MEĐUNARODNI
RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 33
(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)
Zarada po akciji
Ovaj Standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji pokrivaju periode koji počinju na dan 1. januara 1998. godine ili nakon tog datuma.
U 1999. godini stav 45 je izmenjen kako bi zamenio povezivanje na MRS 10 Potencijalne obaveze i događaji koji nastaju nakon datuma bilansa stanja pozivanjem na MRS 10 Događaji nakon datuma bilansa stanja.
Za MRS 31 vezuje se sledeće SKT Tumačenje:
- SKT-24 Zarada po akciji - Finansijski instrumenti i drugi ugovori koji mogu da se namire u akcijama
Međunarodni računovodstveni standard MRS 33 Zarada po akciji
Međunarodni računovodstveni standard 33 Zarada po akciji (MRS 33) utvrđen je stavovima 1-53. Ovi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde). MRS 33 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.
CILj
Cilj ovog standarda je da propiše načela za utvrđivanje i prikazivanje zarade po akciji, što će omogućiti bolja poređenja uspešnosti poslovanja različitih preduzeća u istom periodu i istog preduzeća u različitim računovodstvenim periodima. Ovaj standard najviše pažnje posvećuje imeniocu u obračunu zarade po akciji. Čak i ako su podaci o zaradi po akciji ograničeni zbog različitih računovodstvenih politika koje se koriste za utvrđivanje zarade, dosledno utvrđeni imenilac poboljšava finansijsko izveštavanje.
DOMET
Preduzeća čijim se akcijama javno trguje
1.
Ovaj standard primenjuju preduzeća čijim se običnim akcijama ili potencijalnim običnim akcijama javno trguje i preduzeća koja se nalaze u postupku emisije običnih akcija ili potencijalnih običnih akcija na javnim tržištima hartija od vrednosti.
2.
Kada se istovremeno prikazuju finansijski izveštaji matičnog i konsolidovanog preduzeća, informacije koje se zahtevaju ovim standardom treba prikazati samo na nivou konsolidovanih informacija.
3.
Korisnike finansijskih izveštaja matičnog preduzeća obično zanimaju i potrebne su im informacije o rezultatima poslovanja grupe u celini.
Preduzeća čijim se akcijama javno ne trguje
4.
Preduzeće koje nema ni obične akcije ni potencijalne obične akcije kojima se javno trguje, ali koje obelodanjuje zaradu po akciji, obračunava i obelodanjuje zaradu po akciji u skladu sa ovim standardom.
5.
Od preduzeća koje nema ni obične akcije ni potencijalne obične akcije kojima se javno trguje se ne zahteva da obelodanjuje zaradu po akciji. Međutim, mogućnost upoređivanja preduzeća u finansijskom izveštavanju i dalje postoji ako bilo koje takvo preduzeće koje odluči da obelodani zaradu po akciji obračunava zaradu po akciji u skladu sa načelima iz ovog standarda.
Definicije
6.
Sledeći izrazi se koriste u ovom standardu u dole navedenom značenju:
Obična akcija je instrument kapitala koji je podređen svim drugim klasama instrumenata kapitala.
Potencijalna obična akcija je finansijski instrument ili drugi ugovor koji njegovom imaocu može dati pravo na obične akcije.
Varanti ili opcije su finansijski instrumenti koji njihovom imaocu daju pravo na kupovinu običnih akcija.
7.
Obične akcije učestvuju u neto dobitku za period samo nakon drugih vrsta akcija kao što su povlašćene akcije. Preduzeće može imati više klasa običnih akcija. Obične akcije iste klase imaju ista prava na dividendu.
8.
Primeri potencijalnih običnih akcija su sledeći:
(a) dužnički instrumenti ili instrumenti kapitala, uključujući i povlašćene akcije, koji se mogu pretvoriti u obične akcije;
(b) varanti i opcije akcija;
(c) programi koji zaposlenima omogućavaju da dobiju obične akcije kao deo naknade za rad i drugi programi za kupovinu akcija; i
(d) akcije koje bi se emitovale nakon ispunjenja određenih uslova iz ugovorenih aranžmana, kao što su kupovina preduzeća ili druge imovine.
9.
Sledeći izrazi se koriste sa značenjima koja su im data u MRS 32 Finansijski instrumenti: obelodanjivanje i prikazivanje:
Finansijski instrument je svaki ugovor po osnovu kojeg nastaje i finansijsko sredstvo jednog preduzeća i finansijska obaveza ili instrument kapitala drugog preduzeća.
Instrument kapitala je svaki ugovor kojim se dokazuje preostali interes u imovini preduzeća nakon odbitka svih njegovih obaveza.
Poštena vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza izmiriti u transakciji između dobro obaveštenih i voljnih strana, međusobno suočenih.
