Za pristup kompletnom i ažurnom tekstu ovog dokumeta, molimo vas:


Na osnovu člana 33. stav 1. Zakona o mernim jedinicama i merilima ("Službeni list SFRJ", br. 9/84), direktor Saveznog zavoda za mere i dragocene metale propisuje

PRAVILNIK

O METROLOŠKIM USLOVIMA ZA PROTOČNA MERILA ZAPREMINE ZA RAZNE TEČNOSTI, SA NEPOSREDNIM MERENjEM ZAPREMINE

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 11 od 8. marta 1985)

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se metrološki uslovi koje moraju ispunjavati protočna merila zapremine za razne tečnosti, sa neposrednim merenjem zapremine (u daljem tekstu: protočno merilo).
Metrološki uslovi iz stava 1. ovog člana označavaju se skraćeno oznakomMUS.Z-15/1.

Član 2.

Pod protočnim merilom zapremine za razne tečnosti, sa neposrednim merenjem zapremine, podrazumeva se sklop sastavljen od mernog uređaja, pokaznog uređaja i dodatnih uređaja koji meri zapreminu tečnosti koja protiče kroz cevovod (u stanju u kome se tečnost nalazi u trenutku merenja).

Član 3.

Prema konstrukciji, protočna merila sa neposrednim merenjem zapremine tečnosti dele se na:
1) protočna merila sa pokretnim zidovima;
2) protočna merila sa pokretnim komorama.
Protočna merila sa pokretnim zidovima su:
1) protočna merila sa ovalnim zupčanicima;
2) protočna merila sa lopaticama;
3) protočna merila sa klipovima;
4) protočna merila specijalne konstrukcije.
Protočna merila sa pokretnim komorama su:
1) protočna merila sa bubnjem;
2) protočna merila sa pokretnom komorom;
3) protočna merila sa komorom specijalne konstrukcije.

Član 4.

Protočna merila mogu meriti razne tečnosti, uključujući i tečni gas.

Član 5.

Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja:
1) merena tečnost je tečnost koja se može meriti protočnim merilima;
2) radni opseg protočnog merila je opseg protoka u kome su greške pokazivanja u granicama dozvoljenim ovim pravilnikom i ograničen je najmanjim (Qmin) i najvećim (Qmax) protokom;
2) nazivni otvor merila je unutrašnji prečnik priključka protočnog merila;
4) zapremina radnog ciklusa (Vc) protočnog merila sa neposrednim merenjem zapremine, jeste zapremina tečnosti koja odgovara radnom ciklusu merila, odnosno svim kretanjima pokretnih delova merila, počev od početnog položaja pa sve dok svi ti delovi, osim pokaznog uređaja i posredne transmisije, ponovo ne zauzmu isti položaj (kao i na početku);
5) najmanja zapremina je najmanja zapremina tečnosti koja se može meriti određenim protočnim merilom;
6) periodično odstupanje je najveća moguća razlika koja se pri višestrukom merenju samo jednog radnog ciklusa može pojaviti između zapremine očitane na pokaznom uređaju i zapremine koja odgovara jednom radnom ciklusu, kad je pokazni uređaj povezan sa mernim uređajem bez zazora i mrtvog hoda;
7) granica dozvoljene greške protočnog merila je najveće dozvoljeno odstupanje vrednosti koju pokazuje protočno merilo od odgovarajuće vrednosti koju pokazuje etalon kojim se vrši proveravanje, nezavisno od toga kolika je merna nesigurnost s kojom se može utvrditi merna vrednost;
8) faktor kompenzacije je odnos neto-zapremine i bruto-zapremine.

II. METROLOŠKA SVOJSTVA

Član 6.

Granice dozvoljene greške protočnog merila date su u sledećoj tabeli:


---------------------------------------------------------

Merena zapremina, u litrima	Granice dozvoljene greške

---------------------------------------------------------

od 0,02 	do 0,1		+/- 2ml

od 0,1 		do 0,2		+/- 2% merene zapremine

od 0,2 		do 0,4		+/- 4ml

od 0,4 		do 1		+/- 1% merene zapremine

od 1 		do 2		+/- 10ml

od 2 i više			+/- 0,5% merene zapremine

---------------------------------------------------------

Granice dozvoljene greške za najmanju zapreminu jednake su dvostrukoj vrednosti granice dozvoljenih grešaka datih u tabeli iz stava 1. ovog člana za zapremine koje odgovaraju toj najmanjoj zapremini.
Granica dozvoljene greške bilo koje izmerene zapremine ne sme biti veća od granice dozvoljene greške za najmanju zapreminu.

Član 7.

