MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 29

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama

Ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje koji se pripremaju za period koji počinje na dan 1. januara 1990. godine ili nakon tog datuma.
Za MRS 29 vezuju se sledeća SKT Tumačenja:
SKT-19 Valuta izveštavanja - Merenje i prikazivanje finansijskih izveštaja prema MRS 21 i MRS 29
SKT-30 Valuta izveštavanja - Prevođenje iz valute merenja u valutu prikazivanja

Međunarodni računovodstveni standard MRS 29

Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama

Međunarodni računovodstveni standard 29 Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama (MRS 29) utvrđen je stavovima 1-41. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde). MRS 29 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

DOMET

1.
Ovaj standard se primenjuje na primarne finansijske izveštaje, uključujući i konsolidovane finansijske izveštaje, svakog preduzeća koje priprema izveštaje u valuti hiperinflatorne privrede.
2.
U hiperinflatornoj privredi, izveštavanje o rezultatima poslovanja i finansijskom stanju u domaćoj valuti nije korisno bez preračunavanja. Novac gubi kupovnu moć po takvoj stopi da poređenje iznosa iz poslovnih promena i drugih događaja koji su nastajali u različito vreme, čak i u okviru istog obračunskog perioda, navodi na pogrešne zaključke.
3.
Ovim standardom ne utvrđuje se apsolutna stopa pri kojoj se smatra da nastaje hiperinflacija. Stvar je procene kada je neophodno početi sa preračunavanjem finansijskih izveštaja u skladu sa ovim standardom. Hiperinflacija se prepoznaje na osnovu karakteristika ekonomskog okruženja u zemlji, koje, između ostalog, obuhvataju sledeće:
a) stanovništvo radije čuva svoju imovinu u nemonetarnim sredstvima ili u relativno stabilnoj stranoj valuti. Iznosi u domaćoj valuti odmah se investiraju radi očuvanja kupovne moći;
b) stanovništvo na monetarne iznose ne gleda kao na iznose u domaćoj valuti već kao na iznose u relativno stabilnoj stranoj valuti. Cene se mogu navoditi u toj valuti;
c) prodaja i kupovina na kredit odvija se po cenama kojima se nadoknađuje očekivani gubitak kupovne moći tokom perioda kreditiranja, čak i ako je taj period kratak;
d) kamatne stope, zarade i cene vezuju se za indeks cena; i
e) kumulativna stopa inflacije za tri godine približno iznosi 100% ili je veća od toga.
4.
Preporučuje se da sva preduzeća koja pripremaju izveštaje u valuti iste hiperinflatorne privrede primenjuju ovaj standard od istog dana. Bez obzira na prednje, ovaj standard se primenjuje na finansijske izveštaje svakog preduzeća od početka izveštajnog perioda u kome se utvrdi postojanje hiperinflacije u zemlji u čijoj se valuti priprema izveštaj.

PRERAČUNAVANjE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

5.
Cene se menjaju tokom vremena kao rezultat različitih posebnih ili opštih političkih, ekonomskih i društvenih sila. Posebne sile, kao što su promene u ponudi i potražnji i tehnološke promene, mogu dovesti do toga da pojedinačne cene rastu ili padaju u značajnoj meri i nezavisno jedna od druge. Osim toga, opšte sile mogu da dovedu do promene u opštem nivou cena, a time i u opštoj kupovnoj moći novca.
6.
U većini zemalja primarni finansijski izveštaji pripremaju se na računovodstvenoj osnovi istorijske vrednosti, bez obzira na promene u opštem nivou cena ili na porast određenih cena sredstava koja se drže, osim u meri u kojoj nekretnine, postrojenja i oprema i investicije mogu da se revalorizuju. Međutim, neka preduzeća prikazuju primarne finansijske izveštaje koji su zasnovani na pristupu tekuće vrednosti u kojima su iskazani učinci promena posebnih cena sredstava koja se drže.
7.
U hiperinflatornoj privredi, finansijski izveštaji, bez obzira da li su zasnovani na pristupu istorijskog troška ili na pristupu tekuće vrednosti, korisni su samo ukoliko su iskazani u mernoj jedinici koja je aktuelna na dan bilansa stanja. Kao rezultat ovoga, ovaj standard se primenjuje na primarne finansijske izveštaje preduzeća koja pripremaju izveštaje u valuti hiperinflatorne privrede. Prikazivanje podataka koji su potrebni na osnovu ovog standarda kao dopunu finansijskim izveštajima koji nisu preračunati nije dopušteno. Osim toga, ne preporučuje se odvojeno prikazivanje finansijskih izveštaja pre preračunavanja.
8.
Finansijski izveštaji preduzeća koje priprema izveštaje u valuti hiperinflatorne privrede, bilo da su zasnovani na pristupu istorijske vrednosti ili na pristupu tekuće vrednosti, iskazuju se u mernoj jedinici koja važi na dan bilansa stanja. Uporedni iznosi za prethodni period, u skladu sa zahtevima iz MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja i svi podaci koji se odnose na prethodne periode, takođe se iskazuju u mernoj jedinici koja važi na dan bilansa stanja.
9.
Dobitak ili gubitak na neto monetarnom položaju uključuje se u neto prihod i obelodanjuje kao posebna stavka.
10.
Za preračunavanje finansijskih izveštaja u skladu sa ovim standardom neophodno je primeniti određene postupke, kao i načiniti određene procene. Dosledna primena tih postupaka i procena iz jednog perioda u drugi značajnija je od precizne tačnosti nastalih iznosa koji su obuhvaćeni preračunatim finansijskim izveštajima.

