MEĐUNARODNI

RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 23

(Objavljen u "Sl. glasnik RS", br. 133 od 31. decembra 2003)

Troškovi pozajmljivanja

Međunarodni računovodstveni standard 23 Troškovi pozajmljivanja (MRS 23) utvrđen je stavovima 1-41. Svi stavovi imaju isti značaj, ali je Standard zadržao formu koju mu je dao MKRS (Napomena: Međunarodni komitet za računovodstvene standarde) kada je Standard usvojen od strane OMRS (Napomena: Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde) MRS 23 se čita u kontekstu njime utvrđenih ciljeva, Predgovora Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i Okvira za pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja. Ovim je obezbeđena osnova za izbor i primenu računovodstvenih politika u slučajevima odsustva jasnih smernica.

CILj

Cilj ovog standarda je da propiše računovodstveni postupak za troškove pozajmljivanja. Ovaj standard, po pravilu, zahteva da se troškovi pozajmljivanja odmah iskažu kao rashod. Međutim, kao dopušteni alternativni postupak, Standard dozvoljava kapitalizaciju onih troškova pozajmljivanja koji mogu da se neposredno pripišu sticanju, izgradnji ili izradi sredstava koje se osposobljava za upotrebu.

OBUHVATNOST

1.
Ovaj standard se primenjuje u računovodstvenom obuhvatanju troškova pozajmljivanja.
2.
Ovaj standard zamenjuje MRS 23 Kapitalizacija troškova pozajmljivanja, koji je odobren 1983. godine.
3.
Ovaj standard se ne bavi stvarnim ili obračunatim troškovima kapitala, uključujući i preferencijalni kapital koji nije klasifikovan kao obaveza.

DEFINICIJE

4.
Sledeći izlazi koriste se u ovom standardu u dole navedenom značenju:
Troškovi pozajmljivanja su kamate i drugi troškovi koji nastaju u preduzeću u vezi sa pozajmljivanjem finansijskih sredstava.
Sredstvo koje se osposobljava za upotrebu je sredstvo koje zahteva duži vremenski period da bi bilo spremno za nameravanu upotrebu ili prodaju.
5.
Troškovi pozajmljivanja mogu da uključe:
(a) kamatu na dozvoljeno prekoračenje na računu i kratkoročna i dugoročna pozajmljivanja:
(b) amortizaciju eskonta ili premija u vezi sa pozajmljivanjem;
(c) amortizaciju sporednih troškova nastalih u vezi sa aranžmanom pozajmljivanja;
(d) finansijske troškove po osnovu finansijskog lizinga koji se priznaju u skladu sa MRS 17 Lizing; i
(e) kursne razlike koje proizlaze iz pozajmljivanja iznosa u stranoj valuti, u onoj meri u kojoj se one smatraju korekcijom troškova kamata.
6.
Primeri sredstva koje se osposobljava za upotrebu su zalihe za koje je potreban značajan vremenski period da se dovedu u stanje koje je pogodno za prodaju, proizvodna postrojenja, energetska postrojenja i investicione nekretnine. Ostala ulaganja i one zalihe koje se proizvode rutinski ili na drugi način izrađuju u velikim količinama, ciklično i u kratkom vremenskom periodu, ne smatraju se sredstvom koje se osposobljava za upotrebu. Sredstva koja su u trenutku sticanja spremna za planiranu upotrebu ili prodaju takođe se ne smatraju sredstvima koja se osposobljavaju za upotrebu.

TROŠKOVI POZAJMLjIVANjA - OSNOVNI POSTUPAK

Priznavanje

7.
Troškovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali.
8.
Prema osnovnom postupku, troškovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali, bez obzira na to kako se pozajmljena sredstva koriste.

Obelodanjivanje

9.
Usvojena računovodstvena politika za troškove pozajmljivanja obelodanjuju se u finansijskim izveštajima.

TROŠKOVI POZAJMLjIVANjA - DOPUŠTENI ALTERNATIVNI POSTUPAK

Priznavanje

10.
Troškovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali, osim u meri u kojoj se kapitalizuju u skladu sa stavom 11.
11.
Troškovi pozajmljivanja koji se mogu neposredno pripisati sticanju, izgradnji ili izradi sredstva koje se osposobljava za upotrebu, uključuju se u nabavnu vrednost ili cenu koštanja tog sredstva. Iznos troškova pozajmljivanja koji se uključuje u nabavnu vrednost ili cenu koštanja utvrđuje se u skladu s ovim standardom (Napomena: Videti takođeSIC2 Doslednost - Kapitalizacija troškova pozajmljivanja).
12.
Prema dopuštenom alternativnom postupku, troškovi pozajmljivanja koji se mogu neposredno pripisati sticanju, izgradnji ili izradi sredstva uključuju se u nabavnu vrednost ili cenu koštanja tog sredstva. Takvi troškovi pozajmljivanja kapitalizuju se kao deo nabavne vrednosti ili cene koštanja tog sredstva, kada je verovatno da će ti troškovi doneti preduzeću buduće ekonomske koristi i kada mogu da se pouzdano izmere. Ostali troškovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali.

Troškovi pozajmljivanja prihvatljivi za kapitalizaciju

13.
Troškovi pozajmljivanja koji se mogu neposredno pripisati sticanju, izgradnji ili izradi sredstva su oni troškovi pozajmljivanja koji bi se izbegli da nije nastao izdatak za to sredstvo koje se osposobljava za upotrebu. Kada preduzeće pozajmljuje sredstva izričito za potrebe nabavke određenog sredstva koje se osposobljava za upotrebu, troškovi pozajmljivanja koji se neposredno odnose na to sredstvo koje se osposobljava za upotrebu mogu lako da se utvrde.
14.
Utvrđivanje neposrednog odnosa između određenih pozajmljivanja i sredstva koje se osposobljava za upotrebu može da bude teško, kao i utvrđivanje pozajmljivanja koja su u suprotnom mogla da se izbegnu. Takva poteškoća se javlja, na primer, kada se aktivnost finansiranja preduzeća koordinira iz jednog centra. Poteškoće nastaju i kada jedna grupa koristi čitav niz dužničkih instrumenata da pozajmi sredstva po različitim kamatnim stopama, a zatim ta sredstva pozajmljuje po različitim osnovama drugim preduzećima u grupi. Druge poteškoće nastaju iz korišćenja zajmova koji su nominirani u stranim valutama ili su vezani za njih, kad grupa posluje u visokoinflatornoj privredi, kao i iz promena kurseva razmene. Kao rezultat toga, teško je odrediti iznos troškova pozajmljivanja koji se mogu neposredno pripisati sticanju sredstava koje se osposobljava za upotrebu, te je potrebno izvršiti odgovarajuću procenu.
15.
U meri u kojoj su finansijska sredstva izričito pozajmljena za nabavku sredstva koje se osposobljava za upotrebu, iznos troškova pozajmljivanja koji može da se uključi u nabavnu vrednost tog sredstva utvrđuje se kao razlika stvarno nastalih troškova za tako pozajmljene iznose u toku perioda i svakog prihoda po osnovu privremenog ulaganja pozajmljenih iznosa.
16.
Aranžmani finansiranja sredstva koje se osposobljava za upotrebu mogu da budu takvi da preduzeće pribavi finansijska sredstva i da pripadajući troškovi pozajmljivanja nastanu pre nego što se deo ili celokupan iznos pozajmljenih sredstava iskoristi za izdatke za sredstvo koje se osposobljava za upotrebu. U takvim okolnostima, ta finansijska sredstva se često privremeno plasiraju do trenutka kada su