Na osnovu člana 12. stav 3. Zakona o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", broj 36/09),
Ministar životne sredine i prostornog planiranja donosi
PRAVILNIK
O KOMPENZACIJSKIM MERAMA
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 20 od 31. marta 2010)
Član 1.
Ovim pravilnikom utvrđuju se kompenzacijske mere, kao i način izbora najpogodnije kompenzacijske mere, radi ublažavanja štetnih posledica na ekološki značajno područje ili zaštićeno prirodno dobro (u deljem tekstu: priroda), izazvanih realizacijom planiranih projekata, radova i aktivnosti u prirodi (u daljem tekstu: aktivnosti).
Kompenzacijske mere sprovode se radi obnavljanja ili zamene oštećenih delova prirode tj. staništa, strogo zaštićenih divljih vrsta ili zaštićenih divljih vrsta (u daljem tekstu: deo prirode) i njihove funkcije, koji podležu aktivnostima.
Član 2.
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice radi realizacija aktivnosti u prirodi i ublažavanja štetnih posledica na prirodu preduzimaju kompenzacijske mere u zavisnosti da li su oštećenja predviđena ili prouzrokovana.
Kompenzacijske mere za ublažavanje štetnih posledica na prirodu su:
1) mere sanacije;
2) primarna rehabilitacija;
3) uspostavljanje novog lokaliteta;
4) kombinacija mera iz tač. 1), 2) i 3) ovog stava.
Član 3.
Mere sanacije podrazumevaju prirodni oporavak oštećenih delova prirode i njihove funkcije.
Primarnu rehabilitaciju treba smatrati kao prirodni oporavak, koji može uključiti sprovođenje određenih aktivnosti, kao što su:
1) uklanjanje faktora koji su uticali na pogoršanje stanja prirode (npr. hemijske ili fizičke barijere);
2) aktivno intervenisanje kako bi se ubrzao prirodni oporavak;
3) obnova oštećenih ili ponovno uvođenje zaštićenih vrsta;
4) obnavljanje postojećih staništa;
5) setva ili ponovna sadnja vegetacija;
6) uklanjanje prepreka i barijera za migraciju vrsta;
7) sprovođenje zabrane pristupa;
8) omogućavanje boljeg pristupa, kako bi se olakšalo funkcionisanje delova prirode.
Pored obnavljanja delova prirode ili njene funkcije, mere iz stava 2. ovog člana obezbeđuju da se po njihovom sprovođenju ukloni bilo koji značajan rizik za prirodu.
Uspostavljanje novog lokaliteta se primenjuje kada se merama sanacije i primarne rehabilitacije ne dostiže prirodni oporavak i obnova delova prirode, s obzirom na njihovu funkciju i referentno stanje.
Uspostavljanje novog lokaliteta ima za cilj da se uspostavi lokalitet sa sličnim osobinama, kao oštećeni ili drugi lokalitet sa drugačijim odlikama ali značajan za očuvanje biološke i predeone raznovrsnosti, odnosno za zaštitu prirodnog dobra, koji će biti na raspolaganju oštećenom staništu.
Kompenzacijske mere mogu se primenjivati u kombinaciji mera iz člana 2. stav 2. ovog pravilnika i određuje se za svaki oštećeni deo prirode posebno.
Kompenzacijske mere određuju se u zavisnosti od predviđenih ili prouzrokovanih oštećenja prirode, odnosno stanja delova prirode.
Član 4.
Pri određivanju kompenzacijskih mera potrebno je:
1) izvršiti preliminarnu procenu mogućnosti i izvodljivosti mera ublažavanja;
2) definisati štetu na prirodu;
3) identifikovati prednosti mera ublažavanja;
4) napraviti predlog mera ublažavanja;
5) napraviti predlog za uspostavljanje monitoringa i izveštavanja o sprovođenju mera ublažavanja.
Način za određivanje kompenzacijskih mera stava 1. ovog člana naveden je u Prilogu 1. Pojednostavljeni teorijski primeri procene stanja delova prirode s obzirom na njihovu funkciju, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čiji je njegov sastavni deo.
Član 5.
Pri izboru najpovoljnijih kompenzacijskih mera analiziraju se sledeći faktori:
1) uticaj na zdravlje ljudi i javnu sigurnost;
2) troškovi implementacije;
3) verovatnoća sprovođenja mera ublažavanja na prirodu;
4) stepen sprečavanja posledica na prirodu u budućnosti i stepen mogućeg zaobilaženja nenamerne povrede u sprovođenju praćenja mera ublažavanja;
5) integracija socijalnih, ekonomskih, kulturnih, turističkih i drugih važnih faktora koji karakterišu oblasti šteta po prirodu, kao komponenti održivog razvoja;
6) vreme koje će biti potrebno za efikasnu sanaciju šteta.
Član 6.
Kompenzacijske mere određuju se na osnovu analize statusa pojedinih delova oštećenja prirode i njihove funkcije, odnosno procene stanja oštećenih delova prirode, u odnosu na gubitak i korist od primene kompenzacijskih mera.
