MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 31

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Finansijsko izveštavanje o interesima u zajedničkim poduhvatima

Ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1992. godine ili nakon tog datuma.
Jula 1998. godine, u cilju usaglašavanja sa MRS 36 Obezvređenje sredstava izmenjeni su stavovi 39 i 40 i unet je nov stav 41.
Decembra 1998. godine, prerađeni su stavovi 35 i 42 iz MRS 31 kako bi se pozivanja na MRS 25 Računovodstveno obuhvatanje ulaganja zamenila pozivanjima na MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje.
Marta 1999. godine, u MRS 10 (prerađen 1999. godine), Događaji nakon datuma bilansa stanja izmenjen je stav 45 kako bi se uskladilo sa terminologijom iz MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva.
Oktobra 2000. godine, stav 35 prerađen je radi usaglašavanja sa sličnim stavovima u drugim odnosnim Međunarodnim računovodstvenim standardima. Izmena u stavu 35 počinje da se primenjuje kada preduzeće po prvi put primeni MRS 39.
Za MRS 31 vezuje se sledeće SKT Tumačenje:
SKT 13 Zajednički kontrolisani entiteti - nenovčani doprinosi učesnika u zajedničkom poduhvatu.

Međunarodni računovodstveni standard MRS 31 Finansijsko izveštavanje o interesima u zajedničkim poduhvatima

Međunarodni računovodstveni standard 31 Finansijsko izveštavanje o interesima u zajedničkim poduhvatima (MRS 31) utvrđen je stavovima 1-52. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za međunarodne računovodstvene standarde). MRS 31 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

DOMET

1.
Ovaj standard se primenjuje u računovodstvenom obuhvatanju interesa u zajedničkim poduhvatima i izveštavanju o sredstvima, obavezama, prihodima i rashodima zajedničkog poduhvata u finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkom poduhvatu i investitora, bez obzira na strukturu ili oblik u kojem se odvijaju aktivnosti zajedničkog poduhvata.

DEFINICIJE

2.
Sledeći izlazi koriste se u ovom standardu u dole navedenom značenju:
Zajednički poduhvat je ugovorni aranžman kojim dve ili više strana preduzimaju neku ekonomsku aktivnost koja podleže zajedničkoj kontroli.
Kontrola je moć upravljanja finansijskom i poslovnom politikom ekonomske aktivnosti u cilju ostvarivanja koristi.
Zajednička kontrola je ugovorom usaglašena podela kontrole nad ekonomskom aktivnošću.
Značajan uticaj je moć učestvovanja u donošenju odluka o finansijskoj i poslovnoj politici ekonomske aktivnosti, ali ne predstavlja kontrolu ili zajedničku kontrolu nad tim politikama.
Učesnik u zajedničkom poduhvatu je jedna od strana u zajedničkom poduhvatu i ima zajedničku kontrolu nad tim zajedničkim poduhvatom.
Proporcionalna konsolidacija je metod obračunavanja i izveštavanja kojim se srazmerni udeo učesnika u zajedničkom poduhvatu i sredstvima, obavezama, prihodima i rashodima nekog zajednički kontrolisanog entiteta kombinuje, stavka po stavka, sa odgovarajućim sličnim pozicijama u finansijskim izveštajima investitora ili se iskazuje kao posebna pozicija u finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkom poduhvatu.
Metod učešća je metod obračunavanja i izveštavanja kojim se interes u zajednički kontrolisanom entitetu na početku iskazuje po nabavnoj vrednosti, a potom se koriguje za promenu na udelu učesnika u zajedničkom poduhvatu u neto imovini zajednički kontrolisanog entiteta, koja nastane nakon sticanja. Udeo učesnika u zajedničkom poduhvatu u neto imovini zajednički kontrolisanog entiteta, koja nastane nakon sticanja. Udeo učesnika u zajedničkom poduhvatu u rezultatima poslovanja zajednički kontrolisanog entiteta iskazuje se u bilansu uspeha.

