Na osnovu čl. 9. i 11. Zakona o standardizaciji ("Službeni list SRJ", br. 30/96 i 59/98) i člana 2. stav 3. Uredbe o načinu izrade i donošenja tehničkih propisa i vođenje registra tih propisa ("Službeni list SRJ", br. 4/97), savezni ministar za poljoprivredu propisuje
PRAVILNIK
O KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA VINO
(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 54 od 20. avgusta 1999)
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi koji za vino moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) pod vinom se podrazumeva proizvod dobijen potpunom ili delimičnom alkoholnom fermentacijom kljuka ili šire od svežeg grožđa sorti vinove loze čije je gajenje dozvoljeno u Saveznoj Republici Jugoslaviji;
2) pod vinom sa oznakom geografskog porekla podrazumeva se vino proizvedeno isključivo od grožđa sorti vinove loze iz vinogradskih područja (rejona, podrejona i vinogorja) Savezne Republike Jugoslavije, kontrolisanog porekla, kontrolisanog porekla i kvaliteta i kontrolisanog porekla i garantovanog kvaliteta;
3) pod svežim grožđem podrazumeva se zreo plod sorti vinove loze u tehnološki zrelom stanju;
4) pod kljukom se podrazumeva izmuljano grožđe sorti vinove loze sa peteljkama ili bez peteljki;
5) pod širom se podrazumeva tečan proizvod dobijen posle muljanja grožđa ceđenjem kljuka od grožđa sorti vinove loze, sa stvarnim sadržajem alkohola najviše do 1%(V/V);
6) pod konzervisanom širom podrazumeva se šira čija je fermentacija zaustavljena dozvoljenim tehnološkim postupkom;
7) pod koncentrovanom širom podrazumeva se nekaramelizovana šira dobijena delimičnom dehidracijom (uparavanjem) šire određenim postupkom, čija gustina nije manja od 1,240g/cm
3) na 20
oC;
8) pod rektifikovanom koncentrovanom širom podrazumeva se koncentrovana šira dobijena postupcima koncentracije, iz koje su uklonjeni svi sastojci, osim šećera;
9) pod vinskim talogom podrazumeva se talog u sudovima posle fermentacije ili za vreme skladištenja;
10) pod grožđanom kominom podrazumeva se proizvod dobijen ceđenjem kljuka posle odvajanja šire ili vina od čvrstih delova grožđa.
Član 3.
Vino se, razvrstava na:
1) obično vino("In stricto sensu");
2) specijalno vino;
3) aromatizovano vino;
4) vino za destilaciju.
Član 4.
Obično vino (u daljem tekstu: vino) je vino dobijeno od svežeg grožđa dozvoljenim postupcima tretiranja grožđa, kljuka ili šire. Vino se razvrstava prema kvalitetu i stavlja u promet pod nazivom:
1) stono vino;
2) stono vino sa geografskim poreklom;
3) kvalitetno vino sa geografskim poreklom;
4) vrhunsko vino sa geografskim poreklom.
Član 5.
Stono vino je vino proizvedeno od grožđa jedne ili više sorti vinove loze bez određenog geografskog porekla.
Član 6.
Stono vino sa geografskim poreklom je vino proizvedeno od grožđa jedne ili više sorti vinove loze koje potiču iz jednog rejona ili najviše dva susedna rejona, s tim da učešće grožđa susednog rejona ne prelazi 15%.
Član 7.
Kvalitetno vino sa geografskim poreklom je vino proizvedeno od grožđa jedne ili više sorti vinove loze sa izraženim kvalitetnim karakteristikama za sortu ili sorte, koje potiču iz jednog podrejona ili najviše dva susedna podrejona, s tim da učešće grožđa iz susednog podrejona ne prelazi 15%.
Član 8.
Vrhunsko vino sa geografskim poreklom je vino proizvedeno od grožđa jedne ili više sorti vinove loze sa naročito izraženim karakteristikama za sortu ili sorte u okviru jednog vinogorja ili najviše dva susedna vinogorja, s tim da učešće grožđa susednog vinogorja ne prelazi 15%.
Član 9.