Procena stanja oštećenih delova prirode vrši se na osnovu jedinice procene, koja predstavlja jedinicu za merenje gubitka ili koristi pojedinih komponenti prirode i njihove funkcije i služi za određivanje:
1) originalnosti i jedinstvenosti staništa;
2) obima i veličine staništa;
3) jedinice gustine (brojnosti ili biomase), pokrovnosti vegetacije;
4) indikatora kvaliteta staništa;
5) indeksa diverziteta staništa;
6) indikatora diverziteta biljaka;
7) indikatora diverziteta životinja;
8) dominantnog tipa vegetacije (vrste edifikatori);
9) biološke produktivnosti;
10) reproduktivne stope;
11) starosti staništa (stadijumi u sukcesiji - progradaciono degradacioni procesi).
Jedinica procene koristi se na način, kao što je definisano u Prilogu 2. Procena mogućnosti i izvodljivosti kompenzacijskih mera, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čiji je njegov sastavni deo.
Član 7.
U slučaju da nije moguće sprovesti kompenzacijske mere iz člana 2. ovog pravilnika, utvrđuje se novčana naknada u vrednosti prouzrokovanog ili predviđenog oštećenja prirode.
Novčana naknada izračunava se analizom gubitka vrednosti ili koristi pojedinih komponenti prirode i njihove funkcije kroz vreme i određuje se upotrebom jedinice procene iz člana 6. stav 3. ovog pravilnika.
Novčani iznos na ime kompenzacijskih mera uplaćuje se na račun propisan za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije i koristi se preko Fonda za zaštitu životne sredine isključivo za finansiranje projekata zaštite prirode.
Član 8.
Ministarstvo obaveštava javnost o rezultatima utvrđivanja kompenzacijskih mera, objavljivanjem na internet stranici Ministarstva i/ili drugim sredstvima javnog informisanja.
Član 9.
Troškove prikupljanja, obrade i utvrđivanja podataka za utvrđivanje kompenzacijskih mera, kao i troškove kompenzacijskih mera, snosi nosilac aktivnosti.
Član 10.
Postupak utvrđivanja kompenzacijskih mera, ne može trajati duže od šest meseci od dana podnošenja zahteva.
Član 11.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Broj 110-00-138/2009-03
U Beogradu, 17. marta 2010. godine
Ministar, dr Oliver Dulić, s.r.
PRILOG 1.
Pojednostavljeni teorijski primeri procene stanja delova prirode s obzirom na njihovu funkciju
1. Smanjenje vrednosti stanja delova prirode s obzirom na njihovu funkciju
Jedinica procene koristi se u proceni stanja određenih delova prirode s obzirom na njihovu funkciju i izražava se pojedinačnim brojem, težinom, veličinom ili sličnim dimenzijama i površinom oštećenih delova prirode, a mogu biti izraženi i kroz vrednosti stanja staništa, strogo zaštićenih vrsta i zaštićenih vrsta.
Smanjenje vrednosti delova prirode s obzirom na njihovu funkciju slično je finasijskom smanjenju, gde su investicije u različitom vremenskom razdoblju smanjene, tako da se oni mogu bez obzira na vreme nastanka ili formacije porediti, odnosno procenjuju se na istoj osnovi.
Stopa smanjenja predstavlja trenutnu vrednost ekološki zaštićenog područja ili zaštićenog prirodnog dobra, koja iz godine u godinu opada. Stopa smanjenja od 3,5 % preporučuje se za održavanje vrednosti, koja se pripisuje korišćenju u različitim vremenskim periodima, za prvih 30 godina, 3,0 % za narednih 45 godina i tako dalje.
2. Primer analize vode i zaštićenih vrsta
Gubitak resursa nastaje kao posledica oštećenja prirode (vode, strogo zaštićenih vrsta i zaštićenih vrsta) ukoliko je izražen u vrednosti od 10.000 jedinica procene, i može biti privremeni i trajni. Privremeni gubitak može biti nadoknađen merama sanacije, međutim ako privremeni gubitak traje više od 2 godine, smatra se da je to gubitak resursa u potpunosti. U okviru mera sanacije, koje se koriste radi otklanjanja privremenog gubitka, utvrđeno je da je ovaj vid nadoknade najprihvatljiviji za prirodu.
Procena stanja resursa upotrebljava se kako bi se utvrdio okvir kompenzacijske sanacije po jedinici procene koja se pri tom upotrebljava kao "diskontinuirana jedinica stanja resurs/godina" ukoliko je upotrebljena stopa smanjenja od 3,5%.
Prvobitno se izračunava gubitak određenog dela prirode, izražen u jedinicama procene, kao što je prikazano u Tabeli 1.
Tabela 1.
-------------------------------------------------------------------------
Godina Nominalna jedinica stanja Smanjenje jedinice stanja
resurs/godina resurs/godina
-------------------------------------------------------------------------
1 10.000 10.000
2 10.