Na osnovu člana 15. stav 2, člana 18. stav 5, člana 20. stav 9. i člana 21. stav 8. Zakona o metrologiji ("Službeni glasnik RS", broj 30/10),
Ministar privrede donosi

PRAVILNIK

O AUTOMATSKIM MERILIMA NIVOA TEČNOSTI U NEPOKRETNIM REZERVOARIMA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 114 od 23. decembra 2013)

Predmet

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju zahtevi za automatska merila nivoa tečnosti u nepokretnim rezervoarima, označavanje automatskih merila nivoa tečnosti u nepokretnim rezervoarima, tehnička dokumentacija, način utvrđivanja ispunjenosti zahteva za automatska merila nivoa tečnosti u nepokretnim rezervoarima, način ispitivanja tipa automatskih merila nivoa tečnosti u nepokretnim rezervoarima, metode merenja, kao i način i uslovi overavanja automatskih merila nivoa tečnosti u nepokretnim rezervoarima.

Primena

Član 2.

Ovaj pravilnik primenjuje se na automatska merila nivoa tečnosti namenjena za merenje nivoa tečnosti u nepokretnim rezervoarima (u daljem tekstu: merila), odnosno za merenje zapremine (količine) tečnosti uskladištene u rezervoaru uz korišćenje tabela zapremine rezervoara.

Značenje pojedinih izraza

Član 3.

Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) nivo je razdelna površina (međupovršina) između dve sredine s različitim fizičkohemijskim osobinama (tečna-gasna faza, gorivo-voda i sl.);
2) nivo tečnosti je vertikalno rastojanje između donje referentne ravni i međupovršine tečna-gasna faza;
3) donja referentna ravan je horizontalna ravan u kojoj leži gornja površina referentne ploče u odnosu na koju se meri nivo tečnosti;
4) referentna ploča je horizontalna ploča nerazdvojivo (fiksno) povezana sa donjim delom plašta rezervoara ili sa vođicom elementa za detekciju nivoa tečnosti;
5) najmanja visina merenja je visina koja se pri prijemu ili izdavanju tečnosti može merilom izmeriti sa greškom koja ne prelazi najveću dozvoljenu grešku merila propisanu ovim pravilnikom;
6) najveća visina merenja je rastojanje između donje referentne ravni i maksimalnog nivoa tečnosti, odnosno najveće dozvoljene visine punjenja rezervoara;
7) visina punjenja je visina stuba tečnosti od referentne ploče do nivoa tečnosti;
8) merilo sa elementom za direktnu detekciju nivoa tečnosti je merilo opremljeno elementom za neposredno otkrivanje nivoa tečnosti (plovak, uranjajući klip, kugla). Informacije o nivou tečnosti zasnivaju se na pomeranju elementa za detekciju;
9) merilo sa elementom za indirektnu detekciju nivoa tečnosti je svako merilo koje nije opremljeno elementom za neposredno otkrivanje nivoa tečnosti, odnosno merilo kod kojeg su ugrađeni kapacitivni, ultrazvučni ili slični indirektni elementi za detekciju nivoa tečnosti;
10) element za detekciju nivoa tečnosti je element koji prati vertikalno kretanje nivoa tečnosti i preko mernog pretvarača daje informaciju o nivou tečnosti pokaznom uređaju;
11) plovak je element za direktnu detekciju nivoa tečnosti koji prati nivo tečnosti i ima masu manju od mase istisnute tečnosti;
12) uranjajući klip, kugla je element za direktnu detekciju nivoa tečnosti koji prati nivo tečnosti i ima masu veću od mase istisnute tečnosti;
13) pokazni uređaj je deo merila koji prikazuje rezultate merenja;
14) greška pokazivanja merila je razlika između vrednosti merenog nivoa tečnosti izmerene merilom i vrednosti izmerene etalonom pokazane vrednosti merila i prave (etalonom izmerene) vrednosti merenog nivoa;
15) osnovna greška je greška koju merila ima kada radi u referentnim uslovima;
16) referentna visina merila je rastojanje između najmanje visine merenja koju merilo može da izmeri i donje referentne ploče;
17) uticajna veličina je veličina koja ne podleže merenju, ali utiče na vrednost merene veličine ili na pokazivanje merila;
18) kontrolni sistem je sistem priključen ili ugrađen u merilo koji omogućava da merilo otkrije i reaguje na znatnije poremećaje;
19) osetljivost je najveća promena merene veličine koja ne proizvodi vidljivu promenu u odzivu merila odnosno u prikazivanju rezultata merila;
20) poremećaj je razlika između greške prikazivanja i osnovne greške elektronskog merila koja nastaje usled neželjene promene podataka sadržanih u merilu ili koji protiču kroz merilo;
21) značajan poremećaj je poremećaj koji uzrokuje greške merila veće od najvećih dozvoljenih grešaka propisanih ovim pravilnikom;
22) zakonski relevantan softver čine programi, podaci i parametri koji su sastavni deo merila i koji određuju ili izvršavaju funkcije koje su predmet zakonske kontrole merila.
Drugi izrazi koji se upotrebljavaju u ovom pravilniku, a nisu definisani u stavu 1. ovog člana, imaju značenje definisano zakonima kojima se uređuju metrologija i standardizacija.