Granice dozvoljene greške protočnog merila za merenje tečnih gasova, protočnog merila za merenje tečnosti na temperaturi nižoj od -10oCili višoj od +50oCi protočnog merila čiji je najmanji protok najviše jednak 1dm3/hjednake su dvostrukim vrednostima granica dozvoljenih grešaka datih u članu 6. ovog pravilnika.

Član 8.

Ako sve promene grešaka koje se događaju promenom protoka imaju isti znak, najmanje jedna od tih grešaka mora da bude manja ili najviše jednaka jednoj od sledećih vrednosti;
1) polovini apsolutne vrednosti granice dozvoljene greške utvrđene u čl. 6. ili 7. ovog pravilnika; ili
2) 0,3% merene zapremine, odnosno 0,6% merene zapremine za protočna merila iz člana 7. ovog pravilnika.

Član 9.

Granice dozvoljene greške protočnog merila pri ispitivanju tipa jednake su većoj od sledeće dve vrednosti:
1) polovini granice dozvoljene greške utvrđene u članu 6. ovog pravilnika; ili
2) +/- 0,3% merene zapremine.

Član 10.

Granice dozvoljene greške pri ispitivanju tipa protočnog merila za merenje tečnih gasova, protočnog merila za merenje tečnosti na temperaturi nižoj od - 10oCili višoj od +50oCi protočnog merila čiji je najmanji protok najviše jednak 1dm3/hjednake su većoj od sledećih vrednosti:
1) granice dozvoljene greške utvrđene u članu 7. ovog pravilnika; ili
2) +/- 0,6% merene zapremine.

Član 11.

Granice dozvoljene greške za protočno merilo koje je bilo u radu pri ispitivanju tipa pri najvećem protoku 300 i više sati ne smeju biti veće od 0,2% od granica dozvoljenih grešaka datih u članu 9. ovog pravilnika.

Član 12.

Granice dozvoljene greške kompenzatora temperature su:
1) +/- 0,1% za tečnosti ili +/- 0,2% za tečne gasove pod pritiskom na referentnoj temperaturi i temperaturi koja se od nje ne razlikuje više od +/- 5oC;
2) +/- 0,2 za tečnosti ili +/- 0,4% za tečne gasove pod pritiskom na ostalim temperaturama.
Granice dozvoljene greške pri ispitivanju tipa kompenzatora temperature moraju biti dvostruko manje od grešaka datih u stavu 1. ovog člana.

Član 13.

Odstupanje za kompenzator temperature, između faktora kompenzacije koji je dao proizvođač i izračunatog faktora kompenzacije ne sme biti veće od sledeće vrednosti:
1) 0,001 za tečnosti;
2) 0,002 za tečne gasove pod pritiskom.

Član 14.

Greška neto-zapremine nastala zbog nagle promene temperature merene tečnosti od 5oC, pri konstantnom protoku, za vreme od jednog minuta posle ove promene, ne sme biti veća od 0,5% neto-zapremine koja bi bila registrovana da je kompenzator temperature tačno i bez kašnjenja pratio promenu temperature merene tečnosti.

Član 15.

Granice dozvoljene greške kompenzatora temperature koji je pri ispitivanju tipa radio u sklopu protočnog merila 300 i više sati, pri najvećem protoku, a u toku tog vremena se izvršilo 1000 promena temperature (od najmanje do najveće radne temperature) koje su trajale, svaka posebno, najmanje 10 minuta, ne smeju biti veće od dvostruke vrednosti granice dozvoljenih grešaka datih u članu 12. stav 2. ovog pravilnika.

Član 16.

Najmanja isporuka protočnog merila mora biti veća ili jednaka sledećim zapreminama:
1) zapremini koja odgovara razmaku od 2mmskale prvog elementa pokaznog uređaja ili 1/5 vrednosti brojem označenog podeljka, ako se prvi element pokaznog uređaja kreće kontinuiranog;
2) zapremini koja odgovara razmaku od dva podeljka skale prvog elementa pokaznog uređaja, ako se prvi element pokaznog uređaja kreće diskontinuirano.

Član 17.

Vrednost najmanje isporuke mora biti izražena u obliku1 x 10n, ili2 x 10n, ili5 x 10njedinice zapremine, gde jenceo broj - pozitivan, negativan ili jednak nuli.

III. SVOJSTVA KONSTRUKCIJE

Član 18.

Merni uređaj je deo protočnog merila koji služi za prijem i obradu podataka o protekloj zapremini.
Merni uređaj može biti konstruisan tako da pogoni pokazni uređaj pomoću mehaničke spojnice, permanentno-magnetne spojnice i električnih impulsa.

Član 19.

Pokazni uređaj je deo protočnog merila koji iskazuje rezultate merenja.
Pokazni uređaj može biti sa točkićima, kazaljkama ili može raditi na principu električnog dejstva. Svaki pokazni uređaj mora imati prvi element pokaznog uređaja ili priključak za taj element. Prvi