Merenje
Osnovna zarada po akciji
10.
Osnovna zarada po akciji se obračunava tako što se neto dobitak ili gubitak perioda koji može da se pripiše imaocima običnih akcija podeli ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija koje su u opticaju tokom perioda.
Zarada - osnovna
11.
Za potrebe obračunavanja osnovne zarade po akciji, neto dobitak ili gubitak perioda koji može da se pripiše imaocima običnih akcija predstavlja neto dobitak ili gubitak perioda nakon odbitka povlašćenih dividendi.
12.
Sve stavke prihoda i rashoda koje se priznaju u nekom periodu, uključujući poreski rashod, vanredne stavke i manjinske interese, uključuju se u utvrđivanje neto dobitka ili gubitka za taj period (videti MRS 8, Neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene računovodstvenih politika). Iznos neto dobitka koji se može pripisati imaocima povlašćenih akcija, uključujući i povlašćene dividende za taj period, odbija se od neto dobitka perioda (odnosno pripisuje se neto gubitku perioda) kako bi se obračunao neto dobitak ili gubitak perioda koji se može pripisati imaocima običnih akcija.
13.
Iznos povlašćenih dividendi koji se odbija od neto dobitka perioda predstavlja:
(a) iznos svih povlašćenih dividendi na nekumulativne povlašćene akcije čija je isplata objavljena za taj period; i
(b) celokupan iznos potrebnih povlašćenih dividendi za kumulativne povlašćene akcije u tom periodu, bez obzira da li je isplata dividendi objavljena. Iznos povlašćenih dividendi na kumulativne povlašćene akcije koje su isplaćene ili čija je isplata objavljena u toku tekućeg perioda, a koje se odnose na prethodne periode.
Po akciji - osnovna
14.
Za potrebe obračunavanja osnovne zarade po akciji, broj običnih akcija predstavlja ponderisani prosečni broj običnih akcija koje su u opticaju tokom perioda.
15.
Ponderisani prosečni broj običnih akcija koje su u opticaju tokom perioda odražava činjenicu da je iznos akcionarskog kapitala mogao varirati tokom perioda kao rezultat većeg ili manjeg broja akcija u opticaju u bilo kom trenutku. To je broj običnih akcija u opticaju na početku perioda, korigovan brojem otkupljenih ili emitovanih običnih akcija tokom perioda pomnoženim sa faktorom vremenskog ponderisanja. Faktor vremenskog ponderisanja je broj dana u kojima su određene akcije bile u opticaju izražen kao proporcija ukupnog broja dana u periodu; razumna procena ponderisanog proseka je odgovarajuća u mnogim slučajevima.
Primer - Ponderisani prosečni broj akcija
Emitovane Sopstvene Akcije u
akcije akcije opticaju
01.01.20H1. Stanje na početku godine 2.000 300 1.700
31.05.20H1. Emisija novih akcija za gotovinu 800 - 2.500
01.12.20H1. Kupovina sopstvenih akcija za gotovinu - 250 2.250
31.12.20H1. Stanje na kraju godine 2.800 550 2.250
Obračun ponderisanog proseka:
(1.700 x5/12) + (2.500x6/12) + (2.250x1/12) = 2.146 akcija ili:
(1.700 x12/12) + (800x7/12) - (250x1/12) = 2.146 akcija
16.
U većini slučajeva, akcije se uključuju u ponderisani prosečni broj akcija od datuma kada se može primiti naknada za njih (što je obično datum njihove emisije), na primer:
(a) obične akcije koje su emitovane u zamenu za gotovinu uključuju se kada se za njih može primiti gotovina;
(b) obične akcije koje su emitovane prilikom dobrovoljnog ponovnog ulaganja dividendi na obične ili povlašćene akcije uključuju se na dan isplate dividendi;
(c) obične akcije koje su emitovane kao rezultat konverzije dužničkog instrumenta u obične akcije uključuju se od datuma kada kamata prestane da se obračunava;
(d) obične akcije koje su emitovane umesto kamate ili glavnice na osnovu drugih finansijskih instrumenata uključuju se od datuma kada kamata prestane da se obračunava;
(e) obične akcije koje su emitovane u zamenu za izmirenje neke obaveze preduzeća uključuju se od datuma izmirenja;
(f) obične akcije koje su emitovane kao naknada za sticanje nekog sredstva koje nije gotovina uključuju se od datuma kada je sticanje priznato; i
(g) obične akcije koje su emitovane za pružanje usluga preduzeću uključuju se nakon pružanja usluga.
U ovim i drugim slučajevima vreme uključivanja običnih akcija se utvrđuje posebnim uslovima koji su vezani za njihovu emisiju. stoga treba ozbiljno proučiti sadržaj svakog ugovora koji je