Oblici zajedničkog poduhvata

3.
Postoji mnogo različitih oblika i struktura zajedničkih poduhvata. Ovaj standard razlikuje tri opšta tipa: zajednički kontrolisana poslovanja, zajednički kontrolisana sredstva i zajednički kontrolisane entitete, koji se uobičajeno opisuju kao zajednički poduhvati i odgovaraju toj definiciji. Sledeće karakteristike zajedničke su za sve zajedničke poduhvate:
a) dva ili više učesnika u zajedničkom poduhvatu vezani su ugovornim aranžmanom; i
b) ugovornim aranžmanom uspostavlja se zajednička kontrola.

Ugovorni aranžmani

4.
Postojanjem ugovornog aranžmana pravi se razlika između interesa koji obuhvataju zajedničku kontrolu i ulaganja u pridružena preduzeća u kojima ulagač ima značajan uticaj (vidi MRS 28 Računovodstveno obuhvatanje ulaganja u pridružena preduzeća). Aktivnosti za koje ugovornim aranžmanom nije predviđeno uspostavljanje zajedničke kontrole, ne smatraju se zajedničkim poduhvatom za potrebe ovog standarda.
5.
Ugovorni aranžman se može dokazati na više načina, kao na primer, ugovorom između učesnika u zajedničkom poduhvatu ili zapisnikom sa razgovora između učesnika u zajedničkom poduhvatu. U nekim slučajevima, aranžman je obuhvaćen statutom ili drugim opštim aktima zajedničkog poduhvata. Bez obzira na oblik, ugovorni aranžman je obično u pisanoj formi i obuhvata pitanja kao što su:
a) aktivnost, trajanje i obaveze zajedničkog poduhvata u vezi sa izveštavanjem;
b) imenovanje upravnog odbora ili odgovarajućeg statutarnog organa zajedničkog poduhvata i prava glasa učesnika u zajedničkom poduhvatu;
c) učešće u kapitalu učesnika u zajedničkom poduhvatu, i
d) podela proizvodnje, prihoda, rashoda ili rezultata zajedničkog poduhvata između učesnika u zajedničkom poduhvatu.
6.
Ugovornim aranžmanom se uspostavlja zajednička kontrola nad zajedničkim poduhvatom. Takvim uslovom se osigurava da nijedan učesnik u zajedničkom poduhvatu ne bude u poziciji da jednostrano kontroliše njegovu aktivnost. Aranžmanom se utvrđuju one odluke u područjima koja su ključna za postizanje ciljeva zajedničkog poduhvata za koje je potrebna saglasnost svih učesnika u zajedničkom poduhvatu, i one odluke za koje može biti potrebna saglasnost određene većine učesnika u zajedničkom poduhvatu.
7.
Ugovornim aranžmanom može se odrediti jedan učesnik u zajedničkom poduhvatu kao izvršilac ili rukovodilac zajedničkog poduhvata. Izvršilac ne kontroliše zajednički poduhvat, već deluje u okviru finansijske poslovne politike o kojoj su se usaglasili učesnici u zajedničkom poduhvatu u skladu s ugovornim aranžmanom i za koju su ovlastili izvršioca. Ako izvršilac ima ovlašćenje da upravljanja finansijskom i poslovnom politikom ekonomske aktivnosti, on kontroliše poduhvat, a poduhvat predstavlja zavisno preduzeće izvršioca, a ne zajednički poduhvat.

Zajednički kontrolisano poslovanje

8.
Poslovanje nekih zajedničkih poduhvata pre obuhvata korišćenje sredstava i drugih resursa učesnika u zajedničkom poduhvatu nego osnivanje korporacije, ortakluka ili drugog entiteta ili finansijske strukture koja je odvojena od samih učesnika u zajedničkom poduhvatu. Svaki učesnik u zajedničkom poduhvatu koristi svoje vlastite nekretnine, postrojenja i opremu i iskazuje vlastite zalihe. Pri tom sam stvara svoje rashode i obaveze i sam prikuplja svoja finansijska sredstva, koja predstavljaju njegove sopstvene obaveze. Aktivnosti zajedničkog poduhvata mogu