Na osnovu člana 29. Zakona o robnim rezervama ("Službeni list SFRJ", br. 58/89 i "Službeni list SRJ", br. 16/93, 32/94 i 28/96), Savezna vlada donosi

ODLUKU

O USLOVIMA KORIŠĆENjA SAVEZNIH ROBNIH REZERVI I SKLADIŠTA

(Objavljena u "Sl. listu SRJ", br. 9/97)

I. OSNOVNE ODREDBE

1.
Ovom odlukom utvrđuju se uslovi pod kojima se roba iz saveznih robnih rezervi može dati na zajam i u zakup, uslovi za izdavanje u zakup slobodnog skladišnog prostora kojim raspolaže Savezna direkcija za robne rezerve (u daljem tekstu: Direkcija), uslovi za nabavku i prodaju robe radi obrazovanja i obnavljanja saveznih robnih rezervi, i uslovi plasmana i deponovanja novčanih sredstava Direkcije.

II. USLOVI DAVANjA ROBE NA ZAJAM

2.
Roba iz saveznih robnih rezervi (iznad NEP-a), daje se na zajam proizvođačima, radi proizvodnje za izvoz, za potrebe Vojske Jugoslavije, elektroprivrede, rudarstva, poljoprivrede, zdravstva, kao i proizvođačima prioritetnih roba za snabdevanje stanovništva i stabilnost tržišta.
3.
Pod istim uslovima prednost za dobijanje robe na zajam imaju direktni izvoznici i primarni proizvođači, koji sa izvoznicima imaju zajednički program proizvodnje za izvoz, kao i proizvođači koji redovno izmiruju ugovorne obaveze po ranije odobrenim pozajmicama.
4.
Roba se može dati na zajam sa rokom vraćanja do jedne godine, s tim da na obrazloženi zahtev zajmoprimca, Direkcija može produžiti rok vraćanja. Zajmoprimac je dužan da Direkciji vrati robu iste vrste, količine i kvaliteta.
Prilikom vraćanja robe date na zajam Direkcija može prihvatiti da zajmoprimac vrati drugu robu koju proizvodi, ili poseduje, ako je to od interesa za popunu saveznih robnih rezervi, pri čemu će se primeniti paritetne cene na dan dospeća obaveza.
5.
Savezna vlada, na predlog Direkcije, odlučuje o davanju robe na zajam koja se nalazi u NEP-u, kao i o produžavanju rokova za vraćanje te robe.
6.
Roba se, po pravilu, ne može dati na zajam preduzeću i drugom pravnom licu koje je u sudskom sporu sa Direkcijom.
7.
Na vrednost pozajmljene robe plaća se kamata u visini od 1,3 procenata mesečno.
Osnovicu za obračun kamate predstavlja tržišna vrednost robe na dan obračuna obaveze, a za robu za koju su propisane mere neposredne kontrole cena - nabavna vrednost robe, kojom se obezbeđuje integritet roba i sredstava. Za naftu i naftne derivate osnovicu predstavlja propisana rafinerijska cena.
Izuzetno od odredbe stava 1. ove tačke, roba kojoj ističe rok upotrebe može se davati na zajam i po nižim kamatnim stopama ili bez kamate.
8.
Na vrednost pozajmljene robe Vojska Jugoslavije ne plaća kamatu.
9.
Savezna vlada može odlučiti da se na vrednost pozajmljene robe Crvenom krstu Jugoslavije ne plaća kamata.
10.
Kamata, odnosno naknada za zakup obračunava se mesečno, a zajmoprimac, odnosno zakupac dužan je da kamatu, odnosno naknadu plati u roku od osam dana od dana nastanka obaveze.
Izuzetno od odredbe stava 1. ove tačke, zajmoprimac, odnosno zakupac može obavezu po osnovu kamate, odnosno zakupnine izmiriti u robi, ako se prodajom te robe mogu obezbediti novčana sredstva, u visini obračunate kamate, odnosno zakupnine.
Ako zajmoprimac, odnosno zakupac ne plati kamatu, odnosno zakupninu u roku iz stava 1. ove tačke, dužan je da plati ugovorenu kaznenu kamatu.
Ako zajmoprimac, odnosno zakupac ne izvršava uredno obaveze po osnovu zajma, odnosno zakupa, preduzeće se mere za prinudnu naplatu duga i druge mere u skladu sa ugovorom.
11.
Radi obezbeđenja sigurnosti urednog vraćanja robe date na zajam i urednog plaćanja ugovorne kamate, zajmoprimac će Direkciji, pre preuzimanja robe, predati akceptni nalog, a zajmoprimac iz tačke 3. ove odluke, koji po zajedničkom programu sa primarnim proizvođačem proizvodi robu za izvoz - i akceptni nalog primarnog proizvođača.
Pored akceptnog naloga, zajmoprimac će predati i jedan od sledećih instrumenata obezbeđenja vraćanja robe i plaćanja kamate:
1) garanciju bonitetne