Merne jedinice

Član 4.

Rezultat merenja merilom izražava se u zakonskim mernim jedinicama dužine u skladu sa zakonom kojim se uređuje metrologija i propisom donetim na osnovu tog zakona.

Zahtevi

Član 5.

Zahtevi za merila dati su u Prilogu 1 - Zahtevi, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 6.

Proizvođač merila sačinjava tehničku dokumentaciju koja omogućava utvrđivanje ispunjenosti zahteva iz člana 5. ovog pravilnika.
Tehnička dokumentacija sadrži naročito:
1) uputstvo za upotrebu, uključujući i podatke o uslovima za instalaciju, upotrebu i čuvanje merila;
2) tehničke i metrološke karakteristike merila (npr. tip, merni opseg, osetljivost, rezolucija, naznačeni uslovi rada, vrsta merila i princip rada - magnetostriktivno, radarsko i sl.);
3) listu elektronskih podsklopova merila sa njihovim osnovnim karakteristikama;
4) tehničke crteže;
5) opšte informacije o softveru merila;
6) izlaze za ispitivanje, njihovo korišćenje, kao i njihov odnos sa parametrima koji se mere;
7) drugu dokumentaciju i dokaze koji potvrđuju usaglašenost merila sa zahtevima ovog pravilnika.

Član 7.

Na merilo se postavljaju sledeći natpisi i oznake:
1) službena oznaka tipa iz uverenja o odobrenju tipa merila;
2) poslovno ime, odnosno naziv proizvođača merila;
3) oznaka osnovnog tipa (modela) merila;
4) serijski broj i godina proizvodnje merila;
5) merni opseg merila.
Na daljinski pokazni uređaj merila se postavljaju sledeći natpisi i oznake:
1) identifikaciona oznaka ili broj rezervoara na koji je merilo postavljeno;
2) službena oznaka tipa iz uverenja o odobrenju tipa merila.
Ukoliko se merilo sastoji od nekoliko odvojenih jedinica, svaka jedinica se označava u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana.
Natpisi i oznake iz st. 1. i 2. ovog člana postavljaju se tako da budu vidljive, čitljive i neizbrisive, odnosno da ih nije moguće ukloniti bez trajnog oštećenja.

Član 8.

Merilo podleže odobrenju tipa i prvom, redovnom i vanrednom overavanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje metrologija i propisima donetim na osnovu tog zakona.

Način utvrđivanja ispunjenosti metroloških zahteva

Član 9.

Utvrđivanje ispunjenosti zahteva za merila vrši se ispitivanjem tipa merila.
Ispitivanje tipa merila obuhvata:
1) ispitivanje funkcionalnosti merila;
2) ispitivanje greške merila;
3) ispitivanje nepovratnosti (histerezisa);
4) ispitivanje osetljivosti;
5) ispitivanje uticaja promene uslova okoline;
6) ispitivanje uticaja promene napona napajanja;
7) ispitivanje uticaja zračenih radiofrekvencijskih polja;
8) ispitivanje uticaja kondukcionih radiofrekvencijskih polja;
9) ispitivanje uticaja elektrostatičkog pražnjenja;
10)