Na osnovu člana 8. stav 2. Zakona o sanitarnom nadzoru ("Službeni glasnik RS", br. 34/94 i 25/96),
Ministar za zdravlje donosi
PRAVILNIK
O BLIŽIM SANITARNO-HIGIJENSKIM USLOVIMA ZA OBJEKTE ZA ODRŽAVANjE LIČNE HIGIJENE
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 17 od 18. maja 2000)
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se bliži sanitarno-higijenski uslovi za objekte za održavanje lične higijene, i to u pogledu lokacije objekta, okruženja, izgradnje, uređenja, snabdevanja vodom i odvoda otpadnih voda, uklanjanja čvrstih otpadnih materija, prostorija i opreme, održavanja higijene i preduzimanja drugih sanitarno-higijenskih mera u objektima i njihovoj neposrednoj okolini u cilju zaštite zdravlja ljudi.
Član 2.
Objektima za održavanje lične higijene (u daljem tekstu: objekti), u smislu ovog pravilnika, smatraju se frizerske, manikirske i pedikirske radnje, kozmetički saloni, saloni za masaže i solarijumi, kao i drugi objekti u kojima se osim osnovne delatnosti pružaju i higijenske usluge.
Član 3.
Objekti se lociraju na suvim i ocednim mestima, na kojima je obezbeđena mogućnost snabdevanja objekta električnom energijom, higijenski ispravnom vodom, kao i mogućnost odvođenja otpadnih voda i drugih otpadnih materija na higijenski način.
Objekti se ne mogu locirati u blizini drugih objekata koji mogu štetno uticati na higijenske uslove u objektu i na mestima na kojima mogu ugrožavati uslove stanovanja, zdravstvene, dečije i socijalne zaštite.
Slobodne površine oko objekta uređuju se, a prilazne staze i platoi izgrađuju se od čvrstog materijala (beton, asfalt, kamen i sl.)
Član 4.
Objekti se izgrađuju od čvrstog materijala kojim se obezbeđuje zvučna, termo i hidroizolacija i održavanje mikroklimatskih uslova potrebnih za rad.
Član 5.
Objekat se snabdeva vodom iz javne vodovodne mreže, a u naseljima i na lokacijama gde to nije moguće, iz sopstvenih vodnih objekata, kojima se obezbeđuje stalno snabdevanje objekata dovoljnom količinom higijenski ispravne tekuće vode.
Član 6.
Objekti se priključuju na javnu kanalizacionu mrežu, a u naseljima, odnosno drugim lokacijama, koja nemaju izgrađenu javnu kanalizacionu mrežu, objekat se priključuje na sopstvenu kanalizaciju sa uređajima za prečišćavanje (septička jama, biološki filteri i sl.), u skladu sa sanitarnim propisima i propisima o zaštiti voda i životne sredine.
Član 7.
Čvrste otpadne materije odlažu se u specijalne higijenske kante smeštene u objektu i kontejnere smeštene u posebnom, betoniranom delu dvorišta.
Higijenske kante i kontejneri svakodnevno se prazne, peru i dezinfikuju i ne koriste se u druge svrhe.
Član 8.
Prostorije u kojima se pružaju higijenske usluge moraju ispunjavati sledeće uslove:
1) da su građene od čvrstog materijala koji omogućava održavanje mikroklimatskih uslova potrebnih za očuvanje zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe i da su građevinsko-tehnički i prostorno pogodne za pružanje određene vrste usluga;
2) da su funkcionalno povezane i podeljene na posebna odeljenja, ukoliko se u objektu pružaju različite higijenske usluge ili iste higijenske usluge osobama različitog pola;
3) da su zaštićene od glodara i insekata, kao i svakog drugog uticaja okoline koji bi mogao štetno delovati na higijensko stanje u prostorijama;
4) da je u njima, u skladu sa ovim pravilnikom, obezbeđena higijenski ispravna topla i hladna, tekuća voda;
5) da su snabdevene uređajima za otklanjanje otpadnih voda i drugih otpadnih materija na higijenski način.
Član 9.
Zidovi, pregradni zidovi između odeljenja i tavanice prostorija izgrađuju se od čvrstog materijala i izvode se tako da se na njima ne stvara kondenzovana vlaga i ne zadržava prašina i druge štetne materije.