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI PO ISTORIJSKOJ VREDNOSTI

Bilans stanja

11.
Iznosi bilansa stanja koji nisu već iskazani u mernoj jedinici koja važi na dan bilansa stanja preračunavaju se primenom opšteg indeksa cena.
12.
Monetarne stavke se ne preračunavaju, jer su one već iskazane u monetarnoj jedinici koja važi na dan bilansa stanja. Monetarne stavke su novac koji se drži i stavke koje će se dobiti ili isplatiti u novcu.
13.
Sredstva i obaveze koje su ugovorom vezane za promenu cena, kao što su obveznice i zajmovi vezani za indekse, koriguju se u skladu sa ugovorom kako bi se utvrdio neisplaćeni iznos na dan bilansa stanja. Ove stavke se iskazuju u ovom preračunatom iznosu u preračunatom bilansu stanja.
14.
Sva ostala sredstva i obaveze su nemonetarni. Neke nemonetarne stavke iskazuju se u iznosima koji su aktuelni na dan bilansa stanja, kao što je neto prodajna vrednost i tržišna vrednost, tako da se one ne preračunavaju. Sva ostala nemonetarna sredstva i obaveze se preračunavaju.
15.
Većina nemonetarnih stavki iskazuje se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja ili po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja umanjenoj za amortizaciju; stoga se one iskazuju u iznosima koji su aktuelni na dan njihovog sticanja. Preračunata nabavna vrednost ili cena koštanja svake stavke ili nabavna vrednost ili cena koštanja svake stavke umanjenja za amortizaciju utvrđuje se primenom promene opšteg indeksa cena na njenu istorijsku vrednost i ukupnu amortizaciju od dana sticanja do dana bilansa stanja. Dakle, nekretnine, postrojenja i oprema, investicije, zalihe sirovina i trgovačke robe, gudvil, patenti, zaštitni žigovi i slična sredstva preračunavaju se od dana nabavke. Zalihe poluproizvoda i finalnih proizvoda preračunavaju se od dana kada su nastali troškovi nabavke ili troškovi konverzije.
16.
Postoji mogućnost da o danu sticanja stavki nekretnina, postrojenja i opreme ne postoji detaljna evidencija ili da se taj dan ne može pretpostaviti. U tim retkim okolnostima, u prvom periodu primene ovog standarda može biti neophodno da se kao osnov za preračunavanje ovih stavki koristi nezavisna stručna procena njihove vrednosti.
17.
Moguće je da opšti indeks cena nije raspoloživ za periode za koje je na osnovu ovog standarda neophodno izvršiti preračunavanje nekretnina, postrojenja i opreme. U tim retkim okolnostima, može biti neophodno da se koristi procena zasnovana, na primer, na kretanju kursa razmene između izveštajne valute i relativno stabilne strane valute.
18.
Neke nemonetarne stavke iskazuju se u iznosima koji su aktuelni na dane koji nisu dan sticanja ili dan bilansa stanja, na primer, nekretnine, postrojenja i opreme koja je revalorizovana na neki raniji dan. U tim slučajevima, iskazani iznosi se preračunavaju od dana revalorizacije.
19.
Preračunati iznos nemonetarne stavke umanjuje se u skladu sa odgovarajućim Međunarodnim računovodstvenim standardima kada je on veći od iznosa koji može da se povrati na osnovu budućeg korišćenja te stavke (uključujući i