Na osnovu člana 21. stav 1. Zakona o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/2003 i 55/2004) i člana 28. stav 6, člana 30. stav 4, člana 33. stav 6. i člana 36. Zakona o bankama ("Službeni glasnik RS", broj 107/2005),
Guverner Narodne banke Srbije donosi

ODLUKU

O UPRAVLjANjU RIZICIMA

(Objavljeno u "Sl. glasnik RS", br. 57 od 30 juna 2006, 86/07)

1.
Ovom odlukom utvrđuju se kriterijumi za identifikovanje, merenje i procenu rizika kojima je banka izložena u svom poslovanju, kao i za upravljanje tim rizicima, uključujući i način izračunavanja pojedinačnih pokazatelja poslovanja banke u vezi sa upravljanjem rizicima i ograničenjima koja se odnose na te rizike.
2.
Banka je dužna da identifikuje, meri i procenjuje rizike kojima je izložena u svom poslovanju i da upravlja tim rizicima u skladu sa Zakonom o bankama, drugim propisima i svojim aktima.
3.
Rizici kojima je banka naročito izložena u svom poslovanju su sledeći:
1) rizik likvidnosti,
2) kreditni rizik,
3) tržišni rizici (kamatni i devizni rizik),
4) rizici izloženosti banke,
5) rizici ulaganja banke,
6) rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena,
7) operativni rizik.
4.
Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze.
Nivo likvidnosti banke iskazuje se pokazateljem likvidnosti, koji predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja prvog reda i likvidnih potraživanja drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.
Banka je dužna da nivo likvidnosti održava tako da pokazatelj likvidnosti:
- iznosi najmanje 1,0 - kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu;
- ne bude manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana;
- iznosi najmanje 0,8 - kada je obračunat za jedan radni dan.
Kritično nizak nivo likvidnosti, u smislu ove odluke, predstavlja nivo likvidnosti čiji je pokazatelj niži od pokazatelja iz stava 3. ove tačke.
Ako banka utvrdi kritično nizak nivo likvidnosti, dužna je da o tome obavesti Narodnu banku Srbije - najkasnije narednog radnog dana. Ovo obaveštenje sadrži podatke o iznosu likvidnih sredstava koja nedostaju, o razlozima nelikvidnosti i o planiranim aktivnostima za otklanjanje uzroka nelikvidnosti.
5. Likvidna potraživanja banke prvog reda, u smislu ove odluke, čine gotovina i potraživanja banke kod kojih je ugovoreno da dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, i to:
- gotovina u blagajni, sredstva na žiro računu, zlato i drugi plemeniti metali;
- sredstva na računima kod banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršiliStandard&Poor'siliFitch/IBCA, rangirane s najmanjeBBBili koje je izvršioMoody's- s najmanjeBaa3;
- depoziti kod Narodne banke Srbije;
- čekovi i druga novčana potraživanja u postupku realizacije;
- neopozive kreditne linije odobrene banci;
- akcije i obveznice kotirane na berzi.
Ostala potraživanja banke koja dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti predstavljaju, u smislu ove odluke, likvidna potraživanja banke drugog reda.
6. Obaveze banke po viđenju i bez ugovorenog roka dospeća, u smislu ove odluke, čine deo njenih obaveza, i to:
- 40% depozita po viđenju banaka,
- 20% depozita po viđenju ostalih deponenata,
- 10% štednih uloga,
- 5% garancija i drugih vrsta jemstava,
- 20% neiskorišćenih odobrenih neopozivih kreditnih linija.
Ostale obaveze banke koje dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti predstavljaju, u smislu ove odluke, obaveze banke sa ugovorenim rokom dospeća.
7. Likvidna potraživanja banke obračunavaju se po tržišnoj vrednosti, a ako tu vrednost nije moguće utvrditi - po knjigovodstvenoj vrednosti.
Dinarska protivvrednost likvidnih potraživanja i obaveza banke koji glase na stranu valutu utvrđuje se po zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna.
Ako potraživanje ili obaveza banke iz tač. 5. i 6. ove odluke dospevaju u anuitetima, u obračun pokazatelja likvidnosti uključuju se anuiteti tog potraživanja ili obaveze koji dospevaju u roku od mesec dana od dana vršenja obračuna.
Za potrebe izračunavanja pokazatelja likvidnosti, depoziti banke po viđenju i depoziti s dnevnom avizom smatraju se depozitima oročenim na jedan dan.