Zidovi, pregradni zidovi između odeljenja i tavanice prostorija moraju biti ravni, bez pukotina i oštećenja, bele ili neke druge svetle boje.
Član 10.
Podovi prostorija izgrađuju se od čvrstog, nepropustljivog materijala, sa glatkim površinama otpornim na sredstva za pranje, dezinfekciju i druge agresivne materije.
Podovi prostorija moraju biti ravni, bez oštećenja i ne smeju biti klizavi.
Član 11.
Prostorije se osvetljavaju veštačkim i/ili prirodnim svetlom.
Veštačko osvetljenje uvodi se u sve prostorije objekta, i podešava se prema nameni prostorija, vrsti higijenskih usluga i broju mesta za rad.
Veštačkim osvetljenjem obezbeđuje se potreban intenzitet svetlosti, koja mora biti difuzna, ujednačena i emitovana na način kojim se onemogućava stvaranje senki, treperenja, bleska i dodatne toplote.
Raspored, površina i broj otvora za prirodno osvetljenje prostorija obezbeđuje ravnomerno osvetljavanje svih delova prostorija.
Član 12.
U prostorijama se obezbeđuju prirodna i veštačka ventilacija.
Otvori za dovod svežeg vazduha moraju biti zaštićeni od prodora insekata i postavljaju se tako da sprečavaju kontaminaciju vazduha prašinom, štetnim gasovima ili neprijatnim mirisima.
Veštačka ventilacija u prostorijama obezbeđuje se upotrebom ventilatora i drugih uređaja odgovarajuće vrste i kapaciteta.
Član 13.
U svim prostorijama obezbeđuje se, u zavisnosti od namene prostorije, temperatura od 18 do 25oC.
Član 14.
Higijenske usluge ne mogu se pružati u prostorijama koje se koriste za stanovanje ili za neku drugu poslovnu delatnost ili su neposredno povezane sa tim prostorijama.
Član 15.
Kad se u objektu pruža samo jedna, određena higijenska usluga (npr. frizerska), takav objekat mora imati najmanje sledeće prostorije:
1) radnu prostoriju - površine od najmanje 10m2, sa visinom od najmanje 2,60m;
2) sanitarnu prostoriju - površine od najmanje 3m2;
3) prostoriju za smeštaj upotrebljenog rublja, prljavih radnih odela, odlaganje pribora i sredstava za održavanje higijene prostorija, po potrebi smeštaj mašina za pranje i sušenje rublja - površine od najmanje 5m2;
4) prostoriju ili poseban izdvojen prostor za držanje čistog rublja i predmeta opšte upotrebe koji se koriste pri radu - površine od najmanje 3m2.
Član 16.
Radnu prostoriju čine:
1) prostor mesta za rad;
2) prostor za čekanje;
3) komunikacioni prostor.
Površina prostora jednog mesta za rad iznosi 2,50m2 po stolici za rad, odnosno 4m2po ležaju za rad ili krevetu za sunčanje.
Mesta za rad mogu se međusobno odvajati posebnim paravanima ili pokretnim, pregradnim panoima.
Površina prostora za čekanje iznosi 1m2po sedištu za čekanje.
Komunikacioni prostor čini slobodni prostor između sedišta za čekanje i mesta za rad, širine od najmanje 1m.
Član 17.
Sanitarnu prostoriju čine izdvojen prostor sa sanitarnim čvorom i predprostor opremljen uređajima, priborom i sredstvima za pranje, sušenje i dezinfekciju ruku lica koja pružaju higijenske usluge.
Član 18.
U radnim i sanitarnim prostorijama obezbeđuje se higijenski ispravna, topla i hladna, tekuća voda.
Kad se u radnoj prostoriji pružaju frizerske usluge, higijenski ispravna, topla i hladna tekuća voda obezbeđuje se za svako mesto za rad predviđeno za pranje kose i brijanje.
Član 19.
Kad se u objektu pružaju dve ili više različitih higijenskih usluga, takav objekat mora imati najmanje sledeće prostorije:
1) radnu prostoriju, podeljenu prema vrsti higijenskih usluga na odeljenja, čija površina, u skladu sa članom 16. stav 2. ovog pravilnika, zavisi od vrste higijenske usluge i broja mesta za rad;
2) prostoriju za smeštaj upotrebljenog rublja, prljavih radnih odela, mašina za pranje i sušenje rublja i