Stono vino, kvalitetno vino i vrhunsko vino sa geografskim poreklom koje se stavlja u promet za neposrednu potrošnju može biti punjeno i van rejoniranih područja uz obaveznu deklaraciju proizvođača.
Član 10.
Prema boji, vino se razvrstava na:
1) belo vino, proizvedeno od grožđa belih sorti vinove loze;
2) ružičasto vino (ružica, roze), proizvedeno pretežno od grožđa crvenih i crnih sorti vinove loze;
3) crno (crveno) vino koje je dozvoljenim postupkom vinifikacije proizvedeno od grožđa crnih sorti vinove loze.
Član 11.
Prema sadržaju neprevrelog šećera, vino može biti: suvo, polusuvo, poluslatko i slatko.
Suvo vino sadrži najviše do 4g/Lneprevrelog šećera.
Polusuvo vino sadrži od 4g/Ldo 12g/Lneprevrelog šećera.
Poluslatko vino sadrži od 12g/Ldo 50g/Lneprevrelog šećera.
Slatko vino sadrži preko 50g/Lneprevrelog šećera.
Član 12.
U pogledu hemijskog sastava vino mora da sadrži sastojke navedene u tabeli 1:
Tabela 1
------------------------------------------------------------------------------
Sastojak Stono vino i stono Kvalitetno vino sa
vino sa geografskim geografskim poreklom
poreklom i vrhunsko vino sa
geografskim poreklom
najmanje najviše najmanje najviše
------------------------------------------------------------------------------
1 2 3 4 5
------------------------------------------------------------------------------
Ukupni alkohol, u % (V/V) 8,5 15,0 9,5 15,0
Stvarni alkohol, u % (V/V) 8,5 ne utvrđuje se 9,5 ne utvrđuje se
Ekstrat bez šećera, ug/L
- za belo vino 15,0 ne utvrđuje se 16,0 ne utvrđuje se
- za ružicu 16,0 ne utvrđuje se 17,0 ne utvrđuje se
- za crno vino 18,0 ne utvrđuje se 18,00 ne utvrđuje se
Pepeo, ug/L
- za belo vino 1,1 ne utvrđuje se 1,1 ne utvrđuje se
- za ružicu 1,4 ne utvrđuje se 1,1 ne utvrđuje se
- za crno vino 1,6 ne utvrđuje se 1,4 ne utvrđuje se
Titraciona kiselost, izražena
kao vinska kiselina, ug/L4,5 ne utvrđuje se 4,5 ne utvrđuje se
UkupniCO2umg/L
- za crno vino sa sadržajem
šećera do 4g/Lne utvrđuje se 150 ne utvrđuje se 150
- za belo i roze vino sa
sadržajem šećera do 4g/Lne utvrđuje se 200 ne utvrđuje se 200
- za belo i roze vino sa
sadržajem šećera iznad 4g/Lne utvrđuje se 250 ne utvrđuje se 250
- izuzetno za belo vino sa
sadržajem šećera iznad 50g/Lne utvrđuje se 400 ne utvrđuje se 400
Diglukozid malvidola, umg/Lne utvrđuje se 15 ne utvrđuje se 15
Fenolne materije, izražene kao galna kiselina ug/L
- za belo vino 0,1 0,5 0,1 0,5
- za ružicu 0,5 1,5 0,5 1,5
- za crno vino 1,5 ne utvrđuje se 1,5 ne utvrđuje se
------------------------------------------------------------------------------
Pod ukupnim alkoholom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se stvarni alkohol i potencijalni alkohol koji može nastati alkoholnom fermentacijom zaostalog šećera izražen u zapreminskim procentima.
Pod stvarnim alkoholom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se sadržaj alkohola nastalog u toku fermentacije, izražen u zapreminskim procentima.
Pod potencijalnim alkoholom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se zapreminski procenat alkohola koji bi nastao fermentacijom zaostalog šećera.
Dozvoljeno odstupanje od deklarisanog sadržaja alkohola u vinu je +-0,5%(V/V).
Isparljive kiseline izražene kao sirćetna kiselina, ug/L, posle oduzimanja sadržaja sumpor-dioksida, sorbinske kiseline, za stona vina sa geografskim poreklom, kvalitetna vina sa geografskim poreklom i vrhunska vina sa geografskim poreklom, mogu da iznose,