, promena Rejnoldsovog broja mora biti(Re max/Re min(veće ili jednako) 10).

Član 11.

Referentni uslovi za protočno merilo su:
1) temperatura radne tečnosti i okolinet_r(osim za protočno merilo za kriogene tečnosti):
- za naftu i naftne proizvode +15^oC+/- 2^oC;
- za ostale tečnosti +20^oC+/- 2^oC;
2) relativna vlažnost vazduha 50% +/- 15%;
3) naizmenično napajanje:
- napon,V_n, 220V+/- 10%;
- učestanost,F_n, 50Hz+/- 2%.

Član 12.

Granica dozvoljene greške protočnog merila klase 0,5G_dg, pri periodičnom pregledu iznosi:
1) +/- 0,5% stvarne zapremine, za svaku zapreminu tečnosti veću ili jednaku dvostrukoj vrednosti najmanje zapremine (2V_min);
2) +/- 1% najmanje zapremine (V_min), za stvarnu zapreminu u opsegu odV_mindo 2V_min.

Član 13.

Granica dozvoljene greške protočnog merila klase 1,G_dg, pri periodičnom pregledu iznosi:
1) +/- 1% stvarne zapremine, za svaku zapreminu tečnosti veću ili jednaku dvostrukoj vrednosti najmanje zapremine (2V_min);
2) +/- 2% najmanje zapremine (V_min), za stvarnu zapreminu u opsegu odV_mindo 2V_min.

Član 14.

Granica dozvoljene greške protočnog merila klase 0,5G_dg, pri periodičnom pregledu dvostruko je veća od vrednosti propisane članom 12. ovog pravilnika ako radni opseg protoka zadržava odnos 10 pri merenju zapremine:
1) tečnog gasa;
2) tečnosti kinematičke viskoznosti preko 5mm²/s;
3) tečnosti čija je temperatura niža od -10