8. U obračun pokazatelja likvidnosti banke ne uključuju se njena potraživanja koja se klasifikuju u kategorije V, G i D u skladu sa odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.
9. Banka je dužna da uspostavi takav informacioni sistem koji će obezbediti podatke za blagovremeno i kontinuirano upravljanje rizikom likvidnosti, a naročito za:
1) planiranje priliva i odliva novčanih sredstava;
2) utvrđivanje i praćenje pokazatelja likvidnosti na dnevnoj osnovi;
3) merenje i praćenje likvidnosti banke na dnevnoj osnovi;
4) merenje i praćenje likvidnosti za svaku valutu značajnu za ukupnu likvidnost banke;
5) praćenje usklađenosti poslovanja sa uspostavljenim limitima banke za upravljanje rizikom likvidnosti;
6) analizu kretanja i procenu stabilnosti depozita;
7) izradu izveštaja za potrebe organa banke.
10. Banka je dužna da utvrdi procedure kojima se obezbeđuje postupanje u okolnostima, odnosno situacijama koji mogu dovesti do kritično niskog nivoa njene likvidnosti.
Procedurama iz stava 1. ove tačke potrebno je naročito utvrditi šta se smatra okolnostima, odnosno situacijama iz tog stava, zatim utvrditi nadležnosti i odgovornosti u banci za primenu ovih procedura, mogućnosti za promene strukture i izvora sredstava, planirane vidove komunikacije s regulatornim telima, najznačajnijim klijentima banke i javnošću, kao i način pribavljanja likvidnih sredstava koja nedostaju.
11. Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.
Banka je dužna da kreditni rizik identifikuje, meri i procenjuje na osnovu kreditne sposobnosti dužnika, na osnovu njegove urednosti u izvršavanju obaveza prema banci i na osnovu kvaliteta instrumenata obezbeđivanja potraživanja banke, a u skladu sa odlukama kojima se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, odnosno adekvatnost njenog kapitala.
12. Tržišni rizici, u smislu ove odluke, obuhvataju kamatni i devizni rizik.
13. Kamatni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa.
Banka priprema izveštaje za merenje kamatnog rizika za sve pozicije aktive, pasive i vanbilansnih stavki, kao i za ostale naknade ili rashode koji su izloženi ovom riziku.
Banka je dužna da kamatni rizik meri najmanje jednom tromesečno, odnosno dužna je da ga meri i u kraćim intervalima ako utvrdi da postoje znatnije promene kamatnih stopa, odnosno obima ili vrste njene aktive, pasive ili vanbilansnih stavki.
Banka utvrđuje uticaj promene kamatnih stopa na prihod banke, raspon kamatnih stopa, trošak sredstava izražen kamatnom stopom i neto kamatnu maržu banke.
Banka je dužna da svojom aktima uredi kamatnu politiku (utvrđivanje visine kamatnih stopa i sl.).
14. Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa.
Pokazatelj deviznog rizika je odnos između ukupne otvorene devizne pozicije banke i kapitala banke, obračunat u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke.
Banka je dužna da odnose između aktive i pasive održava tako da njena ukupna otvorena devizna pozicija na kraju svakog radnog dana ne bude veća od 30% njenog kapitala.
Banka čije je pokazatelj deviznog rizika u toku dva uzastopna radna dana veći od procenta iz stava 3. ove tačke - dužna je da o tome obavesti Narodnu banku Srbije narednog radnog dana.
15. Rizici izloženosti banke, u smislu ove odluke, obuhvataju rizike izloženosti banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti banke prema licu povezanom s bankom.
16. Ukupna izloženost banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica predstavlja zbir svih bilansnih potraživanja i vanbilansnih stavki koji se odnose na to lice ili grupu povezanih lica, osim:
- sredstava po viđenju i sredstava oročenih do sedam dana na računima kod banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršiliStandard&Poor'siliFitch/IBCArangirane s najmanjeBBBili koje je izvršioMoody's- s najmanjeBaa3, umanjenih za deo koji služi za obezbeđenje izmirenja preuzetih obaveza;
- potraživanja od Narodne banke Srbije ili Republike Srbije i potraživanja obezbeđenih njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv;
- potraživanja od vlada i centralnih banaka zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i potraživanja obezbeđenih